Rumunski film kafkijnske provenijencije
„Srce sa ožiljkom“ nastao je po romanu Maksa Blečera (1909-1938). Književni podlošak
duhovit i tužan u isti mah, promišljen svakako, prikazuje pokušaje mladog obolelog
pisca da izvuče najviše od svog života u najgorim uslovima. Rulet sa životom. Emanuel, tako se naime
zove naš junak, muškarac je u ranim dvadesetim godinama života, koji boluje od
tuberkuloze kostiju (Potove bolesti) i
svoje dane provodi u sanatorijumu „Carmen Sylva“ na obali Crnog mora, rastrzan
između dve bolne punkture i dve opuštajuće masturbacije.
Tema teška i turobna ali sa tračcima
životne radosti koji iskrsnu iznenada poput fleševa. I pored mučnog stanja, ovi pacijenti, ili baš zbog njih, žive
život intezivnije radujući se svakom danu koji ne garantuje noć i noći koja ne
garantuje dan. Ovde me asocijacije neminovno vode ka Remarku. Naime i Emanuel, pun duha i specifičnog humora, spreman je da se
proveseli, ali –što da ne? i da se zaljubi u jednu pacijentkinju i to srpskog
porekla (maestralna Ivana Mladenović). Ne sprečava ga u tome ni gipsani oklop,
svojevrsni okovi u koje je upregnut.
Iako je tokom celog filma vezan za
bolničku postelju, naš protagonista
ne očajava već smelo započinje strastvenu romansu i ne staje uprkos evidentnim problemima. A njegova devojka, Solanž, izlečeni pacijent,
posle vođenja ljubavi postavlja ključno pitanje:
Šta ako bog postoji, ali ne nudi
opciju večnog života?
Šta ako je ovaj život jedan jedini i nema više?
Šta ako je ovaj život jedan jedini i nema više?
Nema
reprize, nema ponavljanja scene. Premijera i to je to. Tom prilikom Ivana
(Solanž) pravi i duhovitu opasku da će bog, kad se i ako se pojavi na Zemlji
progovoriti na srpskim!
Ovaj film, prikazan u kasnom
večernjem terminu, veliku salu Doma omladine Beograd pretvorio je u klaustrofobični
prostor dva sata i dvadeset minuta, ispunio je mirisima fistula i sumpora i
fizičkom ali i mentalnom teskobom. Na trenutke ovaj film je neodoljivo podsećao na ekranizaciju čuvene
Rembrantove slike „Čas anatomije“. Tek na momente protagonistu ovog filma će
uskim hodnikom dogurati na plažu, na Sunce, na prostor ispunjen slobodom. Na prstor nade.
Iako mučan ovaj fim poručje da u
životu treba uživati koliko god je moguće. Voditi ispunjen život čak i kada telo pruža otpor i
propada. Uprkos okolnostima. Jer snaga klade valja, a um ipak caruje. Onima
koji nisu malodušni i koji od života hoće više.
To što se radnja dešava u vreme procvata
fašizma i što je oboleli mladić Jevrej svakako nije slučajno. Fabulu, ako
želite, možete slobodno tumačiti i metaforično. Njegove realne, fizičke patnje i beg od
bola u sferu hedonizama možete posmatrati kao otpor onih koji su prvi na udaru
jednog zverskog režima. A to što mu je ugrožena baš kičma, fizički oslonac
svakog čoveka ukazuje na vremena kada je čovek nesposoban da korača uspravno da
ima svoje ljudsko dostojanstvo.
Već mora da se prilagođava istorijskim i
društvenim okolnostima i u tom prostoru i okolnostima traži perspektivu za sebe i
sebi drage. Ali zar to nije uvek i svugda? Zar to nije sudbina na koju smo
osuđeni već od trenutka kada nam preseku pupčanu vrpcu i kada prvi put
zaplačemo. A onda se trudimo da živimo uz što više smeha.
Najavu filma možete pogledati
OVDE.
Originalni / međunarodni naziv:
Inimi Cicatrizate / Scarred Hearts
Režija: Radu Jude
Scenario: Radu Jude
Uloge: Ilinca Harnut, Lucian
Teodor Rus, Ivana Mladenović
Direktor fotografije: Marius
Panduru RSC
Montaža: Cătălin Cristuțiu
Zemlja produkcije: Rumunija,
Nemačka
Trajanje: 141’
Jezik: rumunski
Nagrade: Hamburg 2016 – Nagrada
za najbolju produkciju
Lokarno 2016 – Don Kihot nagrada