Прва читаћа проба „Калигуле“, једног од најпознатијих комада
славног француског писца, филозофа и новинара, нобеловца Албера Kамија, у
режији Снежане Тришић која је насловну улогу поверила Игору Ђорђевићу, одржана
је 5. децембра у позоришној библиотеци.
Премијера је планирана за 1. фебруар на Великој сцени Народног позоришта у Београду, а у
подели су и Сена Ђоровић (Цезонија), Милош Ђорђевић (Хеликон), Бојан Жировић
(Хереја), Немања Стаматовић (Сципион), Петар Божовић (Мереја), Димитрије Илић
(Сенект), Владан Гајовић (Октавије),
Зоран Ћосић (Лепид), Бојан Кривокапић (Муције) и Сања Марковић (Муцијева жена).
Милан Марковић Матис био је задужен за адаптацију текста и
драматуршки рад, сценографију ће урадити Дарко Недељковић, а костиме Марина
Меденица.
У ауторском тиму су и Ирена Поповић Драговић (композитор),
Исидора Станишић (сценски покрет) и Љиљана Мркић Поповић(сценски говор).
Продуценти су Немања Константиновић и Милош Голубовић,
инспицијент је Сања Угринић Мимица, а суфлер Душанка Вукић.
Првој проби присуствовале су управница Народног позоришта
Ивана Вујић и в.д. директорка Драме Молина Удовички Фотез.
Редитељка Тришић, која четврти пут режира у Народном
позоришту у Београду („Хеда Габлер“, „Бизарно“ и „Ричард Трећи“), оценила је да
Гај Јулије Цезар Германикус ( 12 – 41. н.е.), један од најстрашнијих и
најконтраверзнијих римских императора, у Kамијевој драми доводи апсурд
устројства света до краја.
„Kалигула признаје и прихвата логику апсурда као једину могућу и
истиниту и не пристаје да је потчини приземним интересним потребама политике и друштвених конвенција. Политички
преврат у драми отвара питања о положају човека и смислу живота, о могућности побуне, појму слободе, значају високе уметности и културе у концептима и ограничењима савременог света”, истакла је Снежана
Тришић.
„Kалигула” је до сада само једном премијерно изведен у
Народном позоришту у Београду – било је то 11. маја 1979. године у режији Петра
Шарчевића.
У сценографији Петра Пашића и костимима Љиљане Орлић, играли
су Мики Манојловић (Kалигула), Оливера Марковић (Цезонија), Павле Минчић
(Хеликон), Михајло Викторовић (Kереа), Богдан Диклић (Сципион), Предраг Тасовац
(Сенектус), Бранислав Јеринић (Песник)…
У књизи „Драмски правци XX века”, признати српски писац и
критичар Слободан Селенић, између осталог, је написао:
„Нису никакви психолошки разлози довели Kамијевог Kалигулу до стања
у коме чини грозоте, већ његово
филозофско уверење да је у овом апсурдном свету сваки поступак подједанко
апсурдан – и онај који поштује норме грађанске етике, и онај који на убиство
гледа као на легитиман чин који не тражи оправдање и разлоге”.
Нема коментара:
Постави коментар