KAZALIŠTE „KOMEDIJA“ – „GROFICA MARICA“

Piše: Gordan Gorunović, Belgrade Online

Subotom uveče nekada sam išao u disko, a sada na svu sreću pošto sam posto „ozbiljniji“ idem u pozorište. Ovoga puta pravi pogodak doći na premijeru operete „Grofica Marica“ u Zagreb, u režiji Ozrena Prohića. Muzički strastveno i temperamentno razigrano novo čitanje slavnog dela Emmericha Kálmána, u inicijalizaciji popularnih mađarskih ritmova i lude epohe dvadesetih godina prošlog veka. Bina je bila puna izvođača, sjajne muzike, pevanja i koreografskih rešenja.

Pre ulaska na Kaptolu se osetila svečana atmosfera. Kao da se nalazim u nekom davnom dobu koje je prohujalo. Kao da smo svi bili deo predstave kada je usledila. Mračno i hladno spolja a toplo iznutra. Sedišta se popunjavaju lagano dok se orkestar ispred bine u bunkeru uštimava. Naredna tri čina su prohujala uz pauzu za pušače i i protezanje nogu.

Nekada favorit operetskog repertoara širom sveta iz 1924. godine u novoj produkciji „Komedije“ (zagrebačkog pandana Pozorištu na Terazijama) dobila je novo ruho crpeći ga na intenzivnoj energiji društvneih, kulturnih i umetničkih izvora druge decenije prethodnog veka. Inspiracija za vizuelnu poetiku pronalazi u ondašnim jazz-barovima njujorškog Harlema, plesnom estetikom uspešno koketira s brodvejskom scenom, a izborom interpretacijom ispunjava očekivanja i najzahtevnije publike. Publika je ovaj napor u subotu oduševljeno nagradila ovacijama tokom čitavog izvođenja predstave.

Radnja se događa na seoskom imanju bogate mađarske udovice, grofice Marice (Sandra Bagarić) koja, umorna od nasrtljivih udvarača koji su se okomili na njen novac, najavi veridbu s izmišljenim varaždinskim baronom Kolomanom Županom (Dražen Bratulić). Vrativši se na svoje imanje nakon dužeg odsustva, tamo nalazi novoga upravnika Bélu Töröka (Filip Hozjak), za kojega se snažno zainteresovala, ne znajući da je on zapravo osiromašeni grof Tassilo Endrödy-Wittenburg, koji tako zarađuje za miraz svoje sestre Lize (Danijela Pintarić).

Grof pred sestrom skriva stvarnu situaciju, pa se iznenadi kad Liza stigne na imanje zajedno s groficom, s kojom se sprijateljila za vreme boravka u Parizu. Pripremama za proslavu veridbe pridružuje se i knez Moritz Dragomir Populescu (Ervin Baučić), čija je misija da pokuša da nagovori groficu da se uda za njega. Sve se dodatno zakomplikuje kad se pojavi stvarni baron Koloman Župan koji, nakon što u novinama ugleda objavu o svojoj veridbi, veselo dolazi da upozna svoju mladu.

Sve se to zbiva u vreme tzv. 'ludih 20-ih', vremena art dekoa, bujanja kreativnosti i emancipacije žena; sluša se džez, bluz, regtajm i sving, moda je inspirisana čarlstonom, izlazi se u kabaree i pleše po stolovima.

Kálmánova "Grofica Marica" jedan je od vrhunaca operetskog žanra, puna motiva ciganskoga folklora pomešanih s nostalgičnim mađarskim zvukom i elementima muzičkog tadašnje bečke operete, ali i uz vidljiv američki uticaj. Tako uz valcer i čardaš čujemo i fokstrot, u nizu melodija bogata zvuka čija intenzivna energija ogleda zanos 1920.-ih, poslednjeg 'feel good' druge decenije. Takva je i radnja, puna veselih obrta, romantična, lepršava, komična i zabavna.

Redatelj Prohić novu je produkciju vizuelno oblikovao kao kombinaciju vodvilja i salonske atmosfere pariskih boemskih umetničkih salona, s elementima groteske i farse u kostimima Mirjane Zagorec i scenom Irene Kraljić ograničenom na tek nekoliko budoarskih rekvizita. Njome dominiraju veliki okviri u kojima se kreću izvođači, neprekidno se izlivajući i prelivajući iz njih na scenu i nazad, poput oživljenih portreta u stilu filmova Tima Burtona.

"Grofica Marica" puna je dueta za soprane i tenore koji su u izvođenje Komedijinih solista neprestano praćeni aplauzima i ovacijama publike, koja je jednako oduševljeno nagradila i dinamično muziciranje Orkestra Komedije pod dirigentskom palicom, dirigenta pozorišta Krešimira Batinića. Gotovo sve su arije i dueti poznati hitovi, poput Maričina čardaša "Vesele ciganske melodije", dueta sa Županom "Hajdemo u Varaždin" ili evergrina "Hej, cigane!", a podjednako su moćne i deonice hora, koje osvajaju koloritom i melodioznošću.

Jedan od najvećih aduta ove produkcije je i koreografija, koja je unela dinamiku i intenzitet brodvjskog spektakla u predstavu, u šarmantnoj scensko-muzičkoj odi epohi kojom je taj antologijski operetski komad u Komediji dobio atraktivno novo čitanje. U predstavi je i niz duhovito realizovanih dramskih uloga. Sve se, naravno, dobro svrši: baron Koloman Župan, prisiljen da odustane od ženidbe groficom budući da će biti razbaštinjen ne oženi li se siromašnom devojkom, zaljubljuje se u osiromašenu Lizu, koja mu uzvraća ljubav. Grofu Tassilu tetka vraća imanja te se otvara put za realizaciju njegove ljubavi prema grofici Marici. Čak i knez Moritz prihvata takvo razrešenje, u velikom završnom slavlju ljubavi i veselja koje je publika ispratila dugotrajnim aplauzom.

Emmerich Kálmán: GROFICA MARICA

Opereta u tri čina

Muzika: Emmerich Kálmán

Libreto:  Julius Brammer i Alfred Grünwald

Adaptacija libreta: Lada Kaštelan

Dirigenti: Krešimir Batinić / Davor Kelić

Reditelj: Ozren Prohić

Dramaturškinja: Lada Kaštelan

Koreografkinja scenskog pokreta za hor i soliste: Blaženka Kovač Carić

Koreograf za balet: Leo Mujić

Kostimografkinja: Mirjana Zagorec

Scenografkinja: Irena Kraljić

Saradnik reditelja: Tomislav Pavković

Dizajn svetla: Ivan Štrok i Martin Šatović

Horovođa: Davor Kelić

Koncert majstorka: Melita Šafran

Korepetitor: Tomislav Parmać

Prevod pesama: Lada Kaštelan / Tomislav Uhlik

ULOGE:

GROFICA MARICA: Sandra Bagarić / Darija Auguštan

KNEZ MORITZ DRAGOMIR POPULESCU:  Ervin Baučić

BARUN KOLOMAN ŽUPAN: Dražen Bratulić / Goran Malus

GROF TASSILO ENDRÖDY-WITTENBURG : Filip Hozjak / Žiga Kasagić

LIZA, njegova sestra: Danijela Pintarić / Lucija Jelušić

KARL STEPHAN LIEBENBERG: Zlatko Ožbolt

KNEGINJA BOŽENA CUDDENSTEIN ZU CHLUMETZ: Dubravka Ostojić

VELIKI KNEZ, u njezinoj pratnji: Damir Lončar / Vid Balog

MANJA: Zorica Antonić, Kristina Habuš

ČEKO: Željko Duvnjak

PIŠTA: Antun Stašić / Leopold Stašić

Orkestar, hor i balet ZGK „Komedija“

Inspicijent: Zlatko Kelnerić

Suflerka: Dorotea Krivec

Asistentka koreografa i balet majstor: Tina Vrtar Stipić

Asistentka kostimografkinje: Eva Karakaš i Maria Rebeka Čupić

Asistentka scenografkinje: Gordana Svilar