понедељак, 11. децембар 2017.

Културни центар Београд- децембарске изложбе

Отварање изложби у Културном центру Београда четвртак, 14. децембар од 19 до 20:30 часова.

ПРОШИРЕНИ ПРЕДЕО Немања Лађић

14.12-06.01.2018, 12:00-20:00

Ликовна Галерија, Кнез Михаилова 6

Проширени предео, Немања Лађић, видео инсталације

Pop Up, Spieluhr (Музичка кутија) и Squares су нови видео радови Немање Лађића, који ће на изложби под називом Проширени предео,бити приказани у форми видео инсталација.Динамичне градске пределе, ведуте и / или панораме, уметник артикулише, као карактер за себе, колажирањем дигиталних фрејмова сакупљених на различитим географским тачкама. Сваки од њих, на свој начин, представља могућности манипулације дигиталним фрејмовима и алтерације статичне сценографије. У Pop Up књизи процесом отварања и затварања разматра се однос и ритам интимног и града, Spieluhr настаје превођењем конкретног у апстрактно, светлости у звук, Squares је активиран и формиран променом места у времену, кроз процес акумулације фрејмова. Дигитално манипулишући са формалном структуром урбаног ткивааутор избегава сваку наративност, а самим тим и драматизацију, да би се фокусирао на амбијентални карактер претпостављеног предела.

Пратећи програм: субота 16. децембар у 12:00, стручно вођење кроз изложбу и разговор са уметником;
од 13:00 -16:00, Радионица за младе

субота 23. децембар у 12:00, стручно вођење кроз изложбу и разговор са уметником.

Немања Лађић је рођен у Београду 1984. Дипломирао је на вајарском одсеку Факултета ликовних уметности у Београду 2009. у класи проф. Мрђана Бајића, а 2011. завршио Трансмедиа програм на Sint Lukas универзитету у Бриселу. Излагао десет пута самостално и учествовао на четрдесетак групних изложби и фестивала, међу којима су Простори отступања (Салон Музеја савремене уметности, Београд), 8 начина да се превазиђу простор и време (Салон МСУ), Image Talks (Hasselt, Belgija) и други. Бави се првенствено видео инсталацијама, кроз које истражује утицај савремених средстава комуникације на доживљај времена и простора, као и релативност процеса опажања у контексту технолошки условљеног, дигиталног света.

Marina Paulenka DRUGI DOM fotografije

14.12-06.01.2018, 12:00-20:00

Galerija ARTGET

Prisutnost toga tela generisana je u fotografskoj slici kroz odsutnost konkretnih osoba iz vidljivih prizora. Ono što je dano da bude viđeno su stvari: odevni i različiti upotrebni predmeti koji u režimu reprezentacije iskazuju ženskost, te nameštajem opremljene prostorije izpražnjene od ljudskih bića, ali usprkos tome nastanjene njihovim životima. Posve nenalik brojnim igranim filmovima čija je radnja smeštena u ženski zatvor, ili dokumentarcima koji nas suočavaju sa životnim pričama osuđenica i kažnjenica, fotografije Marine Paulenke propituju značenje samog pojma života.

Nadalje, saodnos naslova serije Drugi dom i vidljivih prizora u fotografskim slikama, otkrivajući ne samo kontradikciju između prava na privatnost i odsutnosti toga prava koju zatvor implicira, vodi nas, posredstvom Frojdovog termina unheimlich do pojma zazora, odnosno ekskluzije.

Obrazlažući ekstenziju pojma, koji bi se u mogao označiti terminom jezovito, Frojd poseže za lingvistikom i književnošću citirajući značenja reči unheimlich specificirana rečnicima nemačkog jezika i oprimerujući ih narativima iz nemačke književnosti. Navodi tako da je značenje reči unheimlich očito suprotno značenju reči heimlich ili heimisch koje označave nešto što je „pripadajuće domu“, „blisko“, ili ono s čim smo dobro upoznati.

Zaključuje pritom da je unheimlich zastrašujuće upravo zato što nam nije poznato i blisko.

I upravo tom nesvodivom razlikom između poznatog i bliskog i onoga što se takvim pričinjava ali to nije i ne može biti, odjekuje niz pitanja koje postavljaju fotografije Marine Paulenke.

Pred nama je da razmislimo možemo li sa sigurnošću da ponudimo ikakav odgovor.

Jer, zazidani prozor ne označavaju isto što i grm hortenzija pod njim.

Iz teksta: Od perspektive do prozorske rešetke Leonide Kovač