"Маестро” Народног позориште Сомбор гостује у Народном позоришту у Београду

Сомборско Народно позориште гостоваће 4. децембра (19:30) на Великој сцени са представом “Маестро”, према тексту Миливоја Млађеновића, у режији Милана Нешковића.

Комад, који је премијерно изведен 10. марта ове године, посвећен је једном од најпознатијих сомборских сликара Милану Коњовићу.

„Иако се ова представа бави ликом и делом, локално али и глобално значајног, сликара Милана Коњовића, настојао сам да она буде тачнија и доследнија у емоцији и уметничком изразу, него да слепо прати фактографију. Од позоришне сцене смо направили простор сећања у коме се време и догађаји сажимају у низ сновиђенских сцена које прате логику унутрашње борбе главног јунака. У њима се уметник суочава са сопственим егом, одлукама које је донео, и односом спрам најближих људи у својој околини”, каже редитељ Нешковић.

Према његовим речима, на тај начин, не прича се само прича о Милану Коњовићу, већ се долази до универзалне приче која анализира однос уметника и времена у коме живи.

REČ UREDNIKA KULTURNIKA 

"Dva najvažnija dana u tvom životu su dan kada si rođen i dan kada otkriješ zbog čega"(Mark Tven)

Prilično je nezahvalan posao napraviti pozorišnu predstavu od nečijeg života, pa makar on bio i slikar. No Somborsko narodno pozorište ne bi bilo to što jeste da se ne hvata u koštac sa ovakvim poduhvatima. A produkt je jedno lepo i bajkovito snoviđenje, put kroz istoriju XX veka, od Sombora u Austrougarskoj, preko Pariza do povratka u rodni grad, koji je sada u drugoj državi. Pogodili ste, ovaj komad se bavi životom, avanturama i delom Milana Konjovića rođenog 28. janura 1898. godineu Somboru. Prve izložbe organizuje 1914. u somborskoj gimnaziji. Celog svog života suprostavljao se šablonima i mediokritetima i spremno plaćao za to cenu. Živeo je svoju umetnost između lepote i nametnute represije. Zvali su ga slikar vojvođanske  ravnice. Bio je više od toga. Pronikao je i u mentalitet svojih sugrađana. Na toj činjenici se ovaj komad i gradi.

 

Dramu Milivoja Mlađenovića na scenu je postavio reditelj Milan Nešković. Kako sam kaže noseća tema ove predstave je pitanje: 

da li je umetnost veća od života i da li je život najneuhvatljivije i najznačajnije umetničko delo i ko ga na kraju potpisuje, smrt, ili umetnik?   

U naslovnoj ulozi briljira Saša Torlaković, a u stopu ga prate Ivana Jovanović, Biljana Keskenović, Marko Marković, Bogomir Đorđević, Vanja Nenadić, Grigorije Jakšić i Srđan Aleksić.

Konjović slikarstvo studira od 1919. u Pragu, na Akademiji likovnih umetnosti u klasi Vlaha Bukovca. Nakon dva semestra studije nastavlja samostalno u Pragu (avangardni češki slikar Jan Zrzavi ga upućuje na Leonarda), Beču i po nemačkim muzejima. U maju 1924. stiže u Pariz i ostaje do 1932. godine, do svog konačnog povratka u Sombor. U Parizu postiže zapažene uspehe samostalnim izložbama, kao i sudelovanjem na izložbama pariških salona. U Parizu nastaje Konjovićeva "plava faza" (1923—1933). 

 

Po povrtaku u otadžbinu posvetio se slikanju njenog pejzaža, ljudi i ambijenta sa strašću vizionara koji svemu što radi daje pečat autentične stvaralačke ličnosti. Leti slika u Dalmaciji (Mlini, Cavtat, Dubrovnik). 

Za vreme rata 1941. je u zarobljeništvu u Osnabriku.Posle povratka 1943, 1944. i 1949. godine nastaju Konjovićevi pasteli. I tada se suprostavlja dominantnom socreealističkom poravcu u slikarstvu. Ulja stišanog kolorita, nastala od 1945—1952 sačinjavaju umetnikovu "sivu fazu". Godina 1953. znači preokret u Konjovićevom slikarstvu: odnos prema predmetu je nov, slobodniji; na platnima "kolorističke faze" plamsa čista intenzivna boja. Nova slikarska orijentacija kulminira i traje na radovima "asocijativne faze" (1960—1984).

Godine 1985. počinje sa prvim varijacijama na temu vizanijske umetnosti, i do kraja 1990. nastaje tridesetak dela nove "vizantijske faze", sa kojom se završava Konjovićev prebogati opus od oko 6000 radova, većinom ulja, ostalo su crteži, akvareli, pasteli, grafike, tempera, tapiserije, pozorišnih scenografija, skica za kostim, vitraža, mozaika i drugo. 

 

Ovo jedinstveno, raznovrsno delo afirmisalo je ime svoga majstora sa 300 samostalnih izložbi i oko 700 grupnih u zemlji i inostranstvu.

 Njegovi radovi se nalaze u brojnim galerijama i muzejima u zemlji, kao i u značajnim kolekcijama u inostranstvu. U Somboru 1966. godine otvorena je Galerija "Milan Konjović", u kojoj se hronološkim postavkama i tematskim izložbama prezentuju dela koja je umetnik darovao svom gradu. Fond Galerije sačinjavaju 1060 radova.

Za redovnog člana Vojvođanske akademije nauka  i umetnosti izabran je 1979, za dopisnog člana Jugoslovenske akademije znanosti i umetnosti 1986, a za redovnog člana Srpske akademije i umetnosti 1992. Dobitnikje mnogobrojnih značajnih nagrada i priznanja u zemlji i inostranstvu.

Umro je u Somboru, 20. oktobra 1993. godine.