среда, 02. октобар 2019.

Dr. Nele opet u Solunskoj 28



Piše i fotografiše: Nataša Dimitrić

„U blizini Solunske udari još jedna  eksplozija.  Ovoga  puta  mnogo  bliže  od  prethodnih.  Crep se poče cepati napola. Prozori iskakaše iz okvirâ. Prašina ispuni tavan. Popadaše čaše iz kredenca. Zveket tanjira po  podu  ispuni  simfoniju  dodatnom  napetošću.“   


U prepunoj Velikoj sali SKC-a, 1. oktobra održano je predstavljanje drugog friškog dela trilogije „Solunska 28 – О prijateljstvu i izdaji“ Dr Neleta Karajlića. Osim autora, o knjizi su govorili i dr Tanja Popović, profesorka na Katedri za opštu književnost Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Vule Žurić, pisac i književni kritičar, i Dejan Papić, direktor Lagune. Moderatorka razgovora bila je Anja Zelić.


„Solunska 28 – O prijateljstvu i izdaji“ posvećena je ljudima i događajima koji su prolazili kroz dorćolsku kuću na samoj obali Dunava tokom nemačke okupacije Beograda u Drugom svetskom ratu. To je nastavak monumentalne sage o jednoj kući, jednom gradu i dva sveta. Pripovedajući o svemu onome što je snašlo stanare Solunske 28 Dr Karajlić nudi podjednaki čitalački užitak i onima koji su čitali prvi deo trilogije, ali i onima koji se tek sada pridružuju armiji njegovih vernih čitalaca. Nastavak monumentalne sage o jednoj kući, jednom gradu i dva sveta još jednom potvrđuje da je naša književnost u Dr Karajliću dobila jedan nov, drugačiji i hrabar glas kojim ovaj svestrani umetnik ume i ima mnogo toga važnog da nam kaže.


Direktor Lagune Dejan Papić na početku je govorio o vrednosti knjige „Solunska 28“:
 
„Da smo ’Solunsku 28’ dobili kao rukopis koji je nekim čudom pronađen u zaostavštini Svetlane Velmar Janković ili Slobodana Selenića, to bi bilo prvorazredno iznenađenje i senzacija, o tome bi se pričalo u svim književnim krugovima. ’Solunska 28’, koju potpisuje Nele Karajlić, zaista ne zaostaje za njihovim delima. Ova knjiga neće biti nezaobilazna samo kad se bude govorilo o istoriji Beograda već, rekao bih, i kad se bude pričalo o istoriji srpske književnosti. Ne preterujem kada to kažem, jer se Nele zaista pokazao kao vrhunski pisac.“


Profesorka Tanja Popović rekla je kako je dobar roman onaj koji se čita brzo, lako i sa zadovoljstvom, istakavši da je Neletova knjiga upravo takva:

„Kad čitalac otvori stranice Neletove knjige, ide beogradskim ulicama – u ovom slučaju će se prošetati do Topčidera i Košutnjaka, gde će se desiti nešto jako zanimljivo. Sledeći  nivo romana dešava se na unutrašnjem planu, gde je uspostavljena jedna vrsta metafizičke zakonitosti, a to je da pripovedač ima pred sobom dosta visoka načela, koja počivaju na mogućnosti ne samo ljubavi, strasti i mržnje nego i mogućnosti da se razume onaj ko je najgori i da se oprosti onome ko vas je najviše povredio.“


Pisac Vule Žurić, urednik knjige, kao važnu karakteristiku Neletovog pisanja vidi to što kod njega nema imitacije:
 
„On je od prve rečenice koju je napisao kao pisac knjige, a ne kao pisac tekstova za pesme, zaista nastupio kao neko koga interesuje da joj priđe isključivo sa te strane. I od te prve rečenice do trenutka u kome se sad nalazimo, a to je završetak drugog romana, on je samo želeo da uvek piše još bolje. A i te kako je znao o čemu će da piše, a bogami je znao i kako. To je jedna priča o Beogradu kakav dosad niste imali priliku da sretnete u književnosti.“



Nakon razgovora o knjizi usledio je muzički nastup Dr Neleta Karajlića i njegovog benda „Osiromašeni uranijum“, koji je započeo simbolično – pesmom koja je direktno u vezi sa romanom, kojoj su posvećena čak dva poglavlja u njemu, a koja ima neverovatnu istoriju. U pitanju je pesma „Lili Marlen“ za koju je Nele napisao tekst specijalno za ovo izvođenje. Uspeli smo u ovako penatrpanom rasporedu da ga odvojimo na par minuta i štošta propitamo nabrzaka.
 



KRATKI INTERVJU SA DOKTOROM NELETOM KARAJLIĆEM






Nele je na promociji otkrio odakle je došla inspiracija za drugi deo „Solunske 28“. 

„Primarna inspiracija za drugi deo je došla iz moje porodice. Moj otac je ovde ležao nepokretan za vreme rata i on mi je ponekad pričao kako je to bilo kad recimo saveznici bombarduju ili kad je racija u kraju, ali iz perspektive onoga ko je o tim događajima samo slušao, jer nije mogao da hoda. 

Druga inspiracija bila je sestra moja bake, Jelena Bilbija, žena koja je pre tačno 95 godina prva rekla: ’Ovde Radio Beograd.’ 

Treću priču koja me je fascinirala ispričao mi je pre 15 godina Miša Blam, veliki džezer. To je bila priča o njegovom ocu, koji je bio džez muzičar pre Drugog svetskog rata, a koji je izbegao streljanje, jer ga je komandant nemačke armije prepoznao, zato što je pre rata bio tehničar studija u Minhenu gde je Miša snimao ploču.“

U knjizi pišete o junacima iz Solunske 28. Recite mi kakav je bio Vaš život u Neznanog junaka i ko je Vaš junak Beograda?

„Nisam ja u Neznanog junaka, ja sam u Smetaninoj.“

Ali davno, davno 1999. godine?

„To će biti tema treće knjige.“



Recite mi vezano za koncerte, možemo li ih očekivati u narednom periodu?

„Biće sigurno, samo ne znamo kada i kako, bićete na vreme obavešteni.“

Na čije Vi koncerte volite da idete?

„Ja sam sada bio na Nervoznom poštaru, bilo je fenomenalno.“



Večeras navijamo za Crvenu zvezdu?

„Da, večeras navijamo za Zvezdu.“

Nele dr. Karajlić o Nenadu Jankoviću govori u trećem licu, kako (ne) bi ispao egoista, Jugoslaviju ne zove bivšom, kada to već nije ni Austrougarska.




Dr Nele Karajlić je rođen u Sarajevu 1962. godine kao Nenad Janković. Završio je Drugu sarajevsku gimnaziju, studirao orijentalistiku na Filozofskom fakultetu u Sarajevu.
Multimedijalni je umetnik koji se bavi muzikom, filmom, televizijom, pozorištem i književnošću.

Ranih osamdesetih osniva rok grupu Zabranjeno pušenje, koja veoma brzo postaje svejugoslovenski fenomen. U isto vreme radi na Radio Sarajevu, kasnije i na Televiziji, satirično-humorističku emisiju Top lista nadrealista, koja ostavlja dubok trag na celokupnom jugoslovenskom medijskom prostoru.



Početkom rata u bivšoj Jugoslaviji seli se u Beograd gde sa grupom Zabranjeno pušenje izdaje još jedan album, Ja nisam odavle, sa kojeg je pesma Ženi nam se Vukota u izborima brojnih TV stanica proglašena hitom XX veka.

Za Radio-televiziju Srbije 1996. snima humorističku seriju Složna braća.


Нема коментара:

Постави коментар