ВИШЕМИНУТНЕ ОВАЦИЈЕ ЗА „МАГБЕТA“ У БУДВИ

 

 

 

У оквиру Фестивала „Град театар“ у Будви, синоћ је премијерно, пред пуним гледалиштем одиграна представа „Магбет“, по делу Виљема Шекспира, у адаптацији и режији Никите Миливојевића.

 

Премијера представе „Магбет“ представља централни догађај фестивала у Будви. Публика је с нестрпљењем чекала премијеру, а о утисцима говоре вишеминутне овације којима је поздрављена целокупна екипа. „Магбет“ је на репертоару у Будви и вечерас 17.8, као и 18. и 19.8.

 

Представа је настала у копродукцији Београдског драмског позоришта, Српског народног позоришта из Новог Сада, Новосадског позоришта Újvidéki Színház, ИТАКА Арт центром и Град театром Будва.

 

У представи играју: Аница Петровић, Невена Неранџић, Маја Стојановић, Јелена Симић, Дејан Ђоновић, Бранислав Јерковић, Арпад Месарош, Марко Марковић, Милан Зарић, Соња Исаиловић, Понго Габор, Ивана Панчић.

 

Сценографију потписују Никита Миливојевић и Жељко Пишкорић, костимограф је Јелена Стокућа, композитор Димитрис Камаратос, а кореограф Амалија Бенет.

 

„Магбет“ ће београдску премијеру имати 29.9. у Београдском драмском позоришту, а новосадску у октобру у Српском народном позоришту.

 

Никита Миливојевић, редитељ нам је рекао:

„Као што Магбет прижељкује да убије краља, али се и боји тог убиства, тако сам и ја ушао у ово из осећања да бисмо могли да понудимо једно потпуно ново тумачење, у смислу да га расклопимо и саставимо на неки нови начин, а да сачувамо структуру. У процесу рада он је био једно истраживање везано за снове. Оног часа када му вештице саопште пророчанство за њега живот постаје кошмар и идеја читаве представе је тај кошмар. Задовољан сам јер сам урадио једну визуелну представу за коју сам се дуго спремао, о којој сам доста размишљао и до које ми је јако стало. Нису били нимало лаки задаци за глумце и после свега имам један веома добар утисак након премијере. Представа рачуна на један доживљај гледаоца, на нешто што је мање рационално, а више интуитивно. Музика, светло и амбијент раде у атмосфери кошмара о ком говоримо. У једном тренутку гледалац треба да престане да размишља и да се само препусти доживљају који, ако вас увуче, мислим да смо на добром путу”.

 

„Сам Магбет је доста компликован зато што стварно покушава да направи свет који је без злочина и убистава, али једноставно му исти тај свет то не дозвољава. Он не може другачије, можда мисли да може, али га стварност тера на то да почини сва та убиства да би стигао до свог циља. Лично сам веома задовољан овим процесом и захвалан сам на томе што сам упознао дивне колеге и био у прилици да радим са њима”, констатује Габор Понго.

 

 

 „Све глумице у представи смо Леди Магбет и биле јако поносне и срећне када смо добиле прилику да је радимо. Поделиле смо је по фазама, свака од нас има своју сцену и мислим да је публици било јасно кроз које фазе све пролази тај лик и шта је све обузима. У последњој сцени она умире у сну и то је повезано са целим концептом сновиђења. Од почетка смо се бавили тиме, препричавали смо сопствене снове, онда смо их слагали кроз импровизацију. Нисмо очекивали овакву реакцију, мислим да је публика схватила све симболе”, каже Маја Стојановић

 

Алекснадар Станков, управник Српског народног позоришта о сарадњи сведочи:

„После успешне представе „Крваве свадбе“, копродукције СНП-а и Град театра, представа „Магбет“ која повезује чак пет позоришта, показује колико је плодоносна сарадња међу установама културе у региону. Ја се надам да ћемо овом сарадњом проширити мрежу установа које могу заједно да сарађују, а с обзиром на то да Српско народно позориште има и друге гране уметности,оперу и балет, можемо очекивати и надати се да ће се оваква сарадња проширити и на друге секторе нашег позоришта, на задовољство свих”.

 

Милена Лубарда, директорка „Град театар“ Будва закључује:

 

 

“Огромна је копродукција, пет позоришних кућа учествује у овој верзији „Магбета”. Рад Никите Миливојевића је познат будванској публици која је жељна и пуна очекивања што вероватно и њему повећава трему и очекивања јер зна да је у питању захтевна публика. Судећи по реакцијама публике, мислим да смо направили одличан пројекат и да ће ову верзију „Магбета“ публика итекако волети“.

 

фотографије :  Драгана Удовчић