Bogat program Naučnog piknika u Arboretumu Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu

Treći Naučni piknik pod sloganom “Misli zeleno”, u organizaciji Festivala nauke i u saradnji sa Šumarskim fakultetom Univerziteta u Beogradu i u partnerstvu sa kompanijom Yettel, biće održan u prostoru Arboretuma Šumarskog fakulteta na Banovom brdu 17. i 18. maja, od 11 do 19 časova. Na ovom događaju će posetiocima biti predstavljene naučne priče uz akcenat na biologiju, ekologiju i održivi razvoj, a kroz interaktivne postavke, radionice i vođene ture u saradnji sa fakultetima institutima i organizacijama civilnog društva.

 

Šumarski fakultet, kao domaćin, će nam pokazati kako se priroda brani znanjem kroz interaktivne postavke i radionice namenje deci uzrasta od sedam i više godina. Ovaj program se sastoji od pet celina, kroz koje će posetioci imati priliku da se upoznaju sa načinima zaštite rečnog toka i odbrane od poplava, sa  brojnim stanovnicima koji prave svoja skloništa unutar i na drveću, ali i sa načinima na koje se određuje starost drveta i pričama koje nam pričaju godovi o klimatskim promenama. Zašto je važan biodiverzitet i kako da ga ne narušimo ali i koje su karakteristike drveta kao jednog od danas najzastupljenijih materijala!

 

O važnosti biodiverziteta učimo i kroz program Biološkog istraživačkog društva “Josif Pančić” Univerziteta u Beogradu, „Sa kime sve delimo životnu sredinu“. Ovde će posetioci imati priliku da nauče o značaju očuvanja vrsta, životne sredine, kao i urbanih i divljih ekosistema Srbije i cele Planete.

 

Malo je poznato da biljke komuniciraju među sobom na mnogo napredniji način nego što smo toga svesni.  Ovo je tema nekoliko interesantnih programa Naučnog piknika. 

 

Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu predstaviće se interaktivnom postavkom “Govori sve što je živo, komunicira svaki nivo!” o načinima komunikacije između svih živih bića, od mikroorganizama do složenih organizama poput biljaka i životinja.

 

Partner manifestacije Yettel predstaviće se pričom “ŠUMA.net” o čudesnim, biljnim jezicima, koji smo tek počeli da otkrivamo! O  neverovatnoj teoriji o podzemnoj mreži koja povezuje šumu u zajednicu u kojoj različita stabla razmenjuju resurse i brinu jedna o drugima.

 

Za decu od pet i više godina biće organizovane radionice prilagođene njihovom uzratu. Udruženje građana UčenIQ i Mensa Srbije će podstaći decu da rešavaju male ekološke zadatke i uče o biodiverzitetu i razvrstavanju otpada pomoću  robotića pčelica (BeeBot). Na ovaj način deca stiču prva znanja iz programiranja stvarajući svoje prve kodove. Edukativni centar Čupoglavci predstaviće najmlađima tajne našeg srca kroz radionicu na kojoj će imati priliku da izrađuju modele srca i stetoskopa od recikliranih materijala koji su nam svima dostupni kod kuće. Na improvizovanom igralištu Akademskog Speleološkog alpinističkog kluba – ASAK, centralna tema su pećine i jame kao poslednji neistraženi delovi planete Zemlje, a najmlađi speleolozi će biti u prilici da isprobaju opremu potrebnu za bavljenje ovom uzbudljivom aktivnošću.

 

Za prave avanturiste Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu predstaviće jedinstvenu akcionu igru uloga i orijentacije “Potraga za Lesnikom”, koju su osmislili pedagozi. Tragovima stare bajalice, sprijateljićemo se sa biljnim i životinjskim svetom Arboretuma, odbraniti drveće i biljke od požara u nadi da će ih Lesnik prepoznati kao prijatelje i odazvati se.

Posebna tematska celina biće posvećena važnosti vode kao nezaobilaznog resursa, koji je izvor života svih bića na planeti.

 

Institut za hemiju, tehnologiju i metalurgiju predstaviće interaktivnu postavku “Čudesni svet u kapi vode”, o vodi kao izvoru života i vodenim ekosistemima  ali i o važnosti konstantnog kontrolisanja kvaliteta vode u jezerima i rekama iz kojih stiže do nas, krajnjih korisnika. U interaktivnoj postavci “Podzemni svetovi na dlanu”. Fakultet za fizičku hemiju, Univerziteta u Beogradu priprema interaktivnu postavku “Molekulske alijanse za održivu budućnost” kroz jednostavne eksperimente koji nude uvid u u našu okolinu i našu ulogu u njenom očuvanju. Upoznaćemo se sa čudesnim svetom filtracije vode, gde se sinergija fizičkih, hemijskih i bioloških procesa spaja da pročisti i zaštiti naš najdragoceniji resurs.

 

Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu će na Naučnom pikniku predstaviti najsavremenije materijale koji imaju zadatak da odgovore na zahteve očuvanja životne sredine i sve zahtevniju gradnju 21. veka.

 

U skladu sa važnošću klimatskih promena za budućnost planete predstavljamo i programe koji nas edukuju o ovom fenomenu.

 

Centar za ekološki menadžment i održivi razvoj Fakulteta organizacionih nauka predstaviće VR avanturu “Šetnja po planeti” u okviru koje će posetioci moći da hodaju dnom okeana, popnu se na najviše planine, ili pešače Amazonskim šumama. Centar za promociju nauke organizovaće radionicu “Klimatska prva pomoć”, u okviru koje će deca školskog uzrasta učiti o klimatskim promenama kao i njenim posledicama.

 

Fizičko hemijski šou Eksplodirajuća otkrića Milana Popovića predstavlja pravi pirotehnički spektakl uz pomoć  mnogo fizike i hemije. Ovaj niz eksperimenata suptilno će razotkriti brojne zablude uz prasak i eksploziju.

 

MUP Republike Srbije – Sektor za vanredne situacije predstavlja najmlađima, ali i starijim posetiocima važnost postupaka u slučajevima požara u gradovima i šumama.

 

Ball Packaging Europe zajedno sa međunarodnim projektom “Svaka limenka se računa” kao prijatelj ovogodišnjeg Naučnog piknika, na edukativan i zabavan način približiće najmlađima značaj reciklaže aluminijumskih limenki. Posetioci će naučiti kako je moguće odložiti iskorišćene limenke u smart terminale za skeniranje, sa štampom vaučera za sakupljanje ambalažnog otpada, i kako funkcioniše i koji su benefiti depozitnog sistema.

U okviru programa “Eko bioskop” u organizaciji National Geographic, publika će moći da prati projekcije ekoloških filmova.

 

Arboretum Šumarskog fakulteta se prostire na 3,5 hektara i predstavlja jedinstveno prirodno dobro koje sa ljubavlju održavaju studenti i profesori ovog fakulteta. Ovo je zelena površina sa specifičnom namenom i ima izuzetnu botaničku i pejzažno-arhitektonsku vrednost. Arboretum je 2011. godine proglašen za zaštićeno prirodno područje lokalnog karaktera.

 

Fotografije: Marko Đoković

Fokus na Češku kinematografiju na XVII Beldocsu

 

Na XVII Beldocs festivalu u Beogradu, koji će se održati od 22. do 29. maja 2024. godine u Beogradu i drugim gradovima u Srbiji, biće predstavljena selekcija Fokus Češka: Eho Ji.hlave, odabir najboljih savremenih Čeških dokumentaraca prikazanih na internacionalnom festivalu dokumentarnog filma Ji.hlava u Češkoj. Ovaj program ostvaruje se u saradnji sa festivalom Ji.hlava i Češkim centrom u Beogradu.

„Beldocs je deo svetske porodice festivala i uvek nam je drago kada se ukaže prilika za saradnju sa kolegama iz inostranstva. Ji.hlava je jedan od najznačajnijih festivala dokumentarnog filma na svetu a savremena češka škola dokumentarizma jedna od najuzbudljivijih, o čemu svedoče brojni češki filmovi prikazani na Beldocsu“, izjavila je Mara Prohaska Marković, direktorka Beldocsa.

Češki san (Czech Dream), dokumentarno ostvarenje iz 2004. godine, delo je dva autora – Vita Klusaka i Filipa Remunde. Autori su inscenirali i dokumentovali takozvanu umetničku prevaru kroz promociju lažnog supermarketa, šaljući poruku o negativnim posledicama konzumerizma i moćima reklame. Ovaj film bio je svojevremeno veliki Evropski hit, koji je skrenuo pažnju na Češku dokumentarnu školu, a na Beldocsu će biti prikazan sa 35mm trake.

Debitantsko ostvarenje autorke Johane Ožvold, Zvuk je nedužan (The Sound Is Innocent) iz 2019. godine, zamišljen je kao pregled razvoja umetničke elektronske muzike, koji po originalnosti forme parira vizionarskim kompozitorima o čijem radu govori.

Reditelj Nikola Klinger, koji potpisuje film La Reine (2023), zabeležio je život Ijana, boema i bivšeg zavisnika od narkotika koji boravi na jugu Francuske. Kroz prikazivanje Ijanovih sećanja i scena iz svakodnevnog života, tematizuju se pitanja slobode, prirode, lekovitih biljaka i ljudske zajednice.

Film rediteljke Klare Tasovske, Nisam sve ono što bih htela da budem (I'm Not Everything I Want to Be) (2024), dokumentarni je portret češke fotografkinje Libuše Jarcovjakove. Progresivne ideje i nekovencionalan život ove umetnice prikazani su kroz serijal njenih fotografija.

Slaba petlja (Bedwetter) (2023) Jana Hušeka tretira odnos savremenog društva prema pojmu muškosti. Služeći se svojim iskustvom i pričama važnih muških figura iz svog života, reditelj istražuje navodnu krizu muškosti u sistemu u kom muškarci još uvek imaju privilegovanu poziciju.

Rediteljski duo Ivan Ostrohovski i Pavol Pekarčik stoje iza filma Fotofobija (Photophobia) (2023) koji prikazuje stvarnost jedne ukrajinske porodice sakrivene od bombardovanja u tunelima metro stanice.

Film Ima li mesta za mene, molim vas? (Is There Any Place For Me, Please?) (2023) je delo rediteljke Jarmile Štukove. Ilustrovan je život Martine kojoj je, usled napada od strane bivšeg dečka, kiselina nagrizla veliki deo kože lica i tela. Pokušavajući da nastavi dalje nakon nemilog događaja, uči da se nosi sa gubitkom spoljašnje lepote i traga za novim horizontima.

 

Beldocs, jedan od vodećih međunarodnih festivala dokumentarnog filma u ovom delu Evrope, održava se svake godine u maju u Beogradu. Osnovan 2008. godine, podeljen je u 12 programskih celina, organizuje preko 100 premijernih projekcija svake godine, tokom osam dana trajanja festivala, koji se prikazuju na više od 7 lokacija. Festival Beldocs dodeljuje 6 nagrada u četiri takmičarska programa. 

Osim filmskih projekcija organizuje niz panela i Master Class predavanja, a u okviru Industry aktivnosti na radionicama, dodeljuju se novčane nagrade za razvoj budućih filmova. Svake godine okupi preko 150 međunarodnih stručnjaka u audio-vizuelnoj industriji, autora i producenata. Više od 200 partnera u Srbiji, regionu i Evropi, podržava rad Beldocs filmskog festivala. Kreativni tim od preko 20 članova organizuje Beldocs festival, uključujući stručnjake iz oblasti filma, dizajna i umetnosti. Beldocs je od 2017. partner u evropskim projektima: #europeanfilmchallenge, AVA Doc, Moving Cinema, Young4Film i član je Evropske dokumentarne mreže. Više informacija na www.beldocs.rs

Predstavljen program XVII Beldocsa ⁞ Više od 100 dokumentaraca

 Više od 100 dokumentaraca na  17. Beldocsu na 11 lokacija u Beogradu

22 – 29.maj 2024.

Program Međunarodnog festivala dokumentarnog filma Beldocs, koji će se po 17.put održati u Beogradu, ali i drugim gradovima u Srbiji u periodu od 22. do 29. maja, predstavljen je danas u Bioskopu Balkan. 

Prisutnima su se ispred Beldocs festivala obratili  - Mara Prohaska Marković, direktorka festivala, Marko Grba Singh, umetnički direktor festivala i Igor Stanojević, selektor Beldocsa  i najavili bogat filmski i prateći program kao i brojne novine ovogodišnjeg izdanja festivala. 

Filmski program biće sačinjen od 103 filma, među kojima je 13 svetskih, 1 evropska, 59 regionalnih i 24 srpske premijere, kao i 25 projekata u razvoju ili različitim fazama produkcije. Na jedanaest lokacija u gradu – Dom omladine Beograda, Jugoslovenska kinoteka, Kinoteka u Kosovskoj, Dvorana Kulturnog centra Beograda, Cineplexx Ušće, Art bioskop Kolarac, Centar za kulturu Vlada Divljan, Bioskop Balkan, Fakultet za medije i komunikacije, Nova Iskra, Endžio hab – kao i na televiziji Insajder i Beldocs+ VOD platformi, publika će biti u prilici da vidi neke od najznačajnijih dokumentarnih filmova iz prethodne i tekuće godine. Celokupan program festivala dostupan je od danas na internet stranici beldocs.rs gde se direktno mogu kupiti ulaznice.

 

Autor ovogodišnjeg festivalskog spota je Luka Papić, dobitnik Grand Prix Beldocsa 2022. godine za film “Bez”.

 

„Veoma smo zadovoljni programom ovogodišnjeg Beldocsa! Imamo sreću da se bavimo kreativnim dokumentarizmom, jer moć dokumentarnog filma ne jenjava. Festivali dokumentarnog filma širom sveta ostvaruju se kao vrlo posebni vibrantni prostori, ali i jedinstvena iskustva zajedničkih lucidnih sagledavanja fenomena sveta čiji smo svi neodvojivi deo. Napravili smo sjajan program za našu publiku. Vrlo je raznovrstan i relevantan! Svi su dobro došli.“, kazala je Mara Prohaska Marković, direktorka Beldocsa.

 

„Kao i svake godine kada dođe trenutak da predstavimo program, jako sam uzbuđen i veseo, jer to znači da će uskoro i svi ostali imati priliku da pogledaju ove filmove sa kojima sam proveo mesece i koji su odabrani od ogromnog broja filmova koji su nam stavljeni na raspolaganje. Tu je toliko apsolutnih bisera, od filmova koji će na Beldocsu biti prvi put prikazani pred bilo kojom publikom do već osvedočenih remek-dela čijim projekcijama nadoknađujemo propušteno. Danas je tačno mesec dana do početka festivala, dugih mesec dana koji će ipak proći, a do tada imate fore da natenane probistrite program, sa čime preporučujem da počnete već danas, jer neće biti lako odlučiti se da bilo šta propustite.“, poručio je selektor Beldocsa Igor Stanojević

 

“Tokom ovogodišnjeg procesa selekcije, pogledali smo preko 1500 filmova iz svih krajeva sveta. Nekada mora da se kopa jako duboko da bi se našao grumen zlata. Kada me pitaju kako održavam fokus u tom procesu uvek kažem da mene lično ispunjava i podstiče svaki dobar film, a najviše svaki debitant kojeg otkrijemo i koji daje svetu filma jedan novi glas, izraz i pečat.”, rekao je umetnički direktor Marko Grba Singh.

 

Na konferenciji su predstavljeni domaći i međunarodni takmičarski programi.

 

Umetnički direktor festivala Marko Grba Singh skreće pažnju na Srpski takmičarski program, koji donosi dvanaest filmova, među kojima su i nagrađivani i mladi domaći autori. Festival otvara Topli film Dragana Jovićevića, a ostali filmovi u selekciji su Kako biti slobodan  (Nikola Polić), Izbor za mis zatvora (Srđan Šarenac), Kadence za vrt (Dane Komljen), Neptunova nevera (Katarina Stanković), Novosadsko sećanje (Aleksandar Reljić), Džojmejkers (Jelena Radenović), Kad opet porastem (Jovana Avramović), Minel (Tara Gajović), Heterotopia (Nikola Nikolić), Izlaz kroz ludaru (Nikola Ilić), Šetnje koje se neće desiti (Mina Simendić).

 

“Kao i svake godine, ponosni smo na originalne, hrabre i raznovrsne filmove domaćih autora. U srpskom takmičarskom programu ćemo imati dvanaest filmova; sedam dugih i pet kratkih. Što se tiče statusa premijera, imamo osam svetskih i četiri regionalne premijere.”, zaključio je Grba Singh.

 

Igor Stanojević, selektor festivala, najavljuje je deset filmova međunarodnog takmičarskog programa: Sunčani sat (Liis Nimik), Porodica na određeno vrijeme (Sead Šabotić), La Reine (Nikola Klinger), U tišini i galami (Clément Roussier, Hadrien Mossaz), Blato (Ilya Povolotsky), Ustati noću (Nelson Makengo), Kumva (Sarah Mallégol), Dosadni dani i noći (Guo Zhenming), Cipora i Rahel nisu mrtve (Hadar Morag) i Pseći snovi (Elsa Kremser i Levin Peter).

 

„Strašno sam ponosan na ovaj program, njegovu istinski međunarodnu prirodu i estetski i etički integritet dela koja se u njemu nalaze. Od kada je međunarodni takmičarski program Beldocsa promenio svoj fokus i usmerio se ka novim autorima i estetikama, kroz njegove filmove upoznali smo niz izvanredno upečatljivih režisera i to važi i za ovogodišnju selekciju. Najviše me raduje to što filmovi dolaze sa najrazličitijih mesta i što se međusobno značajno razlikuju. Ne postoji samo jedna propisana estetika, svaki od njih tako je temeljno i ekscentrično svoj.“, naglasio je Stanojević.

 

„U nameri da produbimo razumevanje određenih društvenih fenomena i događaja koji su nas duboko dotakli u prethodnoj godini, pozvali smo filozofa Srećka Horvata, kao gostujućeg kustosa ovogodišnjeg Beldocs specijala pod nazivom Opstanak nije dovoljan; nećemo se baviti toliko pitanjem da li ćemo kao vrsta opstati, već kakvo je to društvo u kome želimo da živimo.“, dodala je Prohaska Marković.

Pored specijala Opstanak nije dovoljan, ovogodišnji Beldocs obeležiće i fokus na češku kinematografiju u saradnji sa jednim od najznačajnijih festivala dokumentarnog filma Ji.hlava i Češkim centrom u Beogradu, kao i projekcija filma Ovo (Esto) kojom će se predstaviti njujorški institut za dokumentarni film Union Docs. Kao i prethodnih godina, Beldocs festival nastoji da osnaži mlade glasove i pruži edukaciju iz oblasti filma i medijske pismenosti, putem programa Teen i radionice MiniDoc. U okviru XR izložbe: imerzivna stvarnost Beldocs će ponovo predstaviti najnovija ostvarenja svetske produkcije izvedenih u savremenim umetničkim medijima, putem najsavremenije tehnologije. Takođe ove godine Beldocs pokreće novi program u saradnji sa Asocijacijom industrije video igara Srbije pod nazivom Play.Docs.

Beldocs se zahvaljujući brojnim saradnjama sa svetskim i evropskim filmskim festivalima i mnogim akterima u međunarodnoj audiovizuelnoj industriji, pozicionirao kao glavno mesto okupljanja filmskih profesionalaca na ovom delu Evrope. U okviru Beldocs Industry Days programa biće održano niz radionica, masterklasova, pičing sesija i drugih aktivnosti namenjenih razvoju novih filmova i umrežavanju filmskih stručnjaka.

Pokrovitelji nagradnog fonda su Filmski centar Srbije u Srpskom takmičarskom programu, DOX TV u Međunarodnom takmičarskom programu, Delegacija EU u Srbiji za EU nagradu publike za najbolji evropski dokumentarni film u takmičarskom programu, a Al Jazeera Balkans, CurrentTime TV i Filmski centar Crne Gore za najbolje projekte u okviru Beldocs Pitching Foruma.

Beldocs se realizuje uz podršku Evropske unije kroz program Kreativna Evropa MEDIA, Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, EU delegacije u Srbiji, Filmskog centra Srbije, Filmskog centra Crne Gore, MEDIA deska Srbija, ambasade Španije, Gete Instituta, Austrijskog kulturnog foruma, Francuskog Instituta, British Council-a, Poljskog Instituta, Češkog centra Beograd, Regionalne kancelarije za saradnju mladih (RYCO), Centralno-evropske inicijative, Fondacije Hemofarm, televizija CurrentTime TV, Al Jazeera Balkans i DOX TV.

Beldocs, jedan od vodećih međunarodnih festivala dokumentarnog filma u ovom delu Evrope, održava se svake godine u maju u Beogradu. Osnovan 2008. godine, ove godine prikazaće 13 programskih celina, preko 100 premijernih projekcija, tokom osam dana trajanja festivala, koji se prikazuju na 8 lokacija. Festival Beldocs dodeljuje 6 nagrada u četiri takmičarska programa. Osim filmskih projekcija organizuje niz panela i Master Class predavanja, a u okviru Industry aktivnosti na radionicama, dodeljuju se novčane nagrade za razvoj budućih filmova. Svake godine okupi preko 150 međunarodnih stručnjaka u audio-vizuelnoj industriji, autora i producenata. Više od 200 partnera u Srbiji, regionu i Evropi, podržava rad Beldocs filmskog festivala. Kreativni tim od preko 20 članova organizuje Beldocs festival, uključujući stručnjake iz oblasti filma, dizajna i umetnosti. Beldocs je od 2017. partner u evropskim projektima: #europeanfilmchallenge, AVA Doc, Moving Cinema, Young4Film i član je Asocijacije dokumentarista Evrope. Više informacija na www.beldocs.rs

Fotograf je Dalibor Danilović

TEATAR „SANKT-PETERBURGA OPERA“ GOSTUJE U BEOGRADU: GALA KONCERT U DVA DELA SVETSKI OPERSKI HITOVI

 

Sreda, 17. april u 19:30 časova, Velika scena Madlenianuma

 

17. aprila od 19.30 časova na Velikoj sceni Opere i teatra Madlenianum biće održan koncert Svetski operski hitovi, najlepše arije i dueti svetskih klasika. Sa vokalnim solistima iz Severne prestonice ovog puta nastupiće Orkestar Madlenianuma pod dirigentskom palicom Maksima Valjkova, stalnog dirigenta "Opere Sankt-Peterburga". Remek-dela ruske i svetske klasike izvodiće laureati međunarodnih konkursa, pevači ove opere: Jevgenija Kravčenko (sopran), Sofija Nekrasova (sopran), Larisa Pominova (meco-sopran), Vladislav Mazankin (tenor), Aleksej Pašijev (bariton) i Valerij Kaula (bas).

Pozorišta "Sankt-Peterburg Opera" i Operu i teatar Madlenianum veže višegodišnje prijateljstvo, koje je započelo pozivom Juriju Aleksandrovu da režira operu Travijata, Đ. Verdija 2006. godine, koja se dugi niz godina s velikim uspehom igrala na našoj sceni. Potom je usledila i režija opere Pajaci, R. Leonkavala 2011. godine. Publika, muzički i pozorišni kritičari su obe opere veoma visoko ocenili.

Osim toga, ansambl "Sankt-Peterburg Opere" je više puta gostovao u Beogradu. Prvi put je „Opera Sankt-Peterburga“ gostovala sa svojim ansamblom u Madlenianum sa operama Ne samo ljubav Rodiona Ščedrina i Veridba u manastiru Sergeja Prokofjeva, u junu 2017. godine. Zatim je usledilo gostovanje u okviru obeležavanja važnih jubileja - 150-godišnjice Narodnog pozorišta u Beogradu i 20-godišnjice Madlenianuma, potom 75-godišnjice Pobede nad fašizmom i 80-godišnjice početka Velikog otadžbinskog rata (Drugog svetskog rata). Publika Beograda je sve predstave ove opere, kao i jedan gala koncert propratila sa velikim interesovanjem i nagradila glasnim ovacijama.

 

Državno kamerno muzičko pozorište "Sankt-Peterburg Opera" osnovano je 1987. godine, dobro je poznato u Rusiji i inostranstvu. Umetnički rukovodilac i osnivač pozorišta je narodni umetnik Ruske Federacije Jurij Isakovič Aleksandrov — reditelj svetskog glasa koji je postavio predstave na najprestižnijim svetskim scenama: Arena di Verona, Metropoliten opera, La Skala, Boljšoj i Marijinski teatar. Poslednjih godina pozorište je svoje predstave sa uspehom izvodilo u Francuskoj, Grčkoj, Srbiji, Finskoj, Litvaniji, Estoniji, Poljskoj, Azerbejdžanu, Kazahstanu, Egiptu, Turskoj, Uzbekistanu, Tadžikistanu, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Kini.

 

Pozorište "Sankt-Peterburg Opera" je osnovano 1987. godine. Umetnički rukovodilac i osnivač pozorišta je narodni umetnik Ruske Federacije Jurij Isakovič Aleksandrov. Pozorište je odmah zauzelo vidno mesto u muzičkim i pozorišnim krugovima Peterburga, a vremenom je postalo poznato ne samo u Rusiji, već i širom sveta.

Pre nego što je dobilo svoju zgradu, pozorište «Sankt-Peterburg Opera» je radilo na različitim peterburškim scenama (Jusupovski dvorac, Pozorište Ermitaž, vila Beloseljskih-Belozerskih). 1998. godine pozorište dobija sopstvenu scenu — vilu barona fon Derviza koja se nalazi u centru Peterburga, na adresi: Galerna ulica br. 33.

27. maja, na dan 300-godišnjice osnivanja Peterburga, pozorište je prvi put na svojoj sceni izvelo svetsku premijeru opere Gaetana Donicetija Petar I, ili Neverovatni doživljaji ruskog cara (originalni naziv Il falegname di Livonia, o Pietro il grande, czar delle Russie). Naime, Donicetijeva partitura je bila izgubljena pa se opera  dvesta godina nije izvodila. Jurij Aleksandrov je preko  tri godine u Italiji tragao za izgubljenom partiturom. I taj rad je dao rezultate — danas kompletan Donicetijev opus možete čuti samo u izvođenju ansambla pozorišta «Sankt-Peterburg Opera».

"Sankt-Peterburg Opera" već 35 godina neguje tradiciju ruskog repertoara i dostupna je svima. Pozorište je od samog početka formirano kao specifičan stvaralački i umetnički organizam sa jedinstvenim repertoarom. Dijapazon repertoara obuhvata muzička dela nastala u različitim žanrovima i u raznim zemljama tokom mnogih vekova — od srednjovekovne pastorale Igra o Robenu i Marion do dela savremenih autora (ruskih i inostranih), na primer Bele noći Fjodora Dostojevskog savremenog moskovskog kompozitora Jurija Bucka.

Od 2000. do 2012. godine u pozorištu je postavljena Ofenbahova opereta Lepa Jelena, Pučinijeve opere Đani Skiki, Toska, Ćo-Ćo-San i Sestra Anđelika, Donicetijeva opera Lučija od Lamermura, narodna muzička drama Musorgskog Boris Godunov.

Predstave pozorišta "Sankt-Peterburg Opera" svake godine bivaju nominovane za  prestižne ruske nagrade kao što su «Zlatna maska» i «Zlatni sofit». Ove nagrade su dobile sledeće predstave: Boris Godunov Musorgskog (1996.), Verdijev Rigoleto (1998.), Mocartov Don Đovani (2009.). «Zlatnu masku» su dobile predstave Kockari-1942 Šostakoviča (1997.), Matusova Pesma o ljubavi i smrti korneta Kristofa Rilkea (1998.), Pikova dama Čajkovskog (2000.), Leonkavalovi Pajaci (2010.).

Verdijeva Travijata (2005.) i Pučinijeva Ćo-Ćo-San (2006.), Leonkavalovi Pajaci (2010.), Buckove Bele noći Fjodora Dostojevsko» (2011.), Veridba u manastiru Prokofjeva (2012.), Štrausov Slepi miš (2013.), Ne samo ljubav Ščedrina (2014.), Maskanjijeva Seoska čast i Gunoov Faust dobile su najvišu pozorišnu nagradu Sankt-Peterburga "Zlatni sofit" u nominaciji "Najbolja predstava muzičkog pozorišta".

Jurij Aleksandrov se stalno okreće savremenoj operskoj dramaturgiji. Tokom nekoliko godina režirao je opere Verujem Piguzova, Peto putovanje Hristofora Kolumba i Šareni pas trči kraj mora Smelkova, Bela ruža Cimermana, Pesma o ljubavi i smrti korneta Kristofa Rilkea Matusa. Specifičan stvaralački prilaz sadržaju muzičke partiture dopušta reditelju da opersku predstavu uklopi u savremeni kontekst.

Pozorište Aleksandrova nazivaju rediteljskim, mada Aleksandrov kaže: "Moje pozorište je glumačko". Reditelj radi sa pevačima, pomažući im da otkriju svoje glumačke mogućnosti. Njegove probe liče na privlačnu igru, ali iza te igre stoji jasno osmišljena koncepcija, a iza svakog susreta sa pevačima i glumcima - ozbiljan istraživački rad. Reditelj uvek računa na glumca kao ličnost. Mnogi poznati peterburški umetnici su prošli kroz školu Kamernog pozorišta pod rukovodstvom Jurija Aleksandrova. Među njima su Vladimir Galuzin, Sergej Ljadov, Galina Sidorenko, Edem Umerov, Jevgenij Ulanov, Venera Gimadijeva, Ana Nečajeva, Dmitrij Golovnjin, Aleksej Pašijev.

 

Maksim Valjkov, dirigent diplomirao je na državnom konzervatorijumu „Rimski-Korsakov“ u Sankt-Peterburgu. Nastupao je u Rusiji, Belorusiji, Kazahstanu, Latviji, Nemačkoj i Velikoj Britaniji. Maksim je laureat brojnih međunarodnih i nacionalnih takmičenja. Godine 2000, nagrađen je posebnom nagradom Fondacije predsednika Republike Belorusije za podršku talentovanoj omladini.

Svoj prvi dirigentski nastup imao je 2005. sa dirigujući orkestrom Karagandske filharmonije. Godine 2006. predvodi kamerni orkestar Kulturnog centra „Trojicki“ u Sankt-Peterburgu. Od 2007. do 2009. gostovao je kao dirigent na Festivalu britanske muzike u Sankt-Peterburgu. Od 2010. do 2012. bio je dirigent simfonijskog orkestra ruske državne Kapele u Sankt-Peterburgu, a osnivač je i kamernog orkestra Kapele. Od 2012. godine gostuje kao dirigent savremenog muzičkog ansambla Sound Paths, a iste godine preuzima ulogu dirigenta Filharmonije za decu i omladinu u Sankt-Peterburgu. Od 2013. godine dirigent je kamernog muzičkog pozorišta „Sankt-Peterburške Opere“. Sarađivao je sa orkestrima Uljanovske filharmonije i Filharmonije Kavkaskih mineralnih voda (Kislovodsk).

 

Valjkov je muzički direktor i dirigent Kamernog muzičkog teatra „Opera Sankt-Peterburg”, a pod njegovom dirigentskom palicom izvode se:

Elektra R. Štraus, Lovci na bisere- Ž. Bize, Faust Š. Guno (za koju dobija najprestižniju pozorišnu nagradu „Zlatni sofit“), Otmica iz Saraja  V. A. Mocarta, Esmeralda A. Dargomižski, Ruska beležnica D. Šostakovič, V. Gavrilin, Čerevički  P. Čajkovski, Vampir  H. Maršner

 Maksim Valjkov je dobitnik mnogih nagrada, među kojima su:

2017. – Dobitnik visoke pozorišne nagrade Sankt-Peterburga „Zlatni sofit“ u kategoriji za najbolju opersku predstavu za produkciju opere Faust, Š. Guno.

2018. – Laureat IV Sveruskog festivala  pozorišne sezone Volga, u kategoriji Najbolji dirigentski rad u muzičkom pozorištu za produkciju opere Faust, K. Guno.

2020. – Laureat Nagrade Vlade Sankt-Peterburga u oblasti kulture i umetnosti za 2019. godinu za izuzetna dostignuća u oblasti muzičke i scenske umetnosti (produkcija opere Esmeralda, A. Dargomižski).

2022. – Laureat VI sveruskog festivala Volga Theatre Seasons, nominacija Najbolji dirigent u muzičkom pozorištu za produkciju opere Elektra, R. Štraus.

2022. – Laureat Nagrade Vlade Sankt-Peterburga u oblasti kulture i umetnosti za 2021. za izuzetna dostignuća u oblasti muzičke i scenske umetnosti (produkcija opere Čerevički, P. I. Čajkovski).

2022. – Počasna diploma Komiteta za kulturu Sankt-Peterburga za značajan doprinos razvoju kulturne sfere Sankt-Peterburga.

Valerij Kaula, bas „Opere Sankt-Peterburga“ diplomirao je muzičku umetnost na Musorgski fakultetu astrahanskog univerziteta (klasa solo pevanja kod I.I. Zolotiha) 2017. godine. Godine 2022. diplomirao je solo pevanje na državnom konzervatorijumu „Rimski-Korsakov“ u Sankt-Peterburgu (klasa E. Ja. Umerova). U periodu od 2019. do 2020. godine nastupao je u dodatnom sastavu hora „MusicAeterna“, pod dirigentskim palicama Vitalija Polonskog i Teodora Kurentzisa.

Godine 2020. nastupao je kao član hora državnog teatra „Music Hall“ u Sankt-Peterburgu pod vođstvom dirigenata Lava Dunaeva i Fabija Mastranjela. U periodu od 2021. do 2022. godine član je omladinskog hora „SoGlasie“ kojim diriguje Pavel Teplov. Učestvovao je na gala koncertu „Klasici na Dvortsovkoj". Učestvovao je u muzičkom projektu „Operski klasici u Sočiju", kao i na prvom Festivalu klasične muzike u Sočiju. Od 2021. do 2023. godine solista je operske trupe državne Filharmonije za decu i omladinu u Sankt-Peterburgu.

Od 2022. godine, solista je „Opere Sankt-Peterburga“.  

Na repertoaru „Opere Sankt-Peterburga“ nastupa u izvedbama opera:

Baf (opera Direktor pozorišta, V.A. Mocart);

Ser Hamfri Devenut (opera Vampir, H. Maršner);

Salijeri (opera Mocart i Salijeri, N. Rimski-Korsakov);

Don Vasilije (opera Seviljski berberin, Đ. Rosini);

Kvazimodo (opera Emeralda, A. S. Dargomižski);

Hleb Golova (opera Čerevički, P. I. Čajkovski);

Kolen (opera Boemi, Đ. Pučini);

Čezare Anđeloti (opera Toska, Đ. Pučini);

Grof Monterone (opera Rigoleto, G. Verdi);

Zarecki (opera Evgenije Onjegin, P. I. Čajkovski);

Vojnik (opera Ivan Grozni, Ž. Bize);

Vagner (opera Faust, Š. Guno) itd.

Kaula je koncertno veoma aktivan. Nastupa u novim originalnim programima „Opere Sankt-Peterburga“ kao što su: Palata Ekstravaganca, Viva, Mocart!, Viva, Štraus!, Večeri romansa, Gala Doniceti, Šetnja Brodvejem i mnogim drugim.

Dobitnik je mnogobrojnih nagrada među kojima su:

Dobitnik druge nagrade na sveruskom takmičenju za diplomce i stipendista programa predsedničke Fondacije za talenat i uspeh.

Učesnik IX međunarodnog festivala „Opera za svakog“.

Laureat 1. stepena na III međunarodnom takmičenju operskih pevača, „Antoligija glasa“.

 

Jevgenija Kravčenko, sopran „Opere Sankt-Peterburga“ je vodeća solistkinja državnog kamernog muzičkog teatra „Opere Sankt-Peterburga“ od 2010. godine.

Diplomirala je na „Rimski-Korsakov“ državnom konzervatorijumu u Sankt-Peterburgu, odsek vokalna umetnost.

Dobitnica je nagrada među kojima su:

Drugo mesto i dobitnica posebne nagrade za najbolje izvođenje Ave Marija na međunarodnom takmičenju mladih pevača „Bella Voce“ (Moskva, 2006);

Dobitnica diplome, dobitnica posebne nagrade za najbolje izvođenje romanse S. Rahmanjinova (Međunarodno takmičenje nazvano po S. Rahmanjinovu, Sankt-Peterburg, 2008);

Učesnica međunarodnog festivala mladih operskih pevača „Kammeroper Schloss Rheinsberg“ (Nemačka, 2008) i operskog gala koncerata uz pratnju Brandenburškog državnog orkestra Frankfurt (dirigent Kevin Mekčatn)

Dobitnica visoke pozorišne nagrade Sankt-Peterburga „Zlatni sofit“ u kategoriji za najbolju glumicu u operskoj predstavi za ulogu Oksane u produkciji opere Čerevički, P. I. Čajkovski (Sankt-Peterburg, 2022.)

 

Na repertoaru „Opere Sankt-Peterburga“ nastupa u izvedbama opera:

Đilda (Rigoleto, Đ. Verdi);

Serpoleta (Kornevilska zvona, R. Plunket);

Oksana (Čerevički, P. Čajkovski);

Lučija (Lučija od Lamermura, G. Doniceti);

Konstanca (Otmica iz Saraja, V. A. Mocart);

Violeta (Travijata, G. Verdi);

Stasi (Silva, I. Kalman);

Norma (Norma, V. Belini);

Dona Ana (Don Đovani, V. A. Mocart);

Nataša (Ne samo ljubav, R. Ščedrin);

Adina (Ljubavni napitak, G. Doniceti);

Mizeta (Boemi, Đ. Pučini);

Esmeralda (Esmeralda, A. Dargomžski);

Lejla (Lovci na bisere, Ž. Bize);

Marija (Ivan Grozni, Ž. Bize);

Gospođica Silberklang/Gospođa Fajl (Direktor pozorišta, V. A. Mocart);

Malvina (Vampir, H. Maršner), itd.

 

Jevgenija Kravčenko takođe aktivno učestvuje u koncertnim programima pozorišta, kao što su: Sve o ljubavi, Omiljene melodije prošlih godina, Večernja serenada, Pariske tajne, Dvorska ekstravaganca, Fatalne strasti svuda, Večernja ruska romansa, Veličina ruske opere, Viva Štraus!, Viva Mocart, Velika muzika Velikog rata, Remek dela svetskih klasika itd.

 

Vladislav Mazankin, tenor „Opere Sankt-Peterburga“ je diplomirao 2005. godine na državnom konzervatorijumu „Rimski-Korsakov“ u Sankt-Peterburgu, stekavši diplomu operskog pevača, koncertnog kamernog pevača i nastavnika. Od 2005. do 2008. godine završio je pun kurs postdiplomskih studija na Sankt-Peterburškom državnom konzervatorijumu „Rimski-Korsakov“, na smeru muzičke umetnosti.

Dobitnik je diplome i laureat međunarodnih takmičenja. Takođe je dobitnik sertifikata poljske vlade za održavanje međunarodnih kontakata na Međunarodnom festivalu u Varšavi (2001).

Pohađao je master kurseve koje su održavali Lučano Pavaroti, Vladimir Černov, Konstantin Plužnikov i Elena Obrazcova.

 

Nominovan je za Visoku pozorišnu nagradu Sankt-Peterburga, „Zlatni sofit“ za najbolju mušku ulogu u operskom izvođenju - uloga Volođe Gavrilova u operi Ne samo ljubav kompozitora R. Ščedrina.

Godine 2004. Vladislav Mazankin je primljen u trupu „Opere Sankt-Peterburga“. On je vodeći solista pozorišta.

 

Repertoar Vladislava Mazankina u „Operi Sankt-Peterburga“:

Alfredo (opera Travijata, Đ Verdi);

Vojvoda (opera Rigoleto, Đ. Verdi);

Don Otavio (opera Don Đovani, V. A. Mocart);

Edgardo (opera Lučija od Lamermura, G. Doniceti);

Greniš (opera Kornevilska zvona, R. Plunket);

Volođa Gavrilin (opera Ne ​​samo ljubav, R. Ščedrin);

Vakula (opera Čerevički, P. I. Čajkovski);

Pinkerton (opera Madam Baterflaj, Đ. Pučini);

Pedrilo (opera Otmica iz Saraja, V. A. Mocart);

Boni (opereta Silva, I. Kalman);

Flavius (opera Norma, V. Belini);

Bepo (opera Pajaci, R. Leonkavalo);

Nemorino (opera Ljubavni napitak, G. Doniceti);

Rudolf (opera Boemi, Đ. Pučini);

Feob de Šatopert (opera Esmeralda, A. Dargomžski);

Alfred (opereta Šišmiš, J. Štraus);

Nadir (opera Lovci na bisere, Ž. Bize)

Mocart (opera Mocart i Salijeri, N. A. Rimski-Korsakov);

Edgar Obri (opera Vampir, H. Maršner), itd.

 

Vladislav Mazankin aktivno učestvuje u koncertnim programima pozorišta, kao što su: Sve o ljubavi, Omiljene melodije prošlih godina, Večernja serenada, Pariske tajne, Dvorska ekstravaganca, Fatalne strasti svuda, Ruska večernja romansa, Veličina ruske opere, Viva Štraus !, Viva Mocart, Velika muzika Velikog rata, Remek dela svetskih klasika itd.

 

Sofija Nekrasova, sopran „Opere Sankt-Peterburga“ je vodeća solistkinja državnog kamernog muzičkog teatra „Opere Sankt-Peterburga“ od 2013.

Godine 2011. diplomirala je sa odlikovanjem na državnom konzervatorijumu „Rimski-Korsakov“ u Sankt-Peterburgu u klasi vanrednog profesora, zaslužnog radnika kulture Oparina E. V.). 2014. godine završila je postdiplomske studije (klasa vanrednog profesora S. B. Nikulšina). Sofija je takođe učila vokalne veštine na Međunarodnoj akademiji SACRA kod poznate svetske operske pevačice Aleksandrine Milčeve u Bugarskoj.  

Sofija Nekrasova je laureat sveruskih i međunarodnih takmičenja:

Prva nagrada na međunarodnom takmičenju u okviru Međunarodne operske akademije u Montekatiniju (Italija);

Treća nagrada na međunarodnom takmičenju „SALICEDORO“ (Italija);

Prva nagrada na međunarodnom takmičenju „Nada. Talenti. Majstori“ (Bugarska);

Diploma na VIII takmičenju E. Obrazcova;

Diploma međunarodnog takmičenja operskih pevača na Rodosu (Grčka);

Druga nagrada na Moskovskom međunarodnom festivalu-takmičenju „Otvorena Evropa“;

Dobitnica diplome i nosilac posebne diplome za izvođenje romansi S. Slonimskog na prvom međunarodnom takmičenju Gran-pri Sankt-Peterburga;

Treća nagrada na prvom takmičenju izvođača ruske romanse Gačinska romansijada nazvana po I. Švarcu.

 

Nekrasova ima uloge u izvedbama „Opere Sankt-Peterburga“, a među njima su:

Margarita (opera Faust, Š. Guno);

Ćo-Ćo-San (opera Madam Baterflaj, Đ. Pučini);

Rosalinda (opereta Šišmiš, J. Štraus);

Silva (opereta Silva, I. Kalman);

Neda (opera Pajaci, R. Leonkavalo);

Hrisotemis (opera Elektra, R. Štraus);

Mimi (opera Boemi, Đ. Pučini);

Dona Elvira (opera Don Đovani, V. A. Mocart);

Adalđiza (opera Norma, V. Belini);

Žermin (opereta Kornevilska zvona, R. Plunket);

Nataša (opera Ne samo ljubav, R. Ščedrin);

Fler de Lis (opera Esmeralda, A. Dargomžski);

Lola (opera Cavalleria rusticana, P. Maskanji);

Đaneta (opera Ljubavni napitak, G. Doniceti);

Dona Eleonora (opera Prvo muzika, reči kasnije, A. Salijeri);

Emi (opera Vampir, H. Maršner), itd.

 

Sofija takođe aktivno učestvuje u koncertnim programima pozorišta, kao što su: Sve o ljubavi, Omiljene melodije prošlih godina, Večernja serenada, Pariske tajne, Dvorska ekstravaganca, Fatalne strasti svuda, Večernja ruska romansa, Veličina ruske opere, Viva Štraus! Viva Mocart!, Velika muzika Velikog rata, Remek dela svetskih klasika itd.

 

Aleksej Pašijev, bariton „Opere Sankt-Peterburga“ diplomirao je solo pevanje u klasi E. M. Prokofjeva, na fakultetu državnog konzervatorijuma „Rimski-Korsakov“ u Sankt-Peterburgu 2001. godine. Tokom studija paralelno je radio u horu operskog studija konzervatorijuma „Rimski-Korsakov“ u Sankt-Peterburgu, a kasnije i u horu Mihajlovskog teatra. Godine 2010. diplomirao je solo pevanje na državnom konzervatorijumu „Rimski-Korsakov“ u Sankt-Peterburgu.

 

Od 2002. godine, Pašijev je solista kamernog muzičkog pozorišta „Opere Sankt-Peterburga“.

Od 2011. do 2012. godine bio je umetnik u programu za mlade u Boljšoj teatru Rusije (Moskva).

Od 2012. godine, nastupa kao gostujući solista Boljšoj teatra Rusije.

 

Repertoar Alekseja Pašijeva u „Operi Sankt-Peterburga“:

Edvin (opereta Silva, I. Kalman);

Onjegin (opera Evgenije Onjegin, P. I. Čajkovski);

Belkor (opera Ljubavni napitak, G. Doniceti);

Enriko Ašton (opera Lučija od Lamermura, G. Doniceti);

Rigoleto (opera Rigoleto, Đ. Verdi);

Žorž Žermon (opera Travijata, Đ. Verdi);

Marsel/Sonjard (opera Boemi, Đ. Pučini);

Šarples (opera Madam Baterflaj, Đ. Pučini);

Tonio (opera Pajaci, R. Leonkavalo);

Don Đovani (opera Don Đovani, V. A. Mocart);

Mefistofel (opera Faust, Š. Guno);

Zurga (opera Lovci na bisere, Ž. Bize);

Markiz (opereta Kornevilska zvona, R. Plunket);

Najsvetliji (opera Čerevički, P. I. Čajkovski).

Baron Skarpija (opera Toska, Đ. Pučini);

Klod Frolo (opera Esmeralda, A. Dargomžski);

Ivan Grozni (opera Ivan Grozni, Ž. Bize);

Lord Rutven (opera Vampir, H. Maršner), itd.

 

Aleksej takođe aktivno učestvuje u koncertnim programima pozorišta, kao što su: Sve o ljubavi, Omiljene melodije prošlih godina, Večernja serenada, Pariske tajne, Dvorska ekstravaganca, Fatalne strasti svuda, Večernja ruska romansa, Veličina ruske opere, Viva Štraus !, Viva Mocart!, Velika muzika Velikog rata, Remek dela svetskih klasika itd.

 

Među nagradama koje je Pašijev dobio su:

2007. godine odlikovan je diplomom Ministarstva kulture Ruske Federacije;

2009. godine nominovan je za Nacionalnu pozorišnu nagradu „Zlatni sofit“ za ulogu Don Đovanija u istoimenoj operi V. A. Mocarta u postavci J. Aleksandrova;

2016. godine nominovan je za Nacionalnu pozorišnu nagradu  „Zlatni sofit“ za ulogu Belkora u operi Ljubavni napitak kompozitora G. Donicetija, a u režiji J. Aleksandrova.

 

Larisa Pominova, mecosopran „Opere Sankt-Peterburga“ diplomirala je na Siktikvar muzičkom univerzitetu 2003. Godine 2008. diplomirala je sa odlikom na Permskom državnom institutu za kulturu (u klasi vanrednog profesora I. R. Kotelnikova).

Od 2008. do 2011. bila je solistkinja Siktivkarske opere. Od 2011. godine je solistkinja Iževske opere i solistkinja „Opere Sankt-Peterburga“.

 Dobitnik je mnogih nagrada, među kojima su:

Pobednik VI sveruskog vokalnog takmičenja, posvećenog 130. godišnjici rođenja S. V. Rahmanjinova (Veliki Novgorod);

Laureat Međunarodnog takmičenja mladih pevača „Kamerna opera dvorca Rajnsberg“ (Rajnsberg, Nemačka);

Laureat sveruskog takmičenja „Proleće romanse“ u kategoriji Klasična romansa (Sankt-Peterburg);

Laureat prvog međunarodnog takmičenja „Elena“ u znak sećanja na špansku pevačicu Končitu Badiju – prva nagrada, specijalne nagrade za najbolje izvođenje španske zarzuele i francuske romanse (Sankt-Peterburg).

 

2016. godine nastupala je u zamku Albrehtsberg u okviru Dana Sankt-Peterburga u Drezdenu.

 

Repertoar Larise Pominove u „Operi Sankt-Peterburga“:

 

Klitemnestra (opera Elektra, R. Štraus);

Adalđiza (opera Norma, V. Belini);

Santuca (opera Cavalleria rusticana, P. Maskanji);

Dona Elvira (opera Don Đovani, V. A. Mocart);

Solokha (opera Čerevički, P. I. Čajkovski);

Varvara Vasilievna (opera Ne samo ljubav, R. Ščedrin);

Mlada Bugarka (opera Ivan Grozni, Ž. Bize)

Madalena (opera Rigoleto, Đ. Verdi);

Sibel (opera Faust, Š. Guno);

Suzuki (opera Madam Baterflaj, Đ. Pučini);

Olga (opera Evgenije Onjegin, P. I. Čajkovski);

Alise (opera Lučija od Lamermura, G. Doniceti);

Flora Bervoa (opera Travijata, Đ. Verdi);

Stara ciganka (opera Esmeralda, A. S. Dargomižski) itd.