Za Kulturnik piše: Gordan Gorunović
„Čudan je bio kontrast plamenocrvenog sunca koje je zalazilo dole niz
ulicu i belog dnevnog svetla. Setila sam se kako je ova ulica nekada izgledala,
setila sam se velikog drvoreda po sredini, sa ogradom od kovanog gvožđa, u
travnjaku koji je jednu stranu ulice razdvajao od druge. Tog drvoreda odavno
nije bilo, ni travnjaka, niti onih lepih gvozdenih ograda. Sve je to odavno posečeno
i porušeno, a ulica je sada bila šira i bučnija no što sam je pamtila. Dva ugla
odatle nalazila se i ulica u kojoj sam živela kad sam došla u veliki grad.
Skrenula sam tamo i došla do zgrade. Pogledala sam gore. Neko ko je sada tamo
živeo zamenio je sve prozore, više nisu postojale one škripave šarke i roletne
koje su pravile finu zveketavu buku kad su se spuštale i podizale. Lipa je i
dalje bila tu, u dvorištu obdaništa. Ali ljuljaške su bile nove, drugačije, a
sve su klackalice bile uredno ofarbane i šarene.“ („Odustajanje“ –
Jelena Lengold).
U ponedeljak 15. oktobra, u
prostorijama Srpskog književno društva (Fracuska 7.) održana je predstavljanje knjige
„Odustajanje“ Jelene Lengold u izdanju „Arhipelaga“, pod vođstvom Dejana Simonovića.
Uz spisateljicu, tu je bio i uvek nadahnuti recenzent Gojko Božović, koji je
osvrtom na kompletno lirsko, pripovedačko i romanopisačko delo autorke,
napravio odličnu sponu sa čitanjem delova knjige.
Sala je bila puna tako da su
dodavane stolice da bi seli svi ljubitelji književnosti.
Ovo je vrsta romana koju najviše
volim, zato što me preuzme svojom magijom od prvih rečenica i ne pušta do
kraja. No, tu se javlja i problem, što pred kraj usporim čitanje, jer mi je žao da prebrzo
dođem do samog kraja.
Sama sadržina romana, rečeno somelijerskim rečnikom, je
vertikalna degustacija života kroz tri etape. Detinjstvo, mladost i zrelo doba
junakinje romana. Odlična dinamika ne dozvoljava previše opuštanja. To nije
triler ali ima dosta uzbudljivih trenutaka sa malo mistike (poput one kod Ruisa
Safona). „Čovek u sivom mantilu“ je ovde senka koja prati i učestvuje u radnji bez
suvišnih reči.
Svaka od tri celine ima svoju
poetsku notu i filozofiju koja se prenosi i na čitaoca. Sam roman nije obiman
ali je filmski koncipiran tako da u toku čitanja same scene deluju vrlo
uverljivo i realno. Posle „Baltimora“ ovo je autorkin drugi roman, ali za dobre
stvari uvek treba biti strpljiv. Uz dosta nagrada koje je dobila za svoje pesme
i zbirke priča, verujem da će i ova knjiga imati zapažen odjek kod književne
kritike.
Izuzetno iskren i interesantan intervju možete pročitati na ovom OVDE.
Književni opus:
Jelena Lengold, pesnikinja, pripovedačica, romansijerka.
Knjige pesama: Raspad botanike (1982), Vreteno (1984), Podneblje maka
(1986), Prolazak anđela (1989), Sličice iz života kapelmajstora (1991), Bunar
teških reči (2011) i Izaberi jedno mesto (2016).
Za knjigu pesama Sličice iz života kapelmajstora dobila je nagradu „Đura
Jakšić“.
Za knjigu pesama Bunar teških reči dobila je nagradu „Jefimijin vez“.
Knjige priča: Pokisli lavovi (1994), Lift (1999), Vašarski mađioničar
(2008, 2009, 2012), Pretesteriši me (2009), U tri kod Kandinskog (2013) i
Raščarani svet (2016).
Za knjigu priča Vašarski mađioničar dobila je Evropsku nagradu za
književnost, nagradu „Žensko pero“, nagradu „Biljana Jovanović“ i nagradu
„Zlatni Hit Liber“.
Za knjigu priča Raščarani svet dobila je Andrićevu nagradu za najbolju
knjigu priča na srpskom jeziku u 2016. godini.
Roman: Baltimor (2003, 2011).
Proza i poezija Jelene Lengold prevedeni su na engleski, italijanski,
danski, francuski, bugarski, rumunski, makedonski, ruski, ukrajinski i češki
jezik.
Priče Jelene Lengold zastupljene su u više antologija i panorama
savremene srpske književnosti objavljenih u Srbiji i svetu.
Jelena Lengold je desetak godina radila kao novinar i urednik u
redakciji kulture Radio Beograda. Potom je do septembra 2011. radila kao
projekt-koordinator Nansenskolen Humanističke akademije iz Lilehamera u
Norveškoj, na predmetu konflikt menadžment.
U izdanju Arhipelaga objavljene su knjige priča Jelene Lengold Vašarski
mađioničar (2008, 2009, 2012), Pretesteriši me (2009), U tri kod Kandinskog
(2013) i Raščarani svet (2016), roman Baltimor (2011) i knjiga pesama Bunar
teških reči (2011).
Нема коментара:
Постави коментар