Svečanog otvaranja 44. SOFEST-a.

 Danas u 19:30, počinje ceremonija svečanog  otvaranja 44. SOFEST-a.

Posle defilea autora, glumaca i filmskih radnika,  na  binu će izaći Zoran Simjanović , naš najpoznatiji kompozitor filmske muzike, koji će se obratiti publici i najaviti koncert benda „The Loop“ - reditelja Milutina Petrovića.  

Nakon koncerta ovih filmskih i muzičkih veterana, Vladan Vukosavljević, gradski sekretar za kulturu, pozdraviće prisutne i zvanično proglasiti festival otvorenim, nakom čega sledi tradicionalno spektakularni vatromet.

Takmičarski deo festivala počinje u 21.30 projekcijom filma "Branio sam Mladu Bosnu" reditelja Srđana Koljevića. 

Od ove godine, SOFEST je  festival filmskih profesija na kome će stručni žiri dodeljivati plakete „Sunce Sofest-a“ i novčane nagrade za KAMERU, MONTAŽU, SCENOGRAFIJU, KOSTIM ,MUZIKU i DIZAJN ZVUKA.

Ove godine prateći program Festivala posvećen je kompozitoru Dušanu Radiću, koji je dao veliki doprinos na polju filmske muzike. Projekcijom filma The long ships  za koji je komponovao muziku, kao i izložbom plakata, dokumenata i fotografija sa snimanja, priredićemo omaž ovom velikom kompozitoru.

Filmovi koji će se takmičiti na Festivalu: Branio sam mladu Bosnu, Crveni makovi, Enklava, Mali Budo, Off, Isceljenje, Ničije dete, Spomenik Majklu Džeksonu, Jednaki, Peti leptir, Za kralja  i otadžbinu, Varvari, Petlja, Žigosana, Okean, Unutra, Travelator, Psiho seansa, Otvoreni kavez.

Žiri će raditi u sastavu:

Zoran Hristić - kompozitor, Miloš Pušić - reditelj, Đorđe Marković - montažer, Jelena Đorđević – kostimograf

 

A sada prenosimo kraći inervju sa  Zoranom Simjanovićem

SOFEST od ove godine postaje i festival filmskih profesija, fokus je na muzici, kakav je vaš stav o novom konceptu?

Sličan koncept je bio u Mladenovcu osamdesetih ali je ukinut. Lepo bi bilo kada bi ovaj koncept za SOFEST zaživeo i postao regionalan.

Koje je vaše mišljenje, da li mislite da će ova koncepcija zaživeti i koji su joj dometi?

Ako bude bilo želje ljudi iz grada živeće, ako ne - propašće. Svi festivali imaju za cilj afirmaciju kulture i mobilizaciju ljudi da dolaze i učestvuju u toj kulturi. Normalno sve zavisi i od kulture tj autora. Ako bude dobrih filmova biće i gledaoca. Teško se gledaoci privlače, ali mnogo lako teraju.

Na koji način su do sada vrednovani muzika i ton na domaćim festivalima?

Mislim da u Srbiji uopšte nije bilo nagrade za muziku i ton.U bivšoj Jugoslaviji u Puli su to bile ARENE i za muziku i za zvuk. Posle u Herceg Novom takođe, tako da je ovo dobar način da se proceni vrednost tih veoma važnih elemenata za film.

Kakvo je vaše iskustvo sa festivala sličnih profila po svetu?

Ja retko idem na festivale. Samo kad moram. Čak i žirije izbegavam jer se mnogo unosim u želji da stvarno dobar film dobije nagradu, a to je teško jer uvek ima nekih sistema ko treba i zašto da bude pobednik. Ha ha.

Kakvo je vaše iskustvo sa nagradama, koliko one znače, pokreću i afirmišu autore?

Ja sam uvek mislio da je nagrada dobra, ali ne i najvažnija stvar u životu. Nije loše kad je dobiješ, ali ja za neke najbolje filmske muzike nisam dobijao nagrade, a te muzike žive i danas, a ti koji su dobijali više ne postoje. Mladom čoveku može da bude podstrek ali ne sme da ga uspava. Svaki novi projekat je novi početak.

Šta za vas predstavlja festival u Sopotu ?

Ja sam dupli laureat na teniskom turniru u Babama (smeštaj pored Sopota, gde su ranijih godina tokom festivala održavani i teniski turniri na kojima su učestvovali gosti festivala ) što mi je uvek više značilo nego zvanična nagrada. Ha ha. Nekad su se na viđenijim festivalima organizovali turniri i to je stvarno bilo lepo. Polako se sve gasi.

Kakva je perspektiva ljudi koji počinju da se bave ovim pozivom?

Vrlo teška. Prvo producenti muziku smatraju za nužno zlo a ne nešto što treba da im pokreće film. O muzici se misli na kraju kad nema para, pa se onda mole neki zaljubljenici da to urade kako mogu, tek da je bude. To je sve totalno pogrešno. Muzika se piše od početaka, od ideje reditelj mora da razgovara sa kompozitorom i da zajedno sazrevaju u tretmanu muzike u filmu. Sa druge strane sve se više isplati nego pisati filmsku muziku i ljudi to i rade, rade nešto drugo.

Vi ste u Srbiji personifikacija kompozitora filmske muzike, da li prepoznajete neke mlade ljude koji mogu takođe to da postanu ?

Ne. Nisam primetio ljude koji toliko vole film da su u stanju da batale svakojaku slavu koja im pruža druga vrsta muzike zarad filma. Možda ih ima, ali ne mogu da se probiju do reditelja i producenata. Moraju strpljivo da rade na tome i na sebi, da prate sve trendove ali da se slepo ne vezuju za trendove već da svaki film tretiraju posebno i onako kako tom filmu odgovara.

Koji su vam planovi,  a da se tiču  komponovanja filmske muzike?

Već se dugo nosim mišlju da napišem knjigu „Kako sam postao (i prestao da budem) filmski kompozitor.To je posle moje prve knjige Kako sam postao (i prestao da budem) roker postala veoma važna stvar. Nema odnosa prema filmu kakav je nekad bio, sve se radi onako tek da se uradi i stvarno nemam razloga da se posle svega sto sam uradio rvem sa nemaštinom i nerazumevanjem oko filma i filmske muzike. Ako se nešto promeni u tom shvatanju  - ja sam tu.

Sve ostale ažurirane informacije možete naći na našem sajtu www.ffs.rs