"Tit Andronik“ je,
kako se veruje, Šekspirova prva tragedija, a nesumnjivo najbrutalnija od svih
koje je napisao. Bavi se pitanjima pravde, mržnje, osvete i nemilosrdne borbe
za vlast. Iako je tokom XVII veka, kada je nastala, naišla na ogromno
odobravanje i neverovatan uspeh, tragedija kasnije nailazi na oštru osudu
kritike te biva dugo zanemarena, da bi sredinom XX veka ponovo doživela
popularnost koja od tada neprekidno raste. Osim što se sve češće postavlja na
scene širom sveta, drama „Tit Andronik“ je nekoliko puta ekranizovana, a i
poslužila je kao inspiracija čitavom nizu dela iz oblasti književnosti i
popularne kulture.
Reditelj Andraš
Urban, kome je ovo prva saradnja sa Jugoslovenskim dramskim pozorištem, u svom
čitanju ove krvave tragedija provlači Šekspirove teme kroz kontekst sadanjeg
trenutka, postavljajući pitanja da li smo kao ljudi od tada do danas
napredovali ili smo i dalje skloniji da posegnemo za osvetom nego za pravdom.
Zakon „oko za oko“ kao da je sastavni deo čoveka. Svaki sistem i svaki čovek samo proizvodi po ko zna koju parafrazu na istu temu. Ne veruješ državi, ne veruješ zajednici, ne veruješ drugoj osobi. Svi su te već jednom izdali. Ne veruješ u pravednost, ne veruješ u pravdu. Osveta nije priča za svetlo dana, osveta je mrak. Mrzimo. Mržnja se opravdava, mržnja se razume. Mržnja se podgrejava, drži se u pripremi. Stacionira se u čovekovoj podsvesti, proključa baš tada kada zatreba. Mržnja uvek odigra svoju istorijsku i društvenu političku ulogu. Točak za trčanje. Beskonačni krug.
Nije istina da je mržnja i
ljubav nešto slično, nije istina da je ljubav i mržnja isto. Mržnja je mržnja,
ljubav je ljubav. Svet je surov, društvo je surovo, čovek je surov. Stvarnost je
surova. Pozorište je surovo. No, surovo pozorište je ipak samo pozorište. Topla
sala, udobna sedišta, odličan tekst, bravurozni glumci. Prijatan događaj.
Zabava. Utočište. Ali bez obzira koliko nam se to čini istinitom, dobro znamo
da pozorište nije samo zabava. Pozorište nije „samo“ pozorište. Pozorište je
pozorište i ništa drugo. Put spoznaje. Sebe samih. Čoveka. Da. Pozorište menja
svet. Pa šta?!
P. S. Čitam „Reč reditelja“ i sa skromnom radošću konstatujem da nisam
ni napisao reč politika. Pročitam ponovo. Ipak jesam.“, kaže Andraš
Urban
Premijera, ponedeljak 26. decembar 2022. godine
Scena „Ljuba Tadić”
ANDRAŠ URBAN diplomirao je režiju 2000. na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Studirao je u klasi prof. Vlatka Gilića, a posle petogodišnje pauze, nastavio u klasi prof. Bore Draškovića. Upravnik Pozorišta „Deže Kostolanji” u Subotici od 2006. Osnovao je prvi ansambl ove kuće, izborio se za pozorišnu salu, pokrenuo program gostovanja po Vojvodini „Dezireov tramvaj“ i internacionalni / regionalni pozorišni festival Desiré Central Station. Kao sedamnaestogodišnjak formirao je pozorišnu i književnu radionicu, a potom trupu AIOWA. Nastupao je kao autor, reditelj i glumac. Sa predstavama Hamlet i Vojcek u subotičkom Narodnom pozorištu gostovao na 26. Bitefu 1992. Postavio je preko 70 profesionalnih predstava, u nezavisnim produkcijama i etabliranim pozorišnim kućama u Subotici, Novom Sadu, Somboru, Beogradu, Nišu, Prištini, Segedinu, Ljubljani, Mariboru, Parmi, Rijeci, Zagrebu, Bitolju, na Cetinju, u Podgorici, Sarajevu, Klužu, Temišvaru, Berlinu, Varni, Budimpešti. Urban je autor kratkih filmova Niko i neko, Staklo, Kao da nas i nema.
Napisao je knjigu pripovedaka
Partizan iz zore. Njegove predstave gostovale su i nagrađivane na festivalima:
BITEF, MESS, POST, Sterijino pozorje, Festival profesionalnih pozorišta
Vojvodine, Festival profesionalnih pozorišta Srbije „Joakim Vujić", FIAT,
SZASZ, THEALTER, MOT, Infant. Dobitnik je nagrada: „Bojan Stupica“ 2017,
„Joakim Vujić“ 2012, „Mari Jasai“ („Jászai Mari“), Nagrade za paralelnu
kulturu, Nagrade za umetnost vojvođanskih Mađara, Nagrade „Pro Urbe“ grada
Subotice, Nagrade „Pro Urbe“ grada Senta, Nagrade „Šandor Heveši“ („Hevesi
Sándor“), Sterijinih nagrada za režiju i najbolje predstavu (2016, 2021)…
TIT ANDRONIK
Vilijam Šekspir
Prevod: Živojin Simić i Sima Pandurović
Režija i scenografija:
Andraš Urban
Dramaturg i
pomoćnik reditelja: Vedrana Božinović
Kostimografija: Lina Leković
Kompozitor: Irena
Popović
Scenski govor: Ljiljana
Mrkić Popović
Dizajn svetla: Dejan
Draganov
Igraju:
Tit Andronik GORAN
ŠUŠLJIK
Tamora ANĐELIKA
SIMIĆ
Lavinija JOVANA
BELOVIĆ
Aron VELJKO
STEVANOVIĆ
Saturnin JOAKIM
TASIĆ
Marko Andronik LAZAR
ĐUKIĆ
Lucije LUKA
SEVIĆ
Basijan, Dadilja DRAGAN
SEKULIĆ
Demetrije PETAR
PETROVIĆ
Hiron LUKA
ANTONIJEVIĆ
Martije, Mutije, Klovn MLADEN
LERO
Kvint MILAN
BOBIĆ
Muzičarka IRENA
POPOVIĆ
Organizator: Vladimir
Perišić
Inspicijent: Dušan
Milosavljević
Sufler: Dragana
Anđelković
Asistent reditelja: Simo
Đukić
Asistent scenografa: Ivanja
Krnjić
Asistent kostimografa: Mia
Đurović
Asistenta kompozitora: Nikola
Dragović
Majstor svetla: Siniša
Čupić
Realizator zvuka: Vladimir
Becin