51.FEST:DVOSTRUKA PREVARA

Ako bi se Hičkok nekako povampirio i to uradio u Južnoj Koreji zvao bi se Park Čan-vuk (1963.). Baš u tom maniru, sa dosta rafiniranog korejskog humora ovaj reditelj nas vodi u ovaj uzbudlivi triler koji je istovremeno i ljubavna pričа, prepuna obrta i procena koje će biti dovedene u pitanje i preispitane.

Detektiv istražuje ubistvo posesivnig, pedantnog čoveka, planinara i mužа.

Glavni osumnjičeni je kako to biva pokojnikova supruga. Ono što je diskutabilno što mu ona pomaže u upornom traganju za počiniocem. Zavodljiva Kineskinja, što bi rekao Bovi pre nego što je oženio Iman. Koju tumači kineska filmska zvezda Tang Ve.

Kraj je jedan od najefektnijih koje sam video u zadnje vreme. Skoro poetski.

I još jednom da izrazim svoje nezadovoljstvo preimenovanjem orginalnih naziva filmova, po mišljenju distributera u komercijalniju varijantu.

Park Čan-vuk (1963) je jedan od najpoznatijih južnokorejskih reditelja, dobitnik brojnih priznanja na međunarodnom filmskima festivalima. Diplomirao je filozofiju na Univerzitetu Sogang, ali se priključio filmskom klubu i pisao filmske kritike. Svaki deo njegove trilogije o osveti, Simpatija za gospodina Osvetu (2002), Oldboy (2003) i Gospođa Osveta (2005) bio je hit. Za film Oldboy je osvojio Gran pri na festivalu u Kanu, najznačajniju međunarodnu nagradu za korejski film do tada. Stoker je snimio u SAD (2013), a premijerno je prikazan na Sandens festivalu. Vrativši se u Koreju, režirao je triler Sluškinja (2016). Na festivalu u Kanu ponovo je učestvovao sa filmom Odluka o odlasku (2022) za koji je nagrađen za najbolju režiju.