Novi roman Miomira Petrovića "Black Light" u prodaji

 

Miomir Petrović nam u svom novom romanu „Black Light“ donosi priču o mogućoj budućnosti Evrope i regiona, distopijsku viziju jednog novog i drugačijeg Beograda, nove i drugačije viđene istorije, ali i svojevrsni priručnik za otpor, akciju i nepokoravanje.

„Black Light“ je neka vrsta stilskog nastavka literarnog promišljanja koje se moglo osetiti u nekim Petrovićevim ranijim romanima. 

 

„Treći put sam odlučio na napišem futurističku, distopijsku priču o strahu za budućnost Evrope ili, pre, o apokaliptičnoj budućnosti Evrope. Ovog puta priča je smeštena u mikrokosmos jednog beogradskog kvarta“, rekao je Petrović povodom novog romana.

Ne računajući brojne flešbekove sa ratišta koji se pojavljuju u narativnom tkivu ovog romana, čitava priča se u hronotopskom smislu razvija na maloj pjaceti u centru grada, između Bulevara Despota Stefana, Drinčićeve ulice, Gundulićevog venca i Carigradske ulice. 

 

„Dakle, u ne tako dalekoj budućnosti, nakon neslavno ugašene svetske revolucije protiv korporativizma i globalizacije, jedan veteran pobunjeničkog ’Oslobodilačkog fronta’ po kazni je vraćen u svoj rodni, sada apokaliptični Beograd, razdvojen od svoje porodice i nekadašnjeg života. On, Lasica, što je njegovo gerilsko ime iz ratne prošlosti bivši je fizičar, stručnjak za ultraljubičastu (crnu) svetlost kome je zabranjen dalji naučni rad, bivši čovek koji deli sudbinu ostalih poraženih pobunjenika.“

Beograd je u toj budućnosti svojevrsna Vavilonska kula po kojoj gamižu milioni emigranata svih rasa i vera i u kome red sprovodi nekoliko milicija i vojnih jedinica Poretka. Grad je podeljen na kvartove među kojima nema prave komunikacije, Evropa je rasparčana u kantone. 

 

Tim Novim srednjevekovljem upravlja centralizovana svetska vlada. Više praktično nema rada i proizvodnje, ljudi su pre izdržavana lica nego građanstvo, stanovništvo većeg dela sveta živi život sličan logoraškom, tu i tamo se snalazeći u iskonskoj potrebi da osujeti represivnu globalnu vlast i pronađe rupe u represivnim zakonima.

„Mislim da je ’Black light’ roman o mogućoj budućnosti Evrope i regiona, distopijska vizija jednog novog i drugačijeg Beograda, nove i drugačije viđene istorije, ali i svojevrsni priručnik za duhovnu neposlušnost, fizičku mobilnost i nepokoravanje. Moj kolega, pisac Oto Oltvanji, napisao je povodom ovog romana da će se budućnost iz ovog romana desiti prekosutra, što znači da je verovatno kasno da se ona spreči, ali čitanjem makar možemo na nju da se pripremimo“, rekao je Petrović.

„Black Light“ možete pronaći od 9. oktobra u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari www.delfi.rs i na sajtu www.laguna.rs.

 

Miomir Petrović je rođen u Beogradu 1. marta 1972. godine. Diplomirao je na Odseku za dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu (1995), magistrirao je na Odseku za teatrologiju na FDU u Beogradu (1999) i doktorirao na Odseku za interdisciplinarne studije na Rektoratu Univerziteta umetnosti u Beogradu (2008). Magistarska teza: Dela savremenih domaćih dramskih pisaca na repertoaru Ateljea 212 u razdoblju 1967-1987. Tezu je odbranio 1999. godine, na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, čime je stekao zvanje magistra nauka na naučnom području teatrologije. Doktorska disertacija pod nazivom: Mitska matrica u medijskim i umetničkim tekstovima (roman, film, drama, slika). Tezu je odbranio u oktobru 2008. godine na studijama za interdisciplinarne studije pri Rektoratu Univerziteta umetnosti u Beogradu.

Glavni dramaturg pozorišta Atelje 212 u Beogradu (1996-1999), zamenik direktora drame i dramaturg Narodnog pozorišta u Beogradu (2001-2003). Adaptirao je više tekstova domaćih i stranih dramskih pisaca.

Predavač na predmetu Teorija drame na Akademiji umetnosti BK u Beogradu (1998-2002). Asistent-umetnički saradnik na predmetu Dramaturgija na Akademiji Umetnosti BK u Beogradu (2002-2005). Izabran u zvanje docenta na Katedri za dramaturgiju na Akademiji umetnosti BK u Beogradu (2006), predavač na predmetima Istorija svetske drame i pozorišta i Istorija nacionalne drame i pozorišta na Akademiji umetnosti BK u Beogradu (2006-2007). Izabran u zvanje vanrednog profesora na predmetima Kreativno pisanje, čitanje i interpretacija i Teorija žanrova na Fakultetu za kulturu i medije Džon Nezbit univerziteta u Beogradu (2009-2015). Trenutno radi kao vanredni profesor na predmetima Estetika i Istorija scenskih umetnosti na Institutu za umetničku igru u Beogradu.

Kao dramski i prozni pisac objavio je dela:

Drame: Vagabund u gradskom vrtu (Scena, Novi Sad 1995), Argivski incident (Jefimija, Kragujevac 1996), Demijurg (Jefimija, Kragujevac 1997), Appendix (Književna reč, Beograd 1997), Čopor (Scena, Novi Sad 1998).

Romani: Sakaćenje Romana (Prosveta, Beograd 1997), Pankration (BIGZ, Beograd 1998), Samomučitelj (Prosveta, Beograd 2000), Persijsko ogledalo (Geopoetika, Beograd 2001), Arhipelag (Geopoetika, Beograd 2003), Lisičje ludilo (Laguna, Beograd 2005) Staklena prašina (Laguna, Beograd 2006), Lisičino ludilo (SKC, Skopje, 2007), Libansko leto (Laguna, Beograd 2007), Persijsko ogledalo (drugo izdanje, Laguna, Beograd 2008), Bakarni bubnjevi (Laguna, Beograd 2009), Tečni led (Prosveta 2011), Galerijeve vatre (Laguna, Beograd 2011), Miris mraka (Laguna, 2013) i Kuća od soli (Laguna, 2016).

Teorija književnosti: Oslobođenje drame (Zadužbina Andrejević, Beograd 2000), Kreativno pisanje, naratološki pristup tekstu i kontekstu (Megatrend, Beograd 2011).

Izvođeni dramski tekstovi: Appendix - Centar lepih umetnosti Gvarnerijus (2003), režija Boško Đorđević, Appendix - radio drama, Radio Beograd I program, režija Božidar Đurović, premijerno izvođenje januar 2004, Vučje leglo – Narodno pozorište Pirot, režija Boris Todorović 2006, Galerijeve vatre - radio drama, Radio Beograd I program, režija Miloš Jagodić.

Član je Udruženja književnika Srbije (od 1999), član predsedništva Saveza dramskih umetnika Srbije (2003-2005), član jugoslovenskog komiteta panbalkanskog kulturološkog udruženja (Rigina Karta) Atina, Grčka (2000-2003), član Udruženja dramskih umetnika Srbije.

Dobitnik Oktobarske nagrade grada Beograda za knjigu drama Argivski incident (Skupština grada Beograda, 1996), nagrade Laza Kostić (Salon knjiga u Novom Sadu, 2016).