"Neka trgovački zakoni budu
pravični, merenje ispravno a poslovanje trgovaca kontrolisano".
Pre svega da budem kristalno
jasan i švajcarski precizan Mletački trgovac je moje omiljeno Šekspirovo delo.Sviđa mi se mesto gde se radnja odvija, a drugo, ali ne i poslednje u njemu je koncentrat svega
što je važno u životu čoveka, homo sapinesa. Ova klasična crna komedija pripoveda
o strasnom, slepom prijateljstvu i još strasnijoj slepoj mržnji, o
privilegijama i o poniženju, o žudnji za novcem, ljubavlju i pravdom. Iako je
pozornica magična Venecija, u režiji Egona Savina, vreme je vreme bujanja fašizma. Time
priča samo dobija na jačini, priča o sudbini autsajdera u društvu (a to je svako!) koje je
sklono degradaciji slabijih, drugačijih, čudaka i usamljenih. Čopor uvek
proganja jedinku. Sigurnije je u čoporu. Jedinka uvek podleže snazi
čopora.
No, obradimo prvo istorijske
činjenice, koje su poslužile kao pozornica ove veličanstvene drame. Godine 1516.
Veće desetorice rešava da sabije Jevreje u jednu venecijansku četvrt, Kanaređo.
Tu se rodio i naziv Geto, koji se ustoličio za sve jevrejske četvrti u svetu, a
pod nacisitma je dobio zlosutnu konotaciju. Kretanje Jevrejima je bilo
dozvoljeno danju, ali morali su da nose oznake i kape i mogli su se baviti
isključivo trgovinom tekstilom,
bankarstvom i medicinom. Pa je onda nekima trn u oku, što su posegli za zelenaštvom,
kao odgovarajućom osvetom. A razuzdano mletačko plemstvo, volelo je lagodno da živi
a slabo prihodovalo. Nešto kao danas grčki populos.
Basano je lik koji želi da
oženi lepu i bogatu Porciju, ali je on sam finansijski slepac. Nema pas za šta da ga
ujede, a u đuvengi bi. Da postane mužik! Antonio, njegov pajtaš, uložio je sve
bogatstvo u brodove, avione i kamione i tanak je u kešu. Pošto od njega
ne može da se ogrebe, zajedno odlaze kod jevrejskog trgovca, Šajoka, da se uzajme. Nije im važno što su ga prethodno ponižavali. Sastavljaju ugovor (nalik onome koji svi potpisujemo u bankama). Njime Šajok stiče pravo, da ako ovi ne
prikupe kintu, on može Antonija da skrati za funtu mesa odakle bude hteo. Da ga
isrtranžira francuskom obradom. Pri tome drugari svoju slepu veru da su kreditno
sposobni temelje na maglovitom poslu, sa
švercom neke šanirane robe. I kako to već biva- puknu u dilu. Nisu napravili
biznis plan, nisu imali tim bilding...
Vratimo se opet i samo nakratko učiteljici
života (historia est magistra vitae).
Englezi, kako samo omi to umeju, napadaju špansku luku Kadiz i mažnjavaju dve raskošne
galije. Jedna od njih je „San Andrés" koju prekrštavaju u "Andrew"
i ona u Mletačkom trgovcu postaje vlasništvo Antonija. Bilo je to vreme, kada je i sam Šekspir kuburio sa finansijama i izgubio svog
jedinog sina. Vreme, kada se uselio u novu najraskošniju gajbu u rodnom
Stratfordu, za koju je pukao ogromnu svotu novca. I baš to, realno okruženje, rađa
Šekspirovo raspoloženje, koje je povremeno introvertnije od uobičajenog, pa je rezultat
naglašena moralna dilema, upečatljive slike duhovne nemaštine što je doprinelo da likovi budu izvajani
veličanstveno, u punom koloru, i vrhunskoj rezoluciji.
I tako, trgovac traži svoj deo, meren u Antonijevom živom mesu. Mržnja
kulminira, pogotovu, što je njegova mezimica, ćerka Džesika zapalila sa Basanijevim
prijateljem, Lorencom, pri tome mu maznuvši ušteđevinu, a sluga prešao u službu kod
Basanija. Pregovaračke strane ne postižu
dogovor i odlaze na sud. Basanova mlada, Porcija, saznavši za to, travestira se
u advokata i odlazi na sud da ispegla ono što je testosteron napravio:
„Sačekaj malo: još tu nešto ima.
Po ugovoru nemaš prava ti krvi ni
kap da uzmeš ; tamo piše
Izričito tako : « pola kile mesa »
Dug uzmi, pola kile mesa uzmi;
No ako krvi hrišćanske i kap
Prospeš dok budeš sekao, sve
zemlje
Imetak ceo tvoj će imati
Po zakonima venecijskim k, o plen
Venecijska da ti uzme država.“
Porcija uspeva da odbrani
Antonija na sudu. Uslov za danak u mesu
je odsustvo krvi. Kvadratura kruga. Mletački trgovac, Šajok, koji je bio
na samom pragu trijumfa, u fotofinišu, biva transformisan u
gubitnika i efektno nokautiran. I ne samo to. Dodatno je ponižen, a sva imovina mu je konsfikovana.
Sada je Šajok spreman i za pakt sa đavolom, ali nema nazad, kasno je za
trgovinu, sve je gotovo, izgubljeno i nema ni tračka nade, sudski izvršitelji
su pred vratima nesrećnog jevrejskog trgovca:
„ Zar Jevrej nema oči?
Zar Jevrej nema ruke, organe, udove, čula, naklonosti, strasti?
Zar se ne hrani istim jelima i ne ranjava ga
isto oružje?
Zar nije podložan istim
bolestima, i zar ga ne isceluju isti
lekovi?
Zar mu nije zimi hladno, a leti vrućina, kao i hrišćaninu?
Ako nas ubodete, zar ne krvarimo?
Ako nas golicate, zar se ne smejemo?
Ako nas otrujete, zar ne umiremo?
Pa ako nas uvredite, zar da
se ne svetimo?“
No, šta je sa stranom koja je dobila spor kod dužda. Gde je ona sada, slavi li? Onu su se okupili u Porcijinoj vili, ali ne blistaju od sreće. Džesika shvata da je ostavljena i opljačkana, osiromašeni i omatreli Antonio, odigrao je svoje i spreman je za reciklažu. Basanova sluga oblači fašističku uniformu. Dolaze zla vremena...
A da to sve bude što uverljivije i efektnije potrudila se razigrana glumačka ekipa Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Ne može se tu niko izdvojiti, jer su svi briljirali, nadigravali se i preplitali svoje talente i role, gradeći jedan jedinstveni umetnički čin. Dragan Mićanović maestralno je ušao u travestiju, bez ikakvog kolebanja i dilema. Posebno je briljantan u scenama kada glumi ženu koja glumi muškarca. Za ovu ulogu, Dragan Mićanović dobio je nagradu „Miloš Žutić Udruženja dramskih umetnika Srbije, kao i nagradu „Raša Plaović“ Narodnog pozorišta za najbolje glumačko ostvarenje sezone na beogradskim scenama. Po travestiji, brat blizanac mu je, kolege sa kojim deli scenu i u ovoj predstavi, Goran Jeftić (u ulozi Gospođe minstarke).
A Predrag Ejdus je u ulozi
Jevreja, odavao tako upečatljiv utisak cicije, da se ne bih usudio da mu zatražim ni
dinar za lekove. Jednostavno je bio džimrija "par excellence".
U ovom komadu ima ubedljivih
beseda, ali je njegov poslednji čin poprilično bajkovit i pomalo nepravedno surov u stilu: „The
Winner Takes It All!“ Zato se i samo vreme koje je Savin odabrao za komad, moglo ispostaviti
kao svojevrsna omča oko vrata predstave, da ga odvede na klizav teren političke
nekorektnosti i antisemitizma. Kakva bi to samo ironije bila! No, na svu sreću to se nije dogodilo.
Egon Savin je za režiju Mletačkog
trgovca dobio nagradu „Bojan Stupica“ Udruženja dramskih umetnika Srbije.
Nagrada od kolega uvek je najslađa i najobjektivnija. U ovom slučaju i potpuno
zaslužena.
Pozornicu Tabačkovog je metafora trošnosti koja je besmrtna, više nego što je otužna turistička razglednica, to je scena na koju su se sjajno nakalemili maštoviti kostimi Kristine Ignjatović. Sve je
tako neirecivo lepo, da naprosto mora biti sjebano! Ej, Šeksire, ej Savine baš
ste bezdušni bećari!
Na pozorišnom
festivalu u Užicu, predstava Mletački trgovac osvojila je tri nagrade
„Ardalion“ – za najbolju predstavu, za režiju (Egon Savin) i za glumu (Miodrag
Radovanović). JDP je s ovom predstavom učestvovao i na festivalima u Novoj
Gorici, Sarajevu, Skoplju, Bukureštu/Klužu, Tivtu, Budvi, na Sterijinom pozorju
i na Bitefu. Gostovalo je u Rimu, Budimpešti i mnogim mestima u Srbiji.
Odlomak iz predstave pogledajte ovde
Vilijam Šekspir-Mletački trgovac
Glume:
Antonio- Irfan Mensur
Šajlok- Predrag
Ejdus/ Vojislav Brajović
Basanio -Goran
Šušljik
Porcija- Dragan
Mićanović
Gobo, Tubal, Dužd
mletački -Miodrag Radovanović
Knez marokanski, knez
aragonski -Goran Daničić
Nerisa -Anđelika
Simić
Džesika- Tanja Pjevac
Gracijano- Nebojša
Milovanović
Lorenco -Srđan
Timarov
Salanio -Pavle Pekić
Salarino- Milan Marić
sluga Lanselot Gobo -Goran
Jevtić/ Boris Milivojević
Porcijine dvorkinje: Ana
Stanković, Anđela Krvavac, Milica Petrović, Lazar Tomić, Janko Cekić, Miloš Milić
Režija: Egon
Savin
Prevod: Svetislav Stefanović, Hugo Klajn,
Dramaturg: Miloš Krečković,
Scenograf: Miodrag Tabački,
Kostimograf: Kristina Ignjatović,
Scenski govor: Ljiljana Mrkić Popović,
Stručni saradnik: Vladimir Logunov,
Izbor muzike: Egon Savin,
Dizajn svetla: Svetislav Calić,
Нема коментара:
Постави коментар