Српски играни филмови 1911-1999 – 100 најбољих

БАЛ НА ВОДИ
БАЛКАН ЕКСПРЕС
БАЛКАНСКИ ШПИЈУН
БАНОВИЋ СТРАХИЊА
БЕШТИЈЕ
БИЋЕ СКОРО ПРОПАСТ СВЕТА
БИТКА НА НЕРЕТВИ
БУБАШИНТЕР
БУЂЕЊЕ ПАЦОВА
БУРЕ БАРУТА
ЦРНА МАЧКА, БЕЛИ МАЧОР
ЧОВЕК ИЗ ХРАСТОВЕ ШУМЕ
ЧОВЕК НИЈЕ ТИЦА
ЧУДНА ДЕВОЈКА
ЧУДО НЕВИЂЕНО
ЧУДОТВОРНИ МАЧ
ЧУВАР ПЛАЖЕ У ЗИМСКОМ ПЕРИОДУ
ДАНИ
ДАВИТЕЉ ПРОТИВ ДАВИТЕЉА
ДЕЧКО КОЈИ ОБЕЋАВА
ДЕЛИЈЕ
ДЕРВИШ И СМРТ
ДЕВОЈКА
ДОРУЧАК СА ЂАВОЛОМ
ДВОЈЕ
ЕШАЛОН ДОКТОРА М.
ГОРКИ ДЕО РЕКЕ
ХАЈКА
И БОГ СТВОРИ КАФАНСКУ ПЕВАЧИЦУ
ЈАГОДЕ У ГРЛУ
ЈУТРО
КАД БУДЕМ МРТАВ И БЕО
КАКО ЈЕ ПРОПАО РОКЕНРОЛ
КАКО СУ СЕ ВОЛЕЛИ РОМЕО И ЈУЛИЈА
КАПЕТАН ЛЕШИ
КАРАЂОРЂЕ ИЛИ ЖИВОТ И ДЕЛА БЕСМРТНОГ ВОЖДА КАРАЂОРЂА
КИЧМА / GASP
КО ТО ТАМО ПЕВА
КВАР
ЛЕПА СЕЛА ЛЕПО ГОРЕ
ЛЕПОТА ПОРОКА
ЛИЈЕПЕ ЖЕНЕ ПРОЛАЗЕ КРОЗ ГРАД
ЉУБАВ И МОДА
ЉУБАВНИ СЛУЧАЈ ИЛИ ТРАГЕДИЈА СЛУЖБЕНИЦЕ ПТТ
МАЈСТОР И МАРГАРИТА / МАЕСТРО И МАРГАРИТА
МАЈСТОРИ, МАЈСТОРИ
МАРАТОНЦИ ТРЧЕ ПОЧАСНИ КРУГ
МАРШ НА ДРИНУ
МИ НИСМО АНЂЕЛИ
МИРИС ПОЉСКОГ ЦВЕЋА
МЛАД И ЗДРАВ КАО РУЖА
НАЦИОНАЛНА КЛАСА
НЕМИРНИ
НЕШТО ИЗМЕЂУ
НЕВИНОСТ БЕЗ ЗАШТИТЕ (1968)
НОЖ (1999)
ОТАЦ НА СЛУЖБЕНОМ ПУТУ
ПАД ИТАЛИЈЕ
ПАС КОЈИ ЈЕ ВОЛЕО ВОЗОВЕ
ПЕТРИЈИН ВЕНАЦ
ПОДЗЕМЉЕ / UNDERGROUND
ПОХОД
ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
ПОВРАТАК
ПРАЗНИК
ПРЕКОБРОЈНА
РАНЕ
РАНИ РАДОВИ
РИТАМ ЗЛОЧИНА
РОЈ
САБИРНИ ЦЕНТАР
САЛАШ У МАЛОМ РИТУ
САМ
САН
СЕОБЕ
СЕЗОНА МИРА У ПАРИЗУ / UNE SAISON DE PAIX A PARIS
СКУПЉАЧИ ПЕРЈА
СЛУЧАЈ ХАРМС
СПЕЦИЈАЛНО ВАСПИТАЊЕ
СПЛАВ МЕДУЗЕ
СУБОТОМ УВЕЧЕ
СВЕТИ ПЕСАК
ТИТО И ЈА
ТОПЛЕ ГОДИНЕ
ТРАГОВИ ЦРНЕ ДЕВОЈКЕ
ТРЕН
ТРИ
У РАЉАМА ЖИВОТА
УЖИЧКА РЕПУБЛИКА
ВАРИОЛА ВЕРА
ВАРЉИВО ЛЕТО ’68
ВЕЋ ВИЂЕНО / DEJA VU
ВЕЛИКИ И МАЛИ
ВИРЏИНА
ВРАНЕ
WР – МИСТЕРИЈЕ ОРГАНИЗМА
ЗАСЕДА
ЗЕМАЉСКИ ДАНИ ТЕКУ
ЗИМОВАЊЕ У ЈАКОБСФЕЛДУ
ЖИВОТ ЈЕ ЛЕП

 

Kinoteka u 2016

Jugoslovenska kinoteka je u skladu sa svojim ovlašćenjima, a prema Zakonu o kulturnim dobrima 28. 12. 2016. proglasila sto srpskih filmova za kulturno dobro od velikog značaja.  

Jugoslovenska kinoteka je u 2016. godini organizovala izbor sto najboljih srpskih filmova i proglasila ih za kulturno dobro od velikog značaja. Pokrenula je nove programe Filmski maraton i Moj izbor, uvela dnevne projekcije, bila domaćin izložbe o Dejvidu Boviju, što je sve naišlo na izuzetno interesovanje publike. Arhiv JK je nastavio sa restauracijama vrednog nasleđa, sa uspehom priredio već 18. Festival nitratnog filma... Ipak, predstoji još mnogo posla, ističe nakon 11 meseci mandata direktor Jugoslav Pantelić.

„Jugoslovenska kinoteka mora po hitnom postupku da pristupi procesu restauracije filmova koji su proglašeni za kulturno dobro od velikog značaja. Taj izbor, na koji imamo pravo, ali i obavezu kao filmski arhiv Republike Srbije, sačinili smo u saradnji sa istaknutim teoretičarima, profesorima i kritičarima, a obuhvatili smo period od prvog srpskog igranog filma „Karađorđe“ iz 1911. do kraja 1999. godine. Došli smo do reprezentativne liste koja će nam pomoći u određivanju prioriteta za restauraciju. Cilj je da dela iz istorije naše kinematografije javnosti možemo da prikažemo na kvalitetnim kopijama“, objašnjava Pantelić. 

 (Na listi u prilogu su naslovi do pozicije 102,  jer „S verom u Boga“ i „Nevinost bez zaštite“ (1943.) već imaju status kulturnog dobra od izuzetnog značaja.) 

„Mada ima jedan od najbogatijih fondova u svetu, Jugoslovenska kinoteka mora da nastavi sa traganjem za filmskom građom koja se tiče naših prostora i za materijalima za koje znamo da su snimljeni, a koji se vode kao nestali. Nažalost, to se odnosi i na negative nekih od najznačajnijih filmova srpskih reditelja, pre svega Aleksandra Saše Petrovića - „Majstor i Margarita“, „Grupni portret s damom“, „Biće skoro propast sveta“. Preduzimamo sve neophodne mere da ih pronađemo, kroz saradnju sa drugim arhivima, ali i laboratorijama“, kaže direktor Pantelić.

          Upravnik Arhiva JK Aleksandar Erdeljanović ističe da je u 2016. završena digitalna restauracija i prebacivanje na filmsku traku (u Mađarskoj filmskoj laboratoriji) šest igranih filmova o Prvom svetskom ratu, dok je 38 dokumentarnih filmova skenirano i prebačeno na filmsku traku (negativ i pozitiv kopije):

„Arhiv je u saradnji sa Slovenskom kinotekom i Austrijskim filmskim muzejom radio na restauraciji tri filma Karpa Godine. Urađena je digitalna restauracija dva slovenačka filma („Srećni Kekec“ i „Dovitljivi kekec“), kao i restauracija „Plastičnog Isusa“ Lazara Stojanovića, restauracija devet dokumentarnih filmova iz fonda JK i izrađen DVD „Razglednice starog srpskog filma – drugi deo“. Tri filma iz fonda JK skenirana su i postavljena na sajt EFG 1914 sa pratećim meta podacima.

Sa domaćim i stranim producentima Arhiv je sarađivao dajući materijale za snimanje filmova i TV serija: „Džejms Bond je bio Srbin“, „Vere i zavere“, „Tin Ujević“, „Istorija NDH“, „Apokalipsa Verden“...

Veoma uspešan bio je naš već 18. Festival nitratnog filma na kojem smo prikazali oko 60 filmova gostujućih arhiva. 

U okviru međunarodne saradnje učestvovali smo na festivalu Beli Stolbi u Rusiji (u organizaciji Gosfilm fonda), na 72. Kongresu FIAF-a i festivalu u Bolonji, gde smo prikazali jedinu kopiju na svetu filma „Trovačica“ iz 1916, a na festivalu u Pordenoneu prikazali smo nedovršenu restauraciju filma „Beograd, prestonica Kraljevine Jugoslavije“. 

U našem Arhivu takođe se nalazi jedina na svetu otkrivena kopija filma „Gde sveće tmurno gore“, koju smo skenirali za Japansku kinoteku“, navodi Erdeljanović samo deo bitnih, a javnosti manje poznatih aktivnosti Jugoslovenske kinoteke. "

            Upravnik Muzeja kinoteke Marjan Vujović navodi da je tokom 2016. u Muzeju i novoj zgradi prikazano oko 1.600 filmova na više od 2.000 projekcija. 

„Zadržali smo uspešne i prepoznatljive programske celine – Velikani svetskog filma, Fokus na autore, Šok koridor. U ciklusu  Sećanje na... veliki programi bili su posvećeni Draganu Nikoliću i Bati Živojinoviću, kao i drugim našim i stranim preminulim filmskim umetnicima. Uveli smo brojne novine i raduje nas veliki odziv za Filmski maraton, čije su teme do sada bile erotika, ekranizacije nobelovaca i sneg na filmu, kao i za Moj izbor u kojem poznate filmske i javne ličnosti prave i obrazlažu svoje liste, ispostavilo se vrlo različite. 

Uvedene su prepodnevne projekcije, te je Kinoteka postala jedini bioskop u gradu koji prikazuje filmove tokom čitavog dana. 

Saradnja sa stranim kulturnim centrima i ambasadama je već dugo značajna aktivnost Kinoteke, a u 2016. bilo je više od 25 takvih programa, sa preko 150 premijernih filmova, koji inače nikada ne bi bili viđeni u Beogradu. Posebno zapažena bila su gostovanja norveške rediteljke Anje Brejen, autora iz Irana u vreme Sajma knjiga, delegacije za Festival italijanskog filma, kao i iz Filmskog arhiva Kine radi ciklusa kineskih klasika, dok smo program savremenog kineskog filma prikazali u sklopu samita ministarstava kulture Kine i 16 zemalja centralne i istočne Evrope i posete kineskog predsednika Srbiji.  

Izložba koja je obeležila ovu godinu bila je posvećena Dejvidu Boviju, sa fotografijama Brajana Rašića, a tu su i izložba iz našeg Arhiva „Plavi anđeli filmskog platna“ (za Noć muzeja), izložba fotografija sa snimanja „Specijalnog vaspitanja“ Gorana Markovića, izložba slika Miće Popovića“, podseća Vujović.

АКТИВНОСТИ МУЗЕЈA НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА ЈАНУАРУ

 

Изложба „Ромео и Јулиј' на сцени Народног позоришта у Београду – драма и балет (јубилеји Шекспира, Прокофјева и Парлића)“, коју су приредиле Јелица Стевановић и Мирјана Одавић, отворена 15. децембра у Музеју Народног позоришта у Београду трајаће до марта ове године.

 

Поставка обухвата разне плакате, фотографије, сценографске скице, костиме Божане Јовановић, програме представа, Парлићеву кореографску свеску…

У јануару у Музеју Народног позоришта у Београду биће организован КОНЦЕРТ ФМУ у Музеју 17-тој. Наступа Никола Коровљељ на гитари. 

 

Музеј отвара  врата и врата позоришта својој публици и свим заинтересованим 21. јануара традиционално у 12 часова. 

 

А јануар затвара, 30.-тог  представљање књиге Миодрага Илића – Љубав се зове Ванда у издању Албатроса плус.

Arhipelag u 2016. godini - Godina dobrih knjiga

Arhipelag je u 2016. godini, u susret desetoj godini od osnivanja ove izdavačke kuće, imao jednu od najupešnijih sezona u svom radu. Arhipelag je u godini na izmaku objavio pedeset šest novih i obnovljenih izdanja, pokrenuo dve nove edicije Vreme i Čitanje Evrope, organizovao novo izdanje Beogradskog festivala evropske književnosti, kao i gostovanja i srpske turneje nekoliko velikih svetskih pisaca među kojima su i Klaudio Magris i David Grosman. Knjige Arhipelaga dobile su više domaćih i regionalnih književnih nagrada.

Arhipelag je u ovoj godini objavio nekoliko kapitalnih izdanja, kao što su biografija Sigmunda Frojda koju je napisao Ljubomir Erić, dvotomna studija Nevena Cvetićanina o veštini državništva od arhetipskih prauzora do modernih vremena ili Ilustrovana istorija beogradskih kafana Boška Mijatovića i Borisa Belingara, kao neodoljiva istorija privatnog života u Beogradu od početka XIX veka do početka Drugog svetskog rata. Arhipelag je u 2016. godini zaokružio i nekoliko dugoročnih projekata, među kojima su i trotomni memoari Dragoljuba Mićunovića koji obuhvataju vreme od 1930. do leta 2016. godine.

Zastupajući prava svojih domaćih autora, Arhipelag je sa poznatim izdavačima od Nemačke do Brazila, od Francuske do Kine, od SAD do Turske, od Italije i Španmije do Rusije potpisao ugovore o pravima i prevodima 27 knjiga svojih pisaca na 14 jezika.

U toku 2016. godine Arhipelag je učestvovao na pet međunarodnih sajmova knjiga i stručnih konferencija u oblasti izdavaštva (Peterburg, Moskva, Podgorica, Herceg Novi, Struga).

Arhipelag je objavio četiri štampana izdanja Arhipelag magazina i nastavio razvoj elektronskog izdanja ovog magazina za književnost, kulturu i nove ideje.

Veliki međunarodni projekat 100 slovenskih romana, u okviru koga je Arhipelag najaktivniji izdavač ove edicije, dobio je i svoje međunarodno izdanje na engleskom, španskom i portugalskom jeziku. Nedavno je prilikom obeležavanja deset godina od pokretanja edicije 100 slovenskih romana Arhipelag dobio Povelju Foruma slovenskih kultura kao najbolji nacionalni izdavač ove edicije.

Klub čitalaca Arhipelag je tokom 2016. godine doživeo čitavu ekspanziju uvećavajući se kako po broju novih članova, tako i po ostvarenom prometu.

Arhipelag je u ovoj godini objavio knjige nekih od najznačajnijih savremenih svetskih pisaca. Posle novog izdanja remek-dela Davida Grosmana Vidi pod: Ljubav, Arhipelag je premijerno predstaviti na Sajmu knjiga objavio roman velike ruske književnice Ljudmile Ulicke Zeleni šator, roman novog Harmsa ruske književnosti Alekseja Slapovskog Ja nisam ja o krizi identiteta u društvima u tranziciji, kao i izvrstan roman norveškog pisca Eugena Šuljgina S nekog drugog sveta koji govori o savremenom Istanbulu kao gradu priča i o savremenoj Turskoj kao složenom, podeljenom i uzbudljivom društvu izukrštanom mrežom najrazličitijih sukoba, interesa i sporova. Čitanje Italije je prva knjiga u novoj ediciji Arhipelaga Čitanje Evrope i ona donosi izbor iz nove proze nekih od najznačajnijih savremenih italijanskih pisaca, među kojima su Elena Ferante, Ticijano Skarpa, Antonio Penaki, Nikola Gardini ili Marko Balcano. Knjiga Čarlsa Simića Tamo gde počinje zabava jeste reprezentativni izbor najznačajnijih piščevih eseja: od poetike do eseja o velikim srpskim i svetskim pesnicima, od autobiografije do kritičke slike savremene Amerike.

Nastavljajući da neguje žanrove koji su neuporedivo značajniji u književnosti nego što su prisutni na javnoj sceni, Arhipelag je u 2016. godini, kao jedan od retkih domaćih izdavača koji objavljuje poeziju, objavio novih pet pesničkih knjiga, kao i novu knjigu priča Jelene Lengold Raščarani svet, koja predstavlja čitav književni događaj, kratke priče Ratka Dangubića Toliko toga je tamo, kao i nova izdanja prevođenih i nagrađivanih knjiga priča Mihajla Pantića Ovoga puta o bolu i Novobeogradske priče. Posebna izazov za čitaoce predstavlja knjiga trideset pisaca Priče o Danilu Kišu koju je priredio pisac Milenko Stojičić.

Nova knjiga aforizama Aleksandra Baljka Zidovi na horizontu donosi preko 2.700 aforizama u kojima se slika politika, društvo, mentalitet, karakter, kultura, čime nastaje uzbudljiva hronika savremenog sveta.

U ovoj godini Arhipelag je objavio i nekoliko značajnih savremenih domaćih romana. Pored romana Veselina Markovića Mi, različiti, koji je jedan od najznačajnijih romana novije srpske književnosti, i istorijskog romana Nikole Moravčevića Marko Mrnjavčević, Arhipelag je objavio roman Darka Tuševljakovića Jaz, posvećen ličnim i porodičnim dramama i lomovima u životu mladih ljudi u Srbiji od devedesetih do danas, i roman Milana Pece Nikolića Kulturan svet koji je duhovita, ironična, crno-humorna i katarzična slika bombardovanja 1999. godine.

U raznovrsnom i iznijansiranom izdabačkom programu posebno mesto imaju studija Nikole Moravčevića Srpske vlastelinke, posvećena velikim državnicama i diplomatkinjama u Srbiji krajem XIV i u prvoj polovini XV veka, knjiga čuvenih danskih psihoterapeuta Hane Lund i Jergena Lunda Stres, kao i Kratka istorija čokolade koju su napisali Ivana Vasiljević i Đoko Maljenović.

Sumirajući rezultate u toku 2016. godine, Gojko Božović, vlasnik i glavni urednik Arhipelaga, kaže:

"Arhipelag se nalazi ne samo na kraju jedne godine nego i na kraju prve desetogodišnjice svog rada. Otuda je ova godina bila još jedan trenutak za preispitivanje, bez koga ozbiljnog posla i nema, ali i za osmišljavanje novih izazova u poslu, s kojima će doći i nove knjige i novi čitaoci. Naš Klub čitalaca Arhipelag postao je za ovih deset godina jedna od najaktivnijih mreža čitalaca u Srbiji. Ove godine imali smo i najuspešniji nastup na Sajmu knjiga u Beogradu. Veoma sam zadovoljan kako su čitaocima prihvatili i podržali naš izbor. Deset godina rada Arhipelaga počiva najpre na činjenici da u Srbiji ima dovoljno čitalaca koji su zainteresovani za književnost i humanistiku kakvu mi objavljujemo. I to je izazov i obaveza u vremenu koje je pred nama. Mi već godinama govorimo čitaocima: „Nije sve loše, dobre su knjige.“ Naša je utoliko obaveza veća da knjige ostanu dobre. Imajući u vidu koje knjige srpskih i svetskih pisaca pripremamo za 2017. godinu, čitaoci će imati barem tu izvesnost. Knjige jesu zaista dobre."

У агонији у Народном позоришту у Београду

Какав се талог крије иза безбрижних бечких валцера? 

Кога треба убити: тамничара душе или издајника срца?

Да ли жеље могу бити криминалне?

 Да ли се истина најефикасније брише "мито" гумицом?

Непатворен крлежијанси израз, остављам вас у дилеми да ли је такав и расплет, али наговештавам суптилно и дискретно.

Хичкоковски напето у камерном простору загребачког салонца, актери само што не експлодирају. Уиграна глумачка тројка, наратор и инспектор, Бранко Цвејић, напаћена женска душа, која страст и крв дозира и пушта по потреби тренутка, маестрална Марија Вицковић и сугестивни адвокат-љубавник, суздржан док се не суoчи са стварнишћу - виртуозни Радован Вујовић.

 Браво акламацијом присутне публике усвојено.

„Не треба трошити емоције на паре,

већ паре на емоције“

Борис Мишковић, продуцент представе.

Драма „У агонији“ светлост дана угледала је 1928. године, а беседи о несрећној љубавној причи заснованој на неспоразуму, иза које се крију и друга приватна значења, попут издаје принципа људскостки у глобалу. Говори о временима када људе немилосрдно мељу друштвене конвенције, политичке промене и разноразни интимни баксузи. Све до 1962. године драма се састојала од два чина, када је додат трећи чин, својеврсан обрачун с друштвеном елитом. Саставни је део трилогије са „Господом Глембајевима“ и „Ледом“. Разговарајићи са продуцентом, директором агенције „Бео Арт“, Борисом Мишковићем, уз кафу, непрестално су имали проблем шта да раде са бароном Ленбахом? Једноставно им се никако није уклапао у концепцију. Зато су решили да га  кокну и комад започну од другог чина, те се опет свео на двочинку. Први чин је и тако „омаж конвенцијама позоришних тендеција тог доба“, те је на неки начин превазиђен. 

Редитељка  Ана Ђорђевић, која је урадила и адаптацију текста, напомиње да се радња комада дешава у зору савременог доба какво данас знамо, јер, време које комад описује „родитељ је овог нашег, наш систем вредности тада је рођен“:

„Остали смо у епохи. У питању су двадесете године XX века, изузетно значајан период у историји човечанства. Комплетан дотадашњи вишевековни поглед на свет из корена се мења вртоглавом брзином. Радња комада прати интензиван сукоб између мушкарца и жене, који функционише и као парадигма целе епохе зване савремено доба, зато што су сукоби, кризе, дилеме савременог људског бића, иако живи у технолошки и индустријски другачијем свету од оног од пре сто година, рођене и дефинисане с почетком Првог светског рата и, нарочито, у годинама после њега.“

Према њеним речима, представа прати процес постепеног схватања лажи у којој модерни човек живи, схватање свих аспеката појавности каква она јесте заиста, а не како се привиђа услед пројекција и уверења: 

„Схватање је трагичан догађај. Оно је рушење делузија. А након њега следи: шта после овога? Колико смо спремни да се суочимо са стварношћу?“

Живимо у временима пандемије лажи и лажних вредности. Она је на пиједесталу, она је парадигма, она је етаблирана, она је етимологија нашег друштва.  Стога овај комад у свој фокус ставља ту и такву лаж и дилему прихватити је или не. Да ли је и таква дилема лажна?

Редитељка не крије да је отворено стала на страну женског лика који се не мири са правилима игре, која се свега одриче по цену жртве:

„Крлежа је истакао жену као жртву породичног насиља, али и насиља од стране љубавника, а лажи, преваре, издаја, лицемерје, махинације су начин како функционише свет најуспешнијих и можете да бирате да прихватите или не та правила игре“

Тако долази и до диференцијаци  и природне селекције људских јединки на оне: „савитљиве, практичне личности, као што је адвокат Иван Крижовец,  који прихватају стварност такву каква је. Али, има и оних личности које, након схватања, одбијају да играју по новоткривеним важећим правилима по којима свет функционише. Таква је личност Лаура Ленбах и ово је прича о њеној страственој и аутодеструктивној чежњи ка апсолутној праведности“.

Но, није ли такав отпор бесмислен попут оног Дон Кухота? Бојим се да овај свет делује по принципу "узми или остави". Шоу ће ићи и без нас, а бићемо изопштени, одбачени. Треба прецизно, попут апотекара, вагати своју капитулацију са светом. Нешто прихватити, нешто шутнути. Прагматично али етички. Алхемичарски посао. 

Када сам био тинејџер нисам много марио за Крлежина дела. Био ми је превише далек и мрачан, све са том ражалованом класом плаве крви, која  пати и буквално трули и поприма ум психопата, ти метузалеми који се фрљају некрофилиски геманизмима. 

Када су млад величаш и живиш живот, бесмртан си и суров. Не треба ти сентимент нити сећања. Младост отима живот, а старост се храни сећањима. Баш она, као и животно искуство потребни су да се схвати и разуме Крлежа. 

Маја 2015 у Југословенском драмском позоришту гледао сам „Вучјака“, Хрватског народног казалишта. Четири сата и пар пауза. Као тинејџер не бих имао стрпљења да то одгледам до краја. Младост нема стрпљења, старост времена. Младост нема кочницу, старост не може да убрза. Младост је надобудна и превише критична према свету око себе. Може јој се! 

Сасвим другачије искуство имао је мој друг, Спале, авиомеханичар. Његова страст је била књижевност-памтио је романе, ликове и радњу, вешто (зло)употребљавао пригодне цитате по журкама у нобл друштву. Које је своју невеселу судбину у раљама соцреализма препознавала у Крлежиним делима. Многе крхке мамине и татине принцезе из тих грађанских бајки пале су као жртве манипулација тог префриграног манипулатора. Тако пролазе они који препознају тренутак у којем живе и прикопчају се. Жива истина!

Схватио сам, богу хвала, отад, да свет не почиње и на завршава се са мном. Да нисам попио сву памет овог света. Схватио сам да ценим или бар толеришем различитост.  Научио сма лекције, који многи неће за живота.

Овај комад актуализује проблем статусних и животних промена. Истражује где почиње лудило, не губећи из вида да је дефинитивно победило и да влада светом. Да  је битно да уочимо његову генезу не би ли нешто схватили и себи помогли. 

У њему  припадници високог племства, одгајани у неком другом, имућнијем и мирнијем,  да не тврдим срећнијем времену, посрну и не сналазе се баш најбоље у новим, турбулентним и бременитим временима. Доказујући да беда и несрећа из људи извлачи оно најгоре, Крлежа продире у саму срж људске природе и карактера, у његове мрачне поноре. 

Редитељка обећава савремени редитељски, а пре свега глумачки израз-динамичан, трилерски-филмичан, естетски и значенски гледљив.

Марија Вицковић истиче да још од студентских дана прижељкује ову улогу, призивала је, а да је некад ово дело читала „као да га чита први пут.“ 

„Ово је најинспиративнија улога у мојој досадашњој позоришној каријери“, закључује. 

Радован Вујовић указије да се овде ради о приватној продукцији, уз задржан висок уметнички критеријум.  Представа не подилази публици, али верује да ће бити врло гледана. Слаже се са колегиницом да је ово „улога која је сан сваког глумца“.

 

Бранко Цвејић своју улогу тумачи коа велики изазво и изражава жаљење што је Крлежа протеран из ђачке лектире.  У почетку је био скептичан како ће публика прихватити ово дело, али је сада уверен да ће „ићи и код најшире публике“ и додаје: „са задовољством сам ишао на пробе.“

Борис Мишковић, продуцент, економиста по струци, напомиње да су проблеми у  ходу решавани, разумевањем, а коначни суд је на публици. Радује се што су радили „нешто значајно, нешто заиста вредно“.

 

Гостујућа представа „У агонији“, по истоименој драми Мирослава Крлеже, у режији Ане Ђорђевић и продукцији „Бео арт-а 2015 ДОО“, биће изведена 30. децембра (20:30) на Сцени „Раша Плаовић“. Прва реприза је 19. јануара 2017. године Ово Крлежино дело је драмски најизвођеније, али и по критици најбоље оцењено. 

Последњи пут  играно је на београдским „даскама које живот значе“ у Звездара тетару  јуна 1987. Адаптацију и режију тада је урадила Вида Огњеновић, браћа Вранешевић музику, а играли су  Милош Жутић, Ђурђија Цвејић, Властимир Ђуза Стојиљковић, Оливера Марковић и други. 

У рецентној инсценацији наступају Марија Вицковић (Лаура Ленбах), Радован Вујовић (др Иван Племенити Крижовец) и Бранко Цвејић (Приповедач/ Инспектор).

Сценографију је урадила Миа Давид, костимограф је Адријана Пајић, док је о сценском говору бринула Дијана Маројевић.

Мирослав Крлежа (7. јули 1893. – 29.  децембар 1981.) родио се, живео и преминуо у Загребу. Потиче  из грађанске породице, ниже-среднљег социјалног слоја. Гимназију похађа у Загребу, а војну кадетску школу у Печују.  Пред почетак Великох рата (I светски) бежи у Србију,  с намером да буде добровољац. Но, српске власти сумњајући да је у питању шпијун протерују га.   Мобилисан је 1915. године и послат на галички фронт. Због лошег здравља већи део проводи по болницама и бањама. Други светски рат проводи у Загребу.

Ана Ђорђевић рођена је у Београду 1977. године. Дипломирала је  позоришну и р режију на Факултету драмских уметности. Професионални је редитељ од 2000. године.  Већину представа је писала ауторски текст или драматизовала прозно дело. 

П.С. Конференцији за штампу присуствао је и симпатични бели, коврджави пас који  је у мени одмах препознао донатора хране. Но, није било ни време ни место.