Tek što smo zaključili ovogodišnji 34. Beogradski džez festival a već se vraćamo na mesto uživanja. U Kombank dvoranu. Samo je gost nov, u pitanju je mladi mađarski pijanista, PIter Bens. Čovek koji na čaroban crossover način izmešao klasičnu i pop muziku.
Tako dolazimo do dve dobre vesti. Prva je da Beograd ima solidan kapacitet za upijanje kultuirnih dešavanja, jer je Kombank dvorana bila ispunjena do poslednjeg mesta. Drugo je da je ovakvo veliko interesovanje za ovu vrstu muzike i njenu popularizaciju, a time i smanjenja uticaja loše i kič kvazimuzike.
Koncert je u prepunoj velikoj sali Kombank dvorane započeo s 15-tak minuta zakašnjenja (20:45h) i trajao desetak minuta posle 22 časova. Bens je uz upotrebu pregršt klavirskih gadžeta (poput lup mašine) uspeo da napravi punu muzičku strukturu bilo da je svirao: Fonsijev Despasito, hit Bitlsa (Here Come's A Sun), Majkla Džeksona (Black&White, Beat it, Human Nature, Thriller), Queena (Somebody To Love, Don't Stop Me Now, Bohemian Rhapsody). Vešto i lukavo, Bens u obradu popularnih pesama ubacuje i svoje autorske, koje još nije publikovao na Internetu, a deo su njegovog autorskog albuma. Da li su svi posetioci koncerta sve ovo i očekivali ne verujem, ali deluje da su sve vrlo lepo sažvakali. Između numera Bens nam priča o sebi i svom muzičkom razvoju:
"Rođen sam nedaleko odavde, a sada samo ovde prvi put. Patim od nesanice i imam dva izbora: Netfliks ili piano. I skoro uvek biram da sviram i nešto stvaram."
Jednu pesmu, najstariju od onih koje još izvodi, sačinio je ispirisan Fibonačijevim nizom (Leonardo Pisano Bigollo, 1170 – 1250), matematičkim nizom, uočenom u mnogim prirodnim pojavama (fizičkim, astronomskim, hemiskim, biološkim). Predstavlja niz brojeva u kome zbir prethodna dva broja u nizu daju vrednost narednog člana niza. Nastao je iz Fibonačijeve fascinacije zečevima, a možda krije i ključ za rešavanje tajni svemira:
"U savršenim uslovima, koliko parova zečeva možemo da dobijemo za godini dana od jednog para zečeva?“
Piter Bens rođen je 1991. godine. Kao čudo od deteta, počeo je da svira klavir s dve godine. Sa samo sedam godina je primljen u akademiju „Franc List“ u Mađarskoj, kada je napisao i svoju prvu kompoziciju pod uticajem Mocarta i Šopena. Svoj instrument opisuje rečima:
"To je veliki komad nameštaja na kojem dirke čine samo 5 %."
Samo četiri godine kasnije objavljuje svoj prvi solo album sa autorskim kompozicijama, a 2004. godine osvaja treću nagradu na takmičenju "Gyorgy Ferenczy International Piano Contest" a četiri godine kasnije objavljuje svoj drugi album Nightfall.
Inspirisan delom Džona Vilijamsa, čoveka koji ima najviše dobijenih Oskara posle Volta Diznija (Rat zvezda, Indijana Džons, ET, Šindlerova lista...) odlazi u Boston da studira komponovanje muzike za film na “Berklee College of Music”, najistaknutijem privatnom univerzitetu posvećenom savremenoj muzici.
Godine 2015. postao je poznat širom sveta zahvaljujući izvanrednoj obradi pesme Bad Majkla Džeksona. Njegov najnoviji video-snimak izdat je u maju ove godine, pesma Africa grupe „Toto“, za samo dva meseca imao je preko dva i po miliona pregleda.
Dobitnik je mnogobrojnih nagrada, a bio je upisan kao rekorder i u Ginisovu knjigu rekorda od januara 2012. do juna 2017. godine u kategoriji „Najveći broj udara po dirkama klavira u minutu“.
Posle dugotrajnog aplauza kojim je okončan njegov beogradski nastup, odlazi sa scene da bi se nakratko vratio na bis i izveo čuveni hit grupe Toto "Afrika". A onda odlazimo u toplu beogradsko-oktobarsku noć i razmenu utisaka uz crno Rebel pivo.
Нема коментара:
Постави коментар