Otvaranje izložbe u utorak, 28. marta u 19:00
Izložba traje do 15. aprila 2017.
Galerija Doma omladine Beograda
Zaista, u mediju se već sadrži i poruka.
Prošlo je pola veka od kad je Maršal Makluan poručio da medij, a ne
sadržaj, treba da bude ono čemu se mora posvetiti veća pažnja. Tako nam
se postavlja pitanje kao publici, posebno kao umetničkoj publici, da
li smo sazreli dovoljno da konačno pomerimo granice naše percepcije
umetničkog dela, i uživanja u njemu, do razumevanja onoga što se nalazi
dublje, ispod pojavnog?
Tu se upravo
nalazimo na nivou na kojem shvatamo da delo Borisa Lukića postaje
slojevito i počinje da nam otkriva kompleksnost teme koja se očituje na
aktovima sa natpisima. Značenje tih natpisa toliko je opšte, toliko puta
smo ga bili svesni, da bi njihovo čitanje van konteksta u koje ih autor
stavlja bilo besmisleno, lišeno snage.
Takođe, ove reči nas već
decenijama uznemiravaju opasnom mogućnošću da budu pogrešno
upotrebljene, jer su puno puta bile pogrešno upotrebljene u dvadesetom
veku, i smetale bi nam da ih vidimo na transparentima, zidovima,
novinama, političkim kampanjama, vestima... ili na umetničkim delima
koje te reči prikazuju u pomenutim kontekstima. Ali šta se sa svim tim
pojmovima dešava kada su oni parole na nagom ženskom telu, krici koje
svaki model sam za sebe odabira?
Vratimo se pitanju medija, sredstva, nosioca poruke. U slučaju dela Borisa Lukića, na prvom nivou taj medij je slika (painting), ulje na platnu. Šta nam ono poručuje? Svakako nastavak vekovne tradicije zapadnoevropskog slikarstva, posebno figuracije, akta. Nije li Lukić učio od velikih majstora u nadi da će prvo kao posmatrač, a zatim i kao slikar, pomeriti granice koje smo spomenuli kao granice koje i publika mora pomeriti? Da li je percepcija akta evoluirala, i da li smo spremni za novo čitanje?
Ispod pojavnog, ispod "ulja na platnu", nalazimo medij koji je i u likovnom smislu nosilac poruke. Žensko telo postaje ono što je prvobitno bilo platno, a slikarski posao, rad sa četkicom, je ono što na ovom dubljem nivou postaje natpis. Ne nasumičan natpis, ne slučajan i ne bez jake veze sa modelom - jer ovi natpisi su poruke modela, a ne poruke slikara. Da li je time žena progovorila sa slike, i konačno uzela ulogu nosioca poruke?
Lukićeve slike nisu samo nastavak tradicije zapadnoevropskog akta, ali su nastale kao posledica pažljivog čitanja te tradicije sa namerom da se ona produži na inovativan način. U duhu vremena, žena u ulozi modela prestaje biti nemi objekt namenjen isključivo muškom posmatraču.
Vratimo se pitanju medija, sredstva, nosioca poruke. U slučaju dela Borisa Lukića, na prvom nivou taj medij je slika (painting), ulje na platnu. Šta nam ono poručuje? Svakako nastavak vekovne tradicije zapadnoevropskog slikarstva, posebno figuracije, akta. Nije li Lukić učio od velikih majstora u nadi da će prvo kao posmatrač, a zatim i kao slikar, pomeriti granice koje smo spomenuli kao granice koje i publika mora pomeriti? Da li je percepcija akta evoluirala, i da li smo spremni za novo čitanje?
Ispod pojavnog, ispod "ulja na platnu", nalazimo medij koji je i u likovnom smislu nosilac poruke. Žensko telo postaje ono što je prvobitno bilo platno, a slikarski posao, rad sa četkicom, je ono što na ovom dubljem nivou postaje natpis. Ne nasumičan natpis, ne slučajan i ne bez jake veze sa modelom - jer ovi natpisi su poruke modela, a ne poruke slikara. Da li je time žena progovorila sa slike, i konačno uzela ulogu nosioca poruke?
Lukićeve slike nisu samo nastavak tradicije zapadnoevropskog akta, ali su nastale kao posledica pažljivog čitanja te tradicije sa namerom da se ona produži na inovativan način. U duhu vremena, žena u ulozi modela prestaje biti nemi objekt namenjen isključivo muškom posmatraču.
Dr Vladimir Dimovski
Boris Lukić (rođen u 1985. u Sarajevu, BiH), mas terirao na
Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Boris radi u mediju fotografije,
slike, skulpture, crteža i ponekad meša medije. Trenutno je najviše
fokusiran na slikarstvu. On se oslanja na umetnike kao sto su Velasquez i Courbet
kao i na pop i kontra kulturu. Boris se uglavnom bavi vizuelnim
predstavama čoveka u savremenom svetu. On meša vremenski proverene
tradicije i moderne mass slike i tako stvara moćne vizije klasičnog
izgleda i kontraverznog sadržaja.
Galerija Doma omladine Beograda
Radno vreme: utorak-subota od 12:00 do 21:00;
nedeljom od 12:00 do 18:00; ponedeljkom Galerija ne radi.
Нема коментара:
Постави коментар