Toto u Kombank areni

U okviru festivala Belgrade Calling, grupa Toto nastupila je u Kombank areni. Koncert je bio  predviđen za Ušće, ali jednim delom zbog promenjivog vremena, a s druge strane i zbog slabe prodaje karata prebačen je u Arenu. Organizatori su definitivno omanuli. Delom zbog nepredvidivih okolnosti kao što je izuzetna koncertna i svaka druga ponuda ovog juna u Beogradu, ali i skromna i suzdržana reklamna kampanja.

Bend kao što je Toto, oformljen kasnih sedamdesetih, pre svega svojim sviračkim i zabavljačkim umećem, ali i iskrenim i poštenim odnosom prema publici sigurno zaslužuje brojniju dobrodošlicu. Pogotovu što su ovi vrsni muzičari na dvogodišnjoj svetskoj turneji kojom obeležavaju 35 godina uspešnog rada. Da ne sede na lovorikama govori i novi  album "Toto XIV".  

Dakle, bend koji u nogama i na binama ima 22, turneja i 13. studijskih albuma, od kojih su mnogi multiplatinasti (prodati u preko 35 miliona primeraka). Bend kojeg prepoznajemo po hitovi poput „Rosanna“, „Africa“, „Hold The Line“ , a koji su ih zakitili brojnim nagradama, poput pet „Grammy“ nagrada! O tome da nas očekuje dobra zabava i pravi rok spektakl nagoveštavao je i sjajni lajv album snimljen u Poljskoj („35th Anniversary Tour – Live In Poland“) objavljen u aprilu 2014. godine. 

U vreme kad sam ja stupao u rock arenu možda je bilo dve vrste karata, najviše. Parter i bine. Često je to bilo po istoj ceni. Pa se do bine stizalo mišićima i živcima da se izdrži i preživi međ’ obično poludelom ruljom. Koja skače, proliva pivo i šutira se.  Talasa. Danas su obožavaoci uz veću cenu ulaznice i metalnom barijerom odvojeni od braće „slepaca“ koji su se „stisli za kintu“. Da ne kažem da se onda pivo pilo kad ti se pilo, a ne uvidom u stanje u polupraznom buđelaru. Kad ti se svidela pesma, kresneš upalajč il’ šibicu.

Sada, svetle smartfonovi, tabelti i fotoaparati, al’ ko da se malo ljudi zabavlja. E, pa juče, jest da se slikalo, ali se i zabavljalo. To je bila jedna fina, arhaična društvena grupacija, vremešnih rokera ojačanih podmladkom, a ovim prvim,  preti izumiranje kao dinosaurusima. A iskreni su i pošteni u svojoj ljubavi prema muzici. To im je i najveći greh. Pored toga što većina nije punišić. 

 

Naš novinar, Gordan Gorunović (2G) prisustvovao je tonskoj probi benda i u par rečenica sažeo svoje impresije:

„Na južnom službenom ulazu u 16:15 staju tri crna kombija. Izlaze muzičari grupe „Toto“, na čelu sa Stivom Lukaterom. Stojim, dok čekam Jadranku Janković i ulazak na mit liding sa muzičarima. Stiv se javlja sa „Haj!“. Zbunjeno mu odgovaram, misleći da me je pomešao sa nekim. Uskoro, na bini u toku tonske probe, ukapiram koliko su te velike muzičke zvezde, doduše nekih prohujalih vremena, neposredni i normalni ljudi. 

 

Sve vreme se zabavljaju i šale. Dejvid, pijanista svojom groteskonom pojavom i šeširom je non stop u pokretu i animira nas pomalo ukočene u toku tonske probe. Traže da ih pitamo nešto. 

Ništa od opomene da ne smemo da slikamo, već da će to uraditi profi fotograf. Kao stari su pa mora da se pegla. Ne. Sve je bilo suprotno. Ljudi su pozirali, uletali u kadrove kamera bez problema. Ništa od sujete ili straha, šta će reći neko, ako ne ispadnu dovoljno simpatični na fotografijama. Svi smo imali priliku da okačimo gitaru uz zagrljaj frontmena Lukatera. Tih planiranih pet minuta pretvorilo  se u skoro šezdeset.  Stiv me je više puta prozvao sa: „My brother!“. 

Slikanje u Sali za konferenciju, potpisivanje membrane doboša sa logom grupe i postera. Smejali su se našim teško izgovorljivim imenima. Dragan je postao Dragon (zmaj). 

 Sve u svemu hvala Jadranki Janković i ovim divnim muzičarima za nezaboravan doživljaj pred koncert.“ 

Da su LA rokeri pravi akcijaši, nespremni za glumatanje i iživljavanje nad publikom, dokazala je i njihova korektnost. Po najavi, tačno u 21 čas, istrčali su na binu, podigla se zavesa i krenuli su sa „Running out of time". Slavni bend je održao sjajan koncert pred, nažalost, tek nešto više od 4.000 posetilaca. Arena se puna dva sata orila pravim rokenrol zvukom, a majstori r&r zanata su za svaku pesmu bili srdačno nagrađeni. Sledila je stara pesma  “I Supply the Love” koja je digla publiku na noge, a sledeća “Burn” ispraćena je aplauzom, čime je publika pokazala da je, bar delimično, savladala i novo nastavno gradivo. Ubrzo je uvek srdačni Stiv Lukater pozdravio publiku, predstavio bend, da bi usledio prvi od nekoliko “pikova” večeri. Divni sentiš “I Won’t Hold You Back” posle kojeg je sledilo buđenje uz “Hold the Line“.  

Nizale su se poznate pesme poput  “Pamela“, a šarmantni i opušteni, klavijaturista i osnivač benda, Dejvid Pajč je beogradskoj publici poželeo “dobro veče” na srpskom.
Posebno je bio emotivan deo nastupa, koji je Stiv posvetio nekadašnjem basista benda Majku Porkaru, koji se je preminuo u 59. godini posle teške borbe sa ALS (amiotrofična lateralna skleroza), a čiji brat Stiv nastupa u bendu na poziciji klavijatura.Stiv je iskorirstio priliku da se svima zahvali na podršci koju su pružali njegovoj porodici, dok mu se brat borio sa okrutnom bolešću.

Pored Dejvida i Stiva za pevanje je zadužen Džozef Vilijams, za basom je Dejvid Hejdžent, za bubnjevima Kejt Karlok, na perkusijama Leni Kastro i da nikako ne izostavimo sjajne prateće (i igrajuće) vokale: Dženi Daglas Fut i Mabvuta Karpentera. Koncert je kulminirao i okončan je  “Rosannom”. Ne znam koliko ste upoznati sa činjenicim da je inspiracija za ovaj hit bila glumica Rozana Liza Arket (Rosanna Arquette), u koju je „do ušiju“ bio zaljubljen Stiv Lukater. Gošin novi brat.

A onda, povratak benda na binu, na bis, sa “On the Run“, pa grandiozna i horski (sa publikom) izvedena “Africa”. Oni koji su propustili “Toto” 2006. godine na Tašu, mogli su da prisustvuju „popravnom“ (mnogi kažu i poboljšanom izdanju ove kultne grupe osamdesetih). Veliki kalifornijski bend prikazao se u odličnom izdanju, ali, nažalost,  nije bio medijski i brojčano podržan kako definitivno zaslužuje. Biće prilike...