Svečano otvoren Austrijski filmski festival u Kulturnom centru Beograda

 

U četvrtak, 23. septembra u Kulturnom centru Beograda, svečanom ceremonijom je otvoren Austrijski filmski festival. Prisutnima su se obratili Maja Uzelac, urednica filmskog programa Kulturnog centra Beograda, Adrijan Fajks, direktor Austrijskog kulturnog foruma, Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti, i Ivan Karl, gradski sekretar za kulturu Grada Beograda.

 

Maja Uzelac, urednica filmskog programa Kulturnog centra Beograda, obratila se prisutnima rečima:

“Austrijski filmski festival je u Kulturnom centru Beograda prošli put održan 2015. i mi se ovde jako radujemo što je, u sred ovih baš čudnih vremena, sada trenutak da se on niotkuda, i baš zato odnekuda, dogodi. Nadam se da će ovi filmovi da nam svima pomognu da lakše prođemo kroz ova zanimljiva vremena. To što su u njihovom fokusu ženski likovi i ženska vizija, što u formi likova, što u formi autorki koje su te filmove napravile, čini mi se da u tom smislu dosta obećava”.

 

Adrijan Fajks, direktor Austrijskog kulturnog foruma, povodom otvaranja festivala je izjavio:

“Posle dužeg vremena ponovo imamo priliku da savremeni austrijski film predstavimo u odgovarajućem okviru. Festival je tematski okrenut ženama ispred i iza kamere, takozvanim „ženskim pitanjima“, kao i velikim i često kontradiktornim očekivanjima koja se postavljaju pred žene. Iznad svega, prikazujemo raznovrsnu, kreativnu austrijsku filmsku scenu koja se u proteklih deset godina međunarodno proslavila u različitim žanrovima. Želeo bih da se zahvalim našim partnerima, našem domaćinu, Kulturnom centru Beograda i našim sponzorima - A1, DM i Erste banci, koji stoje iza formata, teme i austrijskog filma i bez čije podrške festival ne bi bio moguć”.

 

Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti, na otvaranju u Kulturnom centru Beograda je rekla:

“Znamo da film, kao i svaka umetnost, nema granice i da može da otvori sva vrata. Ja verujem da je on odavno otvorio vrata rodne ravnopravnosti, i otvorio vrata ženama. Mislim da je gospođa Bajac, selektorka ovogodišnjeg Austrijskog filmskog festivala, vrlo dobro i postavila to pitanje – šta je zapravo ženski film - i rekla da je zapravo suština odgovora u slobodi. Svako kod nas će dokučiti kakav je naš sopstveni pristup prema tome šta je to ženski film. Da li je to film koji su stvarale žene, jesu li to teme kojima se bavimo, i kojima se bavi ovih osam filmova. Ali jedno je sigurno, kroz istoriju su žene svakako prikazivane po meri društva i datih okolnosti. Uglavnom je to bila patrijarhalna matrica aktivnog muškarca i pasivne žene. Rekla bih da smo tu matricu prilično dobro načeli”.

 

Ivan Karl, gradski sekretar za kulturu Grada Beograda, pred prisutnima je izjavio:

 

“Lepo je da se ovaj festival održava u vreme dva bitna jubileja – 185 godina uspostavljanja diplomatskih odnosa naše dve zemlje i 20 godina rada i delovanja Austrijskog kulturnog foruma u Beogradu i Srbiji. Hrabro je imati slogan na festivalu “Velika očekivanja”, ali ja se nadam da će filmovi koje je Staša Bajac izabrala opravdati taj moto. Bilo bi dobro, ako ne ove godine, onda na nekom narednom festivalu, da bar jedan od filmova pokaže i potvrdi ono što mnogi ljudi svedoče, a to je da je Austrija jedna od najlepših i najboljih zemalja za život u Evropskoj uniji”.

 

Po završetku obraćanja, program festivala je otvoren filmom “Tlo pod mojim nogama” rediteljke Mari Krojcer (Marie Kreutzer). U ovom ostvarenju Lola je džet-set poslovna konsultantkinja koji se ističe agresivnom taktikom i neprekidnim radom koji njen posao zahteva. Vezu sa svojom šeficom Elize čuva u tajnosti, kao i postojanje svoje starije sestre Koni, koja ima dugu istoriju mentalne bolesti. Ali, kada dobije vest da je Koni pokušala samoubistvo, Loline tajne prete da eksplodiraju u javnost.

 

Austrijski filmski festival, manifestacija tokom koje će u Kulturnom centru Beograda i Jugoslovenskoj kinoteci publici biti predstavljeno osam dugometražnih igranih ostvarenja iz austrijske savremene produkcije i pet filmova značajnih za istoriju kinematografije ove zemlje, trajaće do 27. septembra. Fokus programa je na ženama u kinematografiji - ispred i iza kamere, na velikom platnu i kroz teme koje nazivamo “ženskim”. Slogan ovogodišnjeg festivala je “Velika očekivanja” a selektorka programa je filmska autorka, dramaturškinja i scenaristkinja Staša Bajac.

 

Na repertoaru u glavnom programu će, pored filma “Tlo pod mojim nogama”, biti i ostvarenja “Ja, životinja” Katarine Mukštajn (Katharina Mückstein), “Mali Džo” Džesike Hausner (Jessica Hausner), “Ostajemo još malo” Araša T. Riahija (Arash T. Riahi), “Hvala na bombardovanju” Barbare Eder, “Stiks” Volfganga Fišera (Wolfgang Fischer), “Kraljica Cigana” Huseina Tabaka (Hüseyin Tabak) i “Koliba” u režiji Veronike Franc (Franz) i Severina Fiale. Svi filmovi iz ove selekcije biće prikazani u Dvorani Kulturnog centra Beograda.

 

Prateća selekcija u Jugoslovenskoj kinoteci posvećena je dvema prominentnim ženama sa početaka istorije austrijske kinematografije - glumici Hedi Lamar (Hedy Lamarr) i rediteljki i producentkinji Luize Kolm-Flek (Louise Kolm-Fleck).  Gost Jugoslovenske kinoteke 24. septembra biće izvršni direktor Austrijskog filmskog arhiva dr Nikolaus Vostri (Nikolaus Wostry), koji će u razgovoru sa upravnikom muzeja Kinoteke Marjanom Vujovićem i urednicom filmskog programa Kulturnog centra Beograda Majom Uzelac govoriti na temu “Vek velikih očekivanja - Razgovor o ženama u istorii kinematografije kroz prominentne primere Austrijanki - Hedi Lamar i Luize Kolm-Flek”. Razgovor će se voditi uoči projekcije restaurisane kopije kontroverznog filma „Ekstaza“ (1933) Gustava Mahatija sa Hedi Lamar u glavnoj ulozi. Kinoteka će 25. i 26. septembra prikazati i dva američka filma Hedi Lamar - „Petrolej“ (1940) Džeka Konveja i „Moj špijunče“ (1951) Normana Mekleoda, u terminu od 19 sati. Prethodno će, od 17 sati, na programu biti dva filma austrijske rediteljke Luize Kolm-Flek, koja zajedno sa suprugom Jakobom Flekom potpisuje „Devojku na krstu“ (1929) i „Varšavsku citadelu“ (1930) i smatra se drugom ženom rediteljkom u istoriji kinematografije.