Izložba jednog od najistaknutijih savremenih holandskih umetnika - “Linijom do iskona” Remija Jugermana u Galeriji DOTS

 

Samostalna izložba “Linijom do iskona” umetnika Remija Jungermana (Surinam, 1959), koga Stedelijk muzej u Amsterdamu svrstava među najistaknutije savremene holandske umetnike, biće otvorena u Galeriji DOTS na Donjem Dorćolu u četvrtak, 21. septembra 2023. godine u 19 sati. Kustoskinje izložbe su Mirjana Dušić i Ljuba Jovićević, tekst za prateći katalog je pisala istoričarka umetnosti Ljubica Vujović, dok je za dizajn zadužena Isidora M. Nikolić.

 

Na beogradskoj izložbi Jungerman se predstavlja radovima nastalim tokom proteklih šesnaest godina. Najstariji izložen rad je “Captain Broos” iz 2007, dok su najmlađe serije “Pimba AGIDA” i “Pimba BEEFI” iz 2022. godine.  Ovaj umetnik u svom delu obuhvata raznorodne umetničke medije od skulpture, preko zidnih i prostornih instalacija, kolaža, panela i sito štampe, do video rada. Među karakterističnim za Jungermanov opus izdvajaju se zidne instalacije koje počivaju na modelu mreže: radovi “Orgade” (2008), “Wise words” (2010) i “Rite of Passage” (2013).

 

Jedan od nosećih radova beogradske izložbe je video rad “Broos” sastavljen od fotografija i kratkih filmskih isečaka snimljenih tokom ritualnih aktivnosti potomaka maronske zajednice Bakabusi, kojoj s majčine strane pripada i sam umetnik. Film nosi ime po Jungermanovom pretku Brosu, vrhovnom poglavici i borcu za slobodu, čija fotografija se pojavljuje u ritmičnoj sekvenci kratkih crno-belih fragmenata, dodatno naglašenih kompozicijom “Follow the Light” američkog džez muzičara i kompozitora Džejsona Morana.

 

Izložba će biti otvorena do 18. novembra.

 

 U  Jungermanovom radu se motivi i obrasci iz afričke i surinamsko-maronske kulture, vinti religije i vizuelnog idioma evropskog modernizma dvadesetog veka stapaju jedni s drugima, stvarajući time širok dijapazon umetničkih primera zasnovanih na komunikaciji i međusobnoj interpolaciji elemenata ovih kultura.

 

Godine 2019. Jungerman je privukao globalnu pažnju kada je nastupio kao predstavnik Holandije na Bijenalu u Veneciji, gde se predstavio prostornom instalacijom “Visiting Deities”, zajedno s radovima umetnice Iris Kensmil. Nakon toga usledile su brojne samostalne muzejske i galerijske izložbe među kojima je ona u muzeju Stedelijk u Amsterdamu (2021–2022), kao i međunarodne nagrade i priznanja, među kojima se izdvaja nagrada za umetnost “Dr A.H. Heineken”, najprestižnija nagrada za vizuelnu umetnost u Holandiji, koju je dobio 2022. godine.

 

Izložbu su podržali Ambasada Holandije u Beogradu, Levi9 Technology Services i Heineken Srbija.

XIX FESTIVAL „SEDAM VELIČANSTVENIH“

 

Pred nas po devetnaesti put stiže jedinstvena antologija vrhunskih ostvarenja modernog evropskog dokumentarnog filma - festival „Sedam veličanstvenih“. Izuzetnoj beogradskoj publici,  ljubiteljima i posvećenicima dokumentarnog filma, po tradiciji biće predstavljeno sedam zadivljujućih ostvarenja najnovije produkcije.

 

Ovogodišnje izdanje festivala otvara grandiozno filmsko ostvarenje jednog od najznačajnijih evropskih autora, Roberta Kirhofa, čiji su filmovi prikazivani širom sveta, a u njegovu čast bilo je i više retrospektiva u Sjedinjenim američkim državama, uključujući i Muzej savremene umetnosti u Njujorku. Film, koji svoj naslov duguje čuvenom stihu iz „Ode radosti“, sada himne Evropske unije „Svi će ljudi braća biti“ je svoju premijeru upravo imao na velikom festivalu u Karlovim Varima gde je privukao izuzetnu pažnju. To je, u stvari, veliko uzbudljivo i otkrivajuće putovanje koje započinje u kirgistanskoj stepi da bi nas vodilo lavirintima prostora i vremena u pokušajima da se razume jedan važan istorijski junak, čije delovanje obuhvata tri različite epohe, a konsekvence sežu do današnjeg trenutka.

 

Imamo posebnu čast da posle tri vanserijske studije o umetnosti vidimo još jedan veličanstveni rad proslavljene Uke Hogendejk. Ovoga puta to je film neobičnog naslova „Haušvic“. Tema je drugačija, ali, po mnogima, ovo je jedno od najneobičnijih i najznačajnijih ostvarenja ove velike evropske autorke. To je priča o harizmatičnoj, duhovitoj i iznenađuluće dinamičnoj majci autorke ispričana u maniru crnih komedija i autorskih filmova nezavisne produkcije, snimljena velikim delom internet kamerom. Istovremeno veoma lična priča o ženi zarobljenoj agorafobijom i podjednako univerzalna, otkrivajući nam na duboko potresan način koliko nemerljivo dugo traje stradanje preživelih žrtava holokausta.

 

Pored ovo dvoje doajena evropskog dokumentarizma, festival će predstaviti i rad velikog britanskog dokumentariste, Kristofera Morisa. Njegov film „Godina u polju“, iz prostora Kornvola sa samog juga Engleske, je podjednako iznenađujući, očaravajući i hrabar umetnički čin kojim autor preispituje stanje savremenog sveta i našu poziciju u njemu. Zagledan u božansku lepotu prirode i u prisustvu 4000 godina starog monolita, koji će nas podsetiti na kultnu Kjubrikovu „Odiseju“, Kristofer Moris vrhunskim majstorstvom kreira magičan film koji bioskop pretvara u predivnu oazu i sigurno utočište od buke i jurnjave koja nas okružuje. Film koji na izuzetan način pruža nadu svima koji su zabrinuti za prirodu i planetu.

 

Uigrani rediteljski tandem Melani Libhajt i Gereon Vecel autori su filma „She Chef“, čiji naslov otkriva njegovu tematiku. Gereona Vecela je beogradska publika upoznala na festivalu „Sedam veličanstvenih“ kad je prikazan njegov briljantni film o čuvenoj španskoj molekularnoj kuhinji „El Bulji – Kuvanje u procesu“. Ovoga puta glavna junakinja je pobednica svetskog takmičenja u kuvanju! Ona nas vodi na uzbudljivo putovanje kroz neke od vrhunskih kuhinja elitnih evropskih restorana pokušavajući da otkrije sopstveno mestu u tom svetu strogih pravila i hijerarhije. Film iznenađujućeg i ispunjavajućeg obrta koji stvara gotovo nadrealno finale.

 

Dva sjajna mlada autora dolaze iz Danske čuvene po sjajnim dokumentarnim filmovima. Prvi, Mihael Graversen donosi nam „Gospodina Graversena“, naizgled jednu od uobičajenih precizno konstruisanih, privlačnih, duhovito-dramatičnih porodičnih priča, sa harizmatičnim ocem i divnom empatičnom majkom. Ali taj sjajni dokumentarac počinje neočekivano drastičnim upadom kamere u život i najavljuje priču koja će se oblikovati pred očima gledalaca, priču o uzbudljivom, iscelujućem pomirenju i novom početku, priču koja je podjednako svedočanstvo o ljudima, kao i o moći kamere i dokumentarnog filma.

 

Drugi danski autor je Karl Olson, u čijem smo impresivnom „Patrimonijumu“ uživali na jednom od prethodnih festivalu „Sedam veličanstvenih“. Ovoga puta gledaćemo njegovu upečatljivu vizuelnu poemu „Zimska saga“, nastalu kao filmska transpozicija u nordijskom svetu popularne istoimene pesme iz šezdesetih, koja je postala neka vrsta melanholične zimske himne Švedske. Ovo je dokumentaristička freska koja nas vodi kroz najrazličitije prostore i nebrojene varijacije stanja duboke zimske melanholije. Upravo ovaj film nedvosmisleno je svrstao mladog Olsona među najzanimljivije i stilski najizrazitije dokumentariste Evrope.

 

Najzad, za zatvaranje festivala dobili smo ekskluzivnu priliku da prikažemo pre svih značajnih festivala u Evropi jedan upravo završeni film, u okviru specijalne festivalske pretpremijere. Publika „Sedam veličanstvenih“ gledaće sjajni dokumentarac mladog  srpskog reditelja i švajcarskog oficira  Luke Popadića - „Moja švajcarska vojska“. To je sjajna lična, ali i iznenađujuća i duhovita priča o Švajcarskoj kakvu ne poznajemo, film koji nam otkriva da u zemlji čokolada, sira i banaka 150.000 ljudi u svojim ormanima drži vojnu opremu i oružje, ali još više od svega, pokušaće da nam pokaže kakva je savremena Švajcarska i ko su sve Švajcarci.

 

Gosti festivala biće tradicionalno selektor Tue Stin Miler, Danac koji obožava dokumentarce i Beograd, i autori gotovo svih filmova. Zajedno sa publikom, kao i sa mladim filmskim autorima i studentima filma, u okviru prateće radionice, oni će učiniti sve da “Sedam veličanstvenih” postane nezaboravni praznik kreativnog dokumentarizma!

 

Karte za sve projekcije ovih vanserijskih dokumentarnih ostvarenja mogu se kupiti na biletarnici MTS dvorane po ceni od 500 dinara.

XXX Međunarodni festival pozorišta za decu

 

Trideseto izdanje Međunarodnog festivala pozorišta za decu Subotica, u organizaciji Otvorenog univerziteta Subotica, biće održano od 17. do 22. septembra 2023. godine i u Glavnom takmičarskom programu ugostiće 14 predstava za decu iz celog sveta, po izboru selektora festivala, profesora dr Zorana Đerića. Program će ocenjivati tročlani međunarodni žiri i mladi žiri.

 

Uz već tradicionalnu nagradu za životno delo “Mali princ”, koju su za izuzetan doprinos razvoju kulture i scenske umetnosti za decu prethodnih godina dobijali velikani domaće kulture Branka Veselinović (2019), Minja Subota (2015), Timoti Džon Bajford (2014), Branko Milićević Kockica (2007), Ljubivoje Ršumović (2006), i mnogi drugi ugledni stvaraoci, ove godine će prvi put biti dodeljena i novoustanovljena nagrada za izuzetan doprinos teatrološkoj misli “Oton Tomanić”.

 

Od 18. do 21. septembra će biti održan Međunarodni forum za istraživanje pozorišne umetnosti za decu i mlade, na temu “Vreme i odgovornost u pozorištu za decu i mlade”. Na ovom forumu učestvovaće 30 izlagača iz 16 zemalja.

 

Prateći program festivala činiće četiri radionice namenjene kako profesionalcima, tako i roditeljima i deci različitog uzrasta, izložbe i promocije knjige, kao i bogat program u okviru selekcije “Trgovi i ulice”.

 

Međunarodni festival pozorišta za decu Subotica jedan je od najznačajnijih festivala u regionu koji okuplja stvaraoce koji su svoj rad posvetili najmlađima. Sa fokusom na lutkarstvu ali i sa prostorom za druge umetničke forme, festival kontinuirano doprinosi promociji i razvoju pozorišta za decu u Srbiji. Za svoj izuzetan doprinos razvoju scenske umetnosti za decu i kulture uopšte, Festival je 2005. godine nagrađen „Vukovom nagradom“, najvećim kulturnim priznanjem u Republici Srbiji, dok je 2009. godine Međunarodnom festivalu pozorišta za decu Subotica dodeljena nagrada „Pro urbe“ za značajan doprinos razvitku i ugledu grada Subotice podizanjem njegovih materijalnih i duhovnih vrednosti. Festival je dobitnik i specijalne Međunarodne nagrade za doprinos razvoju dramskog odgoja „Grozdanin kikot“ za 2009. koju dodeljuje Centar za dramski odgoj iz Mostara (BiH centar IDEA (Međunarodne asocijacije za dramu/pozorište i obrazovanje).

Što na podu spavaš u Vili Stanković

 

Jubilarni X pozorišni festival Novi tvrđava teatar održava se do 30. avgusta, tradicionalno u Vili Stanković u Čortanovcima.  Ove godine pod sloganom „Čovek je takođe priroda“. A nažalost deo prirode su i komarci, koji su od nas, publike, pomislili da smo švedski sto.

Mi večeras gledamo „Što na podu spavaš“, prema istoimenom romanu Darka Cvijetića, u režiji Kokana Mladenovića (Srpsko narodno pozorište. Gradsko dramsko kazalište „Gavela“ – Zagreb, Narodno pozorište Sarajevo i MESS Sarajevo).

Ovaj antiratni komad osvrće se na ono vreme kada utihnu ratni pokliči i topovi, himne, sprovodi i dženaze, a nastane tišina koju smrt najviše voli, jer nakon nje dolazi zaborav, konačno ništa, njen puni trijumf.

Posle prvobitne neverice, nastupa ratni metež prepun stravičnih zlodela, gde svi moraju da se opredele i zauzmu strane, sukobe se dojučerašnjim komšijama i prijateljima. Rastakanje jedne države sa višе naroda prepuno je krvavih tragova i ličnih tragedija.

Roman i predstava bave se porodicom (otac, majka i dva brata.) Stradanje tih nesrećnih mladićа svih nacionalnosti po kasarnama u ratnom okruženju, još uvek je, nažalost, tabu tema u regionu.

Ali, utešno je to da ovu bolnu temu obrađuju tri pozorišta iz danas nezavisnih država, koje su tada bile suprostavljenje u oružanim sukobima.

Jer, u tom suočenju sa istorijom i istinom (preteškim i turobnim) jedino svi  možеmo da dožimo katarzu i naučino da živimo u različitosti bez međusobne mržnje. Samo da se razumemo i prihvatimo, pa ćе ići lakšе.

Kokan Mladenović i Darko Cvijetić već su sarađivali na predstavi „Šindlerov lift“. Pisac kao narator i učesnik vodi ovaj komad kroz trаgedije koje niko nije ni sanjao, a svi smo ih, manje ili više proživeli. Neki su se zgađeni i ozlojeđeni zauvek odselili, a drugi su se opredelili da grade neke nove pričе na ovom оduvek trusnom području.

Pored Cvijetića, u predstavi igraju i Aleksandra Pleskonjić, Merima Lepić Redžepović, Tena Nemet Brankov, Saša Krmpotić, Sven Šestak, Igor Pavlović, Maja Izetbegović, Aldin Omerović, Ivan Grčić, Darko Radojević, Nikola Baće i Stevan Uzelac.

Čarolija pokretnih slika na otvorenom, Beograd

 

Svakako vam je poznato da je prva filmska projekcija u Beogradu održana 6. juna 1896. godine, u gostionici Zlatni krst na Terazijama, nepunih 6 meseci posle svetske premijere kinematografa u Parizu. Naime, predstavnici kompanije Braća Limijer boravili su nekoliko dana u srpskoj prestonici, na putu prema Carigradu,  tokom kojih su prikazivali filmove, koje je tom prilikom došao da pogleda i kralj Aleksandar Obrenović, sa majkom kraljicom Natalijom.

Ne čudi da su za razvoj konzumiranja sedme umetnosi u Srbiji zaslužni Šapčani; braća Savić - Pera, Boža i Svetolik, koji su ne samo u filmskoj umetnosti, išli daleko ispred svog vremena. Shvatajući koliko će filmski biznis biti unosan, preduzimljiva braća su 27. novembra 1910. godine otvorila bioskop u Beogradu, u Kolarčevoj ulici broj 3. Bila je u pitanju prva namenski građena dvorana, nazvana Moderni bioskop. Sagrađena je od drveta, a konstrukcija je rađena po ugledu na svetske bioskopske sale. Ondašnja moda nalagala je da se filmovi gledaju za kariranim kafanskim stolom, uz piće i meze. Dvorana je imala Imala je sigurnosne izlaze i projekcionu kabinu, stalno zaposlenog kinooperatera i dobru ventilaciju. Ovaj bioskop posedovao je i letnja bašta za prikazivanje filmova, opremljenu mehanizmom za prikrivanje bašte u slučaju iznenadne kiše.

Svi oni koji su krajem prošlog veka posećivali Skadarliju mogli su da prate pokretne slike na platnu razapetom ispred škole, a prekoputa kioska sa giricama i pivom. Naslednik je osio ime Skadarlijski kinematograf. 

Bioskop Luksor je otvoren 6. septembra 1924. godine u Balkanskoj ulici i do II svetskog rata bio je jedno od glavnih mesta za izlaske. U njemu  nisu prikazivale samo filmske predstave, već je bio prostor i za izvođenje predstava, koncerata i posebnih događaja. Na krovu unutrašnjeg trakta, vlasnici su podigli su otvorenu pozornicu, namenjenu letnjim bioskopskim projekcijama i pozorišnim predstavama, u šta se i danas možete da uverite ako samo podignete pogled. Veruje se da je književnik i komediograf Branislav Nušić kumovao bioskopu.

Nakon II svetskog rata Luksor menja ime u 20. oktobar. Sama letnja pozornica bila je aktivna sve do aprilskog bombardovanja 1941. godine, kada je pretrpela izvesna oštećenja, a posel rata ponovo ulazi u upotrebu, ali ne samo za bioskopske projekcije već i za svirke i igranke. Na njoj su snimani kadrovi nekoliko domaćih filmova, ali i muzičkih spotova poput hita Rama Lama Ding Dong grupe Vampiri.

Pedesetih godina XX veka postojao je bioskop na Kalemegdanu, na terenima. Bioskopske bašte imali su i bioskopi Odeon i Avala na Crvenom krstu (pokraj BDP-a).

Ni Zemunci nisu bili imuni na čaroliju pokretnih slika na otvorenom Dom vazduhoplovstva imao je bioskopsku baštu. Ispred ulaza u zgradu redovno je ažurirn spisak filmova na repertoaru sa fotografijama Postojala je i Kino bašta, još jedan bioskop na otvorenom. Sada tu tradiciju baštini Zemunfest, koji je u toku.

Mnogi koji šetaju zvezdarskom Bregalničkom ulicom i ne obrate pažnju na dvorište sa platnom na jednom zidu i  bunkerom u kojem je bio raspoređen kinooperater sa projektorom. Beše godina 1955. a na baštenske klupe moglo je da se smesti čak 900 gledalaca. U pitanju je kultni bioskop Beograd bašta. Bioskopskle projekcije odvijale su se i na Letnjoj pozornici na Topčideru.

Početkom novog milenijuma svake nedelje na nekom drugom beogradskom trgu organizovani su projekcija nekih kultnih filmova pod vedrim nebom, te su često morale da budu otkazivane  - zbog najavljenih lošim vremenskih uslova. U pitanju je bio Filmstreet.

Svi pravi ljubitelji filma vole projekcije filmova na otvorenom. Mnogi od nas uživali su u takvim večerima diljem Jadranske obale, a u Beogradu je par puta najavljivano otvaranje bioskopa u koji biste, kao u američkim filmovima, dolazili koloma. 

Kratkotrajno, tokom pandemije kovid virusa takav bioskop postojao je na Adi Ciganliji-Drive in bioskop Ada Beograd.

Bioskopi na otvorenom u Beogradu trenutno su:

•          terasu Doma vojske u Braće Jugovića,
•          bioskop Zvezda,
•          Art bioskop Kolarac,
•          Kvaka 22,
•         TC Rajićeva, I sprat sredom i četvrtkom,
•          na Savskoj promenadi Open Air Cinema,
•          povremeno se organizuju bioskopske projekcije u Božidarcu ili ispred opštine Vračar i hrama Svetog Save,
•          filmske projekcije organizuje i Fabrika  u Bulevaru despota Stefana 115
•          Starogradski bioskop na otvorenom, Kosančićev venac

U slučaju da znate neko mesto gde su se predstave odvijale, a nisu navedeni ili možete da dopunite sećanje na njih, samo izvolite!

Novosti iz Bitefa

BITEF I KIŠOBRAN

Bitef festival i kolektiv Kišobran ogranizuju 30. avgusta od 19 časova veliko letnje druženje u Spratu, pod nazivom Bitef & Kišobran After Work matine, kojim će označiti početak prodaje ulaznica za ovogodišnje izdanje festivala.

Uz osveženje i zvuke koje bira proverena Kišobranova ekipa, posetioci će biti u prilici da se upoznaju sa festivalskim timom, da iz prve ruke dobiju preporuke za 57. Bitef i obezbede karte po promotivnim cenama.

„S obzirom na to da je septembar tradicionalno mesec velikih Bitefovih aktivnosti koje vode ka festivalu, želeli smo da iskoristimo poslednje dane avgusta za opušteno druženje sa prijateljima i saradnicima, kao i svim ljubiteljima pozorišta“, navode iz Bitefovog tima. „Kako već nedeljama unazad vlada veliko interesovanje za ulaznice za ovogodišnji program, odlučili smo da ovim druženjem obeležimo i početak prodaja ulaznica. Zbog toga smo za staru Bitefovu publiku, kao i za sve one koji se tek upoznaju sa festivalom, obezbedili specijalni popust od 20 posto.“

Ulaz na matine je slobodan, a osim promotivne prodaje ulaznica, posetioce bara Sprat u Cetinjskoj ulici očekuju i brojna iznenađenja.

SNAGO, NE PRISTAJ DA BUDEŠ NEČIJA

Pod sloganom „Snago, ne pristaj da budeš nečija“ publika 57. Bitefa biće u prilici da u glavnom programu pogleda predstave koje stižu iz Nemačke, Litvanije, Mađarske, Švedske, Grčke, Burkine Faso, Belgije i Srbije.

Festival su tradicionalno podržali Sekretarijat za kulturu Grada Beograda i Ministarstvo kulture Republike Srbije, kao i Delegacija Evropske unije u Srbiji, Gete Institut, Ambasada Savezne Republike Nemačke i Ambasada Grčke. Partner i prijatelj Bitefa je i New Moment New Ideas Company, kreativna agencija festivala. Partneri festivala ove godine su Generali osiguranje Srbija, Erste Bank a.d. Novi Sad, kao i prijatelji festivala Coca-Cola Hellenic Srbija, 1664 Blanc i Somersby, Rajićeva Shopping Center, Alma Quattro, Info media group i Halo Creative tim.

Od ove godine, Bitefovom klubu prijatelja priključio se i program „Svaka limenka se račnuna“. Zajedničkim snagama ohrabrićemo posetioce da se odvažnije upuste u reciklažu i daju svoj doprinos zaštiti životne sredine, kako tokom trajanja festivala, tako i tokom cele godine.

 

 POČINJE PRODAJA ULAZNICA ZA 57. BITEF

Karte po promotivnoj ceni moći će da se kupe na After Work matineu koji Bitef i Kišobran organizuju 30. avgusta u Spratu (Cetinjska 15) sa početkom u 19 časova.

Ovogodišnje izdanje Bitefa, 57. po redu, biće održano od 3. do 10. oktobra u Beogradu, a u glavnom programu publiku očekuje devet predstava. Među njima su nagrađivane evropske predstave, hrabri pozorišni izleti sve uspešnijih mladih snaga, kao i najbolje od domaće pozorišne produkcije.

Promotivna prodaja ulaznica počeće u sredu, 30. avgusta u 19 časova. Tog dana ulaznice će moći da se kupe sa posebnim popustom od 20% na After Work matineu koji Bitef i kolektiv Kišobran organizuju u baru Sprat u Cetinjskoj 15, kao i putem festivalskog sajta.

Nakon toga, onlajn prodaja ulaznica sa pomenutim popustom od 20% trajaće sve do 10. septembra u 23:59 časova. Posle tog datuma ulaznice će na sajtu festivala moći da se kupe sa popustom od 10%. Na taj način Bitef dodatno želi da popularizuje onlajn prodaju ulaznica kao praksu koja umanjuje štampanje i pravljenje nepotrebnog otpada, čime doprinosi očuvanju životne sredine.

Po redovnim cenama ulaznice će od 11. septembra moći da se kupe i na blagajni Bitefa. Ona će i ove godine biti otvorena u festivalskom pres centru, na prvom spratu MTS dvorane, na Trgu Nikole Pašića. Radno vreme blagajne od 11. do 30. septembra biće od 11 do 15 časova (svim danima, osim nedeljom), dok će od 2. do 10. oktobra blagajna raditi u istom terminu, radnim danima i vikendom.

VI Dunav Film Festival

 

Projekcijom filma “Momak i devojke” sutra u Smederevu počinje VI izdanje Dunav Film Festivala. U okviru programa na nekoliko atraktivnih i značajnih lokacija biće prikazano 35 ostvarenja podeljenih u četiri programske celine. Glavna lokacija festivala i ove godine biće Mali grad Smederevske tvrđave, dok će publika i dalje uživati u projekcijama filmova na mestima poput Dunavskog parka, Platoa kod Кarađorđevog duda, na letnjoj sceni i u bioskopu Centra za kulturu Smederevo.

 

Festival je takmičarskog karaktera i žiri svake godine čine relevantni filmski radnici koji će dodeliti nagradu Dunavska lađa za najbolji film u takmičarskoj selekciji.

 

O nagradi će odlučivati žiri u sastavu Iveta Ivanova, glumica i rediteljka iz Bugarske, Jelena Mihajlović, glumica i direktorka Drame na srpskom jeziku Narodnog pozorišta Subotica i Zoran Amar, reditelj.

 

Festival će u nedelju, 27. avgusta u 20 časova zatvoriti ostvarenje “Madam Di Bari” rediteljke i glumice Majven (Maïwenn). Film koji je otvorio ovogodišnji filmski festival u Kanu vraća Džonija Depa na bioskopsko platno i to velikom ulogom poznate istorijske ličnosti, francuskog kralja Luja XV. Film rasvetljava lik poznate ljubavnice francuskog kralja Luja XV, Mada di Bari, osvrćući se na njihovu burnu vezu tokom dela njegove vladavine.

 

Ulaz na festivalske projekcije je slobodan, sem programa koji će biti prikazan u Malom gradu Smederevske tvrđave. Novina od ove godine je da će publika svoje ulaznice moći da nabavi i onlajn, putem sajta Centra za kulturu Smederevo: sdkultura.rs

 

 

X FESTIVAL „NOVI TVRĐAVA TEATAR“ - “Čovek je takođe priroda”

 

 

OD 25. DO 30. AVGUSTA 2023. GODINE U VILI STANKOVIĆ U ČORTANOVCIMA

 

Ambijentalni pozorišni festival Novi Tvrđava Teatar, deseti po redu, održaće se od 25. do 30 avgusta u predivnom ambijentu Vile Stanković u Čortanovcima.

Slogan ovogodišnjeg festivala je “Čovek je takođe priroda”.

 

Jedan od retkih festivala na ovim prostorima koji se odvija pod vedrim nebom, okupiće neke od najznačajnijih pozorišnih otvarenja u Srbiji i regionu, a njihovo prikazivanje u posebnom ambijentu Vile Stanković u Čortanovcima, publici će omogućiti poseban ugođaj.

 

Za ovih deset godina postojanja, festival Novi Tvrđava Teatar je dobio status prestižnog festivala na ovim prostorima.

 

Od 25. avgusta 2023. godine, Novi Tvrđava Teatar će dočekati zaljubljenike u pozorišnu umetnost, da sa njima podele svoju ljubav prema pozorištu i zajedno  isprate dobre pozorišne predstave.

 

Festival će zvanično otvoriti glumica Marta Bereš a zatim će biti prikazana predstava POETESA, autorke Vide Ognjenović, rađena u koprodukciji Srpskog narodnog pozorišta i Novog Tvrđava Teatra.

 

Za šest dana festivala biće prikazano pet predstava u konkurenciji i jedna u čest pobednika. U prilogu Vam dostavljam program festivala

 

Žiri će raditi u sastavu: Emina Elor glumica , Nikola Zavišić reditelj i Igor Burić novinar i pozorišni kritičar.

 

Karte se mogu nabaviti na svim prodajnim mestima GigsTix-a ili pred početak predstave u Vili Stanković.

 

X ZEMUN FEST

 

Jubilarni desti Zemun fest održaće se od 23. do 27. avgusta, a organizatori najavljuju bogat muzički, filsmi i dečiji program, upotpunjen marketom sa proizvodima i štandovima sa hranom.

 

KONCERTI-lokacija: Zemunski kej

 

• 24. avgust – Red Danger, 21:00h

• 25. avgust – Partibrejkerski, 21:00h

• 26. avgust – Van Gogh, 21:00h

• 27. avgust – Yu Grupa, 21:00h

 

BIOSKOP – lokacija: Zemunski park

 

• 23. avgust – Madam di Bari, 20:30h

• 24. avgust – Yu Grupa trenutak sna, 20:30h

• 25. avgust – Northern Comfort, 20:30h

• 26. avgust – Broker, 20:30h

• 27. avgust – Tunel, premijerno dve epizode, 20:30h

 

FESTIVAL STUDENTSKOG FILMA – lokacija: Magistarski trg

 

• filmski radovi studenata FDU, FDU Cetinje ,FMK, Radionice Kino-Eko Akademskog filmskog centra DKSG, Akademije umetnosti u Beogradu i Novom Sadu

 

ZEMUN MARKET – lokacija: Zemunski kej

 

• promocija ručno izrađenih proizvoda i preduzetništva

 

FESTIVAL ULIČNE UMETNOSTI – lokacija: Zemunski kej

 

DEČIJA ZONA – lokacija: Zemunski park

 

• dečije predstave

• mađioničari

• slikarske radionice

• škola baleta

 

ANJA SUŠA SE VRAĆA NA BITEF SA PREDSTAVOM #JEANNE

Rediteljka Anja Suša, nekadašnja selektorka Bitefa, ovog oktobra vraća se na festival i to sa predstavom #Jeanne, rađenom prema zapaženom tekstu poznate hrvatske spisateljice Ivane Sajko.

 

Nastala u produkciji Švedskog gostujućeg pozorišta Riksteatern i Kraljevskog dramskog pozorišta Dramaten, ova predstava biće izvedena 9. oktobra u Pozorištu na Terazijama, sa početkom u 20 časova. U pitanju je savremena verzija bajke o Jovanki Orleanki, koja se bavi otporom prema društvenoj i sistemskoj nepravdi.

 

Kroz priču o mladoj devojci, buntovnici, koja rešava da pređe jezero što deli dva sveta, dve klase,  autorke seciraju probleme društvene nejednakosti i klasnih razlika, kao i pitanja ekološke katastrofe i klimatskih promena. Pobunivši se protiv socijalne nepravde, mlada Žan biva nasilno zaustavljena u pokušaju da prevaziđe razlike između dva sveta, sa dve strane jezera, čime to isto jezero postaje mesto i simbolične i stvarne smrti te devojke.

„Klimatska drama #Jeanne je poput melanholičnog odjeka nekog idealističkog doba. Ali istovremeno – u posve jedinstvenoj režiji Anje Suše – ona predstavlja avanturističku, drastičnu i apsurdnu distopiju“, naveo je u svojoj kritici švedski dnevni list Svenska Dagbladet.

Anja Suša višestruko je nagrađivana pozorišna rediteljka, aktivna u Srbiji, Hrvatskoj, Crnoj Gori, Sloveniji, Poljskoj, Švedskoj i Danskoj. Obavljala je i ulogu selektorke Bitefa od 2006. do 2016. godine, a u periodu od 2002. do 2011. godine bila je direktorka i umetnička direktorka Malog pozorišta „Duško Radović“ u Beogradu. Od 2019. godine radi kao profesorka pozorišne režije na Univerzitetu umetnosti u Stokholmu, a u Švedskoj je sa velikim uspehom režirala više od deset predstava.

 

Predstava #Jeanne rađena je prema drami Crna kutija za kraj svijeta Ivane Sajko, hrvatske književnice, dramaturškinje i pozorišne rediteljke koja već duže vreme živi i radi u Berlinu. Stvara u oblasti književnosti, performansa, teorije i muzike. Njeni dramski tekstovi objavljivani su na mnogim jezicima, i izvođeni širom sveta, dok su neki od njih, kao što je Žena-bomba, stekli međunarodni uspeh.

 

Drama Crna kutija za kraj svijeta našla se među šest dela nagrađenih na konkursu Ministarstva kulture Republike Hrvatske „Marin Držić“ za 2021. godinu. U obrazloženju se navodi kako komad bespoštedno identifikuje i secira društvene nejednakosti i klasne razlike između dva sveta koja su nikla sa različitih strana jezera.

SNAGO, NE PRISTAJ DA BUDEŠ NEČIJA

Ovogodišnje izdanje Bitefa, 57. po redu, biće održano od 3. do 10. oktobra. Pod sloganom „Snago, ne pristaj da budeš nečija“ publika festivala biće u prilici da u glavnom programu pogleda devet  predstava koje stižu iz Nemačke, Litvanije, Mađarske, Švedske, Grčke, Burkine Faso, Belgije i Srbije.

Festival su tradicionalno podržali Sekretarijat za kulturu Grada Beograda i Ministarstvo kulture Republike Srbije, kao i Delegacija Evropske unije u Srbiji , Gete Institut, Ambasada Savezne Republike Nemačke i Ambasada Grčke. Partner i prijatelj Bitefa je i New Moment New Ideas Company, kreativna agencija festivala. Partneri festivala ove godine su Generali osiguranje Srbija, Erste Bank a.d. Novi Sad, kao i prijatelji festivala Coca-Cola Hellenic Srbija, 1664 Blanc i Somersby, Rajićeva Shopping Center, Alma Quattro, Info media group i Halo Creative tim.

Sve informacije kako o glavnom, tako i o pratećim programima festivala, mogu se pronaći na zvaničnom sajtu festivala, kao i putem društvenih mreža fejsbuk i instagram.

Foto: Markus Garder