Beograd u notama Betovena

U četvrtak, 29. oktobra kod Ambasade Austrije u Beogradu, svetlosnim 3D instalacijama na fasadi zgrade započelo je obeležavanje Nacionalnog praznika Austrije, 25 godina od pristupanja Austrije Evropskoj uniji i 250 godina od rođenja Ludviga Van Betovena. Projekcije će trajati svake večeri do 31. oktobra od 17 do 22 časa.

Svetlosne 3D instalacije su dva nagrađena rada studentskih umetničkih timova, nastalih po uzoru na himnu slobode i vladavine ljudskih prava - Odu radosti, u okviru prvog Hakatona nedavno održanog u organizaciji Austrijskog kulturnog foruma, i uz saradnju sa Laboratorijom interaktivnih umetnosti FDU. 

Prvonagrađeni rad delo je tima „Teacups, filozof i maslačak" koji čine Ognjen Bjeletić, Anja Tunjić, Iva Pažin i Marko Vesić) , dok je drugonagrađeni rad kreirao tim  „TRI+1", koji čine Nina Krčum, Dragana Zorić i Boris Martić.

Nina Krčum, predstavnica tima TRI+1, sinoć je imala priliku da svoje delo vidi na samoj Ambasadi, nakon završetka procesa rada: 

„Postoji razlika dok gledamo instalaciju sad, u odnosu na prethodne dve-tri nedelje kada smo je gledali na ekranu, dok smo razrađivali konkursni prijavni video. Na Ambasadi izgleda drugačije i spektakularnie. Prvi put radimo na nečemu ovakvom, i uživali smo u radu u nekim novim programima. Naš tim dolazi iz sfere arhitekture i ovo nije naš primarni sektor rada, ali mislim da smo se prilično dobro snašli. Imali smo pomoć prijatelja i kolega sa Fakulteta dramskih umetnosti koji su nam pomogli na audio zvuku, dok smo bili fokusirani na vizuelni deo”.

Adrijan Fajks, direktor Austrijskog kulturnog foruma, o ideji za ovakvo obeležavanje važnih austrijskih praznika je rekao: 

„Naš pristup kulturnoj razmeni je uvek okrenut angažovanju mladih ljudi. Došli smo do ideje o saradnji sa Laboratorijom interaktivnih umetnosti jer je to sjajan način da ih zainteresujemo da rade na ovoj temi. Bitna nam je kulturna razmena zasnovana na umetnosti iz Austrije i kreativnim ljudima iz Srbije”, zaključio je Fajks.

Na prvom Hakatonu Austrijskog kulturnog foruma, pod sloganom „Oda Betovenu”, mladi umetnici iz Srbije su uz pomoć 3D tehnologija, kompjutera i novih medijuma umetnosti kroz onlajn takmičenje odali počast jednom od najvećih sanjara muzike, koji je većinu svog životnog veka proveo u Austriji. Takmičarski timovi imali su zadatak da uz pomoć digitalnog i analognog, novih tehnologija i arhitekture u formi eksperimenta, stvore delo u čast umetnika koji je bio stotinama godina ispred svog vremena. Pobedničkim timovima dodeljene su dve novčane nagrade, na pres konferenciji održanoj u petak, 23. oktobra u Austrijskom kulturnom forumu.

Partner Austrijskog kulturnog foruma u realizaciji Hakatona, Laboratorija interaktivnih umetnosti FDU, inicira i realizuje istraživačke projekte u kojima je zastupljen interdisciplinarni, teorijski i praktični pristup u produkciji digitalnih i analognih eksperimentalnih umetničkih sadržaja. Laboratorija je prethodnih godina organizovala više predavanja i tribina, a članovi Laboratorije su učestvovali na više desetina konferencija u zemlji i inostranstvu, gde su predstavili svoje aktivnosti i popularizovali oblasti kojima se Laboratorija bavi. 

Ništa novo, Kejv rasprodat na Slobodnoj zoni!

Druga reprizna projekcija biće organizovana 5. novembra u 21h u Kombank dvorani!!!

 

 

Ogromno interesovanje na globalnom nivou oko svetske bioskopske premijere muzičko-filmskog performansa Nick Cave – Idiot Prayer jeste događaj koji je nadrastao frazu tražila se karta više. Uostalom kao i sve što prati ovog fascinantnog muzičara. Film je inače snimljen 19. juna, neposredno posle ukidanja izolacije u Velikoj Britaniji, uz učešće minimalne ekipe. Premijerno je prikazan onlajn 23. jula na Kejvovom YouTube kanalu, na kojem je emitovan kao nastup uživo, odnosno bez mogućnosti naknadnog gledanja.

 

Karte za drugu beogradsku projekciju su u prodaji na blagajni Kombank dvorane i online preko Tickets.rs.

 

Još jedna značajna vest jeste da je Filmski festival Slobodna Zona podržan po treći put od strane programa Kreativna Evropa i njegovog potprograma MEDIA. Evropska komisija i ove godine je Slobodnu zonu prepoznala kao jedan od najznačajnijih festivala na području naše zemlje i regiona. U ovim izazovnim vremenima ova podrška je veoma važna pre svega zbog budućnosti i daljeg razvoja festivala. Potprogram MEDIA podstiče razvoj, distribuciju i promociju evropskih igranih, animiranih i dokumentarnih filmova i tv serija, novih medijskih sadržaja. Ovaj potprogram podržava filmske festivale i razvoj publike, kao i stručno usavršavanje filmskih profesionalaca, i platforimi za distribuciju audiovizelnog sadržaja.

 

Šesnaesto izdanje festivala Slobodna zona ove godine će se održati od 5. do 10. novembra u deset bioskopskih dvorana u Beogradu, Novom Sadu i Nišu. A velika novina festivala je praćenje filmskog programa u celoj Srbiji preko onlajn platforme KinoKauch (kinokauch.com).

 

Ovo nije jedina novina; ove godine Festival ima novu programsku liniju Green Zone namenjenu dodatnom ekološkom osvešćivanju publike. Filmovi iz ove linije pokreću na razmišljanje, ali i na aktivizam, jer ne postoji bolje vreme od ovog sada da se brinemo o prirodi.

 

Eko-triler Šuma magični dokumentarac o životu velikih šuma, Tajni život drveća i optimistični dokumentarni film Lepši svet prvi su filmovi koje će festivalska publika gledati u okviru Green Zone selekcije. Skoro pa sa magijskom porukom, a i isto tako snimljen, film Lepši svet reditelja Ervina Vagenhofera traga za lepotom i dobrotom i prikazuje ljude koji stvaraju nešto inovativno i korisno. Od žena bez obrazovanja koje grade solarne panele po selima širom sveta preko duhovnog vođe sa svojim nestašnim i suštinskim porukama do mladih džez muzičara, ovaj film ih sve spaja u jedinstvenoj poruci da je lepši svet moguć.

 

EU Zona promena, debitantska linija prošlogodišnjeg izdanja festivala, donosi šest filmova: Gagarin, Pad kralja, Ovo je naša zemlja, Mala devojčica, Ponoćni putnik i Insajder. Zajedničko za sve filmove jeste bavljenje shvatanjem koncepta samih promena i šta promene nose pojedincu.

 

U čileanskom špijunskom dokumentarcu Insajder Serđo je 80-godišnji špijun, unajmljen da sazna da li u domu za stare postoji zlostavljanje na koje sumnja ćerka jedne od korisnica. Harizmatični Serđo kreće na misiju i otkriva istinu. Ali ne onu zbog koje je unajmljen.

 

Selekcija 14+ je dobro poznata linija u okviru koje se prikazuju filmovi za mlade. Sune- Dečak za sve, Rok – Devojčica koja će spasiti svet i Krvne veze su filmovi selektovani za ovogodišnje izdanje festivala.

 

U Krvnim vezama, posle smrti majke, Ida se seli kod tetke i rođaka. Nakon početne harmonije, njoj postaje jasno da je porodični klan umešan u kriminalne poslove.

 

Selekcija Ženska linija i ove godine fokusiraće se na pitanje granica, granica ženskog tela, granica bivanja ženom i naravno, osnaživanje žena. Toni Morison: delovi mene, U slavu kraljici, Euforija postojanja, Telo ne laže i Undine su filmovi koji će se prikazivati ove godine.

 

Festival će svečano zatvoriti dokumentarni film Telo ne laže nemačke autorke Evelin Šels. Umetnice Marina Abramović, Sigalit Landau, Širin Nešat i Katarina Ziverding su politizovane od strane svojih iskustava sa ratom, nasiljem i ugnjetavanjem. Upravo ta iskustva, integrisale su u umetnička dela koristeći svoja tela kao najličniji oblik ispoljavanja.

 

Ovogodišnji festival, pored MEDIA programa, podržali su Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Rekonstrukcija Ženski fond, Francuski institut i Movies That Matter.

VI Kosovo i Metohija međunarodni filmski festival

Šesti po redu Kosovo i Metohija međunarodni filmski festival (KMMFF) održaće se pod sloganom „Ovde!“ od 3. do 5. novembra u Domu kulture Gračanica.

Prateći dešavanja na domaćoj filmskoj sceni KMMFF se ove godine fokusira na domaće bioskopske hitove, kao i naslove koji predstavljaju novi talas i donose novu energiju našoj kinematografiji. Osim domaćih biće prikazani i strani filmovi koji su obeležili značajne evropske festivale. 

 

 

 

Festival će u utorak, 3. novembra u 19h svečano otvoriti film „Ime naroda“ reditelja Darka Bajića. Reč je o istorijskoj sagi o Svetozaru Miletiću, uglednom advokatu, nekadašnjem gradonačelniku Novog Sada i jednom od najznačajnijih i najuticajnijih srpskih političara u Austrougarskoj druge polovine 19. veka, rađena je po scenariju Milovana Vitezovića. Glavnu ulogu igra Ljubomir Bandović, dok su u ostalim ulogama Žarko Laušević, Katarina Žutić, Anja Pavićević, Andrija Kuzmanović, Nikola Ristanovski, Milutin Mima Karadžić, i drugi.

U selekciji domaćih filmova publici će biti predstavljen drugi dokumntarni film Jelene Radenović, „Umetnost sećanja“. Tema filma su monumentalni spomenici podignuti u periodu socijalizma, koji su u poslednje vreme ponovo „otkriveni“ od strane neke nove publike širom sveta. Jedan od sagovornika u filmu je i prof. Miodrag Živković, vajar, autor spomenika na Tjentištu, Kadinjači, u Kragujevcu…

Debitantsko dugometražno ostvarenje mlade rediteljke Milene Grujić,  film A.S. (25) koja potpisuje i scenario inspirisan istinitim događajem takođe će biti predstavljen publici na KMMFF. Nakon premijere na Festivalu autorskog filma A.S.(25) izaziva veliku pažnju kritike zbog svoje „crnotalasne hrabrosti“.  Na 55. Filmskim susretima u Nišu Vladimir Gvojić dobio je nagradu Car Konstantin za ulogu Saleta u ovom filmu.

 

Bioskopski hit čiju je redovnu distribuciju nažalost prekinula pandemija korona virusa, „Hotel Beograd“ takođe stiže pred publiku u Gračanici. Ova komedija je već na premijeri pokazala veliki bioskopski potencijal i verujemo da će to biti hit koji ćeu punom kapacitetu vratiti publiku u bioskope čim dođe vreme za njegovu distribuciju.

 „Moj jutarnji smeh“ o kome se najviše priča od kako je osvojio Grand prix Festivala autorskog filma nakon čega niže priznanja na festivalima u Kijevu, Leskovcu, Pančevu, Kragujevcu, Nišu, Motovunu... Ova nepretenciozna  „komedija očaja“ definitivno je obeležila prethodnu filmsku godinu  i donela našoj kinematografiji novu energiju.

 

„Otac“, reditelja Srdana Golubovića je imao svetsku premijeru na ovogodišnjem filmskom festivalu u Berlinu na kom je osvojio dve nagrade, a potom je krajem februara otvorio 48. beogradski FEST. Film je trenutno u konkurenciji i za nagrade Evropske filmske akademije (EFA), a od premijere do danas osvojio je brojna priznanja na našim i svetskim festivalima.

 „Vikend sa ćaletom“ je novi film Miroslava Momčilovića, autora bioskopskih hitova Sedam i po, Čekaj me, ja sigurno neću doći, Smrt čoveka na Balkanu, Smrdljiva bajka i Kad porastem biću Kengur (scenarista). „Vikend sa ćaletom“ za koji Momčilović potpisuje i scenario, donosi priču o paralelnim svetovima, o ocu i sinu različitih karaktera koji nakon godina razdvojenosti pokušavaju da uspostave prijateljski odnos u toku samo jednog vikenda.

Norveško-švedski film Nada rediteljke Marije Sedal pobednik je Festivala evropskog filma Palić. Film govori o odnosu dvoje umetnika koji zapada u krizu zbog bolesti glavne junakinje. Žiri palićkog festivala istakao je da ih je film “na iznenađujući način dirnuo sirovošću kojom je pristupio svojoj temi, a pritom nikada nije bio jeziv”. “Takođe, očarao nas je svojim toplim prikazom šire porodice i njihovim odgovorom na najrazornije vesti koje jedna porodica može primiti”.

Film Znoj (Sweat) je poljsko-švedska koprodukcija u režiji Magnusa von Horna, koji se 2015. godine pojavio kao debitant sa nagrađivanim filmom The here after, a koji je ove godine bio jedan od favorita festivala u Kanu, koji nažalost zbog pandemije nije održan. Film tokom tri dana prati život fitnes motivatorke Silvije Zajc, koja na društvenim mrežama ima stotine hiljada pratilaca. Iako je okružena lojalnim radnicima i ljudima koji joj se dive, ona je u potrazi za prisnim odnosom u kojem bi sa nekim mogla da stvori bliskost i deli svoju intimu.

Još jedan evropski film koji će publika imati priliku da pogleda je ostvarenje Stefana Komandareva, „Patrole“. Rađen prema istinitoj priči, scenario filma “Patrole” u svojoj osnovi razmatra savremeno bugarsko društvo, sa svim trenutnim problemima i apsurdima. Film “Patrole” snimljen je u srpskoj koprodukciji i predstavlja svojevrsni nastavak Komadarevljevog poslednjeg ostvarenja „Pravci“ koji je 2017. godine prikazan u selekciji Izvestan pogled u Kanu.

Najmlađa publika će kao i svake godine imati svoj poseban prostor na festivalu i moći će da uživa u filmovima Superjunak SamSam, Čuvari Oza i Kućni patuljci: operacija kolačići.

Kosovo i Metohija međunarodni filmski festival organizuje Evropski kulturni forum u saradnji sa Domom kulture Gračanica, pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture Republike Srbije.

  

Uskoro će biti objavljeno ko su gosti ovogodišnjeg Festivala, a program i festivalska satnica objavljeni su na FB i IG stranicama Festivala.

 

Nakon prethodnih uspešnih i posećenih izdanja KMMFF nastavlja da radi na podizanju kulturne svesti i jačanju kulturne ponude u srpskim sredinama na Kosovu i Metohiji, koristeći film kаo izrаžаjno sredstvo dostupno širokom аuditorijumu. Cena ulaznica za filmove na Festivalu je simbolična – 100 dinara za sve 2D projekcije.

 

O svim detaljima možete se informisati na FB i IG stranicama Festivala.

 

Nova knjiga pesama Saše Radojčića u izdanju Arhipelaga-To mora da sam takođe ja

 

Nova knjiga pesama Saše Radojčića To mora da sam takođe ja upravo je objavljena u izdanju Arhipelaga u ediciji Element.

„Retko su gde u savremenoj srpskoj poeziji jednostavnost govora i dubina mišljenja tako stopljeni u jednu i nerazdruživu celinu kao što su u novim pesamama Saše Radojčića u knjizi To mora da sam takođe ja. Prirodno tihi, ovi stihovi nam kazuju mnogo u svojoj osvojenoj jednostavnosti o bogovima i o danima, o drevnom i o svakodnevnom, o trajnom i o savremenom, o ljubavi i o prijateljstvu, o porodici i o dijalektici“,  kaže Gojko Božović, glavni urednik Arhipelaga, povodom nove knjige pesama Saše Radojčića.

Božović naglašava povezanost naročitih trenutaka svakodnevice s najizazovnijim pitanjima mišljenja koji dobijaju svoj izraz u novim pesmama Saše Radojčića.

„ Saživljeni s dramom mišljenja i njen postojan izraz, Radojčićevi stihovi osvajaju umećem da pokrenuta, prva i poslednja pitanja izvedu pred lice svakodnevice u kojoj valja i naprosto opstati i prepoznati čudo, i živeti u svom vremenu i misliti na sva vremena. I u svakom času dosuđene svakodnevice biti jedno od mnogih mogućih ja. Da bi se uopšte bilo i da bi u trajanju života bilo preuzeto nešto od trajnosti poezije“, kaže Božović.

Saša Radojčić (1963), pesnik, esejista, pisac studija i rasprava iz estetike, prevodilac filozofskih knjiga s nemačkog jezika, profesor estetike na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, objavio je osam pesničkih knjiga i deset knjiga teorijsko-kritičkog karaktera.

Nova knjiga pesama Saše Radojčića To mora da sam takođe ja dolazi pred čitaoce pet godina posle prethodne Radojčićeve pesničke knjige Duge i kratke pesme.

Radojčić je za poeziju dobio nagrade „Branko Ćopić“, „Đura Jakšić“ i „Lenkin prsten“, dok je za celokupno pesničko delo dobio Disovu nagradu (2015).

 

Geopoetika predstavlja NOVA IZDANJA

Jedno lepo i sunčano podnevne proveli smo na terasi  jednog beogradskog vinskog bara družeći se sa dva noviteta iz izdavačke kuće „Geopoetika“ i pričajući o njima. U pitanju su:

• "Liga bezočnih" Branke Krilović
• "Čovek u crvenom kaputu“  Džulijan Barns!

 

"Liga bezočnih" je knjiga književnice Branke Krilović koja se sa svojim prethodnim romanom "Prekasno" našla u najužem izboru za NIN-ovu nagradu 2018. godine

 Autorka govori kroz lik muškarca, vrlo suvereno promenivši glasu pol. Taj glas je pre unutrašnji referat nego monolog koji preispituje očinstvo u oba pravca: junakovog oca prema njemu kao i njegov prema svom novorođenom detetu. Ova izmena uloga unosi i promenu perspektive, naročito one koja se tiče dece bez očeva. Dvostrukost značenja "bezočnosti" nije slučajna; ako je tu i samo da unese nemir, dovoljna je. A nije – zadatak joj je da iz dnevnika događaja samo jednog dana jednog grada (Beograda) uporedi svakodnevicu sa trajanjem; koliko žive dela i postupci patrijarha Pavla, arhitekte Bogdana Bogdanovića, glumaca M. M, B. L. i nekih pisaca, kao i toponima – Bitefa, Savamale/Bare Venecije…

 "Posle tri prozne knjige, jezik Branke Krilović ponovo podseća na onaj iz TV Dnevnika koji je oštro analizirao pozorište: jezik neobičan, ne baš primeren TV-u jer je više bio literarni esej, kritički strog i lirski rascvetan, pomalo i teatralan. Ali pre svega tajnovit, kao mlada devojka pristigla iz nekog manje čuvenog mesta, lepa i pametna, i koja ne zna da je obožavana zato što ima tajnu. Kao i književnost.", kažе Vladislav Bajac

 

Stigao je i novi Džulijan Barns. Knjigu "Čovek u crvenom kaputu" s engleskog jezika preveo je Zoran Paunović

 Doktor Samuel Pozi, autor "Traktata o ginekologiji" iz 1890. godine, uživao je ugled "nepopravljivog zavodnika", lekara koji je spavao sa svojim pacijentkinjama, i koji je, štaviše, konsultacije možda koristio kao predigru. Čuvao je sva pisma koja je dobio u toku seksualne karijere duge više od pola stoleća. Ipak, posle njegove smrti, gospođa Pozi naložila je svom sinu Žanu da sva ta pisma spali. Što znači da mnogo toga ne možemo znati. Kad je reč o neuspehu, ljubavnom neuspehu – zajedničkog života Pozijevih, imamo samo njegovo svedočenje. Šta je tačno Pozi podrazumevao pod "žustrom, bezmalo nasilnom radnjom" na medenom mesecu?

Kako je ona shvatila tu iznenadnu promenu u ponašanju u odnosu na Pozijeva udvaračka pisma? Da li je on tada počeo hladnokrvno da razmišlja o mogućnosti rastave? Ne možemo znati. Možemo o tome da nagađamo, uz priznanje da su naša nagađanja romansijerske prirode, i da roman ima gotovo isto onoliko različitih oblika koliko i ljubav i seks. 

 

  "Džulijan Barns je pisac koji ume da napiše roman čak i onda kada ne piše roman. Čovek u crvenom kaputu odličan je primer takve pripovedačke alhemije: to je priča sazdana najvećim delom od realnih, istorijski proverljivih činjenica, koje bi pod perom manje veštog pisca lako mogle da bespovratno zalutaju u dosadu. Barns, međutim, pretvara te činjenice u nešto što je ne samo mnogo zanimljivije već i znatno verodostojnije od istorije: u raskošnu povest. Opčinjen istinitom pričom o francuskom lekaru, esteti i bonvivanu Samuelu Poziju, Barns svoju očaranost neodoljivo prenosi na čitaoca.", kostatuje Zoran Paunović

Festival “Dani češkog i slovačkog filma”

 Festival “Dani češkog i slovačkog filma” biće otvoren 29. oktobra od 19 sati projekcijom filma “Žene u trci” u svečanoj sali Jugoslovenske kinoteke na adresiUzun Mirkova 1 i trajaće do 1. novembra, kako stoji u saopštenju dveAmbasade –  Češke i Slovačke Republike u Beogradu.

  Prvog dana festivala biće otvorena i izložba “Češko sećanje” akademskog slikaraPavela Vavrisa iz Češke, a onda sledi izbor od ukupno osam filmova u četiri dana trajanja smotre.

   Komedija na otvaranju “Žene u trci” (2019) Martina Horska prati sudbinu Vjere koja želi da ispuni svom mužu na umoru poslednju želju, a to je da istrči – maraton od 42 kilometara!      

 
    Majka tri ćerke smatra da se to može postići, ako stazu podeli na četiri dela sa decom i tako postigne cilj, ali je problem što nijedna od njih nikada nije trčala, i pitanje je hoće li im kondicioni trener pomoći u kratkom roku pre početka trke.

   Sledećeg dana u petak, 30. oktobra na programu je češka komedija-drama “Na krovu” (2018) Jiržija Midla, o prijateljstvu profesora Ripara i Songa, mladog Vijetnamca kojeg je našao na krovu svoje zgrade.

  Međutim, da li dve različite osobe mogu da dele jedan prostor, a da to ne bude katastrofa?

   Zajednički život starijeg gospodina koji je besan na ceo svet i mladića koji traži izlaz iz očajne situacije u nepoznatom gradu donosi mnogo tragikomičkih situacija, ali i iznenađujućih ideja i rešenja.

   Istog dana je na repertoaru i slovački naslov “Loli paradička” (2019) Ričarda i Vite Staviarski, romantična komedija o ljubavi dvoje nesrećnika sa istoka Slovačke.

   Smešna, a ujedno i tužna priča o nadi i okrutnostima života, o (ne)mogućoj ljubavi Romkinje i momka koji nema jednu nogu.

   “Skupština stanara” Jiržija Havelka je zakazana u subotu 31.10, o vlasnicima stanova u jednoj staroj zgradi koji ne uspevaju lako da nađu zajednički jezik o održavanju zgrade.

   Triler drama “Podrum” (2018) Igora Vološina se prikazuje istog dana, u ko-produkciji Slovačke,  Rusije i Češke.  

  Brak Milana i Tanje Labat je u krizi, a mogući razlaz roditelja teško podnosi njihova ćerka Lenka.

  Jedno praznično veče će im promeniti živote, kada se ćerka sa proslave 16. rođendana ne vrati kući.

   Tada Milan kidnapuje glavnog osumnjičenog, Lenkinog drugara Lukaša, drži ga zatvorenog u kući u šumi, a ni sam ne zna – da li je zaista Luka kidnapovao Lenku?

   Poslednjeg dana u nedelju, 1.11. prikazuju se čak tri filma, pravi maraton.

   Prvi dugometražni dokumentarni film o češkoj prirodi “Češka divljina” (2017) Mariana Polaka prikazuje fascinantne avanture životinja i biljaka.

Još jedan dokumentarac sledi odmah potom – “Grupa” (2018) Ladislava Kaboša,koprodukcija Slovačka i Češke, oslikava nastanak grupe “Gipsy Band Lomnicke Čhave” u teškim socijalnim uslovima romskog naselja na istoku Slovačke.

 To je priča o krhkom snu autsajdera, koji su samo želeli da zasviraju na velikom podijumu i da pokažu celom svetu da i oni imaju talenat.

   Film prati njihov put od Košica do Bratislave čak do prestižnog muzičkog festivala, gde će zaista imati mogućnost da prezentuju svoj muzički dar.

  Festival se završava uveče projekcijom od 20.30h  – “Prevodilac” (2018) Martina Šulika u produkciji – Češke, Slovačke i Austrije.

   Glavni junaci originalne “road movie” drame i komedije su dva starija gospodina koji putuju kroz Slovačku, kako bi saznali istinu o sopstvenoj prošlosti, neminovno nailaze na bizarne situacije i postepeno sastavljaju mozaik sveta koji se naizgled menja, ali u svojoj dubini skriva nerešene konflikte.

  Zahvaljujući upoznavanju života jedno drugog, protagonisti počinju da shvataju sopstvena dela i da preispituju svoj identitet.

  Festival se održava u Kinoteci po svim merama protiv Covida 19, a organizatori su – Ambasada Republike Češke i Ambasada Slovačke u Beogradu.