Председник ФИАФ-а: Савршени стандарди Кинотеке

Председник Светске федерације филмских архива (ФИАФ) Ерик Ле Роа изјавио је након обиласка Архива Југословенске кинотеке да се уверио како су њене активности у области чувања и заштите филмова и пратећих материјала веома озбиљне и по највишим стандардима.

Шешир и штап Чарли Чаплина

 

Директор Југословенске кинотеке Југослав Пантелић и управник Архива Александар Ердељановић провели су госта кроз све објекте у Кошутњаку.

Ле Роа је напоменуо да је долазио у Кинотеку пре 20-ак година, када је, како је рекао, у време ратних опасности, требало бринути о спасавању филмске грађе:

“Данас, после посете Архиву, видим да је доста тога урађено, практично све да се филмска грађа сачува на адекватан начин. Желим да похвалим садашње активности Кинотеке на том плану. Такође морам да похвалим стандарде конзервације који су савршени. Нови објекти у Кошутњаку показују сву озбиљност тих активности и у будућности. Уверен сам у трајност и очуваност целокупне филмске грађе, пошто сам видео да у Архиву нису само филмови, већ и плакати, сценарији, фотографије, евиденције и други материјали везани за филм.”

Foto: Politika

Председник ФИАФ-а, којем је ово други мандат, истакао је да је Југословенска кинотека једна од најзначајнијих у Европи, са једним од највећих фондова и да има развијену међународну сарадњу у области конзервације филмова.

“Драго ми је што имам прилику да сарађујем са Југословенском кинотеком и што сам могао да је посетим на лицу места, у име Светске федерације филмских архива”, рекао је Ле Роа, који је иначе у Француској ангажован на старим колекцијама у Националном центру за филм и анимацију.

Непосредни повод за његову посету Кинотеци је обележавање 120 година од снимања првих филмова у Београду и приказивања тих филмова у Београду и Србији. Сарадник браће Лимијер Андре Каре снимио је у фебруару 1897. године у Београду пет документарних филмова, за два се поуздано зна да су потом и приказана, али се данас воде као нестали.

Француски Национални центар за филм и анимацију чува целу Лимијер колекцију, па је новинаре занимало да ли би Ле Роа могао да помогне да се поменути филмови пронађу.

“Разговарали смо о томе. Чим се будем вратио у Париз контактираћу особу која је задужена за фонд браће Лимијер, да покушамо да нађемо те снимке који су урађени у Србији, који су нестали, али се можда налазе код нас. Потрудићемо се да их лоцирамо”, обећао је Ле Роа, додајући да се нада новој посети Југословенској кинотеци.

Директор Југослав Пантелић истакао је да је за Кинотеку велико задовољство да угости председника ФИАФ-а и подсетио да је Ле Роа претходног дана обишао ново здање у Узун Мирковој улици, где му је уручен Златни печат Југословенске кинотеке.

“Обележавамо 120 година од тренутка када је филм који је настао на нашој територији био и представљен овдашњој публици. То је датум који нас обавезује да се присетимо важности очувања филмова, што је и наша основна делатност. Кинотека то ради на најбољи начин, у складу са светским стандардима филмске архивистике, што показује и посета председника ФИАФ-а”, нагласио је Пантелић.

Како је додао, Ле Роа је обишао и бункере са најстаријим, нитратним копијама и том приликом су разговарали колико Кинотека и Архив могу да учине да се заштити тај врло осетљив материјал.

“Можемо доста, а управо разменом искустава у међународној сарадњи, коју је поменуо Ле Роа, долази се до нових сазнања и могућности које примењујемо у складу са осталим европским и светским архивима и кинотекама”, изјавио је Пантелић.

Управник Архива Александар Ердељановић такође је рекао да је Ле Роа “прошао целокупан Архив и имао прилике да се увери да ми заиста данас, и поред свих проблема које имамо, радимо по свим светским стандардима”.

“Наша Кинотека је позната не само као једна од највећих у свету него и као једна од најпримернијих, с обзиром да смо једна од ретких кинотека која има и Центар за дигиталну рестаурацију. Већ више година радимо дигиталну рестаурацију и скенирање најстаријих српских филмских материјала”, истакао је Ердељановић.