Kulturnikov vikend u Zagrebu

 

Muzej Mimara

 

Zagreb ima taj srednoevropski šmek i kompaktno gradsko jezgo, podatno za razgledanje. Za svoju bazu izabrali smo simpatičan apartman, u ulici koja nosi ime po sinu prvog  zagrebačkog poslastičara, Alojza Šenoa (Alois Schönoa), oca znamenitog hrvatskog književnika Augusta (August Ivan Nepomuk Eduard Schönoa). On je prvu poslastičarnucu otvorio davne 1848. godine, a mi smo bajkoviti boravak u Zagrebu okončali tradicionalno bajadera tortom i sladoledom u Krašovoj poslastičarnici u Ilici, bežeći od purgerskih treskova. Egzaltiran, tim hedonističkim pirom glasno se pitam ima li nekog ko ne bi prisustvovao ovom hedonističkom piru:

„Ja“, neveselo odgovara progovara zaposleni s druge strane vitrine sa poslatiocama. Astronomi, braća Aleksandar i Stefan Cikota, otkrili su 2008. jedan astroid i dali mu ime Zagreb. A tamo, u zemaljskom Zagrebu živii profesor Baltazar i Smogovci. Tamo su boemovali i Tin, Krklec, Ranko Marinković s svojim čuvenim Kiklopom, Krleža s Glembajevima, Arsen bodrio Ines da izdrži. Gde je Šerbeđžija uveseljavao publikum, a Ljuba Tadić pokušao da dosegne nebeske visine.

Nekada se grad zvao Agram. Današnje ime duguje legendi. Neki od banova, umoran i žedan, verovatno posle neke drevne vinske fešte, zamoli stasitu  i naočitu devojku Mandi da mu donese vode rečima:

"Mando, dušo, zagrabi!" 

Prvi pisani spomen Zagreba datira iz 1094. godine kada je na Kaptolu osnovana biskupija, što govori u prilog činjenici da su ovde i ranije postojalo naselja. Fasade u donjem gradu se polako obnavljaju, a mi u želji da odemo na gornji grad koristimo uspinjaču u Tomićevoj. Ona se smatra najkraćom žičanom železnicom na svetu namenjena javnom prevozu. S radom je otpočela1893. godine, prvo radeći na parni pogon, da bi prešla, kasnije, na električni. Pruga je duga tek 66 metara, a vožnja od dna do vrha traje 64 sekunde. Eh, kad bi se tako u životu uspinjalo! 

U donje gradsko jezgro vraćamo se prolazeći kroz Kamenita vrata, deo nekadašnjeg obrambenog bedemazagrebačkog Gradeca, podignutog u XIII veku, jedinim preodtalim od nekadašnjih gradskih, koja su svoj današnji oblik dobila su u XVIII veku. U Bogovićevoj ulici nailazimo na spomenik psu Plutu, psu skitnici kojeg su hranili građevinci dok su gradili Prvu hrvatsku štedionicu.Usput ragledamo galerije i izloge knjižara i upoređujemo naslove s oniim beogradskim. Po rečima domačina, Hrvatska je ostala bez najvećeg lanca knjižara Algoritam  (poput naše Lagune i Vulkana).  Ne možemo da ne primetimo da su i dosta skuplje!

S trga ispred železničke stanice s osmehom nas gleda i namiguje nam kralj Tomislav. Zna on, dočuo je, neko mu je došapnuo, da smo se sinoć, u delu Novog Zagreba, zvanom Zapruđe, u pivskom baru  Bobi&Rudi, družili s zagrebačkom ekipom i nazdravljali s pivom koje ponosno nosi njegovo ime. Slušali stari dobri rok, a Tomislav, Tomislava sustizao. 

Njemu za leđima, smestio se i  Umetnički paviljon, u kojem je trenutno izložba koju smo posetili (Strast stvaranja: remek dela iz zbirkefondacije Maeght). Pod kupole ove prelepe građevine smeštena, su privremeno, dela Pikasa, Šagala. Miroa i još 22 umetnika sa 64 slika, skulptura, litografija, grafika i crteža. Zastupljena su dela kubizma, ekspresionizma, apstraktne i fantastične  umetnosti. Po brojnosti prednjači Žorž Brak, s čak 21 delom. Početkom XX veka on je svoja fovistička dela izlagao u Salonu nezavisnih u Parizu. Ovom prvom u nizu izložbi, Umetnički paviljon proslavlja 120 rođendan, a izložba je otvorena do 14. februara iduće godine.

 

 

Ako se vratimo na samo zgdanje Umetničkog paviljona, radi se o najstarijem, gradskom i izložbenom prostoru, namenski sagrađenim  za održavanje velikih, reprezentativnih izložbi. Zamisao i inicijativu za izgradnju Umetničkoga paviljona dao je 1895. godine slikar Vlaho Bukovac, tako što je povodom proslave u Budimpešti, prvo tamo sagrađen montažni umetnički paviljon. 

Po okončanju izložbe, gvozdeni kostur prenet je u Zagreb. Napravila ga je firma Danubius prema nacrtima mađarskih arhitekata Korba i Giergla. Potom se, u Zagrebu, raspisuje konkurs za podizanje gradskog umetničkoga paviljona, a radovi su povereni bečkim arhitektima Helmeru i Felneru (poznatim po projektima pozorišnih zdanja). Radovi su trajali tokom dve godine (1897. - 1898.), da bi svečano bio otvoren  15. decembra 1898. godine.

Šetnju nastavljamo, najčuvenijim zagrebačkim parkom, Zrinjevcem (Trg Nikole Šubića Zrinskog), slikanim u mnogim filmovima, prvim u Lenucijeom nizu od sedam perivoja. U samom središtu parka nalazi se muzički paviljon (1891.). No, svakako, najinteresatniji artefakt ovog parka je magični meteorološki stub, koji je 1884. godine gradu poklonio zagrebački lekar Holzer. Kad smo već kod vremena, ono nam je, uglavnom, bilo naklonjeno. Prolazimo pored neobaroknog zdanja Hrvatskog narodnog kazališta koji je s radom započeo 1860. godine, a  u danjašnjoj zgradi je od 1895. godine, kada je na otvaranju bio prisutan i austrougarski car Franc Jozef. Zgradu su projektovali iste arhitekte kao i Umetnički paviljon. Nailazimo tako, tumarajući i na najstariji zagrebački hotel, Jägerhorn osnovan davne 1827. Ovde su čašicu dve pronašli i Ljudevit Gaj i ban Josip Jelačić. Spominje se par pesama, pozorišnih predstava i filmova. Potpuno je obnovljen i preuređen 2015. godine.

U subotu 25. novembra u ovom delu Evrope se odigrava Noć pozorišta. Europska noć pozorišta, ove godine prelazi u množinu – Noći pozorišta – koje su započele 4. i 5. novembra 2017. godine u Bugarskoj, nastavljaju se 18. novembra u Češkoj, Slovačkoj, Austriji i Bosni i Hercegovini, a završavaju 25. novembra u Hrvatskoj i Srbiji.  Na ovaj način, Europa proteže aktivnosti popularizacije i vidljivosti kazališne djelatnosti na cijeli mjesec studeni, omogućavajući time i međunarodnu cirkulaciju zainteresirane publike.

Ovogodišnja, je u Hrvatskoj deveta po redu i  sadrži, do sada, najbogatiji program. U njoj sudelujei 80-ak pozorišnih institucija i organizacija: nacionalna pozorišta, javna i nezavisna kazališta, druge javne ustanove u kojima se odvija pozorišna delatnost, ako i amaterske pozorišne skupine, u pedesetak mesta Hrvatske. Najraznovrsniji popratni program manifestacije odvijao se od  16. do 26. novembra, a obuhvatao je stručne tematske okrugle stolove, izvedbe pozorišnih predstava na više mesta i lokacija u zemlji.

Pokušali smo u Komediji (Mama mia), ZKM-u (Anatomija mačke), 

preko Kerempuha (Audicija), u Vidri (Muškarci su s Marsa, Žene su s Venere), te tako stigosmo i do Gavele gde se davao Avgust u okrugu Osejdž u režiji Slađane Kilibarde (Kolovoz u okrugu Osage). 

I pored toga što su sve karte planule, nekako uspevamo da se ufuramo na balkon i iz prvog reda odgledamo ovu dramatičnu dvočinku, koji svoj pik postiže u drugom delu, kad se klupko porodičnih tajni odmotava, kada demoni napuštaju bocu (ne vinsku!), a glumci pružaju svoje zvezdane dramske trenutke, na zadovoljstvo prepune dvorane. A onda samo korak dva, niz Frankopansku do Pupitres Wine Boutique. Toliko smo se udubiili u razgovor, da nismo primetili kako je vreme skliznulo, a napolju počeo snažan novembarski pljusak, koji je Ilicu prekrio baricama. Bila je to prilika da se Zagreb osmotri, a nažalost i oseti, u trku, i iz jedne, iznenadne, kišne vizure. 

„Pokisla ulica od prozora dalje i šum predvečernjih tramvaja“.