VIII GoetheFEST 2019.- Posle krize

I ove godine deo programa Berlinala posetiće Beograd, Novi Sad i Niš. Festival savremenog nemačkog filma GoetheFEST, u osmom izdanju pod sloganom Posle krize, predstavljaju vam Goethe-Institut u Beogradu i Kulturni centar Beograda od 10. do 15. oktobra rečeno je na današnjoj pres konferenciji. Publika će moći da vidi od komedije, preko socijalne drame do filma katastrofe.

Cena ulaznice je trista dinara.

 „Filmski festival Goethe-Instituta u Srbiji – GoetheFEST održava se ove godine po osmi put i mi vas od srca pozivamo da ga posetite i da uživate u njegovom bogatom programu. Pod stručnim i entuzijastičnim rukovodstvom moje koleginice Sunčice Šido nastao je prvoklasni izbor od deset novih nemačkih igranih filmova, za koje je Goethe-Institut otkupio prava za prikazivanje i postarao se za titlove na srpskom jeziku. U želji da vam ponudimo program koji odgovara i filmskim kriterijumima Goethe-Institua i interesovanjima srpske publike, veoma smo pažljivo razmotrili sve premijere na ovogodišnjem Berlinalu i sve filmove koji su se našli u užem izboru za Veliku nemačku filmsku nagradu. Najbolje od njih odabrali smo za vaš i naš GoetheFEST – festival nemačkog filma u Beogradu, Novom Sadu i Nišu. Raduje me što su skoro sve projekcije rasprodate. Nadamo se da ćete uživati u programu!“, kazao je direktor Gete instituta u Beogradu Frank Bauman i prepušta koleginici Sunčici  Šido, koordinatorki programa kulture u Gete institutu u Beogradu, selektoru, kojoj je nesebino pomogao Stefan Arsenijević, gost urednik filmskog programa Kulturnog centra Beograda.

Ovogodišnja selekcija nudi izbor od 10 filmova kroz koje se prožima tema krize u političkom, socijalnom, klimatskom/nuklearnom, ekonomskom, egzistencijalnom, emotivnom i stvaralačkom smislu. Po starom dobrom običaju na festival dolaze kako debitantska ostvarenja tako i velikane nemačke kinematografije. 

Festival počinje feel good road-movie komedijom 25km/h reditelja Markusa Golera i scenariste Olivera Cigengalga koja probija žanrovske klišee, iznenđuje scenama i neobično ozbiljnim  razmatranjima tema o životu smeštenim u kolorit Švarcvalda. 

Upuštanje u realizaciju neostvarenog sna dva 15-ogodišnjaka, koji se nakon 30 godina sreću na očevoj sahrani, vodiće Larsa Ajdingera i Bjarnea Medela u glavnim ulogama u turu oko Baltičkog mora uz neverovatnu hemiju između glavnih protagonista koji po prvi put glume zajedno. Film predstavlja rafinisani portret dvojice suprotnih karaktera koji na mopedima jure za propuštenim šansama, brzinom od 25km/h. 

Još jedan od važnih faktora u filmu čine muzički kolaži koji u nekim trenucima prelaze u prvi plan, dok u drugim stvaraju elegantno vezivno tkivo epizoda u filmu. Za dobro raspoloženje koje prati ovaj film staraju se T-Rex, The Cure, Camouflage i drugi voljeni bendovi.  

Za film Zuzane Hajnrih Melanholična devojka Špigel kaže da je debitantski film retko toliko načitan i toliko zabavan. Pruža uvid i u statistiku o procentu žena na filmskim akademijama koji iznosi 40%, a tek 20% filmova nastane pod režijiskom palicom žena.  Sniman u stilu pp art estetike, feminizmom se bavi iz sasvim neočekivanog ugla i na specifičan način. Sastavljen je u formi omnibusa od 15 epizoda.

Cilj prokvote je 50:50 u svim oblastima. Već dugo nijedan nemački film nije imao feminizam kao centralnu temu. Dodelu nagrade Max Ofils obrazložio je na sledeći način: 

„Mlada žena postaje nositeljka simptoma društva koje ne ispunjava svoje obećanje sreće“.  

Pojedine epizode u ovoj komediji diskursa nose naziv: Feminizam na prodaju, Čežnja za religijom na razočaranim mestima, Kraj utopije ili Ostaci psihologije. Mari Raček u glavnoj ulozi morala je da se oduči od svega što je na akademiji učila o glumi. Njena distanca prema svetu postavljena je kroz jezik, mimiku i držanje tela.  

I filmu System Crasher, koji na Berlinalu osvaja Srebrnog medveda, prethodi podroban istraživački rad Nore Fingšajt. Ne baveći se toliko emotivnim stanjima u ranom detinjstvu teško traumatizovane, agresivne i nekontrolisane devetogodišnje Beni sa fenomenalnom Helenom Cengel u glavnoj ulozi koliko sistemom pedagoške i medicinske podrške koji zakazuje na svim planovima, film postavlja pitanje šta je sa onima koji se ne daju spasiti, ali i preispituje analitički potencijal svakog čoveka kroz prizmu morala društva. Ovaj film će vam se dugo zadržati u mislima.   

Još jedan Srebrni medved Berlinala otišao je novom filmu Bio sam kod kuće, ali Angele Šanelec koji se bavi promišljanjem preživljavanja i time koji je značaj smrti u životu. Prethodnim ostvarenjima ova rediteljka nas je uverila da se neće baviti pojmovima i jednoznačnim motivima već umetnošću, glumom i jezikom. I ovoga puta je to slučaj.

Novi fun-biopic sa dihotomijom žrtve i počinioca Andreasa Drezena je možda je i  najveća prepruka ovogogodišnjeg GoetheFEST-a. Gunderman je jedan od najdiferenciranijih i najboljih filmova o Istočnoj Nemačkoj koji je stvorio fascinantan portret uzbudljivo protivrečnog poete i bageriste Gerharda Gundermana koji veruje u komunizam. 

Nemačka filmska nagrada potrepljuje taj epitet dodeljujući filmu nagrade u čak šest kategorija – najbolji igrani film, najbolja režija (Andreas Drezen), najbolji scenario (Lajla Štajler), najbolja glavna uloga (Aleksandar Šer), najbolja scenografija (Zuzane Hopf), najbolji kostim (Zabine Grojnih) ove zagrade da obrišemo zbog mesta. Reč je o umetniku koji radi u tri smene, neprilagođen je, govori šta misli, čak i Štaziju, čiji je bio nezvanični saradnik krajem 70-ih i početkom 80-ih godina. 

Ne očekujte film koji se bavi istočnonemačkim identitetom ili sa sobom nosi ostalgiju (nostalgiju za Istočnom Nemačkom).  Prepustite se otkrivanju otkrivanju 18 sjajnih pesama koje će vas svojom melanholičnošću duboko dirnuti.   

Još jedan od spomenika koji nemački filmski stvaraoci podižu određenim ličnostima je i film Samo obična žena.  

Podloška građe filma su sudski spisi. Film o stvarnom događaju, ubistvu iz časti u Berlinu sa ritmičkim prekidima naracije fotosekvencama i dokumentarističkim materijalom poziva nemačko društvo na debatu o porodičnim vrednostima, odgovornosti i integraciji. Upoznajemo 23 godišnju Turkinju koja odbacuje stege tradicije i želi u potpunosti da se integriše u novo društvo, ali to neće proći slavno. Filmu težinu daje to što je snimljen na autentičnim lokacijama, što nije prošlo bez protesta.

Kroz još jedan, ovog puta fudbalski, biopic Golman Trautman, doživećete veoma autentičnu i ljubavlju prožetu priču o pomirenju.  Kako je jedan nacista završio u engleskoj funbalskoj reprezentaciji tema je koja, svakako, intrigira.

Copyright Gerald von Foris

U debitantskom filmu Atlas David Navrat razvija koherentnu priču zgusnutih atmosferičnih slika uz izvanrednu glumu Rajnera Boka. U ovoj simboličkoj priči o „malom čoveku“ stari prinudni izvršitelj iseljenja prepoznaje sina koga je odavno napustio.  Kada znamo kako ovdašnja javnost reaguje na izvršitelej i izbacivan je ljudi iz dotada njihovih stanova, ne čudi da će i ovaj fim biti privlačan srpskoj publici.

(c) Frank Griebe, Schiwago Film

Ne možemo a  da vam ne skrenemo pažnju i na filmsko ostvarenje koje na filmskim festivalima u Minhenu i Karlovim Varima osvojilo veliki broj značajnih nagrada. 

Novi film Lara reditelja Jan-Ole Gerstera, koga se sećamo po ostvarenju Oh Boy, fokus prebacuje na starije generacije u nijansiranom portretu majke sa frustrirajućim umetničkim ambicijama. Uživaćete u senzibilnoj inscenaciji i intimnim originalnim slikama drame na relaciji majka-sin sa Korinom Harfouč i Tomom Šilingom u glavnim ulogama.  

Festival zatvara zabavni čas politikologije i uvek iznova aktuelne teme o pravnoj državi i tiraniji, kao i solidarnosti, hrabrosti civilnog društva i otporu. Film Vakersdorf, obojen lokalnim i vremenskim koloritom 80-ih godina, velika je priča o herojstvu u malom.  Vodi nas u jednonemačko selo viđeno kao mesto za nuklearku.

Reditelj Oliver Hafner prenosi svoje politikološko obrazovanje o strukturama moći u Bavarskoj tog vremena pružajući oštru analizu događaja i ishoda. 

Film se završava u aprilu 1986. godine kada je već stigla vest o katastrofi nuklearnog reaktora u Černobilu i tri godine pre zvanične obustave gradnje nuklearnog postrojenja.  

 I na kraju, čudo se ipak dogodilo.   

Više o filmovima

       25 km/h

Nemačka, 2018, 109 min, na nemačkom sa srpskim titlovima

REŽIJA: Markus Goler SCENARIO: Oliver Cigenbalg ULOGE: Lars Ajdinger, Bjarne Medel, Zandra Hiler, Jela Haze, Aleksandra Marija Lara, Votan Milke Mering i Franka Potente NAGRADE: Nagrada Ernst

Lubič

Rođena braća Kristijan (43) i Georg (45) godinama nisu bila u kontaktu. Ponovo se sreću tek kada im umre otac, na sahrani. Isprva ne mogu da nađu zajednički jezik, ali nakon što zajedno odigraju nekoliko partija stonog tenisa i pritom ispiju nekoliko čašica, stara bliskost ipak se vraća. Braća odlučuju da konačno ostvare dečački san o tome da na mopedima proputuju Nemačku. I tako počinje njihova avantura sa brojnim usponima, ali i sa ponekim tragikomičnim padom. Na putu Kristijanu i Georgu polazi za rukom da obnove pokidane veze i da otvore novo poglavlje u svojim životima.

„25 km/h“ je komedija puna ljudske topline o dva brata koji su se međusobno otuđili i o njihovom putovanju kroz Nemačku, od Švarcvalda sve do Baltičkog mora. Iako njihovi mopedi ne mogu da voze brže od 25 km/h, njih to neće omesti da dožive niz avantura sa seksom, drogom i ping-pongom.

SAMO OBIČNA ŽENA

Nemačka, 2019, 92 min, na nemačkom sa srpskim titlovima

REŽIJA: Šeri Horman SCENARIO: Florijan Eler ULOGE: Almila Bagričik, Rauand Taleb, Meral Perin, Mirtiz Joču, Armin Vahedi NAGRADE: Nagrada publike filmskog festivala Meklenburg - Zapadna Pomeranija

Na prometnoj ulici u Berlinu mladu ženu Ajnur ubija njen vlastiti brat Nuri. Ne sluteći ništa, ona je krenula da otprati Nurija do autobuske stanice, dok je njen petogodišnji sinčić spavao kod kuće. Glavna junakinja Ajnur sama priča svoju priču, iz vlastite perspektive, priču o mladoj ženi koja voli život i koja zna kako želi da ga živi. Pobegla je iz nasilnog braka i više ne dozvoljava da joj roditelji i braća propisuju šta sme. Pronašla je stan, upisala zanat, izlazi noću i sklapa poznanstva, ulazi u emotivne veze s muškarcima. Iako zna da njen način života nije u skladu s porodičnom tradicijom i da bi zato mogla doći u opasnost, njena potreba za slobodom jača je od svega. Ali pretnje njene rođene braće postaju sve ekstremnije, sve dok situacija ne izmakne kontroli.

Film se zasniva na istinitoj priči o Hatun Ajnur Siriči, koju su 2005. godine ubila njena braća. To je u Nemačkoj izazvalo žučne diskusije, a svedoci na suđenju devojčinoj braći i danas žive u programu zaštite svedoka.

SYSTEM CRASHER

Nemačka, 2019, 118 min, na nemačkom sa srpskim titlovima

REŽIJA: Nora Fingšajt SCENARIO: Nora Fingšajt ULOGE: Helena Cengel, Albreht Šû, Gabrijela Marija Šmide, Liza Hagemajster, Melani Štraub NAGRADE: Srebrni medved – nagrada Alfed Bauer, nemački kandidat za Oskara 2020, Međunarodni filmski festival u Santjagu (Najbolja ženska uloga), Filmski festival Taipei (Glavna nagrada u međunarodnom takmičenju novih talenata)

Devetogodišnja Beni s neobuzdanom energijom traga za ljubavlju, bacajući u očaj sve oko sebe. Svaki pokušaj da se nađe rešenje za njen problem unapred je osuđen na neuspeh. Sve službe za socijalni rad smatraju da je devetogodišnja Boni beznadežan slučaj, takozvani system crasher. Ona nema nameru da se promeni i ima samo jedan cilj: da ponovo živi sa svojom mamom! Ali njena majka Bjanka plaši se vlastite kćeri. Gospođa Befané iz Centra za socijalni rad daje sve od sebe da bi joj pomogla. Angažuje trenera za kontrolu besa Mišu da bude Benin lični asistent u školi i odjednom se javlja tračak nade. 

„System crasher“ je prvi dugometražni igrani film u režiji Nore Fingšajt. To je uzbudljiva psihološka studija, dinamična, impulsivna, emotivna i sa odličnom glumom.

MELANHOLIČNA DEVOJKA

Nemačka, 2019, 100 min, na nemačkom sa srpskim titlovima

REŽIJA: Zuzane Hajnrih SCENARIO: Zuzane Hajnrih ULOGE: Mari Ratšek NAGRADE: Festival Maks Ofils 2019. (najbolji igrani film)

Devojka luta velikim gradom u potrazi za prenoćištem. Usput susreće mlade majke koje majčinstvo slave kao religijsko otkrovenje, nalazi smeštaj kod apstinentnog egzistencijaliste za koga je „seks još samo puko tržište“, u dreg-baru čeka „kraj kapitalizma“ i pokušava da napiše knjigu, ali doživljava poraz kod prve rečenice drugog poglavlja. Umesto da se na silu prilagodi, svoju depresiju počinje da posmatra kao političko pitanje...

Film „Melanholična devojka“ je studijsko putovanje kroz postmoderno društvo, između prekarnosti i samoreklame, serijske monogamije i nove spiritualnosti, otrežnjenja i pritiska da po svaku cenu budemo srećni. Debitantsko ostvarenje Zuzane Hajnrihs povezuje pop i teoriju, feminizam i humor, a prepuno je i citata koji bi dobro pristajali neonskim reklamama.

GUNDERMAN

  

Nemačka, 2018, 120 min, na nemačkom sa srpskim titlovima

REŽIJA: Andreas Drezen SCENARIO: Lajla Štajler ULOGE: Aleksander Šer, Ana Unterberger, Aksel Pral, Torsten Merten, Bjarne Medel NAGRADE: Nemačka filmska nagrada 2019. u šest kategorija: najbolji igrani film, najbolja režija (Andreas Drezen), najbolji scenario (Lajla Štiler), najbolja glavna muška uloga (Aleksander Šer), najbolja scenografija (Zuzane Hopf), najbolji kostim (Zabine Grojnih)

Nakon kratkog izleta u žanr zabave za celu porodicu sa filmom „Tim Taler ili Dečak koji je prodao vlastiti smeh“, režiser Andreas Drezen vratio se 2018. godine novijoj nemačkoj istoriji. Film „Gunderman“ je istinita priča o bageristi Gerhardu Gundermanu, koji je 70-ih i 80-ih godina prošlog veka bio i velika muzička zvezda u Istočnoj Nemačkoj. Po ujedinjenju Nemačke ispostavilo se da je u njegovom životu i radu i te kako bilo i kontroverznih momenata. Preminuo je 1998, veoma mlad, sa svega 43 godine, od posledica moždanog udara. Gerhard Gunderman – koga u ovom filmu igra Aleksander Šer, poznat po ulogama u filmovima „Sunčana aleja“ i „Mladi Karl Marks“ – istovremeno je i junak i antijunak. Želeo je da bude sve odjednom: i dobar radnik, i uzoran muž i otac, i umetnik, i klovn i političar. Verovatno je sve to zaista i bio, bar u izvesnoj meri. A pritom je imao i talenat da se zameri mnogima, i to ne samo u Istočnoj Nemačkoj...

LARA

(c) Frank Griebe, Schiwago Film

Nemačka, 2019, 98 min, na nemačkom sa srpskim titlovima

REŽIJA: Jan Ole Gerster SCENARIO: Blaž Kutin ULOGE: Korina Harfuh, Tom Šiling, Folkmar Klajnert, Rajner Bok, Gudrun Riter, Marija Dragus, Barbara Filip, Tina Fur, Friderike Kempter NAGRADE: Minhenski filmski festival (nagrada FIPRESCI i nagrada za poršku Novom nemačkom bioskopu – režija), Međunarodni filmski festival Karlove Vari (Specijalna nagrada žirija, nagrada ekumenskog žirija i nagrada za najbolju žensku ulogu), Nemačka institucija za ocenjivanje filmova i medija ocenila je ovaj film kao „naročito vredan“

Lara puni šezdeset godina i trebalo bi da se raduje rođendanu, naročito zato što njen sin Viktor, kao profesionalni pijanista, baš te večeri drži najvažniji koncert u karijeri. A upravo je ona svojevremeno prepoznala njegov talenat i forsirala njegovo muzičko obrazovanje i muzičku karijeru. Međutim, Lara već četiri nedelje ne uspeva da stupi u kontakt s Viktorom, i on po svemu sudeći uopšte ne želi da ona dođe na njegov koncert. Ne znajući šta da radi, Lara na dan koncerta kupuje sve preostale karte i deli ih svima na koje naiđe. Ali što se ona više bori za to da prijatno provede rođendan, događaji utoliko više izmiču kontroli.

GOLMAN TRAUTMAN

Nemačka, 2018, 120 min, na nemačkom sa srpskim titlovima

REŽIJA: Markus H. Rozenmiler SCENARIO: Markus H. Rozenmiler i Nikolas J. Šofild ULOGE: David Kros, Freja Mejvor, Džon Henšou, Heri Meling, Geri Luis i Dervlan Kirvan NAGRADE: Bavarska filmska nagrada 2018 u kategoriji produkcije

Istinita priča o nemačkom fudbaleru Bernu Trautmanu, koji tokom Drugog svetskog rata dospeva u britansko zarobljeništvo. Na utakmici između dve ekipe zarobljenika zapazio ga je menadžer jednog engleskog kluba, koji odlučuje da nadarenog ratnog zarobljenika dovede u svoj tim, uprkos nezadovoljstvu budućih saigrača. Nakon niza iznenađenja na terenu i van njega, biće angažovan u klubu Mančester siti, što će izazvati revolt i masovne demonstracije protiv „nacističkog golmana“. Trautman i njegova žena Margaret osećaju se odbačenim, što preti da ugrozi njihovu ljubav. Pomoć im pruža rabin Altman, koji objavljuje otvoreno pismo protiv antinemačkih slogana, koje će širu javnost navesti da prihvati Trautmana. Vremenom će Trautmanova popularnost rasti, sve do vrhunca 1956. godine, kada u finalu engleskog nacionalnog fudbalskog kupa uprkos teškoj povredi vratnih pršljenova izdrži i odigra utakmicu do kraja.

BIO SAM KOD KUĆE, ALI

Nemačka/Srbija, 2019, 105 min, na nemačkom sa srpskim titlovima

REŽIJA: Angela Šanelec SCENARIO: Angela Šanelec ULOGE: Maren Egert, Jakob Lasal, Klara Meler, Franc Rogovski, Lilit Štangenberg, Alan Vijems, Jirka Cet, Dane Komljen NAGRADE: Srebrni medved za najbolju režiju

Astrid ima trinaestogodišnjeg sina Filipa, koji je nestao na nedelju dana. Nakon toga vratio se kući bez ikakvog objašnjenja, ali sa povređenim stopalom. Astrid i Filipovi nastavnici samo mogu da nagađaju šta ga je navelo na beg od kuće. Šta li je tražio? Slobodan život u prirodi ili možda smrt, pod uticajem očeve smrti?

Sve se polako vraća u normalne tokove. Filip sa svojim odeljenjem priprema predstavu, „Hamleta“, a Astrid radi i brine se o Filipu i njegovoj sestri. Teško prihvata da njen sin vodi vlastiti život na koji ona nema dovoljno uticaja. Filipova rana se inficira i on mora u bolnicu. Astrid je na ivici živaca, ali deca joj ipak ne okreću leđa. Porodične veze se kidaju, samo da bi se ponovo uspostavile.

ATLAS

Copyright Gerald von Foris

Nemačka, 2018, 100 min, na nemačkom sa srpskim titlovima

REŽIJA: David Navrat SCENARIO: Paul Solsberi ULOGE: Rajner Bok, Albreht Šû i Uve Projs NAGRADE: Međunarodni filmski festival u Torinu 2018 nagrada „Fondazione Sandretto Re Rebaudengo“ i nagradu za najbolju mušku ulogu

Valter ima 60 godina i najbolji je i najpouzdaniji nosač u transportnoj firmi Rolanda Gronea, preduzeću koje se specijalizovalo za prinudna iseljenja. Grone je ušao u riskantan posao sa nekretninama, koji uključuje i pranje novca za jednu kriminalnu grupu. Da bi plan uspeo, neophodno je da se iz zgrade u centru isele svi podstanari i da se ona potom proda uz veliku zaradu. Sve ide po planu dok jedan od podstanara ne odbije da napusti stan. Prilikom pokušaja prinudnog iseljenja Valter u tvrdoglavom mladom čoveku prepoznaje svog sina Jana, koga je napustio pre mnogo godina i od tada se više nisu sreli. Ne odajući Janu svoj pravi identitet, Valter pokušava da se približi njemu i njegovoj porodici.

Kada konačno shvati koliko su opasni poslovni partneri njegovog šefa, već je kasno i njegov pokušaj da Jana sačuva od opasnosti završava se katastrofalno.

VAKERSDORF

Nemačka, 2018, 122 min, na nemačkom sa srpskim titlovima

REŽIJA: Oliver Hafner SCENARIO: Oliver Hafner, Gernot Kree ULOGE: Johanes Cajler, Ana Marija Šturm, Peter Jordan, Fabijan Hinrihs, Karlhajnc Bilinger, Zigi Cimeršajd, Johanes Heršman, Frederik Linkeman, Monika Manc, Marlena Morajs, Avgust Cirner, Tomas Limpinzel, Florijan Brikner, Katarina Hauter, Andreas Nikl, Aksel Rirle, Ines Honzel NAGRADE: Nemačka filmska nagrada 2019. u kategoriji najbolja filmska muzika, Nemačka institucija za ocenjivanje filmova i medija ocenila je ovaj film kao „naročito vredan“.

Opština Vakersdorf na zapadu Bavarske u finansijskim je teškoćama još od osamdesetih godina prošlog veka. Zbog toga načelnik okruga Hans Šujrer sa bavarskim ministrom za ekologiju donosi odluku da tamo podigne postrojenje za preradu radioaktivnog otpada. Stanovništvo je, naravno, zabrinuto. 

Neki Šujrera doživljavaju kao spasioca čitavog regiona, ali se levičari bune protiv njegovih planova. Pokrajinska vlada pokušava svim silama da suzbije protivljenje, ali na kraju i samog Šujrera obuzimaju sumnje.