KARL MALDEN SRPSKI OSKAROVAC

Mladenov otac Petar Sekulović napustio je rodnu Bileću i trbuhom za kruhom došao u Čikago, ali i bežeći od regrutacije u žuto-crnu armiju. Tamo je 1912. godine rođen Mladen kasnije poznat kao Karl Malden. Njegova porodica bila je skromna po finansijama, ali nikako po umetničkim afinitetima.

Karl je uspeo da skromnost sačuva uprkos neospornoj slavi koju mu je Holivud priznao. Ne poklonio pošto je Karl uvek birao teži način, mukotrpno radeći, a ne gradeći slavu na saplitanju kolega. Svi su ga voleli i cenili njego rad. Karakterističan oblik nosa bio je posledica povrede na košarci, a porodica nije imala sredstava za skupu operaciju. 

Kada je počeo da se uzdiže na holivudskim stepeniciama ponudlil su mu novac za operaciju, ali ih je on glatko odbio, zadržao svoj pepoznatljiv znak i rešio da sve lepuškane potuče briljantnom glumom. U prilog tome svedoči da kada god je dolazi na snimanje, a dolazio je na vreme (svedoči Den Tana/ Dobrivoje Tanasijević-koji je iz Amerike doneo i sve artefakte koji je Malden poklonio Kinoteci) ne bi odugovlačio već bih orno uzviknuo:

„Let’s go!“

Rodio se na dvadeseti rođendan svoje majke, Mini, Čehinje, zaposlene u tekstilnoj industriju. Otac Petar imao je u tom trenutku 26 godina, radio je u čeličani u Geriju, gde je i Mladen počeo. Njegov otac je i pored teškog rada našao vremena da osnuje pevačko društvo „Sokol grupa-Branko Radičević.“ Mladena je od malih nogu učio srpskoj kulturni i običajima govoreći mu da će dobar Amerikanac biti tek nakon što postane dobar Srbin. Do pete godine nije govorio engleski.

Mladenova prva gluma je bila na srpskom jeziku. Bejahu to uloge u predstavama koje su se većinom bavile srpskim ustancima protiv Turaka. Učestvovao je u II svetskom ratu. Potom nastavlja s pozorišnom karijerom, tri godine proveo je u Gudman teatru u  Čikagu, a zatim dvadeset godina u Njujorku.

Oskara dobija 1952. a ulogu Harolda Mičela -Miča, u filmu „Tramvaj zvani želja“ (u kojem su mu partneri bili Marlon Brando i Vivijen Li). Osim toga, nominovan je za Oskara za ulogu u filmu „Na dokovima Njujorka“. Omiljeni glumac bio mu je Edvard Dž. Robinson. Radio je i sa Hemfrijem Bogartom. Nema glumca koga sam tokom kasnijih godina upoznao, a da mi nije rekao: 

„Najbolji glumac s kojim sam ikada radio bio je Karl Malden. Jako se dobro osećao i u srpskom i u američkom odelu. Boga nisam video, ali sam video anđela!“, priseća se Tana.

U Kaliforniju je stigao 1960. godine. Živio je u blizini Santa Barbare. Sa suprugom Monom Grinberg (uzeli su se 1938.) proveo je 70 godina u braku i imaju dve ćerke Karlu i Milu. Mina je i danas živa i ima 102. gopdine. 

U glumačkoj industriji proveo je  61 godinu, a 1993. se penzionisao. Snimio je 65 filmova, od kojih su najčuveniji  „Tramvaj zvani želja“, „Na dokovima Njujorka“, „Paton“...

Pet godina bio je predsednik Filmske akademije u Los Anđelosu.Nagradu za životno delo Američkog glumačkog udruženja 11. novembra 2004. godine uručio mu je prijatelj Majkl Daglas.  Osnovao je Umetničku biblioteku na Berveli Hilsu, najveću u Americi.  

U Beogradu je s Goranom Paskaljevićem 1982. godine snimio film „Suton“ u kojem tumači lik Marka Sekulovića. Kinoteka mu posvećuje novembarski ciklus Velikani svetskog filma od 18. do 23. novembra, a obuhvatai Kazanov film „Na dokovima Njujorka” (1954), „Zatočenik iz Alkatraza” (1962) Džona Frankenhajmera, „Jesen Čejena” (1964) Džona Forda…

Na zatvaranju biće prikazan srpsko-američki film „Suton” (1982). Direktor Jugoslovenske kinoteke, Jugoslav Pantelić, posel družeg dramaturškog okolišanja otkrio je da će spomenik Maldenu biti otkriven 20. novembara u podne. 

Uz pomoć ćerke Karle, književnice i filmske scenaristkinje, napisao je knjigu biografiju "When do I start" 1997. godine. Ona je na ovogodišnjem 63. Beogradskom sajmu knjiga imala premijeru na srpskom jeziku, kao svojevrstan uvod u ceremoniju otkrivanja spomenika.   

U utorak, 13. novembra 2018. ona je predstavljena  u Kinoteci u podne, a srpski naslov je  „Kako sam uspeo”, a izdavač „Službeni glasnik” i Asocijacija za saradnju sa dijasporom „Srpska veza”. Knjiga je luksuzna i bogato ilustrovana fotografijama. Nažalost, konferenicji nisu prisustvovali (a želeli su) Filip David, Goran Paskaljević i Branislav Lečić.

Reč uzima Petar Arbitina, urednik u „Službenom glasniku“ i kaže:

„Ovo je projekat važan za našu kulturu. Karl Malden je od početka do kraja ostao Srbin. Ova  knjiga je biografija, ali i roman o jednom neobičnom životu koji se pokazao moguć. Ono što je važno jeste da je takav život zaista postojao i da ga je jedan veliki svetski umetnik sobom u svakoj prilici i svedočio, ne zaboravljajući da je Srbin, trudeći se da postane veliki umetnik.“

Ćerka Karla je svoja autorska prava prenela na novinara Aleksandra Vlajkovića, koji je sa grupom saradnika priredio knjigu i okupio Organizacioni odbor, na čelu sa Dan Tanom, sa inicijativom da se glumcu podigne spomenik najpre u Beogradu, a potom i u Bileći i u Muzeju oskarovaca u Holivudu, koji se otvara naredne godine, ali i u porti njegove crkve - Hrama Svetog Save u Indijani, koju je svesrdno pomagao. Neće odustati ni da dobije ulicu i to isto i u Beogradu i u Bileći. Vlajković o knjizi kaže:

“Uporedio bih ovu izuzetno značajnu knjigu sa knjigom velikana Mihajla Pupina „Od pašnjaka do naučenjaka“. Maldenovi memoari govore o zlatnom dobu Holivuda u kojem je naš čovek bio najveći akter.“

Ova knjiga za neupućene otkriva ko je bio Malden, odnosno Mladen Sekulović, kome je zbog ljubavi prema srpskom narodu bilo čak zabranjeno da dolazi u tadašnju Jugoslaviju. 

Pre dve godine, u Kinoteci je Maldenu otvoren legat. Iako je Američka filmska akademija nameravala da preuzme neke od najvrednijih eksponata, oni su, po njegovoj ličnoj želji i želji porodice, predati na čuvanje Srbiji. O slavnom glumcu srpskog porekla Den Tana svedoči emotivno:

„Bili smo prijatelji preko 50 godina i svih tih godina Karl je bio Srbin a ja sam bio Jugosloven. Kada smo se upoznali rekoh mu da sam Jugosloven, a on me upita:

„Slaviš li slavu?“

Pred njegovu smrt, u šali mi je u rekao:

„Sad možeš da budeš Srbin, ne moraš više da budeš Jugosloven“."

"Da ga nisam poznavao bio bih lošiji čovek", zaključuje svoje izlaganje Den Tana. Kaže da je Karlova ćerka Karla s tadašnjim verenikom, a sadašnjim mužem Normanom dolazila u Evropu i da je trebalo da svrati u Ljubljanu i Dubrovnik Ten je rekao: 

"Šta bi otac na to rekao?"

I ona je promenila kurs i došla u Beograd kada je i rešeno da se predloži da se Maldenu u Beogradu podigne spomenik.

Karl tj. Mladen ponosio se svojim srpskim poreklom. Tako u filmu „Paton“ kao general Omar Bredli naređuje jednom vojniku 

„Dodaj mi taj šlem Sekuloviću!“

i takve slične replike pravio i u filmovima „Dead Ringer“, „Fear Strikes Out“, „Birdman of Alcatraz“...

No, svakako je najpoznatiji primer onaj iz serije „Ulice San Franciska“, kada kao policijski poručnik Majk Ston, uposli pomoćnika Sekulovića.

Tokom konferenicije prikazani su inserti iz šou programa u kojima govori o svojim srpskim korenima. Na kraju konferencije za medije izvedena je omiljena Sekulovićeva narodna pesma „Crven fesić“