Predstavljanje časopisa "MODERNA VREMENA"

 

Četvrtak, 03. maj 2018. u 19:00

Glavni hol Doma omladine Beograda

 

Izašao je prvi broj „Modernih vremena“, časopisa čiji je format nov za ovu sredinu. Reč je o mesečnom magazinu za kulturu i društvena pitanja, koji na čak 180 strana donosi zanimljive priče, eseje, reportaže, putopise i analize dvadesetak autora, među kojim su Stanko Cerović, Žikica Simić, Zoran Paunović, Vladimir Tabašević, Božo Koprivica, Petar Jevremović, Muharem Bazdulj, Mirjana Ognjanović, Vladimir Pištalo, Dragan Ambrozić, Đuro Radosavović, Đorđe Matić i drugi. Urednik magazina je Nebojša Grujičić.

Koncept „Modernih vremena“ naslanja se na iskustva novijih francuskih magazina za kulturu poznatih i po skraćenici mook (magazine-book) koja sugeriše hibrid knjige i časopisa, ali bez epigonstva i uz svest o specifičnostima ovdašnje kulture. „Moderna vremena“ se obraćaju radoznalom čitaocu koji je zasićen medijskom površnošću, digitalnom bukom i ideološkom isključivošću i koji traži drugačije sadržaje – spore, „dugočitajuće“ eseje, drugačije poglede, autore koji autentično svedoče o svom vremenu i koji pokušavaju da bez afektiranja dublje promišljaju stvarnost, baštinu i aktuelne kulturne fenomene i društvene procese.

Negujući programsku tematsku širinu, tekstovi u „Modernim vremenima“ kreće se u rasponu od svojevrsnih kulturno-arheoloških otkrića (Kako je Fridrih Niče prevodio pesme o Marku Kraljeviću) preko dubinskih analiza aktuelnih političkih kretanja (fenomen Edvarda Snoudena kao prvog pravog disidenta digitalne ere, odnosno stanje nacije u Velikoj Britanije u kontekstu Bregzita) i promišljanja pojedinih kulturnih fenomena (uloga pop-muzike ili književnosti u kontekstu antikolonijalnih pokreta, aktuelnost jednog od najznačajnijih savremenih evropskih umetnika Paola Sorentina), pa sve do analize višeznačnih estradnih incidenata (slučaj Žike Jakšića i televizijske emisije „Nikad nije kasno“). Navedeni izbor tema iz prvog broja „Modernih vremena“ tek je jedan od nekoliko mogućih, a kroz svaki bi se razotkrili slična eklektičnost i opseg. Cena časopisa je 599 dinara, i može se naći na kioscima i u boljim knjižarama.

Predstavljanje prvog broja magazina „Moderna vremena“ održaće se 3. maja 2018. u holu Doma omladine Beograda, s početkom u 19 časova.


Magazin za kulturu, društvena pitanja, pouku i zabavu.
MODERNA VREMENA
180 strana, 20 autora, 599 dinara
Na kioscima i u boljim knjižarama

Za „Moderna vremena“ pišu:
Stanko Cerović
Vukan Marković
Petar Jevremović
Mirjana Ognjanović
Đorđe Matić
Anica Tucakov
Žikica Simić
Zoran Paunović
Vladimir Tabašević
Božo Koprivica
Muharem Bazdulj
Irena Šentevska
Vladimir Pištalo
Dragan Ambrozić
Đuro Radosavović
Milanka Stamenković
Mario Kopić
Momir Turudić
Saša Rakezić

Za „Moderna vremena“ crtaju:
Nina Bunjevac
Boris Stanić

Uredio: Nebojša Grujičić

O čemu?

O Edvardu Snoudenu, bivšim disidentima i odučavanju od naučene bespomoćnosti
O starom i novom Hladnom ratu
O tajni Žike Jakšića i fenomenu emisije „Nikad nije kasno“
O Sorentinovom Mladom papi
O Sorentinovim knjigama
O Hendriksovom rifu u najboljoj Dilanovoj pesmi
O Olgivani Lojd Rajt
O Žozeu Đovaniju i francuskom gangsterskom filmu
O Vudiju Alenu i Ljubi Simoviću 
O engleskom nacionalnom mitu posle Bregzita
O lektiri Dejvida Bouvija i Lava Tolstija
O Ernstu Jingeru
O tome kako je Niče prepevao jednu epsku pesmu o Marku Kraljeviću
O ruskim časopisima o umetnosti
O uličnim memorijalnim grafitima
O Feli Kutiju i kolonijalnom mentalitetu
O Andriću i antikolonijalizmu
O tome šta je Čarli Čaplin ispričao Vladimiru Dedijeru 1945. godine
O Greamu Grinu i Trećem čoveku
O Milanu Milišiću, Draganu Lubardi i Biljani Jovanović
O Mirzi Delibašiću i Davorinu Popoviću
O jednom koncertu u gradu Horogu, na Pamiru
O turskim kaubojcima i superjunacima
O jednom neuspelom biznisu u Istanbulu
O srpskim ratnim pesmama koje je u Berlinu pevala Svetlana Spajić sa Zeitkratzerom 
O tome kako drveće priča i da li i šta oseća

I još...

47. Izložba crteža i skulptura malog formata studenata Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu

 

Otvaranje izložbe u petak, 04. maja u 19:00

Izložba traje do 11. maja 2018.

Galerija Doma omladine Beograda

 

Crteži u izboru Svetlane Volic, sa asistentima Nemanjom Nikolićem i Stefanom Tasićem
Skulpture u izboru Dragana Rajšića

Izložba ustanovljena 1971. godine, sada već tradicionalna saradnja Fakulteta likovnih umetnosti i Doma omladine Beograda, pruža uvid u širok opseg poetskih izraza, kreativnih i istraživačkih postupaka na polju crteža i skulpture malog formata. Razumevanje i vladanje tradicionalnim crtačkim i vajarskim tehnikama, ali i primena inovativnih postupaka, materijala i koncepata jesu odlike predstavljenih radova. Izložba crteža i skulptura studenata FLU jeste jedinstvena prilika da se publika upozna sa radom mladih likovnih stvaralaca, sa nastavnim procesom koji se odvija na Fakultetu likovnih umetnosti, a  ujedno i najavljuje Godišnju izložbu koja će se sredinom juna otvoriti u sve tri zgrade Fakulteta likovnih umetnosti.

=
Umetnički rad je kontinuirani istraživački proces u kom je crtež osnova i preparativan segment u različitim medijima. 
 
Crtež = studija = početak, sredina i kraj. 
 
On je prostor pamćenja, ukazivanje na postupno kreiranje identiteta dela, njegove pojavnosti  i potencijalnosti koje se uvek razvijaju, grade, traju . Crtežom se iznova i iznova  upuštamo u nemoguć poduhvat: da stvorimo saglasnost uma i ruke u konačni proizvod duha. Crtački ideogrami umetničkog mišljenja su mikro strukture nalaženja i gubitka kontrole. Često su konstanta i kardiogram autorske poetike. To su kognitivne mape ličnog sveta relacija, krhke strukturne apstraktne temporalnosti koje ponekad imaju snagu da na svoju okolinu deluju razorno. 

 
Crtež je homeostažično utočišta iz kojih sve počinje. I završava se.

Tako i ova, tradicionalna Izložba crteža i male plastike studenata Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu iscrtava svoju 47 godinu sugerišući važnost crtačke discipline koja se neguje od osnivanja Akademije do danas. 
 
Jer "na crtežu su i leto i podne i besmrtnost.  Razume se, besmrtnost."

Jelena Spaić,

kustos grafičke kolekcije Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu

Galerija Doma omladine Beograda

Radno vreme: utorak-subota od 12:00 do 21:00; 

nedeljom od 12:00 do 18:00; ponedeljkom Galerija ne radi.

SVETSKI DAN DŽEZA NA ZIDIĆU: KATARINA KOČETOVA TRIO

 

Ponedeljak, 30. april 2018. u 18:00

Dom omladine Beograda//Plato Milana Mladenovića

 

Dom omladine Beograda tradicionalno obeležava Svetski dan džeza, a ove godine našim sugrađanima poklanjamo besplatan koncert na otvorenom! U ponedeljak, 30. aprila od 18 časova predstavićemo bend jedne od naših najtalentovanijih mladih džez umetnica, Katarine Kočetove – KK Trio, koji će nastupiti na Zidiću ispred DOB-a, popularnoj letnjoj sceni na platou Milana Mladenovića.

Svetski dan džeza obeležava se širom sveta 30. aprila, i to kao zvaničan UNESCO praznik. Džez se u zvaničnim dokumentima UN od 2011. godine vidi kao “sredstvo sporazumevanja, dijaloga i jedinstva među ljudima”. Dom omladine Beograda i Beogradski džez festival od od 2012. redovno obeležavaju ovaj dan organizovanjem džez koncerata čija misija je popularizacija ove vrste muzike i pogleda na svet kod najšire publike.

Koncert povodom Svetskog dana džeza je prva u nizu aktivnosti u susret 34. Beogradskom džez festivalu, koji će u organizaciji Doma omladine Beograda i pod pokroviteljstvom Grada Beograda biti održan od 25. do 29. oktobra 2018. Kao i svake godine publika će imati priliku da čuje preko 20 izvođača i upozna se sa najkvalitetnijim i najaktuelnijim dostignućima na svetskoj i domaćoj džez sceni.

KK Trio čine: Katarina Kočetova (klavir, vokal, kompozicije), Dunja Popović (kontrabas) i Bogdan Đurđević (bubnjevi).  Bend postoji već dve godine i nastupao je na mnogim koncertima, manifestacijama i džez festivalima. Svoj umetnički koncept baziraju na sviranju autorskih kompozicija i kompozicija džez legendi u svojim aranžmanima kao što su: Chick Corea, Wayne Shorter, Joe Henderson kao i mnogi drugi. U okviru proslave Svetskog dana džeza ispred Doma omladine Beograda, izvešće autorske kompozicije Katarine Kočetove i džez standarde u Katarininim aranžmanima.

Katarina Kočetova (džez pijanistkinja, vokalistkinja, kompozitor i aranžer), rođena je 8. marta 2001. godine u Kijevu, Ukrajini. Klasično obrazovanje za klavir sticala je sedam godina i u trinaestoj godini upisala je srednju muzičku školu "Kornelije Stanković" na odseku za džez klavir u klasi prof. Aleksandra Grujića i prof. Miloša Krstića. Trenutno pohađa završnu, 4. godinu SMŠ "Stanković". Pored klupskih svirki,nastupala je na većim koncertima kao što su: Beogradski Džez Festival, Pančevački Džez Festival i  ART AVLIJA Džez & Bluz Festival, Nišvil Džez Festival. Katarina je svirala sa mnogim svetskim muzičarima sa džez scene na džem sešnima i koncertima kao što su: Brad Leali, Jure Pukl, Steve Fishwick, Lupa Santiago, Sidiel Vieira, Rubinho Antunes, Vladimir Kostadinović, Dušan Novakov...

Olaf Olafson Samo jedan korak od sna

Samo jedan korak od sna je dirljiva ljubavna priča, koja prelazi granice kontinenata i napeta drama na ivici tajanstva života i smrti, potresna priča o sećanju, identitetu i porodičnom neskladu, roman nezaboravne snage i bezvremene mudrosti.

Olaf Olafson, autor koji je dosad pobrao samo pohvale kritičara, u novom romanu donosi intimnu i snažnu priču o njujorškom neurologu i tri žene koje su mu oblikovale život – o majci, neostvarenoj pijanistkinji koja posle decenija razočaranja konačno postiže uspeh, verenici, tajanstvenoj balerini čiju preranu smrt očajnički pokušava da razmrsi, i misterioznoj pacijentkinji koja je posle teške nesreće ostala u komi.

To su tri žene koje udahnjuju život Olafsonovom briljantno napisanom romanu. One su nit koja povezuje ovu priču dok glavni junak proživljava veze prepune kompromisa i nerazumevanja, krivice i praštanja, u nastojanju da shvati i bude shvaćen, da voli i bude voljen.

Olaf Olafson rođen je 1962. godine u Rejkjaviku. Sin je poznat islandskog pisca Olafura Sigurdsona. Diplomirao je fiziku na Brandeis University. Osnivač i bivši predsednik "Sony Interactive Entertainment" , potpredsednik je "Time Warner Digital Media".

Objavio je romane "Iskupljenje" (1994), "Povratak kući" (2001), "Odlazak u noć" (2003) i zbirku priča "Dan zaljubljenih" (2007).

Piše na islandskom i engleskom jeziku. Živi u Njujorku.

НИКОЛА МИЈАИЛОВИЋ ГОСТ У ОПЕРИ БАЛ ПОД МАСКАМА

Гост баритон Никола Мијаиловић први пут ће се представити публици у улози Рената у Вердијевој опери „Бал под маскама“ у понедељак, 30. априла на Великој сцени (19:00).

          Диригент Зорица Митев Војновић. Солисти Дејан Максимовић (Рикардо), Јасмина Трумбеташ Петровић (Амелија),Наташа Јовић Тривић (Улрика), Весна Марковић (Оскар).

       У подели су и Мирослав Марковски (Силвано), Вук Матић (Семјуел), Михаило Шљивић (Том), Игор Матвејев (Судија) и Синиша Радин (Слуга).

            У представи учествују Оркестар и Хор Опере Народног позоришта.

         Сценограф  је Александар Златовић, а костимограф Љиљана Орлић, аутор сценског пректа  Ферид Карајица.           

        "Бал под маскама" је  премијерно  изведен 22. јануара 2005. године у режији Божидара Ђуровића.

БАЛЕТ „КО ТО ТАМО ПЕВА“ ПОВОДОМ СВЕТСКОГ ДАНА ИГРЕ

У недељу, 29. априла (19:30) поводом СВЕТСКОГ ДАНА ИГРЕ на Великој сцени Народног позоришта биће изведен култни балет  „КО ТО ТАМО ПЕВА“, чији је либрето урађен на основу сценарија истоименог филма Душана Ковачевића, на музику Војислава Вокија Костића,  у кореографији, режији Сташе Зуровца.

       У представи учествује балетски ансамбл Народног позоришта. 

       Овај балет представља својеврстан српски бренд више од тринаест и по година и на најбољи могући начин репрезентује српску културу на многим сценама у земљи и иностранству. 

       Костимограф Катарина Радошевић Галић. Сценограф Жорж Драушник.

       Премијера је била 22. децембра 2004. године.

Овогодишња порука за Светски дан игре

Кореограф, уметнички директор играчког ансамбла Батшева и творац GAGA технике – језика покрета Охад Нахарин из Израела, овогодишњи је аутор глобалне поруке за Светски дан игре, 29. април, у којој је, између осталог, истакао да је суштина игре у настојању да будете присутни у тренутку.

„Ту се ради о ослушкивању обима сензација и допуштању да то ослушкивање постане извор свих наших осећања, форме и садржаја. А опет, увек треба да се сетимо одакле потичемо. Када ме питају о чему се ради у неком мом делу, ја најпре одговорим да се ради о самом том делу. О томе како се сви његови елементи преплићу да би створили причу. Причу игре саздану од волумена, деликатности и коришћења експлозивне моћи. Од истраживања покрета, организације и структуре. Од смејања себи самима, коришћења динамике, претеривања и умањивања, повезаности задовољства и напора, и сублимације лудила сваког играча, њихових страсти и фантазије, у јасну форму“, каже Нахарин.

 Према његовом мишљењу, у свом најбољем облику, игра може бити узвишена, чак и када је далеко од савршенства.

 „Морамо се одупрети конзервативном и конвенционалном мишљењу које је укорењено у играчком образовању и усмерењу, и да одбацимо старе идеје због нових и бољих. И морамо се сетити да свакога дана помало играмо… И морамо се сетити да свакога дана помало играмо… и никад испред огледала“, сматра чувени израелски кореограф.

Светска плесна алијанса у оквиру Међународног позоришног институте при UNESCO-у, покренула је 1982. године прослављање Светског дана игре.

Дан се обележава сваког 29. априла, као датум рођења Жана Жоржа Новера (1727-1810), зачетника модерне игре.

Идеја и циљ Светског дана игре је у својеврсној планетарној прослави ове уметничке дисциплине, као најуниверзалнијег језика који превазилази све политичке, културне и етничке границе, пружајући могућност уједињавања људи око заједничког и непоновљивог искуства – игре!

Dušan Đoković dobitnik nagrade Grand prix "Zlatna buklija" za životno delo

Dušan Đoković, direktor i osnivač Akademije umetnosti u Beogradu, ovogodišnji je dobitnik nagrade Grand prix "Zlatna buklija" za životno delo Međunarodnog festivala dokumentarnog filma "Zlatna buklija" u Velikoj Plani.

On je priznanje primio sinoć u okviru svečane dodele nagrada u Centru za kulturu „Masuka“ u Velikoj Plani.

Dušan Đoković se zahvalio na ovom značajnom priznanju u isto vreme istakavši značaj festivala "Zlatna buklija" i dodao: “Hvala ovoj divnoj mladosti Velike Plane koja je ispunila salu, Veoma je značajno, a to sam danas čuo, da ovaj festivala obraća pažnju i na najmlađe, pa ima aktivnosti čak i u obdaništima, kao i u srednjim školama. Drugim rečima, počinje se od najmlađih, koji će kasnije ceniti umetnost i kulturu i biti na kraju verna publika u ovoj božanstvenoj dvorani koju imate. Hvala čelnicima Velike Plane što podržavaju ovaj festival koji traje 13. godina”, rekao je sinoć Dušan Đoković.

Takođe, među nagrađenim autorima ove godine je i Jovan Dopuđ, student treće godine Akademije umetnosti u Beogradu na smeru Filmska i televizijska režija i montaža, koji je dobio nagradu za režiju studentskog filma "Obeleženi".

Festival, koji okuplja najbolje autore kratkometražnih filmova, reportaža i dokumentaraca u regionu, juče je održan 13. put.

Festival dokumentarnog filma “Zlatna buklija“ pokrenut je na inicijativu APG “Šumadija Film“ 2006. godine. Cilj festivala je da podstakne produkciju i autore na stvaranje i negovanje dokumentarnog filma, kao jedinstvenog filmskog izraza.

Običan svet Marcina Ryzceka u Pro3oru

Otvaranje izložbe 30. aprila od 20h
Galerija Pro3or

Serija fotografija „Običan svet“ sastoji se od minimalističkih i konceptualnih fotografija koje deluju putem simbola i tako se odmah čine poznatima. Minimalna forma za minimum supstance – to je njihova najizraženija osobina i vodeća ideja. Potičući iz stvarnog sveta, ove slike imaju formalnu referentnost na geometrijska tela, jednostavne linije i obrasce. Crno-bele slike naglašavaju minimalističke osobine slika, a takođe su i omaž klasičnoj tradiciji umetničke fotografije.

Marcin Ryczek je podelio svoj opus u dve faze – proces razlikovanja i proces očekivanja. To razlikovanje predstavlja intenzivno posmatranje stvarnosti i potragu za neobičnim na naizgled običnim mestima. Očekivanje je potraga za trenutkom u kom se dešava nešto što čini vidljivo opipljivi odraz umetnikovih ličnih razmatranja i promišljanja.

Ove fotografije su metaforične, višesmislene i univerzalne, te tako aktiviraju maštu i pozivaju na individualna tumačenja.

Bajka o mrtvoj carevoj kćeri u teatru Le Studio

"Bajku o mrtvoj carevoj kćeri", po tekstu Nikolaj Koljade, i u režiji Nataše Radulović. možete pogledati u nedelju 29. aprila od 20 časova u Le Studiu.


Koljadine likove vezuju očaj, besmisao, neostvarenost, nedostatak perspektive. Prljava, zapuštena žena, životinjoubica, profesionalna kurva, neradnik, imigrant, ali i sitni kapitalista koji u potpunosti odgovara društvenom kodeksu, zapravo su isti na bazičnom nivou, svi su ljudi, prema tome, svi imaju iste potrebe, težnje, stremljenja. 

Ljudska potreba da bude voljen nije zakazala ni među pripadnicima marginalnog sloja društva, koji, da bi je zadovoljili, primorani su da koriste surova sredstva, zalazeći u nasilje i kriminal da bi se domogli nečega što bi trebalo da im, kao ljudima, pripada. Bez zadovoljene potrebe da bude voljen čovek će biti nepotpun, bio on nakaza ili ne. Oni se smeju nakazi, a zapravo su i sami nakaze… 

Uloge: Teodora Ristovski, Pavle Jerinić, Bojan Krivokapić i Iva Kevra.

U četvrtak 26.4. od 20h i petak 27.4. od 20h na repertoaru je komedija Raspareni par, a u subotu 28.4. u 20h imate priliku da pogledate komediju Babe i barabe.


Informacije i rezervacije: lestudio.kpf@gmail.com
+381 65 287 17 31

Cena karte uz rezervaciju: 400 din