Razgovori o knjizi
"Taj" o temama koje ova knjiga pokreće, o sukobu civilizacija i
razumevanju između njih, o praznini koju zapadna civilizacija pokušava da
prikrije potrošačkim društvom, gomilanjem nepotrebnih stvari, plašeći se da
pogleda sebi u dušu, u strahu da li će i šta tamo zateći, o estetitci, o
ljubavi u nemogućim uslovima i ljubavi koja ima potrebu za spasavanjem bića
prema kojoj je ljubav upućena, nesvesni da jedino kojeg možda možemo da spasemo
smo u stvari samo mi.
„Knjiga koju
određuje njen topos: Tajland. Ljubav i Tajland. Žena, putenost, demistifi
kacija glavnog junaka. Analiza Dalekog istoka u odnosu na (Daleki) zapad.
Da nije roman,
ovo bi bila „studija o izvodljivosti“ na temu kako bi jedan samosvestan
muškarac mogao ili pre – želeo da (hrišcanski) zaštiti jednu ženu. Projekat
koji je u datim uslovima osuđen na propast: ne zato što nije ostvariv već zato
što nije potreban. Ta naizgled krhka žena samim svojim „pasivnim“ postojanjem,
prisustvom, (budističkim) odbijanjem u prihvatanju, doprineće samourušavanju
ovog s početka knjige prividno mačo muškarca, koji će se u zapanjujuce poštenoj
samoanalizi pretvoriti u jedno ranjivo biće. Toliko ranjivo da će njemu biti
neophodan Sveti Hristifor, zaštitnik putnika.
Struktura romana građena je i jednostavno i komplikovano. Rezultat je vrlo koristan po knjigu: težina preteže u razumljivost, kao što drugi lik knjige, junakova senka, nadopuna, kontrast ili čak alter ego, idealno nadopunjuje ovog gosta u drugoj kulturi. Tako i Beleške s kraja teksta nadograđuju beletristiku, to jest Lepu umetnost.
Struktura romana građena je i jednostavno i komplikovano. Rezultat je vrlo koristan po knjigu: težina preteže u razumljivost, kao što drugi lik knjige, junakova senka, nadopuna, kontrast ili čak alter ego, idealno nadopunjuje ovog gosta u drugoj kulturi. Tako i Beleške s kraja teksta nadograđuju beletristiku, to jest Lepu umetnost.
Tai je lekcija
samoljubivom Zapadnjaku o tome kako da izleči svoj oholi ego podatnošcu
Istočnjaka. No, nema tu pobednika. Možda samo poraženog. Ali i tada –
„zalečenog“ Carstvom Praznine. A ona je ženskog roda.“, rekao je ovom prilikom Vladislav
Bajac.
Нема коментара:
Постави коментар