Valjevski basista i kompozitor Uroš Spasojević crpi nadahnuće u ambijentalnoj muzici produkcije ECM.
U dosadašnjoj karijeri objavio je četiri albuma, čiju je promociju
preuzela, na svoju inicijativu, ugledna američka produkcija AbstractLogix. Za potrebe novog albuma otputovao je u Norvešku, snimivši ga u duu sa valjevskim pijanistom Bojanom Marjanovićem, u studiju Rainbow Studio AS čuvenog Jana Erika Kongshauga, koji stoji iza najvažnijih albuma kuće ECM. Duo bas gitare i klavira odlikuje osećaj tenzije, kontrasta i komplementarnosti dva instrumenta.
U okviru 34. Beogradskog džez festivala Uroš Spasojević nastupiće 29. oktobra u sali Amerikana Doma omladine Beograda.
Ulaznice su u prodaji preko EVENTIM mreže.
fotografija: Aleksandar Avramović.
Počeli ste muzičko školovanje sa violinom, kako je bas gitara postala Vaš instrument?
Nakon završetka osnovne muzičke škole osetio sam potrebu da ipak pronađem instrument sa kojim ću se jače povezati, imajući u vidu da violina nije proizvodila zvuk koji se meni dopadao. Bas gitaru sam otkrio u prvoj godini Gimanzije i to je bilo pravo otkrovenje za mene jer sam se vrlo brzo povezao sa tim instrumentom i shvatio da je moja potraga u tom smislu završena. Nakon nekoliko godina sam počeo da sviram kontrabas, školovao se kasnije i, moram priznati, da mi je to bilo znatno zanimljivije upravo zbog većeg izazova u tehničkom smislu.
Kako ste otkrili džez muziku?
Džez muziku sam otkrio relativno rano, u drugoj polovini osnovne škole, i to tako što mi je otac puštao ploče džez umetnika jer je oduvek posedovao zavidnu kolekciju. Vrlo dobro se sećam ploča Čarlija Parkera koje sam slušao u tom periodu. Na početku srednje škole sam krenuo da ozbiljnije proučavam džez muziku kao i da kupujem albume po sopstvenom izboru, da bi ubrzo nakon toga džez muzika postala moja velika strast.
Nadahnuće pronalazite u estetici ECM produkcije, šta je to drugačije i specifično u muzici autora koje objavljuje ova čuvena etiketa?
Odgovor na ovo pitanje se nalazi u kjučnoj reči – estetika. Estetski pristup u procesu stvaranja muzike predstavlja kohezioni element stilski vrlo različite muzike koja se nalazi u impozantnom opusu ECM-a. Ono što je zajedničko za muziku produkcije ECM jeste eksperiment u smislu razmišljanja, komponovanja, izvođenja i slušanja a koji su podstaknuti od strane vlasnika i osnivača ove izdavačke kuće, legendarnog producenta Manfreda Eichera. Njegova sposobnost da pronađe, da oslušne muziku koju odlikuje izuzetna dubina, širina,uzvišenost i zrelost je potpuno fascinantna. Uticaj koji ima na autore i izvođače dovodi do stvaranja muzike koja odiše ogromnim prostorom jer su oni podstaknuti i ohrabreni da tragaju za nepoznatim, da alternativno i nekonvencionalno razmišljaju, van okvira, da kvalitetnije i pažljivije slušaju i komuniciraju te da se istovremeno ne plaše spontanih, prirodnih reakcija u procesu stvaranja muzike odnosno u međusobnoj komunikaciji. Ono što je meni posebno zanimljivo jeste potpuna beskompromisnost muzike koja se izdaje pod etiketom ECM, pionirski značaj i vizionarski um Manfreda Eichera.
Nakon akustičnog džez trija i kvarteta, 2014. ste oformili Uroš Spasojević Project. Sa kojim autorskim konceptom je nastao? Šta se promenilo u Vašem stvaralaštvu u prethodne četiri godine?
Uroš Spasojević Project (USP) je proizvod višegodišnje ideje da kroz autorske kompozicije pronađem i iznesem svoj “unutrašnji glas”. Jedna od osnovnih ideja projekta jeste drugačiji koncept poimanja bas gitare, čime se tom instrumentu daje nekonvencionalna uloga, kao vodećem melodijskom i solo instrumentu,koje odlikuje i vrlo često eksperimentisanje sa efekatima.
Tokom kreativnog putovanja, koje još traje, dosta toga se promenilo u mom muzičkom izražaju. Svaki od dosadašnjih 5 albuma se razlikovao od prethodnih imajući u vidu da sam i kao ličnost sazrevao, pa je samim tim i ekspresija bila drugačija. Primećujem da je moja muzika, odnosno moj muzički izražaj, tokom godina postajao smireniji, širi, dublji u duhovnom smislu, a što je direktno uticalo i na boju muzike na albumima. Svaki od navedenih albuma je oslikavao jedan period u mom životu, trenutno raspoloženje, događaje, kao i sredinu u kojoj sam živeo, jer sam inspiraciju crpeo iz života. Život kao takav je velika inspiracija sam po sebi, tačnije nepresušan izvor inspiracije.
Vaše stvaralaštvo je izuzetno zapaženo u inostranstvu, iako nemate tim menadžera koji se bavi Vašom karijerom i niste se odselili iz Srbije – kako je tekao taj put? Koji je Vaš savet za mlade džez muzičare koji tek stupaju u profesionalne vode?
Put je uvek polazio iz Valjeva, mog rodnog grada u kojem i dalje živim i radim. Sve ideje i planovi su stvoreni upravo u Valjevu dok je mesto realizacije istih zavisilo od datih okolnosti, poslednji put je to bilo u Oslou, na primer. Najvažniji deo je bio stvaranje muzike koja će biti dovoljno kvalitetna da skrene pažnju stručnoj javnosti na svetskom nivou. Ne možete očekivati da taj proizvod bude pionirski, revolucionaran u svetskim merilima, ali je ipak bilo neophodno da isti bude dovoljno specifičan i autentičan da proizvede pozitivnu reakciju novinara, odnosno kritičara i stručnjaka. Neophodno je da se vaš umetnički projekat izdvoji iz mora autorske muzike, a da bi to bio slučaj neophodno je da alternativno razmišljate, da izbegavate prečice u kreativnom procesu kao i da eliminišete ustaljene i predvidive elemente.
Mladim džez muzičarima bih savetovao da budu što otvoreniji u procesu učenja, koje inače nikad ne prestaje, da prihvate svoje mane, da se potpuno slobodno i bez ega predaju muzici, da konstantno slušaju svoj unutrašnji glas kao i da budu svesni žrtve koja ide uz beskompromisnost koja je obavezna u umetnosti.
Nakon završetka osnovne muzičke škole osetio sam potrebu da ipak pronađem instrument sa kojim ću se jače povezati, imajući u vidu da violina nije proizvodila zvuk koji se meni dopadao. Bas gitaru sam otkrio u prvoj godini Gimanzije i to je bilo pravo otkrovenje za mene jer sam se vrlo brzo povezao sa tim instrumentom i shvatio da je moja potraga u tom smislu završena. Nakon nekoliko godina sam počeo da sviram kontrabas, školovao se kasnije i, moram priznati, da mi je to bilo znatno zanimljivije upravo zbog većeg izazova u tehničkom smislu.
Kako ste otkrili džez muziku?
Džez muziku sam otkrio relativno rano, u drugoj polovini osnovne škole, i to tako što mi je otac puštao ploče džez umetnika jer je oduvek posedovao zavidnu kolekciju. Vrlo dobro se sećam ploča Čarlija Parkera koje sam slušao u tom periodu. Na početku srednje škole sam krenuo da ozbiljnije proučavam džez muziku kao i da kupujem albume po sopstvenom izboru, da bi ubrzo nakon toga džez muzika postala moja velika strast.
Nadahnuće pronalazite u estetici ECM produkcije, šta je to drugačije i specifično u muzici autora koje objavljuje ova čuvena etiketa?
Odgovor na ovo pitanje se nalazi u kjučnoj reči – estetika. Estetski pristup u procesu stvaranja muzike predstavlja kohezioni element stilski vrlo različite muzike koja se nalazi u impozantnom opusu ECM-a. Ono što je zajedničko za muziku produkcije ECM jeste eksperiment u smislu razmišljanja, komponovanja, izvođenja i slušanja a koji su podstaknuti od strane vlasnika i osnivača ove izdavačke kuće, legendarnog producenta Manfreda Eichera. Njegova sposobnost da pronađe, da oslušne muziku koju odlikuje izuzetna dubina, širina,uzvišenost i zrelost je potpuno fascinantna. Uticaj koji ima na autore i izvođače dovodi do stvaranja muzike koja odiše ogromnim prostorom jer su oni podstaknuti i ohrabreni da tragaju za nepoznatim, da alternativno i nekonvencionalno razmišljaju, van okvira, da kvalitetnije i pažljivije slušaju i komuniciraju te da se istovremeno ne plaše spontanih, prirodnih reakcija u procesu stvaranja muzike odnosno u međusobnoj komunikaciji. Ono što je meni posebno zanimljivo jeste potpuna beskompromisnost muzike koja se izdaje pod etiketom ECM, pionirski značaj i vizionarski um Manfreda Eichera.
Nakon akustičnog džez trija i kvarteta, 2014. ste oformili Uroš Spasojević Project. Sa kojim autorskim konceptom je nastao? Šta se promenilo u Vašem stvaralaštvu u prethodne četiri godine?
Uroš Spasojević Project (USP) je proizvod višegodišnje ideje da kroz autorske kompozicije pronađem i iznesem svoj “unutrašnji glas”. Jedna od osnovnih ideja projekta jeste drugačiji koncept poimanja bas gitare, čime se tom instrumentu daje nekonvencionalna uloga, kao vodećem melodijskom i solo instrumentu,koje odlikuje i vrlo često eksperimentisanje sa efekatima.
Tokom kreativnog putovanja, koje još traje, dosta toga se promenilo u mom muzičkom izražaju. Svaki od dosadašnjih 5 albuma se razlikovao od prethodnih imajući u vidu da sam i kao ličnost sazrevao, pa je samim tim i ekspresija bila drugačija. Primećujem da je moja muzika, odnosno moj muzički izražaj, tokom godina postajao smireniji, širi, dublji u duhovnom smislu, a što je direktno uticalo i na boju muzike na albumima. Svaki od navedenih albuma je oslikavao jedan period u mom životu, trenutno raspoloženje, događaje, kao i sredinu u kojoj sam živeo, jer sam inspiraciju crpeo iz života. Život kao takav je velika inspiracija sam po sebi, tačnije nepresušan izvor inspiracije.
Vaše stvaralaštvo je izuzetno zapaženo u inostranstvu, iako nemate tim menadžera koji se bavi Vašom karijerom i niste se odselili iz Srbije – kako je tekao taj put? Koji je Vaš savet za mlade džez muzičare koji tek stupaju u profesionalne vode?
Put je uvek polazio iz Valjeva, mog rodnog grada u kojem i dalje živim i radim. Sve ideje i planovi su stvoreni upravo u Valjevu dok je mesto realizacije istih zavisilo od datih okolnosti, poslednji put je to bilo u Oslou, na primer. Najvažniji deo je bio stvaranje muzike koja će biti dovoljno kvalitetna da skrene pažnju stručnoj javnosti na svetskom nivou. Ne možete očekivati da taj proizvod bude pionirski, revolucionaran u svetskim merilima, ali je ipak bilo neophodno da isti bude dovoljno specifičan i autentičan da proizvede pozitivnu reakciju novinara, odnosno kritičara i stručnjaka. Neophodno je da se vaš umetnički projekat izdvoji iz mora autorske muzike, a da bi to bio slučaj neophodno je da alternativno razmišljate, da izbegavate prečice u kreativnom procesu kao i da eliminišete ustaljene i predvidive elemente.
Mladim džez muzičarima bih savetovao da budu što otvoreniji u procesu učenja, koje inače nikad ne prestaje, da prihvate svoje mane, da se potpuno slobodno i bez ega predaju muzici, da konstantno slušaju svoj unutrašnji glas kao i da budu svesni žrtve koja ide uz beskompromisnost koja je obavezna u umetnosti.
Na koji dosadašnji uspeh ste najviše ponosni i šta su Vaše profesionalne želje za budućnost?
Smatram da je moj najveći uspeh kontinuinirano stvaranje kao i lični osećaj napretka koji postoji sa svakim narednim albumom. Kako je moja muzika izuzetno lična i reflektuje moje stanje svesti u datom trenutku, jasno je da vrlo pažljivo analiziram njen razvoj, u cilju bolje samospoznaje, a koju smatram vrlo važnom. Sa druge strane vrlo sam ponosan na afirmativne domaće i strane recenzije prethodnih albuma, “Story on bass” i “Third View“, kao i uspešnu saradnju sa svetskim fusion brendom i eminentnom američkom izdavačkom kućom “Abstractlogix“. Izuzetno sam ponosan i na saradnju sa svim saradnicima koji su bili deo USP i koji su direktno zaslužni za kvalitet muzike koju smo zajedno stvarali.
Kao najveću profesionalnu želju istakao bih rad sa Manfredom Eicherom, najznačajnijim muzičkim producentom, svojevrsnim čuvarom i kreatorom svetske kulturne baštine u oblasti muzike.
Osim što ste muzičar, Vi ste i advokat. Ima li dodirnih tačaka između ova dva zanimanja i koliko je teško imati dve uspešne karijere?
Improvizacija je dodirna tačka. Pored toga, advokaturu odlikuje vrlo zavidan nivo slobode kao i neophodnost da se što kreativnije pristupi rešavanju problema. Sve navedeno odlikuje i proces stvaranja muzike, odnosno umetnosti. Umetnik mora biti slobodan kako bi njegova kreativnost dosegla najviši nivo, a što mu dalje omogućava da što produktivnije komunicira sa drugim umetnicima, saradnicima.
Moram priznati da je usklađivanje ova dva zanimanja veliki izazov jer sebi ne možete priuštiti prazne hodove ili neiskorišćeno vreme. Obaveze bilo koje vrste moraju biti detaljno planirane kako bih uspeo da postignem sve željeno ili potrebno. U svakom slučaju ogromnu zahvalnost dugujem svojoj supruzi koja mi od početka pruža podršku u autorskom radu i koja ima dosta razumevanje za moje aktivnosti.
Recite nam nešto više o svom petom albumu “V”, koji ste snimili u Norveškoj.
Album “V” predstavlja proizvod vrlo plodne saradnje sa izvanrednim pijanistom Bojanom Marjanovićem koji živi i radi u Oslu, a sa kojim sam i snimio album prošle godine u studiju “Rainbow“, legendarnog Jan Erik Kongshauga, koji potpisuje i miks i mastering. Album će biti objavljen 07. decembra ove godine, od strane norveške izdavačke kuće “AMP Music & Records“. Muzika na albumu ima atmosferu muzike za film, film koji nikada neće biti snimljen, i inspirisana je muzikom norveškog pijaniste i kompozitora Ketila Bjornstada. Cilj je bio da naš neobičan duo bas gitare i klavira stvori osećaj tenzije između kontrasta i komplementarnosti dva instrumenta kao i da album bude konceptualan pa smo strogo vodili računa o svim detaljima u okviru istog, posebno obraćajući pažnju na elemente simobolizma.
Album ćete premijerno predstaviti na 34. Beogradskom džez festivalu, u kojoj postavi ćete nastupiti, šta publika može da očekuje?
Na 34. Beogradskom džez festivalu, 29.oktobra u sali Amerikana Doma omladine Beograda, sa mnom će nastupiti vokalni solista Nena Jelača kao i pijanista Aleksandar Grujić. Pored muzike sa novog albuma tom prilikom ćemo izvoditi i neke od kompozicija koje su ranije objavljene na prethodnim izdanjima, albumima “Third View” i “Expressions“. Ono što bih želeo da istaknem je da će kompozicije koje ćemo izvoditi tom prilikom predstavljati konceptualno određenu celinu, a što bi publici moglo biti dodatno interesantno.
Šta za Vas predstavlja prilika da nastupite na ovogodišnjem Beogradskom džez festivalu?
Kao velikom ljubitelju i redovnom posetiocu Beogradskog džez festivala nastup na ovoj manifestaciji predstavlja ispunjenje jednog od dečačkih snova, tako da je lična satisfakcija ogromna. Smatram da je velika čast biti deo Beogradskog džez festivala imajući u vidu njegovu istoriju i značaj. Sama pomisao da ću se nalaziti na bini na kojoj su moji uzori nastupali prethodnih godina je, po mom skromnom mišljenju, neverovatna. Sa druge strane, nastup je izuzetna prilika da šira domaća publika kao i stručna javnost upozna moj poslednji projekat na najbolji mogući način.
Čiji nastup na ovogodišnjem Beogradskom džez festivalu nećete propustiti?
Uroš Spasojević: Program ove godine, između ostalog kao i prethodnih, je stvarno izvanredan tako da ću se potruditi da prisustvujem svim koncertima ali kao velikom ljubitelju izdavačke kuće ECM jasno je da će mi najinteresantniji koncerti biti nastupi Enrika Rave, u čijem bendu je i Đovani Gvidi. Posebno su mi zanimljivi skandinavski sastavi Cortex i The Thing, tako da njihove koncerte takođe željno isčekujem.
Slogan ovogodišnjeg BDŽF-a je „Bez granica“. Kako vidite džez muziku u 21. veku? Da li ima još granica koje treba pomeriti?
Uroš Spasojević: Dokle god je um stvaraoca, umetnika otvoren granice neće postojati. Ja sam ubeđen da razvoj džez muzike zavisi isključivo od samih autora, tačnije od njihove širine i sposobnosti da konstanto šire svoje vidike. Muzika je direktno uslovljena stadijumom svesti autora, što dalje ukazuje da vidik umetnika određuje granicu. Što umetnik ima širi pogled to su granice dalje. Džez danas predstavalja jednu vrstu načina izražavanja i komunikacije, a ne vrstu muzike. Upravo zbog te činjenice džez konstantno evoluira i širi svoj značaj i domete, vrlo često brže nego što smo i sami spremni na to.
Smatram da je moj najveći uspeh kontinuinirano stvaranje kao i lični osećaj napretka koji postoji sa svakim narednim albumom. Kako je moja muzika izuzetno lična i reflektuje moje stanje svesti u datom trenutku, jasno je da vrlo pažljivo analiziram njen razvoj, u cilju bolje samospoznaje, a koju smatram vrlo važnom. Sa druge strane vrlo sam ponosan na afirmativne domaće i strane recenzije prethodnih albuma, “Story on bass” i “Third View“, kao i uspešnu saradnju sa svetskim fusion brendom i eminentnom američkom izdavačkom kućom “Abstractlogix“. Izuzetno sam ponosan i na saradnju sa svim saradnicima koji su bili deo USP i koji su direktno zaslužni za kvalitet muzike koju smo zajedno stvarali.
Kao najveću profesionalnu želju istakao bih rad sa Manfredom Eicherom, najznačajnijim muzičkim producentom, svojevrsnim čuvarom i kreatorom svetske kulturne baštine u oblasti muzike.
Osim što ste muzičar, Vi ste i advokat. Ima li dodirnih tačaka između ova dva zanimanja i koliko je teško imati dve uspešne karijere?
Improvizacija je dodirna tačka. Pored toga, advokaturu odlikuje vrlo zavidan nivo slobode kao i neophodnost da se što kreativnije pristupi rešavanju problema. Sve navedeno odlikuje i proces stvaranja muzike, odnosno umetnosti. Umetnik mora biti slobodan kako bi njegova kreativnost dosegla najviši nivo, a što mu dalje omogućava da što produktivnije komunicira sa drugim umetnicima, saradnicima.
Moram priznati da je usklađivanje ova dva zanimanja veliki izazov jer sebi ne možete priuštiti prazne hodove ili neiskorišćeno vreme. Obaveze bilo koje vrste moraju biti detaljno planirane kako bih uspeo da postignem sve željeno ili potrebno. U svakom slučaju ogromnu zahvalnost dugujem svojoj supruzi koja mi od početka pruža podršku u autorskom radu i koja ima dosta razumevanje za moje aktivnosti.
Recite nam nešto više o svom petom albumu “V”, koji ste snimili u Norveškoj.
Album “V” predstavlja proizvod vrlo plodne saradnje sa izvanrednim pijanistom Bojanom Marjanovićem koji živi i radi u Oslu, a sa kojim sam i snimio album prošle godine u studiju “Rainbow“, legendarnog Jan Erik Kongshauga, koji potpisuje i miks i mastering. Album će biti objavljen 07. decembra ove godine, od strane norveške izdavačke kuće “AMP Music & Records“. Muzika na albumu ima atmosferu muzike za film, film koji nikada neće biti snimljen, i inspirisana je muzikom norveškog pijaniste i kompozitora Ketila Bjornstada. Cilj je bio da naš neobičan duo bas gitare i klavira stvori osećaj tenzije između kontrasta i komplementarnosti dva instrumenta kao i da album bude konceptualan pa smo strogo vodili računa o svim detaljima u okviru istog, posebno obraćajući pažnju na elemente simobolizma.
Album ćete premijerno predstaviti na 34. Beogradskom džez festivalu, u kojoj postavi ćete nastupiti, šta publika može da očekuje?
Na 34. Beogradskom džez festivalu, 29.oktobra u sali Amerikana Doma omladine Beograda, sa mnom će nastupiti vokalni solista Nena Jelača kao i pijanista Aleksandar Grujić. Pored muzike sa novog albuma tom prilikom ćemo izvoditi i neke od kompozicija koje su ranije objavljene na prethodnim izdanjima, albumima “Third View” i “Expressions“. Ono što bih želeo da istaknem je da će kompozicije koje ćemo izvoditi tom prilikom predstavljati konceptualno određenu celinu, a što bi publici moglo biti dodatno interesantno.
Šta za Vas predstavlja prilika da nastupite na ovogodišnjem Beogradskom džez festivalu?
Kao velikom ljubitelju i redovnom posetiocu Beogradskog džez festivala nastup na ovoj manifestaciji predstavlja ispunjenje jednog od dečačkih snova, tako da je lična satisfakcija ogromna. Smatram da je velika čast biti deo Beogradskog džez festivala imajući u vidu njegovu istoriju i značaj. Sama pomisao da ću se nalaziti na bini na kojoj su moji uzori nastupali prethodnih godina je, po mom skromnom mišljenju, neverovatna. Sa druge strane, nastup je izuzetna prilika da šira domaća publika kao i stručna javnost upozna moj poslednji projekat na najbolji mogući način.
Čiji nastup na ovogodišnjem Beogradskom džez festivalu nećete propustiti?
Uroš Spasojević: Program ove godine, između ostalog kao i prethodnih, je stvarno izvanredan tako da ću se potruditi da prisustvujem svim koncertima ali kao velikom ljubitelju izdavačke kuće ECM jasno je da će mi najinteresantniji koncerti biti nastupi Enrika Rave, u čijem bendu je i Đovani Gvidi. Posebno su mi zanimljivi skandinavski sastavi Cortex i The Thing, tako da njihove koncerte takođe željno isčekujem.
Slogan ovogodišnjeg BDŽF-a je „Bez granica“. Kako vidite džez muziku u 21. veku? Da li ima još granica koje treba pomeriti?
Uroš Spasojević: Dokle god je um stvaraoca, umetnika otvoren granice neće postojati. Ja sam ubeđen da razvoj džez muzike zavisi isključivo od samih autora, tačnije od njihove širine i sposobnosti da konstanto šire svoje vidike. Muzika je direktno uslovljena stadijumom svesti autora, što dalje ukazuje da vidik umetnika određuje granicu. Što umetnik ima širi pogled to su granice dalje. Džez danas predstavalja jednu vrstu načina izražavanja i komunikacije, a ne vrstu muzike. Upravo zbog te činjenice džez konstantno evoluira i širi svoj značaj i domete, vrlo često brže nego što smo i sami spremni na to.
Нема коментара:
Постави коментар