ZAVRŠEN XXV FESTIVAL AUTORSKOG FILMA A POČINJE FAF NA BIS

 

Grand-Prix “Aleksandar Saša Petrović“
pripao je Marku Đorđeviću za film “Moj jutarnji smeh”
 

Dodelom nagrada i projekcijom filma „Talaso“ r. Gijom Niklo večeras je svečano zatvoren XXV Festival autorskog filma.

Žiri Glavnog takmičarskog programa radio je u sastavu Arijel Švajcer, filmski kritičar, Ognjen Glavonić, reditelj, i Hana Jušić, rediteljka.

Ovogodišnji Festival autorskog filma završen je dodelom glavnih nagrada u Kombank dvorani. Grand-Prix „Aleksandar Saša Petrović“, u iznosu od 5 000 evra, za najbolji film glavnog  takmičarskog programa pripao je filmu „Moj jutarnji smeh“, srpskog reditelja Marka Đorđevića.

Reditelj Marko Đorđević  obratio se publici i izrazio svoje veliko oduševljenje i zahvalnost, naglasivši da je za uspeh filma ključan bio timski rad i velika posvećenost.

Nagradu za najbolju režiju osvojio je film „Vatra će doći“ reditelja Olivera Laksea. Oliver Lakse se putem video poruke zahvalio žiriju i organizatorima Festivala na ovom priznanju, a nagradu je u njegovo ime primila Katrin Fodri, ataše za kultura Francuskog instituta u Beogradu.

Ove godine po prvi put sa velikim zadovoljstvom predstavljena je nagrada “Gordan Mihić” za najbolji scenario,posvećena jednom od najznačajnijih autora srpskog filma.

Nagradu „Gordan Mihić“ za najbolji scenario dobio je film, „Martin Eden“ reditelja Pjetra Marčela.
 
Scenarista filma, Mauricio Brauđi  se takođe putem video poruke obratio prisutnima uz veliku zahvalnost Festivalu:

“Velika nam je čast što smo dobili ovu nagradu koja nosi ime Gordan Mihić, koji je napisao veoma važne evropske filmove. Martin Eden je knjiga s kojom smo se poistovećivali još u mladosti Pjetro i ja.To je veoma važna knjiga o prošlom veku I o tome kako je to stoleće uticalo na sadašnje vreme. To je istovremeno i bitno promišljanje velikog pisca o industriji kulture  i o tome da je bilo kakva politička pozicija , ako je bez solidarnosti osuđena na to da bude više povezana sa smrću nego sa životom.Veoma mi je važno to što Festival i publika podržavaju  nezavisne filmove .”

Posebno priznanje  žirija pripalo je  reditelju Honas Truebi za film “ Devica Avgusta”.

 

Reditelj i profesor Vlastimir Sudar  ove godine je odlučivao o nagradi za najsinamatičniju sekvencu u igranom filmukoje nosi ime nedavno preminulog profesora Vlade Petrića a u čast Slavka Vorkapića.

Vlastimir Sudar se zahvalio domaćinima Festivala, selektorima i svim prisutnima, dodavši da je ove godine program Festivala nadmašio njegova očekivanja.

“Vlada Petrić je bio jedan od onih intelektualnih veličina koje su nekako diskretno živele tu među nama. Njegov uticaj je bio veliki naročito o filmskim studijama, važno je reći da se on uvek borio za ono iskonsko razumevanje filma kao umetnosti, potrebu da film bude shvaćen kao umetnost i da stvara svoj jezik”, istakao je Vlastimir Sudar.

Nagradu profesora Vlade Petrića za najsinematičniju sekvencu u čast Slavka Vorkapića osvoji je film “Vatra će doći” O. Laksea.

“Postojala je jedna fascinantna scena u kojoj reditelj uspeva da apstrahuje priodne stvari koje snima i da ih dovede na jedan metafizički nivo.”,  A. Sudar

Članovi žirija prtećeg programa Hrabri Balkan čine: Čedomir Kolar, producent, Staša Bajac, scenaristkinja i Marko Grba Singh, reditelj.

 

Specijalno priznanje žirija pripalo je filmu koji na “minuciozan i poetičan način oslikava svakodnevicu života u prirodi i sa prirodom” ističe Marko Grba Singh.

Posebno priznanje  Hrabri Balkan pripalo je rediteljki Maji Novaković za film “A sad se spušta veče”.

Za  najhrabriji film Hrabrog Balkana  proglašen je film Stefana Đorđevića, “ Poslednja slika o ocu”.

 “Izuzetno emotivan, sveden i delikatan film “Poslednja slika o ocu”, ispričan je  kroz minimalan dijalog i upečatljive slike. Ovaj film predstavlja izvanredan primer potentnosti kratke forme", M. Grba Singh.

FAF NA BIS 30.11.2019. 

 

Na specijalnom programu FAF NA BIS 30. novembra možete pogledati ovogodišnje, najgledanije filmove XXV Festivala autorskog filma.

 

  KOMBANK DVORANA SALA 6
TO MORA BITI RAJ (15h)
ŽAO NAM JE ŠTO SMO VAS PROPUSTILI (17h)
PARAZIT (19h)
SINONIMI (21:30h)
Cena karte  350 RSD za sve projekcije
  DOM OMLADINE
PRITKA (15h)
VATRA ĆE DOĆI (17h)
MOJ JUTARNJI SMEH (19:30h)
MARTIN EDEN (22h)
Cena karte  350 RSD za sve projekcije
  DVORANA KULTURNOG CENTRA
ZVIŽDAČI (17h)
ŽAO NAM JE ŠTO SMO VAS PROPUSTILI (19h)
PARAZIT (21h)
Cena karte  350 RSD za sve projekcije






 
 
FOTO KREDIT: TANJA DROBNJAK

A.S. (25) premijerno prikazan sinoć u Domu omladine Beograda

Debitantski film Milene Grujić publika pozdravila dugim aplauzom na Festivalu autorskog filma

Sinoć je na Festivalu autorskog filma prikazan debitantski film Milene Grujić A.S. (25) u prepunoj sali Doma omladine Beograda.

Srdan Golubović, predsednik Saveta Festivala autorskog filma najavio je sinoć premijeru ovim rečima: 

 “Moje zadovoljstvo da najavim debitantski film Milene Grujić A.S. (25) je dvostruko, pre svega kao predsednika Saveta FAF-a, ali i kao Milenin profesor. Ovaj film je nastajao dugo, sigurno tri godine, a prvobitno je zamišljen kao kratki film. Milena i njena ekipa i prijatelji su bili dovoljno ludi, hrabri i uporni da izguraju do kraja i do večerašnje premijere.”

Milena Grujić zahvalila se svojoj “ludoj” ekipi koja se nesebično dala da ovaj film bude završen. Rediteljka je svoj diplomski film snimila po sopstvenom scenariju, inspirisanom istinitim događajima koji su se odigrali pre nekoliko godina u jednom beogradskom naselju: “Ja inače živim u Žarkovu, a to je kraj koji je poznat u rubrikama crne hronike. Inspiracija za scenario i  za film su potekli upravo iz mog okruženja.”

Vladimiru Gvojiću je uloga Saleta prva glavna uloga u dugometražnom filmu, dok njegovog saučesnika glumi Nikola Šurbanović. Film prati Saleta i Andreja, koji nakon pljačke menjačnice, beže u zgradu i ostaju opkoljeni u stanu strane studentkinje. Poljska glumica Dominica Wallo dobila je ulogu na kastingu, a nažalost nije mogla da dođe u Beograd na premijeru, jer je juče imala svoju diplomsku predstavu. 

U filmu glume: Vladimir Gvojić, Nikola Šurbanović, Dominika Walo, Nenad Pećinar, Sara Pejčić, Rambo Amadeus, Miki Krstović, Saša Torlaković, Anastasija Mandić i drugi, a gledaoci ga uskoro mogu očekivati i na repertoaru domaćih bioskopa.

Predstavljen film „Četiri ruže“

„Četiri ruže“ donose nam priču jednog običnog čoveka koga su privukla svetla velegrada sa svim svojim čarima i porocima, kroz koju otkrivamo dileme i ideje sa kojima se svako od nas susretne pre ili kasnije.

Govoreći o filmu pred predstavnicima medija, reditelj Vasilije Nikitović je rekao da je od početne ideje da to bude jedan umetnički film, uspeo sa da svojim saradnicima napravi ostvarenje koje će premijerno biti prikazano pred zahtevnom publikom u Sava centru, kao i to da je zadovoljan rezultatima.

„Napravili smo jedan mali film, ali koji diže veliku prašinu“, naglasio je reditelj Nikitović.

Koscenarista Balša Labović dodao je da su on i Vasilije krenuli prvo od forme proširenog sinopsisa i da tokom dugogodišnjeg rada na ovom filmu nisu brojali verzije scenarija, kao i to da su sada došli do pravog balansa između autorskog i bioskopskog filma.

Srđan Žika Todorović, koji u filmu tumači lik Slobe, vlasnika kluba „4 ruže“ kaže da nije verovao da će ovo ostvarenje uopšte biti snimljeno, ali da je zadovoljan rezultatom.

„Zvao me je Vasilije i rekao da ima odličan scenario, ali nema para, pa ako mi se svidi, da napravimo nešto. Scenario mi se zaista dopao, mada ta verzija nema veze sa konačnom. Pre deset godina smo počeli, pa kada smo ostali bez para, onda smo prekinuli, napravili pauzu od tri godine, pa onda još dva puta. Na kraju sam počeo da sanjam ovaj film, kao što glumci sanjaju filmove koje nikada neće snimiti. U snu sam bio izvanredan“, rekao je Todorović.

Dragan Gagi Jovanović u filmu tumači lik najvećeg negativca i kaže da je pred njim bio veliki izazov da osmisli takvu ulogu.

„Kada smo reditelj i ja istraživali kakav treba da bude lik Branka, došli smo do toga da stvorimo jedno ’čudovište’ koje pokreće celu priču. Ja ne bih voleo da publika zavoli ovaj lik, on treba da bude opomena svima nama“, dodao je Jovanović.

Sa druge strane, najvećeg pozitivca u filmu tumači Boris Milivojević koji sa ostatkom ekipe deli mišljenje da je bio privučen dobrom energijom i dobrom pričom.

„Moj lik je najpre bio zamišljen da bude jedan od najpozitivnijih u filmu. Međutim, pošto niko od nas nije ni samo dobar, ni samo loš, vajali smo ovaj lik sve dok Vasilije i ja nismo bili potpuno zadovoljni“, dodao je Milivojević koji tumači Belog.

Milutin Milošević ističe da film prikazuje iluziju mnogih koji veruju da se preko noći može preskočiti neka društvena lestvica i da „kada se to ne desi, usledi otrežnjenje.“

Glumica Nada Macanković je govoreći o liku glumice Tijane koju igra u filmu rekla da je ona „osoba koja ima petlju i da ruši sve pred sobom“.

Dragana Dabović je dodala da upravo njen lik u filmu izgovora šta treba uraditi na kraju, da „između mraka i svetlosti treba uvek izabrati svetlost i snaći se.“

Četiri devojke sa periferije te kobne noći u kojoj se dešava radnja filma, kreću u pohod na veliki grad.

Govoreći o svom liku glumica Jelena Jokić (Ajla) kaže da je inspiraciju tražila ne samo u okruženju, već i na društvenim mrežama posmatrajući kako mnogi ljudi plasiraju sebe na svojim profilima. Tara Toševski (Srna) je naglasila da su ’četiri ruže’ mlade devojke koje na kraju shvataju da takav noćni život nije ono što je bitno u životu, a Marta Milosavljević (Zvonce) je dodala da joj je drago što je bila deo filma posvećenog Beogradu koji ga prikazuje onakvim kakav jeste, ističući da to „može biti tragično, ali sa druge strane daje jednu važnu poruku ljudima koji tu žive, kao i onima koji ovde dolaze.“

Scenograf Ivan Denić smatra da Beograd nikada do sada nije snimljen na način kao u „Četiri ruže“ i da je tokom svog rada pratio rediteljevo viđenje prestonice.

Kompozitorka Marija Jelić, supruga Vasilija Nikitovića  istakla je da joj je on dosta pomogao i da je tokom dugogodišnjeg procesa stvaranja filma bilo dosta različitih kombinacija i da je sebe u potpunosti dala u ovom filmu. Pored njenog autorskog rada, posebnu ulogu imaju i numere bendova The Kuguars, Lollobrigida, Sevdah Baby, Pavel, Glissers, grupe Kal, zatim Ramba Amadeusa, Bobana Petrovića i drugih.

„Naš cilj je bio da pronađemo nešto što bi svi trebali da obnove što se tiče rokenrola, jer ovaj film upravo to nosi, to je njegova priča. Nije bilo jednostavno, ali sam ponosna na svoj deo“, dodala je Marija.

Film „Četiri ruže“ premijerno će biti prikazan 3. decembra u Sava centru, a u bioskopima će se prikazivati od 5.12.

Film Dnevnik Diane Budisavljević otvoriće VI Valjevske filmske susrete

Dnevnik Diane Budisavljević, rediteljke Dane Budisavljević otvoriće šesto izdanje Valjevskih filmskih susreta. Film će biti prikazan na svečanom otvaranju u Centru za kulturu grada Valjeva 12. decembra u 20h. Ova biografska drama privukla je veliku pažnju od prvog prikazivanja na Pulskom festivalu, sa kojeg su poneli šest priznjanja, a nagrade se nižu na festivalima širom Evrope, uključujući i nagradu na Slobodnoj zoni.  Do sada je film u bioskopima širom Srbije pogledalo više od 15.000 gledalaca. 

Apsolutni pobednik Pulskog filmskog festivala sa šest osvojenih priznanja, istinita je priča o državljanki austrijskog porekla udatoj za lekara pravoslavne veroispovesti u Zagrebu, koja je za vreme Drugog svetskog rata, sigurne smrti spasila više od 10.000 srpske dece iz NDH logora. Diana je vodila detaljnu kartoteku dečijih sudbina, koju će joj nakon rata oduzeti nepovratno komunistička vlast 1945. kada njeno germansko i građansko poreklo postaju nepoželjni. U naslovnoj ulozi gledaćemo Almu Pricu, dok su ostale uloge poverene Igoru Samoboru, Mirjani Karanović, Tihomiru Staniću, Krešimiru Mikiću i drugima. 

U takmičarskom programu Valjevskih filmskih susreta publika će imati prilike da pogleda 18 kratkih igranih filmova mladih autora iz regiona (Srbija, Crna Gora, Slovenija, Makedonija, Hrvatska i Bosna i Hercegovina) tokom festivala, a najbolji film po izboru stručnog žirija dobiće nagradu Slobodan Golubović Leman. Tročlani žiri ove godine čine reditelj  Vladimir Blaževski, Dušan Spasojević, scenarista i Drita Llolla, direktorka Seanema film festivala.

U okviru selekcije kratkih igranih filmova / takmičarskog programa dodeliće se i Nagrada Mladi autor koja podrazumeva novčani iznos od 25.000 din. Ove godine Mladi autor se dodeljuje najboljem direktoru fotografije, a o dobitniku će odlučivati žiri u sastavu: Zoran Djordjević, reditelj, Dušan Đorđić, fotograf i snimatelj i Nenad Stevanović, filmski i tv snimatelj.

Šesto izdanje regionalnog festivala Valjevski filmski susreti održaće se od 12 - 15.decembra 2019. godine pod sloganom “Van okvira”. Festival neguje stvaralaštvo mladih filmskih autora iz regiona kroz takmičarski program, omogućava razvoj mlade publike kao i filmsku edukaciju srednjoškolaca. Glavni program čini selekcija kratkih igranih filmova iz regiona u takmičarskoj selekciji, dugometražni filmovi iz zemlje, regiona i ostalih krajeva Evrope uz propratne programe, koji uključuju Program evropskog filma, muzički program i radionicu. 

Festival organizuje VAKUM u saradnji sa Centrom za kulturu Valjevo, Eu info centrom, Istraživačkom stanicom Petnica, dok su programe festivala podržali Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Grad Valjevo, Regionalna kancelarija za saradnju mladih i Filmski centar Srbije.

KAZALIŠTE KEREMPUH - JA OD JUTRA NISAM STAO

Piše: Gordan Gorunović, Belgrade Online

Ove jeseni sam imao sreću. Prilikom moje prošle posete Zagrebu nisam uspeo da posetim kultni “Kerempuh”. Sumorni novembarski petak obojilo je dosta humora, odlične glume i vrlo intrigantni literarni podložak. Posle devedeset minuta izašao sam pomešanih osećanja. Šta bi bilo kad bi bilo. Ma koliko bilo smeha sama potka priče nosi vrlo ozbiljnu temu o rodnim neravnopravnostima. Ovoga puta samo su uloge malčice zamenjene.   

Dramski tekst “Ja od jutra nisam stao” uspešne dramaturšknjie i spisateljice Une Vizek, prvonagrađen je na takmičenju Marin Držić za 2017. godinu, a praizvođenje je bilo u martu 2019. godine u Satiričkom kazalištu Kerempuh u režiji Nane Šojlev.

Publika se često smeje uvek na pravim mestima zato što sa pozornice dobija pravu imformaciju. Ženskog kikota je više, jer su u ovom komadu dobili dominantnu ulogu. Davno je Momo Kapor duhovito “objasnio”, zašto su muškarci priznatiji kuvari. Kada je svojevremeno pohvalio sjajnu kulinarku iz boemske kafane, ona je počela da se žali i pokazuje mu umorne ruke, proširene vene na nogama. Muškarci imaju bolji marketing jer se od njih i ne očekuje da znaju tu discipline. U predstavi su sve akcije zamenili tako da domaćin u čijem se stanju sve dešava čak odsustvuje sa posla zbog porodiljskog. Satira i smeh su u odnosu jedan kroz jedan.

Una Vizek progovara o rodnoj problematici, ali uz bitan sadržajni zaokret – stereotipizirane muške i ženske polne uloge obrću se na duhovit, apsurdan i nekonvencionalan način, dok uvreženi klišei o dinamici muško-ženskih odnosa podležu satiričkoj oštrici. 

U okvirima ženske dominacije i muške potlačenosti, bezimeni muškarci, svedeni tek na brojeve, vrte se u zatvorenim, cikličkim dijalozima i situacijama u okviru opuštenog netipičnog muškog druženja, gde propitkuju svoj položaj u intimnim vezama i na širem društvenom planu, a pritom čeznu za promenama i afirmacijom. Poigravajući se s predrasudama i društvenim očekivanjima, “Ja od jutra nisam stao”, Une Vizek pitkim i nepretencioznim izrazom dotiče nesporno aktuelna pitanja.

Sve jako dobro funkcioniše kao da gledate jedan film sa puno duše a uz gorčinu kao šlag ne ovoj torti. Funkcionalna režija, odlična gluma samo su upotpunili vrlo zanimljiv tekst. Vrhunski kuvar opterećen gomilom dece (Jerko Marčić), nesrećni, deprimirani umetnik svestan svoje osrednjosti (Ozren Opačić), zaljubljeni suprug kojeg žena i život gaze gde stignu (Marko Makovičić) i „droljac“, umetnik koji slika samo zbog seksa (Hrvoje Kečkeš) čine nesrećni četverac koji se u jedne kartaške, muške večeri, vrte u začaranom krugu svojih želja i nesigurnosti. Želje za onim do čega nije moguće doći. 

Pred kraj kada se pojave i dve predstavnice “nežnijeg” pola priča dostiže vrhunac. Nasilna i seksualna uznemirujuća komšinica (Linda Begonja) kojoj su muškarci uvek pod štiklom drži kvartet pod kontrolom i svojim putenostima. Na raspletu pojavljuje se fatalna supruga domaćina (Ornela Vištica) koja kroz smeh pokazuje da sve ostaje po starom. Žene vladaju i dalje a matrijarhat je glavni u predstavi “Ja od jutra nisam stao”. 

Izlazim sa osmehom zadovoljan viđenim. Bašte na Cvjetnom trgu su pune i pored niske temperature. Mislim da neću skoro nešto kuvati jer ću možda morati da odem i na trudničko bolovanje.