XVIII Slobodna zona - Prateći programi: Za malce i filmske znalce

Više o novoj programskoj celini - Slobodna zona i Cineplexx - sadržajima za mlade i  ostalim pratećim programima

 

Ove godine Slobodna zona ima novi program - Slobodna zona i Cineplexx - namenjen najkomercijalnijim naslovima. Iako raskošnijih produkcija, većih budžeta i slavnijih imena od ostatka filmova na festivalu, i ova ostvarenja su  autentična i provokativna na svoj način. Čak ni holivudski reditelji više nisu imuni na one teme koje Slobodna zona promoviše od svog nastanka - nepravdu, ljudska prava, socijalnu i rodnu neravnopravnost, svaku vrstu ugnjetavanja i marginalizovanja - to su sada problemi svih nas, bez obzira na materijalni status i moć. 

 

 

Nemačka glumica, scenaristkinja i rediteljka Marija Šrader snimila je film o dvema novinarkama koje su, u članku u „Njujork tajmsu”, prve objavile svedočanstva glumica o seksualnom napastvovanju Harvija Vajnstina i time doprinele nastanku pokreta #MeToo. U filmu Rekla je novinarke Megan Tui i Džodi Kantor tumače Keri Maligan i Zoi Kazan, dok Ešli Džad igra samu sebe. 

 

 

Entoni Hopkins, En Hatavej i Džeremi Strong zvezde su porodične sage Vreme Armagedona, duboko lične priče reditelja Džejmsa Greja (Ad astra, Izgubljeni grad Z) o odrastanju u Kvinsu tokom osamdesetih i generacijskom potragom za američkim snom. En i Džeremi igraju roditelje malom Polu Grafu koji je, sa drugarom Džonijem, uhvaćen da puši kanabis u školi, nakon čega ga šalju u privatnu školu gde ide i njegov stariji brat, a koju vodi Merien Tramp, sestra budućeg predsednika Donalda.

 

 
Deo programa Slobodna zona i Sinepleks su i filmovi Srećno, Leo Grande Sofi Hajd sa Emom Tompson u ulozi penzionisane učiteljice i sveže udovice u potrazi za seksualnim zadovoljstvom, Korset Mari Krojcer sa Viki Krips kao buntovnom austrijskom caricom Elizabetom Bavarskom, dokumentarac Moonage Daydream Breta Morgena, filmska odiseja o Dejvidu Bouviju, i Trougao tuge Rubena Estlunda, kapitalistička satira ovenčana Zlatnom palmom u Kanu.  

 Ovaj program će se održavati bioskopima Cineplexx Ušće i Cineplexx Galerija u Beogradu, Cineplexx u Nišu, Arena Cineplex u Novom Sadu i Cineplexx BIG u Kragujevcu.

 

Kompas Slobodne zone

 

Debatni program sačinjen od otvorenih diskusija koje pokreću pojedini filmovi Kompas se održava drugu godinu zaredom (i) u Novom Sadu, a prvi put u potpunosti u ovom gradu, uz deo koji će biti organizovan u Beogradu.

Urednik Kompasa Ivan Milenković i njegovi sagovornici ove godine će diskutovati o temama obrađenim u filmovima Prekovremeni rad, Sparta, Pisanje vatrom i Klondajk.

Kompas „Neokolonijalizam radnog vremena (Rad do smrti)” biće održan u Novom Sadu u subotu, 5. 11. u Areni sinepleks, nakon projekcije filma Prekovremeni rad u 17 sati, a u Beogradu dan ranije, 4. 11. u Domu omladine nakon projekcije u 20 časova.

Film Pisanje vatrom, o indijskim novinarkama iz kaste „nedodirljivih” koje pokreću digitalno izdanje novina, poslužio je kao inspiracija za panel o hrabrosti, slobodnom izveštavanju, kao i napetosti između profesionalnih novinara i centara političke moći. O tome će na Kompasu „Neokolonijalizam (dez)informacija (Jezgro hrabrosti)” u nedelju, 6. 11, nakon projekcije filma od 17 sati u Areni sinepleks, Ivan Milenković razgovarati sa novinarkama Marijom Vučić i Anom Lalić i književnicom Tanjom Mravak.

Možda i najkontroverzniji film festivala, Sparta Ulriha Zajdla, o neosuđivanom pedofilu, ostvarenje je koje je odbijeno na nekoliko festivala jer su autor i filmska ekipa pod istragom zbog navodnog nekorektnog odnosa prema deci glumcima-naturščićima iz jednog rumunskog sela. O tome gde je granica političke korektnosti i zašto je Zajdlov film „otkazan” i pre nego što je utvrđen eventualni greh ili prekršaj, govoriće filozofi Jovan Čekić i Milica Rašić, novinar i pisac Teofil Pančić i književnica Đurđica Čilić.

Ovaj Kompas, pod nazivom „Neokolonijalizam prihvatljivog govora (Teror političke korektnosti)” na programu je u nedelju, 6. 11. u Domu omladine, posle projekcije filma u 20 sati, a sutradan, 7. 11. u Kulturnom centru Novog Sada nakon projekcije u 19 časova.

Aktuelni rat u Ukrajini još je jedna u nizu mračnih epizoda kojima istorija čovečanstva obiluje. O njemu priča i film Klondajk ukrajinske rediteljke Marine Er Gorbač. Da li je u govoru o ratu u Ukrajini moguće zauzeti perspektivu neobojenu saosećanjem i moralnim obzirima, da li je o njemu, uopšte, moguće govoriti „objektivno“ i da li postoji opravdanje za rat, neka su od pitanja koja će biti postavljena analitičaru Aleksandru Radiću, književnici Magdaleni Blažević, i istoričarima Draganu Markovini i Milivoju Bešlinu.

Kompas „Govor o ratu (Neokolonijalizam ratnih narativa)“ na programu je u utorak, 8. 11. u Kulturnom centru Novog Sada nakon projekcije filma u 19 sati.

Kompas Slobodne zone u Novom Sadu deo je programskog luka Druga?Evropa koju je podržala Fondacija „Novi Sad – Evropska prestonica kulture“.

 

Slobodna zona za mlade

 

Branka Pavlović i Rajko Petrović selektovali su po tri filma za selekcije 14+ i 8+.  Selekcija za starije donosi nam naslove prikazane na tri najveća filmska festivala ove godine (Berlinu, Kanu i Veneciji).

 

Tiha devojčica, irski kandidat za Oskara za strani film za narednu godinu, ne samo da je osvojio ovogodišnju glavnu nagradu sporednog berlinskog programa Generacija (za mladu publiku), nego je potukao favorizovani Belfast Keneta Brane na dodeli nagrada Irske akademije za film i televiziju, uzevši sedam odličja (između ostalog, za film, režiju i glavnu glumicu). 

Rediteljka Kolam Bored smestila je svoj dugometražni prvenac u ruralnu Irsku 1981. gde devetogodišnju Kat preko leta šalju kod majčinih daljih rođaka, sredovečnog bračnog para bez dece. Pod brižnim okom ovo dvoje brižnih ljudi, sasvim različitih od Katine brojne i hladne porodice, devojčica bukvalno cveta. No, u kući punoj ljubavi, gde ne bi trebalo da bude tajni, Kat otkriva jednu…

 

Ratni poni, priča o dvojici mladića, pripadnika plemena Oglala-Lakota Indijanaca, koji odrastaju u rezervatu Pajn Ridž u Južnoj Dakoti, doneo je rediteljkama Džini Gamel i Raji Kiou (poznatijoj kao glumici i Elvisovoj unuci) Zlatnu kameru za najbolje debitantsko ostvarenje 75. Kanskog festivala.

 

Vojni rok obavezan je u Izraelu i za devojke i za mladiće. Reditelj Gaj Davidi, koji je uspeo da se oslobodi vojske posle samo tri meseca obuke (i pre odlaska na front), proveo je deset godina radeći na dokumentacu Nevinost posvećenom onima koji, poput njega, nisu želeli u vojsku, ali nisu imali izbora. Ne samo da su bili primorani da uzmu pušku u ruke, već su tokom služenja roka neki od njih izvršili samoubistvo. Davidi je čuo preko 700 njihovih priča, a one najdirljivije preneo gledaocima, isprepletevši ih sa dnevnicima stradale  dece i snimcima sa obuke. 

Nevinost je svetsku premijeru imala prošlog meseca u Veneciji, u pratećem programu Horizonti.

 

 

U selekciji za najmlađe gledoace, publici će biti predstavljena ostvarenja Snovi su poput divljih tigrova nemačkog autora Larsa Montaga, o 12-godišnjem Randžju iz Mumbaja koji sanja da postane Bolivudska zvezda, švedsko-holandski naučno-fantastični porodični film  Kapetanica Nova i špansko ostvarenje Časna sestra fudbalski trener o neobičnoj opatici Marini koja u školi za dečake bez porodice odlučuje da osnuje fudbalski tim.

 

Sonar

Prateći program Slobodne zone namenjen mladima, Sonar, u svom drugom izdanju fokusiran je na to kako se u svetu veb dokumentarizma snimaju i predstavljaju putovanja i avanture. Urednice Lena Trifunović i Tamara Milošević su za glavnu temu odabrale postavljanje paralele između onoga što želimo da snimimo i onoga što želimo da ostane samo naše, intimno. O tome koje korake treba podeliti a koje ne u svetu društvenih mreža, govoriće gosti programa Igor Šćpanović Šćepa i Radovan Kovač, dvojica avanturista koji svoje doživljaje beleže i dele na društvenim mrežama na dva potpuno različita načina.

Program Sonara: radionica montaže (16.00), projekcije filmova (17:00) i panel diskusija (18:00) biće održan 8. novembra u Sprat baru u Cetinjskoj 15. 

 

Nagrade mlade publike (Young Audience Awards)

Slobodna zona je i ove godine partner izbora Nagrade mlade publike Evropske filmske akademije (EFA), događaju za decu od 12 do 14 godina, koji se jednom godišnje odvija u više od 70 evropskih gradova. 

Filmovi u konkurenciji za nagrade, dva igrana i jedan dokumentarni, prikazuju se onlajn od 7. do 11. novembra za decu iz cele Srbije (koja su se prethodno prijavila za učešće), a 13. novembra imaće i svoje bioskopske projekcije u Eurocinema u Subotici, srpskom gradu domaćinu ove prestižne ceremonije.

Dodela nagrada biće održana u Erfurtu (Nemačka) 13. novembra uz onlajn prenos preko sajta EFA.

Nagrade mlade publike Evropske filmske akademije u Srbiji se organizuje u okviru programa Slobodna zona Junior, u saradnji sa Filmskim festivalom Slobodna zona, a pod pokroviteljstvom Filmskog centra Srbije.

 

Promocija knjige

 

Promocija knjige „Stenli Kjubrik: Između slikarstva i filma“ Dijane Metlić biće održana 7. novembra u 15 sati u Domu omladine. 

U drugom, dopunjenom izdanju analitičke studije o jednom od najuticajnijih svetskih reditelja, Stenliju Kjubriku (1928–1999), autorka prati sve faze njegove filmske karijere, kao i ono što joj prethodi: njegovo bavljenje fotografijom, odnos prema književnosti i, pre svega, brojne uticaje svetskog slikarstva koji su oblikovali njegovu filmsku estetiku.

Na promociji govore prof. dr Slobodan Mijušković, prof. dr Simona Čupić i autorka. Moderator je Miroljub Stojanović. 

  

Izložba

 

Multimedijalna izložba „Kako te vidim?” biće otvorena 7. novembra u 14 sati u Fondu B92 na Obilićevom vencu 2/1.

Postavka je umetnički odraz upoznavanja i druženja mladih iz Srbije i sa Kosova* i čine je video-intervjui „U paru“, kao i fotografije i citati nastali u okviru istoimenog projekta sedmodnevne kulturne razmene organizovane u Novom Sadu i Beogradu septembra 2022.

Izložba se realizuje u okviru istoimenog projekta koji za cilj ima da osnaži mlade iz Srbije i sa Kosova* da se izbore sa društvenim izazovima i da u ovom zastrašujućem dobu lažnih vesti i govora mržnje, kao normi naših života, otkriju jedni druge i spoznaju kulturne i društvene obrasce iz kojih dolaze, te pronađu tačku na kojoj se mogu susresti.

Projekat zajednički sprovode DokuFest iz Prizrena, program Slobodna zona Junior (Fond B92) i Filmski festival Slobodna zona, uz podršku Evropske unije.

 

Master klas

Izraelski autor Avi Mograbi će na 18. Slobodnoj zoni u okviru programa U Fokusu predstaviti svoje dokumentarne filmove Oko za oko, Između ograda i Prve 54 godine: skraćeni priručnik za vojnu okupaciju. 

Nakon projekcije filma Prve 54 godine: skraćeni priručnik za vojnu okupaciju u ponedeljak, 7. novembra u 18 č u Jugoslovenskoj kinoteci u Uzun Mirkovoj publika će biti u prilici da prisustvuje master klasu koji će reditelj održati putem Zoom uključenja. Master klas počinje u 20 sati. 

 

Digitalni propeler

Treće izdanje industry programa Digitalni propeler, biće održano onlajn, 8. novembra u 10 časova. Rike Flodin i Lars Tversted iz Publikuma, danskog servisa za Audience Building u evropskoj filmskoj industriji, kombinovanjem antropologije i AI (Audience Insight), održaće master klas za filmske profesionalce, predstavnike nezavisnih bioskopa, produkcija, digitalnog marketinga i distributera iz Srbije i regiona. Publikum nudi kreativne smernice u ranim fazama razvoja scenarija, kako bi pomogao filmskoj i TV industriji da dopre do što većeg broja gledalaca i ostavi što snažniji utisak na njih.

Otvaranje i zatvaranje festivala

 

18. Slobodnu zonu otvoriće Trougao tuge, Rubena Estlunda, u Beogradu (mts Dvorana, 18.30), Nišu (Sinepleks, 19) i Novom Sadu (Arena Sinepleks, 19.30). 

Ulaznice za svečano otvaranje u Beogradu su u prodaji na biletarnici mts Dvorane i online preko Ticket.rs, po ceni od 750 dinara.

 

Dodela nagrada i svečano zatvaranje Slobodne zone biće održano 8. novembra u 20 sati u Domu omladine premijerom finskog dokumentarnog filma Raj za karaoke Einarija Pakanena i razgovorom sa rediteljem nakon toga.

 

I ove godine, deo filmskog programa biće dostupan publici u celoj Srbiji jer će platforma KinoKauch biti domaćin onlajn Slobodne zone od 9. do 23. novembra.

Promocija savremene srpske džez scene na 38. Beogradskom džez festivalu

 

Kuriozitet 38. izdanja Beogradskog džez festivala predstavlja najveći broj učesnika iz Srbije u novijoj istoriji manifestacije – biće ih preko 50 u glavnom programu u okviru 5 koncerata – koji reflektuje uspon srpskog džeza na globalnoj sceni. Festival će otvoriti istaknuti domaći sastavi Schime i Muzikon, a zatvoriće ga Big bend RTS sa triom Omara Sose. U okviru programa Srpski showcase, koji je posvećen promociji savremene srpske džez scene, sa naglaskom na koncertnom predstavljanju novih autorskih projekata najkreativnijih domaćih džez umetnika, nastupiće kvintet Milene Jančurić, solo pijanista Aleksandar Jovanović Šljuka i Power NAP Trio.

U Velikoj sali Doma omladine Beograda, 26. oktobra od 21 čas program ovogodišnjeg srpskog showcasea otvara novosadska flautistkinja i kompozitorka Milena Jančurić. Predstaviće debi album “Shapes and Stories”, koji je krajem prošle godine objavljen u izdanju diskografske kuće A.MA Records iz Barija, u ovom trenutku najagilnijeg izdavača novog srpskog džeza. Izdanje je već pobralo brojne sjajne kritike u specijalizovanim džez magazinima širom Evrope.

“Zadovoljstvo mi je da na 38. Beogradskom džez festivalu premijerno predstavim album Shapes and Stories, koji čine autorske kompozicije nastale u poslednjih nekoliko godina, inspirisane pojedinim geometrijskim umetničkim delima (Shapes) i pričama (Stories). Nastupamo u formatu kvinteta i velika mi je čast da su sa mnom moji divni saradnici: Aleksandar Dujin – klavir, Ervin Malina – kontrabas, Petar Radmilović – bubanj i moj rođeni brat Milan Jančurić – saksofon. Sa njima već planiram i nove projekte, ali u planu su saradnje sa priznatim muzičarima iz inostranstva.”, ističe Milena Jančurić uoči predstojećeg koncerta.

Pijanista i kompozitor Aleksandar Jovanović Šljuka prethodno je na festivalu nastupao kao lider sastava Serbian Jazz Bre! 2014. godine. Nastavljajući sa ukrštanjem savremenog džeza i balkanskog foklora, prošle godine je objavio prvi solo klavirski album “Piano Solo” kombinujući autorski materijal i nadahnute džez rekonstrukcije čuvenih pesama iz domaće narodne tradicije, što će činiti okosnicu i njegovog festivalskog nastupa, 26. oktobra od 22 sata.

“Na programu će biti numere sa mog aktuelnog izdanja Piano solo (Lampshade media), koje će poslužiti kao osnova za dalje istraživanje i improvizaciju. Biće to jedan dinamičan i energičan čin kreacije na licu mesta, sa mnoštvom motiva iz balkanske muzičke tradicije ispričanih džez jezikom. Sam album, za mene predstavlja jedan korak napred, kako u pristupu instrumentu, tako i u komponovanju i aranžiranju. Sastavljen je uglavnom od autorskih kompozicija, ali su tu i dve obrade iz srpskog muzičkog nasleđa, koje, na neki način, potvrđuju moju težnju da i u autorskom radu i improvizaciji koristim muzički jezik Balkana. Bitna komponenta svih numera je ritam i puls, koji je konstantno prisutan i oseća se podjednako u svakoj, bez obzira na tempo kompozicije.”, kaže Aleksandar Jovanović Šljuka, koji već piše muziku za novi album. “Novi album će takođe biti još jedan iskorak u nešto, za mene, novo. Tema koju obrađujem je značaj tradicije u procesu inovacije, gde će se opet preplitati balkanska i džez tradicija, u formi klasičnog džez kvinteta, sa elementima modernog. To će biti jedan od prioriteta u mom daljem radu, uz, naravno, nastupe i solo i sa bendom. Planovi za budućnost, kao i do sada, uključuju i saradnju sa mnogim kolegama sa kojima delim nešto zajedničko po pitanju stvaralaštva.”, poručuje Jovanović.

Showcase će zaokružiti (26. oktobar u 23:00) novosadski kolektiv Power NAP Trio, takođe promovišući debi ostvarenje “Đape Mare Coa, Vol. 1″, objavljeno ovog proleća. Njihova beskompromisna muzika predstavlja originalni spoj avangardnih tokova u Sjedinjenim Državama šezdesetih i evropskih džez inovacija, sa muzikom uz koju su umetnici odrasli – bosanskim sevdalinkama i emocijom trubačkih orkestara iz Dragačevskog okruga i južne Srbije.

“Zvuk koji publiku očekuje na našem koncertu može se rezimirati kao specifičan spoj ritmičnosti i melodičnosti inspirisane američkom avangardom poput Alberta Ajlera i kontemplativnih melanholičnih zvučnik pejzaža. Na aktuelnom izdanju se nalaze autorske kompozicije koje smo napisali Predrag Okiljević i ja, kao je kompozicija Stanislava Biničkog Imam jednu želju. Materijal koji se našao na albumu je rezultat uticaja muzike uz koju smo odrasli – avangardnog džeza, kao i folklorne muzike sa ovih prostora. Krajem ove godine planiramo da izdamo novi album, u čijoj realizaciji će učestvovati i gosti iz inostranstva, te se nadamo još većoj koncertnoj aktivnosti sledeće godine.” kaže Marko Ćurčić, iz sastava Power NAP Trio, pred nastup na 38. Beogradskom džez festivalu.

Srpski showcase ustanovljen je 2015. godine, sa željom da se u okviru jedne programske večeri domaćoj publici i medijima, kao i inostranim džez kritičarima i menadžerima koji festival tradicionalno posećuju u velikom broju, skrene posebna pažnja na visok umetnički nivo i raznovrsne kreativne postupke u savremenom srpskom džezu. Kao revolucionarna programska linija, showcase je omogućio domaćim umetnicima da se predstave na istoj bini Doma omladine Beograda kao i brojni velikani svetskog džeza, afirmišući naše stvaralaštvo u svetskom kontekstu. Beogradski džez festival je posebno ponosan što je brzo prepoznao potencijal Novog srpskog džez talasa, a danas u velikoj meri doprinosi njegovoj domaćoj i međunarodnoj afirmaciji: time najstarija i najuglednija međunarodna džez manifestacija u našoj zemlji zaokružuje jedan od važnih aspekata svoje kulturne misije.

U okviru 38. Beogradskog džez festivala, od 26. do 30. oktobra, u salama Doma omladine Beograda i MTS Dvorane biće održano 16 koncerata u okviru 6 programskih celina, sa preko 100 muzičara koji dolaze sa 5 kontinenata, uz reprezentativno predstavljanje najtalentovanijih autora sa srpske džez scene.

Ograničen broj vaučera za komplete ulaznica 38. Beogradskog džez festivala (trenutna cena je 6.000 RSD, komplet važi za 14 koncerata) i pojedinačne ulaznice (po cenama od 800 do 2500 RSD) su u prodaji na Ticket Vision blagajni u Domu omladine Beograda i onlajn.

XVIII Slobodna zona predstavlja takmičarski program-Oči u oči sa istorijom i komšilukom

Takmičarski program XVIII Filmskog festivala Slobodna zona, koji će biti održan od 3. do 8. novembra u bioskopima Beograda, Novog Sada i Niša, predstaviće 13 ostvarenja: šest u međunarodnoj i sedam u regionalnoj selekciji.

Slobodna zona 18. rođendan slavi u drastičnim društvenim okolnostima - čini se da je istorija aktuelnija nego ikada. Jesmo li naučili bar nešto ili ćemo iznova ponavljati lekcije, pitanja su koja nameće mnoštvo filmova iz ovogodišnje takmičarske selekcije. Među njima su i ostvarenja iz „komšiluka” koja pozivaju na solidarnost i razumevanje, lično preispitivanje i sagledavanje problema iz nešto drugačijeg ugla, ne samo onog koji smo nasledili ili nam je nametnut.

„Toliko smo se trudili da zaboravimo, a ti sad sve to oživljavaš“, kaže prekorno majka autorki filma Pomračenje Nataši Urban na pitanje čega se seća iz „naše ratne prošlosti devedesetih“.

Rediteljka se vraća pomračenju kao motivu i metafori u ovom izuzetnom filmu o sopstvenom odrastanju tokom rata u bivšoj Jugoslaviji. Uz pomoć najbližih članova porodice i prijatelja, autorka skuplja fragmente sećanja i pokušava da pronađe odgovor na pitanja šta činiti i na šta se osloniti kad se jedan svet sruši.

U potresnom ostvarenju Okreni se ka suncu rediteljka Aliona van der Horst progovara o smrti miliona sovjetskih ratnih zarobljenika koji su izostavljeni iz narativa o Drugom svetskom ratu, za koje niko ne zna i o čemu niko nije govorio, čak ni preživeli.

Utama stiže pred domaću publiku sa svetskih festivala na kojima je već ovenčan sa 22 priznanja, a među kojima je i Velika nagrada žirija Sandensa.

U debitantskom filmu bolivijskog pisca i reditelja Alehandra Loajse Grisija, pratimo stariji kečuanski par supružnika koji je godinama živeo mirnim životom u bolivijskom delu andske visoravni, a onda se suočio sa nemogućom dilemom tokom neuobičajeno duge suše.

Selektorka Branka Pavlović odabrala je za Međunarodnu selekciju i naslove sa neodoljivim i neustrašivim junakinjama: Srećno, Leo Grande Sofi Hajnd sa Emom Tompson u ulozi penzionisane učiteljice i udovice u potrazi za orgazmom i Rabije Kurnaz protiv Džordža V. Buša Andreasa Drezena, sa nagrađivanom Meltem Kaptan u ulozi domaćice iz Bremena koja, boreći se da oslobodi sina iz Gvantanama, stiže do Vrhovnog suda Amerike.

Međunarodni takmičarski program zaokružuje 1341 slika o ljubavi i ratu, dokumentarac Rana Tala o bogatom fotografskom opusu uglednog izraelskog foto-žurnaliste Mihe Bar-Ema.

Posle projekcija filmova Pomračenje i Okreni se ka suncu biće organizovani razgovori sa autorkama. 

Ovogodišnji žiri Međunarodne selekcije činiće: Aleksandra Odić, rediteljka, Boško Prostran, deo umetničkog dua Doplgenger i Nezaket Ekiči, umetnica performansa.

Regionalna takmičarska selekcija Horizonti Balkana selektora Ivana Bakrača pokazuje raznolikost na temu mentaliteta Balkanaca, iako pokriva različite države, istorijske epohe i generacije.

„Komšije su uvek tu, zaviruju u naše živote, ali i mi ponekad bivamo uvučeni u njihove, hteli to ili ne“, navodi Bakrač i ističe da je balkanska filmska scena trenutno dosta stilski raznolika i da se autori ne plaše da eksperimentišu sa različitim žanrovima.

Jedino ostvarenje srpske koprodukcije u ovoj selekciji je Garbura, debitantski dugometražni igrani film scenariste i reditelja Josipa Žuvana koji će na Slobodnoj zoni imati regionalnu premijeru, nakon svetske održane na prestižnom festivalu u San Sebastijanu.

Glavnim junacima, najboljim drugarima Nikoli i Antoniju, nije baš sasvim jasno zašto njihove porodice, koje su prve komšije, nemaju dobre odnose već godinama. Njihovom prijateljstvu ništa ne može stati na put, sve dok neko ne postavi pitanje svih pitanja: ko je prvi počeo? U glavnim ulogama su Franko Floigl, Mauro Ercegović Gracin i Ljubomir Bandović.

O patrijarhalnom mentalitetu na ovim prostorima govori i film Vera sanja more Kaltrine Krasnići, autorke sa Kosova. Ona je snimila film o ženi čiji će spokojni život, nakon samoubistva supruga, narušiti nametljivi rođaci koji tvrde da im pripada Verina porodična kuća. U ovom ostvarenju videćemo kako balkanske žene mogu mnogo više od onoga što od njih društvo očekuje.

Još jedna ženska sudbina tema je dugoočekivanog debitantskog filma Brodvej grčkog reditelja Hristosa Masalasa. Neli, koja je pobegla iz svoje bogate i zahtevne porodice, upoznaje u striptiz klubu Markosa, malog ali harizmatičnog gangstera, koji joj pomaže da pobegne od očuhovih poslušnika i odvodi je u Brodvej, napušteni zabavni park u kome živi mala zajednica plesača, skitnica, lopova i jedan majmun. Brodvej je mešavina melodrame, film noara i mjuzikla, smešten u svet odmetnika i lopova moderne Atine.

Metronom Aleksandrua Belka odvodi nas u Bukurešt i priča priču koja je mnogo više od rumunske verzije Romea i Julije. Godina je 1972, Čaušesku je na vlasti već sedam godina i taj diktatorski režim osudiće na propast ljubav dvoje srednjoškolaca. 

Horizonti Balkana predstaviće i filmove: Gorući dani domaćoj publici dobro poznatog turskog autora Emina Alpera, Veće od traume Vedrane Pribačić i Mirte Puhlovski o ženama koje su preživele mučenja, silovanja i ubistva voljenih u ratovima devedesetih, i priču o jednoj nedelji u zgradi u Hrvatskog narodnog preporoda reditelja Gorana Devića.

Posle projekcija filmova Garbura, Vera sanja more, Veće od traume i Hrvatskog narodnog preporoda, biće organizovani razgovori sa autorima.

O najboljem filmu u regionalnoj selekciji Horizonti Balkana odlučivaće: rediteljka Milica Tomović, novinarka Tamara Skrozza i Jelena Mišeljić, producentkinja i programska direktorka Filmskog festivala u Herceg Novom.

Svečanom dodelom nagrada i projekcijom finskog dokumentarnog filma Raj za karaoke Einarija Pakanena, 18. Slobodna zona biće zatvorena 8. novembra u 18.30 u Dvorani Kulturnog centra Beograda.

Nakon projekcije filma biće organizovan razgovor sa autorom.

Festival će 3. novembra svečano otvoriti dobitnik Zlatne palme, kapitalistička satira Trougao tuge Rubena Estlunda, u Beogradu (mts Dvorana, 18.30), Nišu (Sinepleks, 19) i Novom Sadu (Arena Sinepleks, 19:30). 

Ulaznice za svečano otvaranje u Beogradu su u prodaji na biletarnici mts Dvorane i online preko Ticket.rs, po ceni od 750 dinara.

Osim bogatog filmskog programa - više od 60 dokumentarnih i igranih filmova u 14 programskih celina - publiku Slobodne zone očekuju i brojna prateća dešavanja u vidu debatnog programa, radionica, izložbi, promocija knjiga, razgovora sa autorima...

I ove godine, deo filmskog programa biće dostupan publici u celoj Srbiji jer će platforma KinoKauch biti domaćin onlajn Slobodne zone od 9. do 23. novembra.

Ovogodišnji festival podržali su potprogram MEDIA programa Kreativna Evropa, Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Rekonstrukcija Ženski fond, Sekretarijat za kulturu Grada Beograda, Gradska uprava za kulturu Grada Novog Sada, Filmski centar Srbije i Francuski institut.