Jedan od naijgranijih dramskih komada na Brodveju, po kome
je snimljen i film za koji je Ingrid Bergman dobila Oskara, Plinska svetlost, opet
na na beogradskim „daskama koje život znače“.
Ovaj „viktorijanski psiho-triler”, kako ga je nazvala
rediteljka Milica Kralj, postavljen je na Velikoj sceni Beogradskog dramskog
pozoiršta. Plinska svetlost je metafora za stanje u kome čovek gubi poverenje u
sopstveni razum, odnosno pre veruje da je lud nego da su stvari oko njega
onakve kakve zaista jesu.
Plinska svetlost je portret braka u kome su najstašnija
oružja – reči.
Bljesak svetlosti, pa tama.
Zvuk koraka sa otvorenog tavana.
Plinsko svetlo, obasjava veličanstvenu vežbu neizvesnosti.
Drama je prvi put izvedena na Vest End-u 1938. godine, i
doživela je veći uspeh od Hamiltonovog prethodnog komada “Konopac”.
U komadu Patrika Hamiltona, reč je o mladoj ženi čiji muž
svake večeri odlazi u grad, a ona ostaje sama kod kuće verujući da gubi razum,
sve dok joj neočekivana poseta policijskog inspektora ne razreši misteriju.
”Ovaj komad je moderan po temi koja se može odnositi na primer i na naš
narod, jer i mi smo na kraju skloni da poverujemo da smo ludi, a ne da nešto
nije u redu sa svetom oko nas”, kaže rediteljka predstave Milica Kralj.
Iz dosadašnjeg iskustva, izgleda da se pozorište ovde ipak udaljava od
stvarnosti, jer je ideja predstave Plinska svetlost da pravda spora ali
dostižna i na kraju ipak trijumfuje.
U ovom viktorijanskom psihološkom trileru, glavne uloge
igraju Milica Zarić i Milan Čučilović, a tu su još Petar Kralj, Jadranka Selec
i Ivana Nikolić.
Odlomak iz predstave možete pogledati ovde
