KulturniK: AVGUST U OKRUGU OSEJDŽ/ Kolovoza u okrugu Osage u Gaveli

петак, 1. децембар 2017.

AVGUST U OKRUGU OSEJDŽ/ Kolovoza u okrugu Osage u Gaveli

Ovak komad odgedali smo u okviru IX Noći pozorišta u Zagrebu, u Gaveli 25. novembra 2017. godine.

Inače to veče, u glavnom gradu Hrvatske u svim teAtatrskim kućama se bezuspešno tražila karta više.

Tako je u Komediji bila Mama mia, u ZKM-u Anatomija mačke, u Kerempuhu Audicija, u Vidri Muškarci su s Marsa, Žene su s Venere.

Uzbudljiva i trilerski napeta dvočinka drži vašu pažnju puna tri sata. Glumci su posvećeni, izgaraju na sceni, ponajviše u svojevrsnim solo deonicama u kojima bespošTedno pred publiku iznose svoje glumačke bravure. Jamačno, ženski likovi su okosnica ovog komada. Snažne su, a opet tako krhke.

Anja Šovagović Despot tokom cele predstave dominira scenom u roli Vajolet Veston i od osobe koja je skoro na samrti, kako ostali likovi padaju, ona se uspinje, pruža im podršku, deluje poput eminencije iz senke, da bi u napetom finalu bila osoba koja će razrešiti Gordijev čvor. Dok se drugi skidaju s svojih iluzija, ona se skida sa sedativa.

Jedna od njenih ćerki, Barbara u tumačenju Bojana Gregorić Vejzović prelazi trnovit put od uspešne i ostvarene žene i majke do totalnog životnog ogoljenja i potonuća. Otkrivaju se mnoge duboko skrivanje tajne, koja je mudra Vajolet prećutkivala radi mira u kući, a možda i zato što je imala obilje antidepresiva pri ruci.

Fabula nas vodi u u jedno malo američko mesto, a mesec je avgustu. Tri sestre Barbara, Karen i Ajvi vraćaju se u roditeljski dom, da bi pomogli bolesnoj majci Vajolet. Njihov otac, Belveri, se ispostaviće se, udavio. Samoubistvo? Porodičan skup izazvan ovim tužnim povodom izbaciće na površinu još mnogo toga. Iz Pandorine kutije izlaze vešto skrivani demoni, otkrivajući svu licemernost i malograđanstvo. Jer, porodica je i i gnezdo i utočište, ali i deveti krug pakao. Gde gore najdraži u ljubavi i slozi.

Za ovaj tekst autor je dobio Pulicerovu nagradu za 2008. godinu. Drama se igrala širom sveta. Snimljen je i film 2013. godine u kojem igraju Meril Strip i Džulija Roberts, koji je imao nominacije za Oskara. Možete pogledati i predstavu u beogradskom Ateljeu 212.

Ali za razliku od nje, koja mi se nije dopala, jer se poprilično dovorava publici, onom njenom odmetničkom delu, zagrebačka verzija ne štedi publiku, neprekidno, ali dozirano, pa sve više i više sipa joj mračininu i gorčinu, tako da publika može da je svari a ne povrati.

Uvlači je u radnju, kopa duboku rupu dramskog zapleta u koju će nas sve skupa uvaliti. Suptilno gradeći scensku napetost, tekstom, ali i telom, pokretima, jedva vidljivom mimikom, poput dobrog vina, tek posle nekog vremena, kada budete napustili pozorišno zdanje, potpaliće vam duh i probuditi u stomaku leptiriće.

U muškoj ekipi ističe se Ranko Zidarić u ulozi matorog perveznjaka Stiva, a za njim sledi Darko Milas u ulozi suzdržanog Čarlija Ejkina. Jednom rečju, glumci su dosezali zvezdane dramske momente, na ushićenje prepune dvorane Gavele. Bravo!

Ono što mene zanima je kako bi ova verzija delovala da su je prekalemili na savremu Hrvatsku? Kada bi više ubacili lokalni mentalitet. Kao što je to u Beogradu urađeno u slučaju Crne kutije Beogradskog dramskog pozorište.