Prateći program izložbe Šona Dauera "Razgovor duž auto-puta Bratstva i jedinstva", koja je otvorena do 18. marta 2017. godine.
U Galeriji Doma omladine Beograda razgovor sa umetnikom Šonom Dauerom će obaviti Džo Melvin, britanska kustoskinja i teoretičarka umetnosti, uz umetnikovo vođenje kroz izložbu "Razgovor duž auto-puta Bratstva i jedinstva".
Izložba je zamišljena kao spoj zvuka i skulpture koji istražuje načine na koje se pronalazimo, kako prostorno, tako i kulturološki. Usmereni zvučnici i parabolični reflektori primaju i odašiljaju misteriozne akustične signale po galeriji; rustični tronošci vibriraju taktilno kroz ostatke političkih govora dok je plesna i fizička kultura transformisana kroz svetlosne šablone. Neočekivane komponente kombinovane su kako bi nastao celovit "soundtrack" koji poziva posetioca na duboko istraživanje osobenosti zvučnog, osetnog i vizuelnog iskustva. Vizuelne i fizičke teme mogu biti obrađene u celovitosti ili pojedinačno.
Izložbu je pomogao Legat Franklin.
Koja je bila početna tačka od koje se razvila ideja za izložbu?
Počelo je od poziva za učestvujem, a razvilo se u kombinaciji s idejama na kojima sam već radio. Izložba je takođe reakcija na sam prostor i reakcija na moje iskustvo ponovne posete Beogradu posle 25 godina.
Da li je istraživanje istorije Beograda, Srbije, Jugoslavije, čitavog regiona zapravo, pred-stavljalo izazov za vas? Sam naziv izložbe (Razgovor duž auto-puta Bratstva i jedinstva) više je lokalnog karaktera. Kako to vidite iz sopstvene perspektive, celo pitanje auto-puta Bratstva i jedinstva, šta to donosi nama i šta vama znači?
Bilo mi je vrlo interesantno da dođem ovde i pričam s ljudima, da saznam nešto o jednoj vrlo komplikovanoj istoriji. Ne mislim da je mogu razumeti potpuno, ali sam reagovao na to što su mi ljudi rekli, kombinujući popularnu kulturu s tehnologijom, sa politikom i muzikom, to jest zvukom. Mislim da su zvuk i muzika neka drugačija, nežnija vrsta jezika. U poređenju sa srpskim narodom, ne znam ništa o ovdašnjoj politici, ali možda vama ovaj rad pruži priliku da se duboko zamislite nad time što znate. Šta posetioci mogu očekivati od izložbe i koja su vaša očekivanja?
Proces mog rada je vrlo blizu improvizacije. Razvijao sam ideje u toku rada i usvajao ono što sam saznao i otkrio, u odnosu prema prostoru, raspoloživoj tehnologiji i drugim mogućnostima koje sam imao ovde. Što se posetilaca tiče, nadam se da će biti iznenađeni, da će doživeti neobično iskustvo, jer kombinujem skulpturu i grafiku sa zvukom na veoma poseban način. Kad uđete na izložbu, možete pomisliti da je u pitanju vizuelno iskustvo, a onda treba da otkrijete prostor sluhom, nekakvim trodimenzionalnim osećajem. Nadam se da će gledaoci iskusiti neobičan doživljaj, nadam se da će im to biti lepo iskustvo.
Šon Dauer (rođen 1965. godine) živi i stvara u Londonu. Nedavni projekti, koji istražuju fizičke i prostorne aspekte zvuka, su: "On Air" u Bikonsfild galeriji u Londonu (2015. godine), "The Voyeur’" u De la Var paviljonu u Bekshilu (2012. godine) i "Musik für Barbaren und Klassiker" u Netverk centru u belgijskom gradu Alstu (2010. godine).
Intervju sa Šonom Dauerom
Koja je bila početna tačka od koje se razvila ideja za izložbu?
Počelo je od poziva za učestvujem, a razvilo se u kombinaciji s idejama na kojima sam već radio. Izložba je takođe reakcija na sam prostor i reakcija na moje iskustvo ponovne posete Beogradu posle 25 godina.
Da li je istraživanje istorije Beograda, Srbije, Jugoslavije, čitavog regiona zapravo, pred-stavljalo izazov za vas? Sam naziv izložbe (Razgovor duž auto-puta Bratstva i jedinstva) više je lokalnog karaktera. Kako to vidite iz sopstvene perspektive, celo pitanje auto-puta Bratstva i jedinstva, šta to donosi nama i šta vama znači?
Bilo mi je vrlo interesantno da dođem ovde i pričam s ljudima, da saznam nešto o jednoj vrlo komplikovanoj istoriji. Ne mislim da je mogu razumeti potpuno, ali sam reagovao na to što su mi ljudi rekli, kombinujući popularnu kulturu s tehnologijom, sa politikom i muzikom, to jest zvukom. Mislim da su zvuk i muzika neka drugačija, nežnija vrsta jezika. U poređenju sa srpskim narodom, ne znam ništa o ovdašnjoj politici, ali možda vama ovaj rad pruži priliku da se duboko zamislite nad time što znate. Šta posetioci mogu očekivati od izložbe i koja su vaša očekivanja?
Proces mog rada je vrlo blizu improvizacije. Razvijao sam ideje u toku rada i usvajao ono što sam saznao i otkrio, u odnosu prema prostoru, raspoloživoj tehnologiji i drugim mogućnostima koje sam imao ovde. Što se posetilaca tiče, nadam se da će biti iznenađeni, da će doživeti neobično iskustvo, jer kombinujem skulpturu i grafiku sa zvukom na veoma poseban način. Kad uđete na izložbu, možete pomisliti da je u pitanju vizuelno iskustvo, a onda treba da otkrijete prostor sluhom, nekakvim trodimenzionalnim osećajem. Nadam se da će gledaoci iskusiti neobičan doživljaj, nadam se da će im to biti lepo iskustvo.
Šon Dauer (rođen 1965. godine) živi i stvara u Londonu. Nedavni projekti, koji istražuju fizičke i prostorne aspekte zvuka, su: "On Air" u Bikonsfild galeriji u Londonu (2015. godine), "The Voyeur’" u De la Var paviljonu u Bekshilu (2012. godine) i "Musik für Barbaren und Klassiker" u Netverk centru u belgijskom gradu Alstu (2010. godine).
Нема коментара:
Постави коментар