Tit Andronik u JDP-a

 

"Tit Andronik“ je, kako se veruje, Šekspirova prva tragedija, a nesumnjivo najbrutalnija od svih koje je napisao. Bavi se pitanjima pravde, mržnje, osvete i nemilosrdne borbe za vlast. Iako je tokom XVII veka, kada je nastala, naišla na ogromno odobravanje i neverovatan uspeh, tragedija kasnije nailazi na oštru osudu kritike te biva dugo zanemarena, da bi sredinom XX veka ponovo doživela popularnost koja od tada neprekidno raste. Osim što se sve češće postavlja na scene širom sveta, drama „Tit Andronik“ je nekoliko puta ekranizovana, a i poslužila je kao inspiracija čitavom nizu dela iz oblasti književnosti i popularne kulture.

Reditelj Andraš Urban, kome je ovo prva saradnja sa Jugoslovenskim dramskim pozorištem, u svom čitanju ove krvave tragedija provlači Šekspirove teme kroz kontekst sadanjeg trenutka, postavljajući pitanja da li smo kao ljudi od tada do danas napredovali ili smo i dalje skloniji da posegnemo za osvetom nego za pravdom.

 

 

Zakon „oko za oko“ kao da je sastavni deo čoveka. Svaki sistem i svaki čovek samo proizvodi po ko zna koju parafrazu na istu temu. Ne veruješ državi, ne veruješ zajednici, ne veruješ drugoj osobi. Svi su te već jednom izdali. Ne veruješ u pravednost, ne veruješ u pravdu. Osveta nije priča za svetlo dana, osveta je mrak. Mrzimo. Mržnja se opravdava, mržnja se razume. Mržnja se podgrejava, drži se u pripremi. Stacionira se u čovekovoj podsvesti, proključa baš tada kada zatreba. Mržnja uvek odigra svoju istorijsku i društvenu političku ulogu. Točak za trčanje. Beskonačni krug. 

Nije istina da je mržnja i ljubav nešto slično, nije istina da je ljubav i mržnja isto. Mržnja je mržnja, ljubav je ljubav. Svet je surov, društvo je surovo, čovek je surov. Stvarnost je surova. Pozorište je surovo. No, surovo pozorište je ipak samo pozorište. Topla sala, udobna sedišta, odličan tekst, bravurozni glumci. Prijatan događaj. Zabava. Utočište. Ali bez obzira koliko nam se to čini istinitom, dobro znamo da pozorište nije samo zabava. Pozorište nije „samo“ pozorište. Pozorište je pozorište i ništa drugo. Put spoznaje. Sebe samih. Čoveka. Da. Pozorište menja svet. Pa šta?!

P. S. Čitam „Reč reditelja“ i sa skromnom radošću konstatujem da nisam ni napisao reč politika. Pročitam ponovo. Ipak jesam.“, kaže Andraš Urban

Premijera, ponedeljak 26. decembar 2022. godine

Scena „Ljuba Tadić”

 

 

ANDRAŠ URBAN diplomirao je režiju 2000. na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Studirao je u klasi prof. Vlatka Gilića, a posle petogodišnje pauze, nastavio u klasi prof. Bore Draškovića. Upravnik Pozorišta „Deže Kostolanji” u Subotici od 2006. Osnovao je prvi ansambl ove kuće, izborio se za pozorišnu salu, pokrenuo program gostovanja po Vojvodini „Dezireov tramvaj“ i internacionalni / regionalni pozorišni festival Desiré Central Station. Kao sedamnaestogodišnjak formirao je pozorišnu i književnu radionicu, a potom trupu AIOWA. Nastupao je kao autor, reditelj i glumac. Sa predstavama Hamlet i Vojcek u subotičkom Narodnom pozorištu gostovao na 26. Bitefu 1992. Postavio je preko 70 profesionalnih predstava, u nezavisnim produkcijama i etabliranim pozorišnim kućama u Subotici, Novom Sadu, Somboru, Beogradu, Nišu, Prištini, Segedinu, Ljubljani, Mariboru, Parmi, Rijeci, Zagrebu, Bitolju, na Cetinju, u Podgorici, Sarajevu, Klužu, Temišvaru, Berlinu, Varni, Budimpešti. Urban je autor kratkih filmova Niko i neko, Staklo, Kao da nas i nema. 

Napisao je knjigu pripovedaka Partizan iz zore. Njegove predstave gostovale su i nagrađivane na festivalima: BITEF, MESS, POST, Sterijino pozorje, Festival profesionalnih pozorišta Vojvodine, Festival profesionalnih pozorišta Srbije „Joakim Vujić", FIAT, SZASZ, THEALTER, MOT, Infant. Dobitnik je nagrada: „Bojan Stupica“ 2017, „Joakim Vujić“ 2012, „Mari Jasai“ („Jászai Mari“), Nagrade za paralelnu kulturu, Nagrade za umetnost vojvođanskih Mađara, Nagrade „Pro Urbe“ grada Subotice, Nagrade „Pro Urbe“ grada Senta, Nagrade „Šandor Heveši“ („Hevesi Sándor“), Sterijinih nagrada za režiju i najbolje predstavu (2016, 2021)…

 

TIT ANDRONIK

Vilijam Šekspir

 

Prevod: Živojin Simić i Sima Pandurović

 

 

Režija i scenografija:                     Andraš Urban

Dramaturg i pomoćnik reditelja: Vedrana Božinović

Kostimografija:                                               Lina Leković

Kompozitor:                                                     Irena Popović

Scenski govor:                                Ljiljana Mrkić Popović

Dizajn svetla:                                   Dejan Draganov

 

Igraju:

               

Tit Andronik                                      GORAN ŠUŠLJIK

Tamora                                               ANĐELIKA SIMIĆ

Lavinija                                JOVANA BELOVIĆ

Aron                                                     VELJKO STEVANOVIĆ

Saturnin                                              JOAKIM TASIĆ

Marko Andronik                              LAZAR ĐUKIĆ

Lucije                                                   LUKA SEVIĆ

Basijan, Dadilja                 DRAGAN SEKULIĆ

Demetrije                                          PETAR PETROVIĆ

Hiron                                                    LUKA ANTONIJEVIĆ

Martije, Mutije, Klovn MLADEN LERO

Kvint                                                    MILAN BOBIĆ

Muzičarka                                          IRENA POPOVIĆ

                                              

                                              

Organizator:                      Vladimir Perišić

Inspicijent:                                        Dušan Milosavljević

Sufler:                                  Dragana Anđelković

 

Asistent reditelja:                           Simo Đukić

Asistent scenografa:      Ivanja Krnjić

Asistent kostimografa:                 Mia Đurović

Asistenta kompozitora:                Nikola Dragović

Majstor svetla:                                Siniša Čupić

Realizator zvuka:                             Vladimir Becin

 

 

PREMIJERA PUČINIJEVE OPERE TURANDOT

 23. decembra u Narodnom pozorištu/30. decembra u Madlenianumu

 

 

 Opera Đakoma Pučinija Turandot, pod dirigentskom upravom Stefana Romanija, u režiji Marija Pavla del Monaka, biće premijerno izvedena 23. decembra (19,30) u Narodnom pozorištu u Beogradu i 30. decembra (19,30) u zemunskom Madlenianumu.

Ovo opersko remek-delo urađeno je u koprodukciji Narodnog pozorišta u Beogradu i Opere i teatra Madlenianum koji su do sada realizovali već nekoliko veoma uspešnih zajedničkih predstava.

Reditelj ističe da naslovna junakinja, kao mitski lik dela koje je vremenski pozicionirano u imaginarno doba stare Kine, uprkos svom bajkovitom okruženju, poseduje izrazito ljudske osobine ličnosti i vrlo realne psihičke raskole sa kojima se i običan čovek susreće.

„Podvlačim tematiku zaljubljivanja, a ne same ljubavi, jer je upravo zaljubljivanje princa Kalafa u princezu Turandot jedna nuklearna uvertira, čiji napon i opsesivna izdržljivost sprovode delo i igraju bitnu ulogu u transformaciji same Turandot. Ona se, iz jedne hladnokrvne, rigidne i linearne ličnosti, pretvara u nežno i humanizovano ljudsko biće koje je razrešeno tamnice sopstvenih misli i koje se oslobađa sopstvene surovosti“, otkriva mladi i veoma talentovani Mario Pavle del Monako koji prvi put režira u Beogradu.

Maestro Stefano Romani, pod čijom je palicom pre dve i po godine održana premijera još jedne Pučinijeve opere Manon Lesko, urađene takođe u koprodukciji Narodnog pozorišta u Beogradu i Madlenianuma, ističe da mu svako dirigovanje Turandot izaziva posebne emocije.

„Nažalost, Pučini nije mogao da ode dalje od smrti robinje Liu. Taj trenutak pretočio je u muziku na jedinstven i neponovljiv, majstorski način. Za nas, dirigente, i danas ostaje dilema da li da idemo dalje, do kraja dela koje je napisao Alfano ili da stanemo tamo gde je stala ruka velikog maestra. Iskreno, svaki put kad dirigujem Turandot, duša me uvek navodi da kažem: Pučini je ovde mrtav, sve što se sada dešava nije Pučini, već želja čoveka da uvek svemu stane na kraj. Ali...“

Priznati italijanski dirigent smatra da je Turandot, od svih dela slavnog kompozitora, možda i najzahtevnija za izvođače jer od njih traži izuzetnu posvećenost kako na tehničkom, tako i na interpretativnom nivou.

„Neke od arija iz ove opere smatraju se među najtežim za pevanje jer je Pučini sa njima, skoro, stigao do granica nemogućeg. Ta, veoma bogata i impozantna orkestracija, zahteva raskošnu i više nego ogromnu, dominantnu pevačku snagu koja ne sme da dozvoli da je, u pojedinim segmentima, pokriju instrumenti. Rad na ovoj operi iziskuje ogroman napor i pažljivo proučavanje kako bismo na najbolji način dočarali Pučinijeve misli“, ukazuje iskusni gospodin Romani koji je na svetskoj sceni prisutan već više od trideset godina nastupajući na kamernim, koncertnim i operskim podijumima širom planete.

U operi Turandot, tom raskošnom delu prepunom predivnih arija, ali i dramatičnih i napetih scena, 23. decembra nastupiće Jasmina Trumbetaš Petrović (Princeza Turandot), Ermin Ašćerić (Car Altoum/ Princ od Persije), Dragoljub Bajić (Timur), Rozario la Spina k.g. (Kalaf), Snežana Savičić Sekulić (Liu), Vladimir Andrić (Ping), Darko Đorđević (Pang), Stefan Živanović (Pong), Milan Obradović (Mandarin) i balerina Milica Jević Drndarević (Duh princeze Lou-Ling).

Nedelju dana kasnije, u Madlenianumu, u podeli će biti Jasmina Trumbetaš Petrović (Princeza Turandot), Ermin Ašćerić (Car Altoum/ Princ od Persije), Ivan Tomašev (Timur), Janko Sinadinović (Kalaf), Sofija Pižurica (Liu), Ljubodrag Begović (Ping), Mladen Prodan (Pang), Siniša Radin (Pong), Milan Obradović (Mandarin) i balerina Olga Olćan (Duh princeze Lou-Ling).

U predstavi učestvuju Hor i Orkestar Narodnog pozorišta u Beogradu.

Osim dirigenta, internacionalni deo autorske ekipe čine i Vilijam Orlandi (William Orlandi) (scenograf i kostimograf), Volfgang fon Zubek (Wolfgang von Zoubek) (dizajner svetla) i asistent kostimografa Frančesko Bonati (Francesco Bonati) koji kaže:

„U ovom svetu gde su osećanja zabranjena, svaka individualnost je izbrisana, potlačena, skrivena lakiranim i obojenim maskama, ali istovremeno anonimna i otuđujuća. Ali, kada se ova priča dešava? U kojoj eri se dešava priča o Turandot? Ako protagonisti nose kostime inspirisane kineskom tradicijom, sa lakim i skupocenim tkaninama, svet oko njih je mračan i misteriozan, i premešta radnju u sumoran i beskrupulozan svet. U spoju antičkih i savremenih elemenata, Pučinijevo delo podseća da se otvaranje srca, prihvatanje bola i mogućnost da se pogledamo u oči tiče svih nas, juče kao i danas“, smatra Bonati.

Koreografiju je uradio Miloš Kecman, stručni saradnik na predstavi bila je Ivana Dragutinović Maričić, koncertmajstori su Edit Makedonska i Vesna Janssens, šef Hora je Đorđe Stanković, dok je pevače, pored maestra Romanija, pripremao i dirigent Đorđe Pavlović.

Sledeće izvođenje predstave Turandot u Operi i teatru Madlenianum je 26. januara 2023. godine za Dan Madlenianuma, kada slavimo 25. rođendan.

 

Predstavljen program Čačka prve Prestonice kulture Srbije 2023. godine - ČAČANSKA RODNA

 

Unapređenje infrastrukture, Trg Nadežde Petrović, revitalizacija Rimskih termi, “Sonjin septembar” posvećen Sonji Savić, Muzej košarke, koncerti, izložbe, predstave

 

 „Čačanska Rodna“ slogan je grada Čačka koji je proglašen  Nacionalnom prestonicom kulture 2023. godine.  Predstavljanje najznačajnihih delova programa 2023. godine, koji uključuju novu infrastrukturu i gradske kulturne celine, održano je 12. decembra 2022. u Kulturnom centru Čačka uz prisustvo brojnih predstavnika medija i ličnosti iz kulturnog života Srbije. Okupljenima su se obratili Maja Gojković, potpredsednica vlade i ministarka kulture u Vladi Srbije i Milun Todorović, gradonačelnik Čačka.

„Titula prve nacionalne prestonice kulture istovremeno je priznanje, koje podstiče i jedinstvena prilika za Čačak da entuzijazmom, vizijom i ozbiljnim ulaganjima, napravi suštinski iskorak i bude prepoznat kao nacionalni centar razvoja kulture“, naglasila je ministarka kulture. „Grad pod Jelicom, koji su proslavili Nadežda Petrović, Vladislav Petković Dis, Branko V. Radičević, ali i muzičari Bora Đorđević i Radomir Mihailović Točak, glumica Sonja Savić i mnogi drugi, mesto je u kome se prepliću tradicionalno i moderno. On je i grad košarke, koji je oduvek bio svoj i poseban, i pre svega otvoren prema svima. Uverena sam da će i u 2023. godini biti dobar domaćin i da ćemo zajedno slaviti kulturu i promovisati ono najbolje što Čačak ima“, poručila je ministarka kulture.

Gradonačelnik Čačka, Milun Todorović,  poželeo je svima dobrodošlicu i naglasio: “Sledeća godina je 175 godina od prvog čitalaštva u našem gradu, 75 godina  od osnivanja kompanije “Sloboda”, 60 godina od “Disovog proleća”, 50 godina od početka izlaska važnog časopisa “Gradac”, 30 godina od Otvorene knjige Balkana, zatim su tu “Krug”,  “Umetnost i papir”, sve ono što se baštinilo vekovima i decenijama rekao bih da se implementira i unapređuje u narednoj 2023. godini. Sve ono što su naši prethodnici radili i uradili  na nama je da unapredimo, da napravimo postojeće manifestacije važnijim, bitnijim, vidljivijim, a nove mlade talente da podržimo i da im pružimo vetar u leđa i oslonac.”

Idejni koncept „Čačanske Rodne“ zasniva se na vrednostima koje čine ljudi Čačka koji su kroz istoriju formirali kulturni profil grada, mnogobrojnim ličnostima koje su rođenjem, životom i stvaranjem vezane za Čačak. Čačak je poznat kao  grad Nadežde Petrović, Vladislava Petkovića Disa, Tanaska Rajića, Sonje Savić, vojvode Stepe, Puriše Đorđevića, Dragana Kićanovića, Željka Obradovića i mnogih drugih značajnih ličnosti iz istorije, kulture i sporta.

„Čačanska Rodna”  tokom 2023. godine biće predstavljena  kroz četiri podteme koje zajedno stvaraju  jednu celinu, tj. sublimiraju kulturni profil grada: „Na Slobodi”, „Na Moravi“, Na raskršću“, „Na kaldrmi”. Svaka od njih na osoben način prikazuje najvažnije elemente tekuće kulturne produkcije, ali i bogatstvo nacionalne i zavičajne baštine.

Celina „Na Slobodi” odnosi se na unapređenje infrastrukture čime će Čačak dobiti jedno potpuno novo lice. Obuhvaćene su Ulica Župana Stracimira, šetalište koje odiše istorijom i trajanjem, rekonstrukcija   Ulice Cara Dušana uz prateća parterna uređenja objediniće muzejsko galerijski kompleks postojećih i novih ustanove kulture u jedinstven prostor koji posetiocu pruža priliku da poseti 2 galerijske i 3 muzejske postavke. U planu su, između ostalog,  sledeći programi:

·          Obezbeđivanje prostora za Stalnu postavku Umetničke galerije “Nadežda Petrović”

·         Trg Nadežde Petrović

·         Otvaranje Muzeja poezije kao nove bibliotečke celine u okviru  Gradske biblioteke u Čačku

·         Međunarodni festival ANIMANIMA 2023 – koji promoviše umetnost animacije i predstavlja  referentna imena savremene animacije

·         Specijalizovana izložba za slepa i slabovida lica u saradnji sa Tiflološkim muzejem iz Zagreba, jedinom ustanovom ovog tipa u regionu

·         Dramski komad o Vojvodi Stepi Stepanoviću

·         Modna revija kolekcije inspirisane znamenitim ženama Srbije, dizajnerke Slađane Pantović - PS Fashion

 

Celina „Na Moravi“ obuhvata brojne projekte, među kojima su:

·         Muzej košarke, smešten u zgradi najstarijeg Sokolskog doma u Srbiji

·         Legat Branka V.Radičevića: preko 3.000 knjiga, mnogobrojnih rukopisa, fotografija, ličnih predmeta, nagrada, umetničkih slika i nameštaja na trajnom čuvanju dato je Čačanskoj biblioteci.

·         Volonterski centar – koji ima ulogu da pruži podršku organizatorima kulturnih programa tokom trajanja prestonice, ali i kasnije.

·         Sabor frulaša „Oj, Moravo“ koji decenijama  afirmiše i popularizuje sviranje na fruli, i lider je u zaštiti  muzičkog i folklornog nasleđa srpskog naroda

·         Međunarodni festival folklora „EtnoFest“  koji okuplja kulturno-umetnička društva iz Srbije ali i sveta, Kolumbije,Meksika,  Amerike, Kine ...

Činjenica je da je Čačak, grad u centru Srbije, nekada velika raskrsnica, u jednom trenutku ostao u zapećku, ali  zahvaljujući novom auto-putu ponovo je  važna raskrsnica . Tema “Na Raskršću” je vezana i za razvoj infrastrukture.  Ova celina, između ostalog, obuhvatiće:

·         Revitalizaciju Rimskih termi u centru grada i  njihovo integrisanje u gradsko šetalište

·         Jubilej: 50 godina časopisa „Gradac“, časopisa koji je davno prevazišao lokalne i nacionalne okvire, upisujući se među međunarodno najpoznate naslove periodike koji nastaju u Srbiji.

·         “Voz kulture”, koji povezuje Čačak kao prestonicu kulture sa Beogradom kao prestonicom Republike Srbije, i nekoliko gradova, sa Čačkom povezanih železničkom prugom: Čačak-Požega-Užice-Valjevo-Beograd

·         Muzički spektakl ROK OPERA - kada će Prestonica kulture ugostiti Hor i Orkestar Opere Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada i Novosadski Big Bend.

·         Sonjin septembar – izložbeno – rezidencijalni program posvećen glumici Sonji Savić

·         Koncert klasične muzike na otvorenom i jubilej čačanske muzičke škole

·         Kulturna renasansa Ovčar Banje sa fokusom na duhovne sadržaje primerene ” Srpskoj Svetoj Gori”

·         21. DANI FOTOGRAFIJE U SRBIJI – ČAČAK 2023, u potpunosti su posvećeni višestruko nagrađivanom autoru Vojislavu Voju Peštercu, sa samostalnom retrospektivnom izložbom.

Celina “Na kaldrmi” posvećena je  urbanom životu, ali i sećanju na kulturu i zabavu u starom Čačku, izdavajaju se programi:

·         AR vremeplov - prezentovanje istorije grada kroz upotrebu savremene tehnologije

·         Čačanski rasadnik - program koji je posvećen poznatim i manje poznatim stvaraocima koji potiču iz Čačka, i priča o njihovim uspesima.

·         Pozorišna predstava o Sonji Savić u režiji Andraša Urbana, u saradnji sa Bitef teatrom iz Beograda

·         KARUSEL - festival ambijentalne i etno muzike

·         Otvaranje etnološke postavke „Gradska Kuća“, u Hadžića, odnosno Virerovoj kući. Ovaj vredan spomenik srpske građanske kulture,  predstaviće enterijer građanske kuće sa kraja 19. veka  i vredne predmete koji su činili život građanskog Čačka ovog perioda.

·         Priča o gastronomiji i seminar o hrani kao nematerijalnom kulturnom nasleđu

·         Festival DUK i oslikavanje silosa na ulasku u grad  - Dani Urbane kulture u Čačaku

·         “Naši Romi”, prezentacija romskog nematerijalnog kulturnog nasleđa - praznik Bibija

·         Program: Rakija (stavljena na Uneskovu listu) kao element nematerijalnog kulturnog nasleđa u okviru manifestacije “Smotra najboljih srpskih šljivovica” koju organizuje Institut za voćarstvo iz Čačka

·         “Korzo” - zamišljen kao celodnevni multimedijalni program na više lokacija  koji je sastavljen iz nekoliko delova u okviru koga će biti predstavljen stari Čačak.

·         PRIČA – (Pivo, rok n’ rol i Čačak) Festival domaćih i stranih rok bendova

U 2023. godini Čačak obeležava nekoliko velikih jubileja u vezi sa izuzetno značajnim ličnostima i javnim ustanovama:

·         75 godina od osnivanja industrijskog giganta, Kompanije „ Sloboda “

·         75 godina Međuopštinskog istorijskog Arhiva

·         60 godina Disovog proleća

·         50 godina časopisa „Gradac “

·         30 godina Međunarodnog simpozijuma „Umetnost i papir“

·         150 godina od rođenja naše velike slikarke Nadežde Petrović

Slogan prestonice, „Čačanska Rodna“,  inspirisan je imenom posebne sorte  šljive koja je nadaleko prepoznatljiv čačanski poljoprivredni proizvod nastao  u Institutu za voćarstvo Čačka.  Kroz ovaj moto predočena je ideja celog projekta – vizija Grada Čačka kao vekovnog plodnog (rodnog)  tla za razvoj kulture, umetnosti, duhovnosti, ali i nauke, privrede, turizma, sporta...

Nosioci projekta “Čačanske Rodne“ su ustanove kulture Grada Čačka: Dom kulture odnosno Kulturni Centar Čačka, Umetnička galerija „ Nadežda Petrović “, Narodni muzej, Gradska biblioteka „Vladislav Petković Dis “, Međuopštinski istorijski Arhiv, Gradsko pozorište, kao i brojna udruženja…

Prestonica kulture Srbije jedan je od najznačajnijih projekata koje je pokrenulo Ministarstvo kulture i informisanja uz podršku Vlade Republike Srbije.

Zimsko izdanje Mreže festivala Jadranske regije

Četiri moćne filmske priče iz regiona besplatno online od 10. do 18. decembra

 

Filmske manifestacije ujedinjene u Mrežu festivala Jadranske regije: Zagreb Film Festival, Sarajevo Film Festival, Festival autorskog filma Beograd, Filmski festival Herceg Novi i Ljubljanski filmski festival, nakon dva uspešna prolećna izdanja, predstavljaju prvo Zimsko izdanje, koje će održati od 10. do 18. decembra na online platformi ondemand.kinomeetingpoint.ba.
 

Na online platformi će biti prikazana četiri filma: Ja sam Frenk Metoda Peveca, Asimetrija Maše Nešković, Otac Srdana Golubovića i Bog postoji, njeno ime je Petrunija Teone Strugar Mitevske. 

Filmovi će biti dostupni publici na teritorijima zemalja članica Mreže, i to u potpunosti besplatno.

„Zimsko izdanje smo osmislili sa željom da, uz pomoć platforme koja objedinjuje publike pet velikih regionalnih festivala, doprinesemo dosegu nekoliko važnih filmova, i to u zimskom periodu kad više vremena provodimo ispred ekrana u toplini doma. Reč je o filmovima čiji se distributerski ciklus donekle ili u potpunosti poklopio s pandemijom te stoga nisu dobili priliku da steknu regionalnu publiku u meri u kojoj to zaslužuju. U programu su dva ostvarenja koja publika izvan matičnih zemalja možda nikada nije imala priliku da vidi i dva koja su uspešne međunarodne turneje zaključila vrednim nagradama i priznanjima“, izjavili su organizatori.

Otac Srdana Golubovića osvojio niz značajnih nagrada uključujući Nagradu publike u programu Panorama Međunarodnog filmskog festivala u Berlinu. Nakon što mu socijalna služba oduzme decu, nezaposleni nadničar Nikola napušta svoje malo selo na jugu Srbije i pešice kreće na put prema Beogradu gde planira svoj slučaj da iznese ministru. 

Uloga očajnog oca koji od gubitnika s društvene margine postaje junak našega doba Goranu Bogdanu obezbedila je brojne nagrade i priznanja, kao i nominaciju za nagradu Europske filmske akademije za najboljeg evropskog glumca. Ostale uloge u filmu tumače Boris Isaković, Nada Šargin, Milica Janevski, Muharem Hamzić i drugi.

Film Ja sam Frenk slovenačkog reditelja Metoda Peveca pred gledaoce postavlja zanimljivu moralnu dilemu: Šta biste učinili kad biste nasledili milionski iznos za koji znate da je stečen prevarom? 

Neočekivano nasledstvo postaje okidač sukoba između Frenka (Janez Škof), buntovnika koji se još uvek zaklinje u socijalističke vrednosti, i njegovog brata Braneta (Valter Dragan), tipičnog posttranzicionog tajkuna. Dok Frenk istražuje poreklo novca koji je njihov pokojni otac prisvojio raznim sumnjivim poslovima, Brane se novca želi dokopati uz pomoć advokata i mreže beskrupuloznih očevih prijatelja.

U svom debitantskom dugometražnom filmu Asimetrija rediteljka Maša Nešković se bavi pitanjem zašto se neke veze, pa čak i one ispunjene ljubavlju, nakon nekog vremena raspadaju. Film prati tri para čije se priče isprepliću jednog vrućeg leta u pustom Beogradu: dečak Pec i devojčica Lola provode poslednje dane letnjih praznika uoči Lolinog preseljenja u Kanadu; susedi Olja i Ivan upuštaju se u strastvenu vezu; Vera i Vladimir rastaju se nakon 20 godina braka. 

Uloge u filmu tumače Daria Lorenci Flatz, Uliks Fehmiu, Mira Janjetović, Mladen Sovilj, Lola Vitasović i Mateja Poljčić.

Film Bog postoji, njeno ime je Petrunija rediteljke Teone Strugar Mitevske je satira koja prati dešavanja u makedonskom gradu Štipu. Tamo svakog januara lokalni sveštenik baca u reku drveni krst za kojim skaču stotine muškaraca. Onaj ko ga izroni pratiće sreća i uspeh. Za krstom spontano zaroni i Petrunija i uspe da ga ugrabi pre drugih. 

Muškarci su besni jer se žena usudila učestvovati u njihovom ritualu. Nastaje haos, no Petrunija ne popušta. Film je premijerno prikazan na Berlinalu gde je osvojio Nagradu ekumenskog žirija i Nagradu Guild Film, a među brojne uspehe ubraja se i filmska nagrada LUX Europskog parlamenta 2019. godine.

Filmovi će biti dostupni gledaocima iz Srbije, Hrvatske, Slovenije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore uz prethodnu registraciju na platformi ondemand.kinomeetingpoint.ba.

Mrežu festivala Jadranske regije podržava Potprogram MEDIA Programa Kreativne Europe.