Inside Out u Pozorištu na Terazijama-Ženska seansa s pevanjem

Ovaj komad prvi put je izveden na sceni Of Brodvej 1989. pod imenom "Roleplay". Od 28. oktobra 1994. se igra pod sadašnjim nazivom "Inside Out" u pozorištu “Cherry Lane” . Songove je radila Edrijen Ras, autor teksta je Dag Haverti.

Priča prati sudbine šest žena koje se jednom nedeljno susreću na psihoterapiji kako bi se na što primereniji  način suočile sa preprekama na koje nailaze u okviru muškog sveta u kom žive. Bez obzira na to koliko su ostvarene kao poslovne žene, udate,  neudate,  razvedene, supruge i majke, svaka od njih na sebi svojstven način pokušava da se izbori sa stereotipima koji su im nametnuti od strane društva ili medijskih projekcija poželjnog: idealno vitka, emotivno ostvarena, da prati modu, bude udata, majka, finansijski nezavisna, uspešna u poslu… 

Svaka od junakinja iznosi problem sa kojim se suočava, sa nadom da će pronaći rešenje i da će se smelije suočiti sa svojim strahom i stvoriti za sebe neku novu šansu. Dakle nešto kao „Seks i grad“ + još dve!

Svih šest junakinja: psiholog Grejs (Dušica Novaković), ex-pop pevačica Dina (Jelena Jovičić), gej bankarka i slikarka Klo (Ivana Knežević), domaćica i mlada majka opsednuta težinom Moli (Ivana Popović Ilijin), poslovna žena Liz (Mina Lazarević) i samodestruktivna Sejdž (Suzana Lukić), zavisnica od tarota i astrologije, sve vreme su na sceni, dok pričaju o svojim brigama, igraju i pevaju. Povremeno će biti prikazivani i kratki video-snimci koji ilustruju njihove situacije.

Pozorište na Terazijama premijerno će ovaj komad s dva čina izvesti 26. oktobra. Za režiju je zadužena Ana Grigorović, kojoj je ovo prva saradnja s Pozorištem na Terazijama. Prevod i prepev songova uradio je Slobodan Obradović. 

Konferenciju za medije započinje Aleksandar Džaja, direktora Pozorišta na Terazijama koji kaže da neće biti opšrni jer je proba zakazana za 12 časova. Odgovara mi-u to vreme zakazana je u Skupštini grada konferencija povodom početka 34. Beogradskog džez festivala. Kaže da  je ovaj mjuzikl bio planiran kao intermeco između dva velika, ali da su se stvari otele kontroli, pa je i on narastao. Reč uzima rediteljka Ana Gligorović i kaže da je radnja grupna terapija koja za cilj ima rešavanje ženskih problema realizovana maštovito i da bi terapeutski da deluje na publiku: 

"Čini mi se da nam predstava nudi jednu vrstu srećnog kraja za svaku od nas.“ 

Slobodan Obradović je uz konstataciju da je usamljen među ženama pa  to može da bude opravdanje za njegove reči koje slede:

“Sve junakinje su prošle raznorazne brodolome, bilo da su  vezani za brak, razvod, gubitak identieta ili uspeh na poslu. Onda smo kroz rad na tekstu i analizu likova došli do toga da se postavlja pitanje ko je  zapravo jači pol.“

Kometarišući naslov, koji nije preveden, kaže da su se svojski trudili da pronađu srpsku reč koja bi bila sveobuhvatno i adekvatno obuhvatilo značenje komada, ali nisu uspeli.

Ivana Knežević kaže da ovaj komad potvrđuje da Pozorište na Terazijama ima sjajan ženski tim. A igraju tri prvakinje, jedna buduća i gošća iz Narodnog pozorišta u Beogradu.

Mina Lazarević započinje izlaganje u formi ispovesti: 

“Teško je suočiti se sa sobom. Svakome je svoj problem najveći. Suština grupne terapije je da čuješ i priče drugih, da se u njima pronađeš  i da svi iznađemo rešenje. Suočavanje i izbacivanje toga iz sebe. Ključna pitanja su: Gde grešiš? Kome možeš da se poveriš? Bilo da je lepo, manje lepo, ružno ili tragično. Kako bismo laše dalje išli kroz život. Svako će se u nečemu prepoznati. Publika neće na ovo biti imuna. Tragali smo za najboljim rešenjima, da ih pronađemo i da se damo. Kada svaki dan kopaš po džigerici, porodica je ta koja je morala da nas trpi takve: haotične, nervozne, razdražene, euforične...“

Jelena Jovičić je zahvalna što su prepoznali potencijal u njima za ovaj dramski mjuzikl, koji  liči na “Chorus Line”, rađen u Pozorištu na Terazijama pre 13 godina.

“Pored puno solo pesama tu su i grupne pesme, višeglasje. Sjajno  zvučimo kao hor. Dokazale smo da smo drim tim. Komad uporište nalazi u današnjem vremenu. Priča je dobra. Žene će se prepoznati, a muškarci možda nešto shvattti. Na kraju da citiram Endija Vorhola: „Sve što nema priču je pornografija!““

Dušica Novaković je dodala da je predstava katarzična i da ćete kući poneti temu za razmišljanje. Rad na predstavi opisuje kao izazov s teškoćama, a lik kao komleksan. 

Suzana Lukić je „prvi put na Terazijama“ (pozorište n.a.). Došla je da izađe iz svoje zone konfora. Proces opisuje kao avanturu, a komad kao pitak, lep, o temama koje čine ženski život. Duhovit komad ispričan dirljivo. Trenutak susreta glasova u kolektivnom pevanju. 

Kako smatra Njujork Tajms, tajna uspeha ove predstave je u tome što se publika oseća kao deo grupne terapije zahvaljujući ovim “očajnim, inteligentnim, drskim, srdačnim, svesnim i odlučnim ženama“.  Autori ovog mjuzikla postižu i da publika lako poveruje kako je to što se junakinje u najtežim trenucima poveravaju publici pevajući, najprirodnija stvar na svetu. Karakteristično za ovaj mjuzikl je i to što su reči izuzetno zahtevnih numera, ne samo u skladu sa dramskim tekstom, već i sastavni deo dijaloga i neposredene komunikacije učesnica grupne terapije koja zatim prerasta u prijateljstvo. 

Ovaj inteligentan i vatren mjuzikl Pozorišta na Terezijama dodatano je obogaćen zanimljivim koreografijama i spektakularnim muzičkim aražmanima i punoćom zvuka kakva, nije neskromno istaći, nije ostvarena ni na njujorškim scenama.

I na kraju,  vedar duh i dobro raspoloženje koje ovaj mjuzikl izaziva, čak i onda kada se bavi nesigurnošću, samoćom, neispunjenim očekivanjima ili osećaju beznađa, nisu njegov spoljašnji ukras već deo pogleda na svet  i načina suočavanja junakinja ovog komada sa mnogim  problemima i  nedaćama  koje prate život žena u savremenom društvu.

REČ REDITELJA

Da li sam debela? Da li me voli? Da li sam dobra majka? Da li mi je posao bitniji od svega?

Žene pitaju, a odgovaraju muškarci, modni magazini, astrolozi, prijateljice koje ista ta pitanja muče. A muče nas jer nam je davno neko rekao – moraš biti lepa, pametna, dobra supruga i majka, imati karijeru… Listi nema kraja jer se od žene danas očekuje mnogo. Ukoliko u tome ne uspe, onda sa njom nešto nije u redu. I eto nas na psihoterapiji! Dina, Moli, Liz, Klo i Sejdž našle su se na grupnoj seansi kod Grejs u pokušaju da nađu odgovore. Umesto odgovora, našle su jedna drugu. Pritisak koji su imale zamenilo je prijateljstvo i osećanje da su prihvaćene bez obzira na sve.

Takva sam kakva sam. Baš me briga da li me voli. Naravno da sam dobra. Moj život, moja stvar.

Za svaku ženu je važno da izgovori ove rečenice. Da ih izgovori više puta dok ne shvati da su njena sreća i zadovoljstvo jedino što treba da je zanima. Ova predstava ima srećan kraj jer su naše junakinje spremne da se suoče sa preprekama koje im život nameće. Nije jednostavno, a ni lako. Ali moguće je biti savršeno nesavršena. Biti voljena baš takva kakva jesi. Za početak, odgovoriti na jedno jedino pitanje: Da li sam spremna za novi dan?

Ana Grigorović je rođena 1987. godine u Beogradu. Diplomirala je pozorišnu i radio režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, u klasi profesorke Ivane Vujić. Završila je interdisciplinarne master studije teorije umetnosti i medija na Univerzitetu umetnosti u Beogradu.

Predstave: Dom Bernarde Albe (Narodno pozorište u Beogradu), Magično popodne, Pedeset udaraca (Atelje 212), Đani Skiki, Bastijen i Bastijena (Narodno pozorište u Beogradu), Igra,  Lepotica i zver (Pozorište ”Bora Stanković”, Vranje), Gozba, Petar (Bitef teatar), Rađanje jednog zapisnika (Narodno pozorište Pirot), Biti (Ustanova kulture Parobrod), Nacionalna klasa, Dečaci Pavlove ulice, North Force (Omladinsko pozorište Dadov), Pet dečaka (Malo pozorište ”Duško Radović”), Ako mi se zviždi, zviždim (Narodno pozorište ”Sterija”, Vršac), Bekstvo (Ustanova kulture ”Vuk Karadžić”), After Sun (SKC Beograd). Dobitnica je nagrade ”Hugo Klajn” za najboljeg studenta pozorišne režije u generaciji, nagrade ”Zoran Ratković” za režiju, nagrade grada Beograda za umetničko stvaralaštvo mladih za 2009. godinu, nagradu Narodnog pozorišta za najbolju predstavu u sezoni 2016/17 i pohvalu Narodnog pozorišta za režiju opere Đani Skiki.

 

REČ UREDNIKA KULTURNIKA 

 

Ovaj komad je svakako terapeutski za publiku, bilo da je ona ženska ili da je muška. 

 

Ženama omogućava da se prepoznaju, da sebi olakšaju, u bilo kom pa i u onim danima, a muškarcima  da proniknu u večnu tajnu zbog kojeg dobijaju grdnju i prekorevanja (a ne shvataju zašto). 

 

Kako bi ovakva mentalna operacija prošla što opušteniju, kao anestetici se koristi miks muzike i komedije. Dobooljo da relaksira, a ne izbedači, a možda neko nešto i shvati. 

 

Bilo da je s Venere ili s Marsa. 

mjuzikl INSIDE OUT

Premijera: 26. okt 2018.

Prve reprize mjuzikla “Inside Out” biće 27. oktobra, a potom  u novembarskim terminima: 3, 17. i 30.

Tekst: Doug Haverty

Muzika: Adryan Russ

Stihovi: Adryan Russ, Doug Haverty

Režija: Ana Grigorović

Prevod i prepev songova: Slobodan Obradović

Orkestrator i dirigent: Milan Nedeljković

Koreograf: Milan Gromilić, Nebojša Gromilić

Scenograf: Marija Jevtić

Kostimograf: Dragica Laušević

Video: Ivan Stojiljković

Lektor: Radovan Knežević

Uloge:

DINA: Jelena Jovičić

GREJS: Dušica Novaković

SEJDŽ: Suzana Lukić

KLO: Ivana Knežević

MOLI: Ivana Popović Ilijin

LIZ: Mina Lazarević

Balet:  Milan Gromilić, Nebojša Gromilić, Nemanja Naumoski, Miloš Mitić, Igor Grabovica, Nemanja Pražić, Sava Vidicki, Branko Mitrović

Orkestar: Biljana Jovanović (koncertmajstor),  Ivana Matejić, Marija Ristić, Bojana Pantović, Borivoje Spasojević, Ana Tadić, Dragomir Marinković, Katarina Kasatkin, Milica Mihailović, Daniela Stanković, Siniša Jovanović, Maja Hajduković, Aleksandar Petković, Vladimir Mandić, Zoran Kovačevski, Mladen Lukić, Mihajlo Bogosavljević, Vojin Nenadović, Dejan Stojadinović, Želimir Vasić, Uroš Ranković, Ivana Pavlović, Anica Ivančević.

Tehnika: Pomoćnik direktora za scensko-tehničke poslove: Dragan Lazić; Sekretar tehnike: Osman Ajruloski; Dizajn svetla: Momčilo Žiropađa; Svetlo: Zlatko Šakotić, Zoran Đurić, Nebojša Siljanović, Nebojša Ilić, Bojan Jovanović; Dizajn tona: Branislav Mitić, Zoran Mandić; Ton: Nenad Arnaut, Nikola Ilić; Operateri scenske mehanike: Zoran Blagojević, Radomir Vidosavljević; Majstor scene: Živorad Čubrilo; Dekorateri: Zoran Gačić, Goran Ilić, Pahor Stefan, Miloš Bogdanović, Miroslav Lazić, Ivan Mirković, Milovan Kolašinac; Rekvizita: Predrag Stevanović, Predrag Bogojević, Mile Grahovac, Zoran Linc; Šminka: Snežana Martinov, Maja Arsić, Aleksandra Pavličević, Nikoleta Čalić, Maja Nikolić, Jelena Smiljanić, Dragica Ugrinović; Šef kostima: Snežana Šimić; Krojačica: Zorica Kešeljević; Garderoba: Ljiljana Spasić, Gordana Živković, Vesna Šišković, Mirjana Đurđević, Dragana Kozić, Dejana Mrkonja, Snežana Bujanović, Pralja: Aleksandra Marović, Nabavljač: Slavko Delja; Transport: Darko Lončar, Uroš Dimić, Željko Dimić; Rekviziter orkestra: Aleksandar Nikolajev.

Trajanje: 2h 15’