уторак, 9. август 2022.

38. BEOGRADSKI DŽEZ FESTIVAL: FRANCUSKA U FOKUSU


Dom omladine Beograda od 26. do 30. oktobra 2022. predstavlja 38. Beogradski džez festival, pod sloganom „JAZZBEATS“.

Posle uspešnog predstavljanja poljske džez scene na prethodnom izdanju Beogradskog džez festivala, ove godine je u fokusu Francuska, kao zemlja koja je već decenijama među najvažnijim uporištima kreativnog evropskog džeza!

 

Iz istorijskog ugla, ovim izborom obeležava se četiri decenije od nekoliko značajnih događaja vezanih za francusku muziku, džez i Beograd.

 

Najpre, 1982. godine, pre tačno četiri decenije, na inicijativu tadašnjeg ministra kulture Francuske Žaka Langa ustanovljen je Svetski dan muzike, manifestacija u koju je Dom omladine Beograda tradicionalno uključen. Ubrzo je Francuski kulturni centar u Beogradu započeo sa predstavljanjem francuske džez scene u Srbiji: beogradska publika imala je priliku da pozdravi prvake francuskog džeza kao što su Stefan Grapeli, Marsijal Solal, Anri Teksje, Luj Sklavis, Aldo Romano, Babik Renar, Kristijan Eskude, Rafael Fais i Bireli Lagren, manifestujući snažnu naklonost prema ovoj velikoj i autentičnoj sceni. Konačno, pre iste četiri decenije je prvi put u istoriji Beogradskog džez festivala nastupio jedan francuski džez sastav, duo Fransua Kuturije (klavir) / Žan-Pol Selea (kontrabas).

 

Iz današnje perspektive,  ovogodišnje opredeljenje predstavlja kulminaciju sistematskog predstavljanja savremenog francuskog džeza na festivalu, pokrenutu pre šest godina koncertom Vensana Peranija. Narednih godina na manifestaciji su nastupili današnji heroji francuskog džeza Emil Parizijen, Teo Sekaldi, Mažik Malik i Toma de Purkveri, ali i premijerno legendarni Anri Teksje.

Ograničen broj vaučera za komplete ulaznica 38. Beogradskog džez festivala se može nabaviti na Ticket Vision blagajni u Domu omladine Beograda i onlajn. Trenutna cena vaučera je 5000 RSD, a obuhvata sve koncerte u glavnom programu festivala (10 koncerata).

Izbor je ove godine raznovrstan.

 

 

                                                            ONdJ photo Sylvain Gripoix

 

 

Renomirani Orchestre National de Jazz, pod vođstvom Frederika Morana, predstavlja program “Rituels” – originalne kompozicije savremenih francuskih autora za trinaest instrumentalista i vokalni kvartet. Glas je istaknut kao primarni, intimni vektor svega ljudskog, zajedno sa maštom i duhovnošću; poetske zvučne slike evociraju vreme kao beskonačni povratak. Koncert je realizovan uz podršku Francuskog instituta u Srbiji.

 



Orchestre National de Jazz (ONJ) – “Rituels”

Frédéric Maurin – umetnički direktor

 

Susana Santos Silva – truba, Guillaume Roy – alt-saksofon, Julien Soro – alt-saksofon i klarinet, Catherine Delaunay – klarinet i bas-klarinet, Fabien Debellefontaine – tenor-saksofon i flauta, Christiane Bopp – trombon, Didier Havet – tuba i bas-trombon, Elsa Moatti – violina, Juliette Serrad – violončelo, Stéphan Caracci – vibrafon i marimba, Bruno Ruder – klavir, Raphaël Schwab – kontrabas, Rafaël Koerner – bubnjevi, Leila Martial – vokal, Ellinoa – vokal, Linda Olah – vokal, Romain Dayez – vokal

 

Orchestre National de Jazz (ONJ) nastao je 1986. godine pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture Francuske. Kroz ONJ je prošlo preko 180 muzičara iz Francuske i ostatka sveta, pod vođstvom 11 umetničkih direktora, snimivši 30 albuma. Ansambl je ostvario izuzetne rezultate na polju institucionalne i kulturne legitimizacije džeza, ponudivši široku lepezu novih umetničkih dela u Francuskoj i širom sveta. Beograd je više puta bio domaćin orkestru: poslednji put smo ih slušali pre dvanaest godina na Beogradskom džez festivalu, kada su predstavili originalno čitanje dela Roberta Vajata na koncertu u Kolarčevoj zadužbini.

 

Od 2019. godine orkestar vodi gitarista i kompozitor Frederik Moran, predstavivši dosad četiri projekta: novo čitanje dela Orneta Kolmena “Dancing in Your Head(s)”, program “Dracula” namenjen mlađoj publici, projekt “Ex Machina” sa Stivom Limenom u kome istražuju interakciju između živih muzičara i mašina u realnom vremenu, te program “Rituels” – autorsko delo petoro francuskih kompozitora za trinaest instrumentalista i četiri glasa, koje će čuti i naša publika. Za Frederika Morana, opčinjenog spektralnim strukturama i zvučnim iluzijama, muzika je osetljiva površina koja svakom slušaocu treba da omogući pristup sopstvenoj mašti. Glas je u programu “Rituels” istaknut kao primarni, intimni vektor svega ljudskog, zajedno sa maštom i duhovnošću. Program je izgrađen oko svakodnevnih rituala: raznovrsnih poetskih zvučnih slika koje evociraju vreme kao beskonačni povratak.

 

                                                            Leila Martial photo JP Retel

 

Lejla Marsijal (Leïla Martial), najoriginalnija vokalna interpretatorka na današnjoj evropskoj muzičkoj sceni, istražuje veze modernog džeza, francuskim folklorom, romskom tradicijom i muzikom Pigmeja. Njena eklektično izvođenje sa sastavom Baa Box je lako i virtuozno, oponašajući zvuke koje poželi, ili stvarajući autentične neobične predstave u divljoj improvizaciji.

 



 

 

Leïla Martial – vokal, elektronika

Pierre Tereygeol – gitara, vokal

Eric Perez – bubnjevi, human-bass, vokal

 

Lejla Marsijal odrasla je u porodici klasičnih muzičara na jugozapadu Francuske. Početna formalna znanja stekla je na džez koledžu u Marsijaku, nastavivši sa studijama na konzervatorijumu u Tuluzu i San Sebastijanu, u značajnoj meri prateći razvojni put njenog druga iz detinjstva Emila Parizijena. Ipak, jedno vreme se kolebala između glume i muzike – muzika je preovladala nakon trijumfa na prestižnom Concours de la Défense 2009, kada je postala prvi vokalni laureat u istoriji ovog takmičenja. Diskografski je debitovala sa albumom “Dance Floor” (2012), a karijeru nastavila u sastavu Circles bubnjarke An Paseo i u duu FiL sa Valentinom Sekaldijem, potom sastavljajući svoj trio Baa Box.

 

Među inspiracijama navodi različite uzore: od pevača Džin Li, Bobija Mekferina, Andreasa Šerera i Marije Žoao, preko instrumentalista Erika Dolfija i Mederika Kolinjona, do sastava Magma i Bjork. Osim raznovrsnih džez područja, istraživala je francuski folklor i romsku muziku, kao i muziku Pigmeja iz Konga, u okviru projekta ÄkÄ. Glas tretira kao instrument: zvuku daje prednost u odnosu na reči, da bi rečima potom odredila značenje odabranog zvuka. Peva lako i virtuozno, oponašajući zvuke koje poželi, ili stvarajući sopstvene neobične predstave u divljoj improvizaciji. U triju Baa Box snimila je dosad albume “Baabel” i “Warm canto“, najbolji vokalni album 2019. po izboru francuske Džez akademije, sa kojim je osvojila i Victoires de jazz 2020 za najbolji francuski džez vokal.

 

 

                                                         Sylvain Rifflet photo Sylvain Gripoix

 

 

Saksofonista i klarinetista Silvan Rifle (Sylvain Rifflet) dobitnik je najvećih priznanja francuske džez zajednice, uključujući i nekoliko za album godine. U projektu “Troubadours” zamislio je kako bi zvučala muzika trubadura 12. veka ukoliko bi je svirali džezeri, spojivši srednjovekovne moduse sa Koltrejnovim modalnim skalama, evropskim koloritom i indijskim začinima.


Sylvain Rifflet – saksofoni, klarineti, shruti-box
Verneri Pohjola – truba
Benjamin Flament – udaraljke
Sandrine Marchetti – harmonijum

 

 

Saksofonista, klarinetista i kompozitor Silvan Rifle na sceni je prisutan već dve decenije, sarađujući sa slavnim imenima francuskog džeza (Luj Sklavis, Aldo Romano, Mišel Portal…), kao i uvaženim umetnicima iz SAD (Džon Ajrabejgon, Džon Holenbek, Džim Blek…). Kao jedan od predvodnika generacije francuskih džezera koja je stasala u prvoj deceniji ovog veka, ostvaruje brojne projekte i sa kreativnim vršnjacima širom Evrope, među kojima su Toma de Pukvreri, Eva Riser, Verneri Pohjola, Florijan Veber i Paskal Šumaher. Ističući Stena Geca kao jednog od najvećih uzora, Rifle uživa u istraživanju američke repetitivne i minimalističke muzike, razvijajući izraz mešanjem improvizacije i ponavljanja, nojza i transa. Među brojnim priznanjima francuske džez zajednice su dupla kruna (za kompoziciju i solistu) na festivalu La Défense, Django d’Or za najvećeg talenta (2007, sa Erel Beson), te nekoliko priznanja za album godine, uključujući i Victoire du jazz 2016, za ploču “Mechanics“.

 

Program “Troubadours” čine Silvanove maštarije o muzici trubadura Francuske i Italije u 12. i 13. veku. Komponovanu osnovu u srednjovekovnim modusima kvartet raskošno oslobađa jezikom džeza: magične su igre Riflea sa sjajnim finskim trubačem Vernerijem Pohjolom, zarazne boje harmonijuma Sandrin Marćeti i Rifleovog shruti-boxa, opsesivni puls perkusioniste Benžamina Flamena. Uporište u Koltrejnovim modalnim eksperimentima je jasno, evropska poetika daje bogati kolorit, a indo-zujanje ekstrakt egzotike.

 

 

 


Нема коментара:

Постави коментар