четвртак, 07. децембар 2017.

Гостовањем „На Дрини ћупријe“ на Великој сцени Народног позоришта у Београду завршава се ревија представа „Андрићу у част“






REČ UREDNIKA KULTURNIKA

Uzevši Andrićevo remek delo samo za polazište, Kokan Mladenović stvara grandioznu sliku jednog mentaliteta kroz vreme. Poput Bertolučija u XX veku Kokan beleži promene, posrnuća i patnje, zanose i otrežnjenja, ali i nepromenjive duboko urezane u DNK kod naroda. Most je tako simbol želja i stremljenja, koje sputavaju strahovi i otud generisane mržnje. Spektakularno, iskreno i bespoštedno delo koje služi na čast srpskom teatru.

Andrić nije fizički stvorio Na Drini ćupriju. Ali, on ju je uzdigao u nebesa, pričajući priču o narodima koje je voleo uprkos njihovim evidentnim i neospornim manama:

„Suviše je ovaj narod patio od nereda, nasilja i nepravde, i suviše navikao da ih podnosi sa podmuklim roptanjem ili da se buni protiv njih, već prema vremenima i okolnostima. Između osvetničkih misli i povremenih pobuna prolazi im gorak i pust vek. Za sve drugo oni su neosetljivi i nepristupačni. Ponekad se čovek pita da nije duh većine balkanskih naroda zauvek otrovan i da, možda, nikad više neće ni moći ništa drugo do jedno: da trpi nasilje ili da ga čini.“

Kokan Mladenović ide korak dalje drsko stavlja ogledalo pred publiku i kaže evo vam slike sveta u kojem živite i kakvi ste. 

Na ovim prostorima odakle mladi odlaze uz bolnu, otrežnjujuću konstataciju:

„Nije mene strah da ostanem, nego me je strah šta ću ovde da postanem ako ostanem.“

Iako osporavan u zemlji koju je voleo, ali čije je mane znao i tako lepo i sa strašću dočarao, malo tih drekavaca zna da je Andrić celokupnu sumu od Nobelove nagrade pokolio baš Bosni. Naivno je verovao ako se sagrade biblioteke i kupe knjige, kako će se narod obrazovati, nešto shvatiti i prestati da srlja u propast.

No, bar je u nečemu bio obazriv. Najpre je poklonio polovinu novca, a po dobijenim izveštajima o načinima trošenja para, poklonio je u drugi deo.

Šta će Kokan uraditi u buđenju svesti kod publike, uzevši da posetioci pozorišta ionako pripadaju onom prosvećenom delu naroda ostaje nepoznanica.

Da li je kasaba naša neizbežna sudbina?

Da li smo stvarno izgubili moć da budemo gospodari sopstvene sudbine?



Представа Српског народног позоришта На Дрини ћуприја, у режији Кокана Младеновића, биће изведена у петак, 8. децембра у 19.30, часова  на Великој сцени, као представа која ће затворити ревију представа „Андрућу у част“.

По речима редитеља, Андрићев роман је прави повод за још једну причу о нашем времену - причу о злу које се дешава на једном истом месту, више од 400 година, злу којем нема краја..

У подели су Јелена Антонијевић, Страхиња Бојовић, Даница Грубачки, Гордана Ђурђевић Димић, Григорије Јакишић, Душан Јакишић, Милан Ковачевић, Југослав Крајнов, Тијана Максимовић, Марија Меденица, Сања Микитишин, Вишња Обрадовић, Игор Павловић, Александра Плескоњић, Нина Рукавина, Марко Савић, Оливера Стаменковић, Мирослав Фабри, Милован Филиповић и Радоје Чупић, док су се у улогама деце нашли Михајло Бугарски, Никола Велимировић и Сергеј Стојановић. Музичари су Арпад Бакош и Балша Пешикан.


Поред Кокана Младеновића који је аутор режије и адаптације текста, остали сарадници су: Светислав Јованов, драматург, Андреја Кулашевић, кореограф, Ирена Поповић, композиторка, Марија Калабић, сценографкиња, Татјана Радишић, костимографкиња, др Дејан Средојевић, сценски говор.

Премијера је била 17. марта 2016. године на  сцени  „Пера Добриновић“ у Новом Саду.

Нема коментара:

Постави коментар