среда, 8. јул 2015.

Pošto kilo mesa?



 

 "Neka trgovački zakoni budu pravični, merenje ispravno a poslovanje trgovaca kontrolisano".


Pre svega da budem kristalno jasan i švajcarski precizan Mletački trgovac je moje omiljeno Šekspirovo delo.Sviđa mi se mesto gde se radnja odvija, a drugo, ali ne i poslednje u njemu je koncentrat svega što je važno u životu čoveka, homo sapinesa. Ova klasična crna komedija pripoveda o strasnom, slepom prijateljstvu i još strasnijoj slepoj mržnji, o privilegijama i o poniženju, o žudnji za novcem, ljubavlju i pravdom. Iako je pozornica magična Venecija, u režiji Egona Savina, vreme je vreme bujanja fašizma. Time priča samo dobija na jačini, priča o sudbini autsajdera u društvu (a to je svako!) koje je sklono degradaciji slabijih, drugačijih, čudaka i usamljenih. Čopor uvek proganja jedinku. Sigurnije je u čoporu. Jedinka uvek podleže snazi čopora. 


No, obradimo prvo istorijske činjenice, koje su poslužile kao pozornica ove veličanstvene drame. Godine 1516. Veće desetorice rešava da sabije Jevreje u jednu venecijansku četvrt, Kanaređo. Tu se rodio i naziv Geto, koji se ustoličio za sve jevrejske četvrti u svetu, a pod nacisitma je dobio zlosutnu konotaciju. Kretanje Jevrejima je bilo dozvoljeno danju, ali morali su da nose oznake i kape i mogli su se baviti isključivo  trgovinom tekstilom, bankarstvom i medicinom. Pa je onda nekima trn u oku, što su posegli za zelenaštvom, kao odgovarajućom osvetom. A razuzdano mletačko plemstvo, volelo je lagodno da živi a slabo prihodovalo. Nešto kao danas grčki populos.


Basano je lik koji želi da oženi lepu i bogatu Porciju, ali je on sam finansijski slepac. Nema pas za šta da ga ujede, a u đuvengi bi. Da postane mužik! Antonio, njegov pajtaš, uložio je sve bogatstvo u brodove, avione i kamione i tanak je u kešu. Pošto od njega ne može da se ogrebe, zajedno odlaze kod jevrejskog trgovca, Šajoka, da se uzajme. Nije im važno što su ga prethodno ponižavali. Sastavljaju ugovor (nalik onome koji svi potpisujemo u bankama). Njime Šajok stiče pravo, da ako ovi ne prikupe kintu, on može Antonija da skrati za funtu mesa odakle bude hteo. Da ga isrtranžira francuskom obradom. Pri tome drugari svoju slepu veru da su kreditno sposobni  temelje na maglovitom poslu, sa švercom neke šanirane robe. I kako to već biva- puknu u dilu. Nisu napravili biznis plan, nisu imali tim bilding... 


Vratimo se opet i samo nakratko učiteljici života (historia est magistra vitae). Englezi, kako samo omi to umeju, napadaju špansku luku Kadiz i mažnjavaju dve raskošne galije. Jedna od njih je „San Andrés" koju prekrštavaju u "Andrew" i ona u Mletačkom trgovcu postaje vlasništvo Antonija. Bilo je to vreme,  kada je i sam Šekspir kuburio sa finansijama i izgubio svog jedinog sina. Vreme, kada se uselio u novu najraskošniju gajbu u rodnom Stratfordu, za koju je pukao ogromnu svotu novca. I baš to, realno okruženje, rađa Šekspirovo raspoloženje, koje je povremeno introvertnije od uobičajenog, pa je rezultat naglašena moralna dilema, upečatljive slike duhovne nemaštine  što je doprinelo da likovi budu izvajani veličanstveno, u punom koloru, i vrhunskoj rezoluciji. 


I tako, trgovac traži svoj deo, meren u Antonijevom živom mesu. Mržnja kulminira, pogotovu, što je njegova mezimica, ćerka Džesika zapalila sa Basanijevim prijateljem, Lorencom, pri tome mu maznuvši  ušteđevinu, a sluga prešao u službu kod Basanija. Pregovaračke strane ne postižu dogovor i odlaze na sud. Basanova mlada, Porcija, saznavši za to, travestira se u advokata i odlazi na sud da ispegla ono što je testosteron napravio:

„Sačekaj malo: još tu nešto ima.
Po ugovoru nemaš prava ti krvi ni kap da uzmeš ; tamo piše
Izričito tako : « pola kile mesa »
Dug uzmi, pola kile mesa uzmi;
No ako krvi hrišćanske i kap
Prospeš dok budeš sekao, sve zemlje
Imetak ceo tvoj će imati
Po zakonima venecijskim k, o plen
Venecijska da ti uzme država.“


Porcija uspeva da odbrani Antonija na sudu. Uslov za danak u mesu  je odsustvo krvi. Kvadratura kruga. Mletački trgovac, Šajok, koji je bio na samom pragu trijumfa, u fotofinišu, biva transformisan u gubitnika i efektno nokautiran. I ne samo to. Dodatno je ponižen, a sva imovina mu je konsfikovana. Sada je Šajok spreman i za pakt sa đavolom, ali nema nazad, kasno je za trgovinu, sve je gotovo, izgubljeno i nema ni tračka nade, sudski izvršitelji su pred vratima nesrećnog jevrejskog trgovca:

„ Zar  Jevrej nema oči?
Zar Jevrej nema ruke,  organe, udove, čula, naklonosti, strasti?
Zar  se ne hrani istim jelima i ne ranjava ga isto oružje?
Zar nije podložan istim bolestima, i  zar ga ne isceluju isti lekovi?
Zar mu nije zimi  hladno, a leti vrućina, kao i hrišćaninu?
Ako  nas ubodete, zar ne krvarimo?
Ako nas golicate,  zar se ne smejemo?
Ako nas otrujete, zar ne umiremo?
Pa ako nas uvredite, zar da se ne svetimo?“


No, šta je sa stranom koja je dobila spor kod dužda. Gde je ona sada, slavi li? Onu su se okupili u Porcijinoj vili, ali ne blistaju od sreće. Džesika shvata  da je ostavljena i opljačkana, osiromašeni i omatreli Antonio, odigrao je svoje i spreman je za reciklažu. Basanova sluga oblači fašističku uniformu. Dolaze zla vremena...


A da to sve bude što uverljivije i efektnije potrudila se razigrana glumačka ekipa Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Ne može se tu niko izdvojiti, jer su svi briljirali, nadigravali se i preplitali svoje talente i role, gradeći jedan jedinstveni umetnički čin. Dragan Mićanović maestralno je ušao u travestiju, bez ikakvog kolebanja i dilema. Posebno je briljantan u scenama kada glumi ženu koja glumi muškarca. Za ovu ulogu, Dragan Mićanović dobio je nagradu „Miloš Žutić Udruženja dramskih umetnika Srbije, kao i nagradu „Raša Plaović“ Narodnog pozorišta za najbolje glumačko ostvarenje sezone na beogradskim scenama. Po travestiji, brat blizanac mu je, kolege sa kojim deli scenu i u ovoj predstavi, Goran Jeftić (u ulozi Gospođe minstarke). 


A Predrag Ejdus je u ulozi Jevreja, odavao tako upečatljiv utisak cicije, da se ne bih usudio da mu zatražim ni dinar za lekove. Jednostavno je bio džimrija "par excellence". 


U ovom komadu ima ubedljivih beseda, ali je njegov poslednji čin poprilično bajkovit i pomalo nepravedno surov u stilu: „The Winner Takes It All!“  Zato se i samo  vreme koje je Savin odabrao za komad, moglo ispostaviti kao svojevrsna omča oko vrata predstave, da ga odvede na klizav teren političke nekorektnosti i antisemitizma. Kakva bi to samo ironije bila! No, na svu sreću to se nije dogodilo.

Egon Savin je za režiju Mletačkog trgovca dobio nagradu „Bojan Stupica“ Udruženja dramskih umetnika Srbije. Nagrada od kolega uvek je najslađa i najobjektivnija. U ovom slučaju i potpuno zaslužena. 

Pozornicu Tabačkovog je metafora trošnosti koja je besmrtna, više nego što je otužna turistička razglednica, to je scena na koju su se sjajno nakalemili  maštoviti kostimi Kristine Ignjatović. Sve je tako neirecivo lepo, da naprosto mora biti sjebano! Ej, Šeksire, ej Savine baš ste bezdušni bećari! 


Na pozorišnom festivalu u Užicu, predstava Mletački trgovac osvojila je tri nagrade „Ardalion“ – za najbolju predstavu, za režiju (Egon Savin) i za glumu (Miodrag Radovanović). JDP je s ovom predstavom učestvovao i na festivalima u Novoj Gorici, Sarajevu, Skoplju, Bukureštu/Klužu, Tivtu, Budvi, na Sterijinom pozorju i na Bitefu. Gostovalo je u Rimu, Budimpešti i mnogim mestima u Srbiji.


Odlomak iz predstave pogledajte ovde

Vilijam Šekspir-Mletački trgovac

Glume:

Antonio- Irfan Mensur
Šajlok- Predrag Ejdus/ Vojislav Brajović
Basanio -Goran Šušljik
Porcija- Dragan Mićanović
Gobo, Tubal, Dužd mletački -Miodrag Radovanović
Knez marokanski, knez aragonski -Goran Daničić
Nerisa -Anđelika Simić
Džesika- Tanja Pjevac
Gracijano- Nebojša Milovanović
Lorenco -Srđan Timarov
Salanio -Pavle Pekić
Salarino- Milan Marić
sluga Lanselot Gobo -Goran Jevtić/ Boris Milivojević
Porcijine dvorkinje: Ana Stanković, Anđela Krvavac, Milica Petrović,  Lazar Tomić, Janko Cekić,  Miloš Milić

Režija: Egon Savin
Prevod: Svetislav Stefanović, Hugo Klajn,
Dramaturg: Miloš Krečković,
Scenograf: Miodrag Tabački,
Kostimograf: Kristina Ignjatović,
Scenski govor: Ljiljana Mrkić Popović,
Stručni saradnik: Vladimir Logunov,
Izbor muzike: Egon Savin,
Dizajn svetla: Svetislav Calić,


Нема коментара:

Постави коментар