среда, 29. јул 2015.

DA LI STE KULTURNI: Kulturni ljudi imaju ovih osam osobina

Ovo nije jedan od onih dosadnih Internet testova, ovo su saveti čuvenog pisca.


„Život ima svoje uslove. Kako bi čovek bio prihvaćen među obrazovanim ljudima, mora biti kulturan", poručuje u jednom pismu ruski pisac Anton Pavlovič Čehov svom mlađem bratu, sastavljajući spisak uslova koji ispunjavaju kulturni ljudi:

- Oni poštuju ljudsku ličnost i zato su uvek ljubazni, pažljivi, učtivi i spremni da čine za druge.
- Saosećajni su prema svima, ne samo prema prosjacima i mačkama. Brinu i o onome što se ne vidi, i spremni su da se žrtvuju kako bi pomogli drugima.

- Poštuju tuđe vlasništvo i zato vraćaju svoje dugove.

- Iskreni su i preziru laž. Ne lažu čak ni kad su sitnice u pitanju. Laž vređa slušaoca i unižava ga u očima govornika. Ne poziraju, ponašaju se isto i na ulici i u svom domu, ne prave se važni pred svojim skromnijim prijateljima. Nisu skloni blebetanju niti opterećuju druge svojim ničim izazvanim ispovestima. Iz poštovanja prema tuđim ušima više ćute nego što pričaju.

- Ne unižavaju sebe kako bi izazvali sažaljenje. Ne igraju na kartu tuđe osetljivosti da bi osvojili pažnju. Ne govore "Mene niko ne razume" ili "Niko ne mari za mene", zato što su to jeftini i vulgarni trikovi.

- Ne pate od plitke taštine. Ne mare za lažne vrednosti, poznanstva sa poznatim ličnostima ili za to da sami budu poznati. Ako su učinili nešto značajno, ne prave od toga najvažniju stvar na svetu, i ne hvale se time da imaju pristup tamo gde ga drugi nemaju. Zaista talentovani ljudi se uvek klone svetine i reklamiranja.

- Ako imaju neki dar, poštuju ga. Zarad njega žrtvuju odmor, romanse, provod, sujetu. Ponosni su na svoj dar, ali su mu i veoma posvećeni.

- Imaju razvijen osjećaj za lepo, estetsko. Ne idu na spavanje u odeći, održavaju čistoću životnog prostora. Veoma vode računa da kontrolišu svoje nagone i da u suprotnom polu ne vide samo seksualni objekat. Teže originalnosti, otmenosti, čovečnosti, dive se majčinskim osećajima. Ne opijaju se već piju alkohol samo u posebnim prilikama, jer smatraju da nisu svinje. Drže se načela 'mens sana in corpore sano' – u zdravom telu zdrav duh.

Tako izgledaju kulturni ljudi. Da bi čovek bio kulturan nije dovoljno da čita popularne romane i posećuje pozorište. On mora neprestano, danonoćno da radi na sebi, da čita, uči, trudi se... i da odmah odbaci sujetu, jer se svaki izgubljeni sat računa", završava svoje pismo Čehov.

среда, 15. јул 2015.

Sinjski M.O.R.T. predstavlja singl i video spot "Buka u glavi"



Radno ljeto za pobjednike Jelen Demofesta
Grupa M.O.R.T. iz Sinja večeras predstavlja novi singl pod nazivom "Buka u glavi" sa njihovog albuma prvenca "Odjel za žešće", čije su snimanje dobili kao nagradu za osvojeno prvo mjesto na šestom izdanju Jelen Demofesta.
Singl "Buka u glavi" biće premijerno predstavljen u BiH na talasima Demofest radija na frekvenciji 102.7 MHz u 00.01 h, u emisiji posvećenoj nadolazećem izdanju Jelen Demofesta, kao i online, a možete preuzeti i audio file, te ga pokrenuti u VLC plejeru.
Takođe, kroz nekoliko dana biće predstavljen i video spot za ovu numeru.
M.O.R.T. će nastupiti prve večeri u revijalnom programu osmog Jelen Demofesta, koji će biti održan od 16. do 18. jula u obnovljenom dijelu tvrđave Kastel.
Podsjećamo da je u toku i nagradna igra za takmičarske demo bendove na zvaničnoj Facebook stranici kompanije m:tel, koja je već osmu godinu najveći prijatelj festivala.
Generalni sponzor Jelen Demofest je Jelen pivo, oficijelni telefon festivala je Huwaei P8, a više informacija o Jelen Demofestu možete pronaći na jelendemofest.org.

уторак, 14. јул 2015.

NAGRADE 44. SOFEST-a


Ove godine SOFEST je postao festival filmskih profestija.
Ovogodišnji fokus bio je na filmskoj muzici.

Žiri je zasedao u sastavu: Zoran Hristić – kompozitor, predsedavajući 
Miloš Pušić- reditelj, Ðorđe Marković - montažer, Jelena Ðorđević – kostimograf



OBRAZLOŽENJA - NAGRADE ŽIRIJA 44. SOFEST-a

Glavna nagrada 44. SOFEST-a
za najbolju originalnu muziku
(novčani iznos od 100 000 din i plaketa "Sunce SOFEST-a")
‘’Branio sam Mladu Bosnu’’ – Biljana Krstić i Miki Stanojević ( jednoglasno )
Muzika komponovana za film “Branio sam Mladu Bosnu” je primer kako se muzika kao veoma važan element i uspeli kontrapunkt uklapa u kompletan doživljaj filma.

 Za najbolji dizajn zvuka, (novčani iznos od 50 000 din i plaketa "Sunce SOFEST-a")
‘’Isceljenje’’ – Aleksandar Predić ( većinom glasova )
Za  izuzetan film  sa svedenim dijalogom i bogatom zvučnom slikom, majstorski dizajniranom od zvukova prirode.

Za najbolju fotografiju, (novčani iznos od 50 000 din i plaketa "Sunce SOFEST-a")
‘’Ničije dete’’ - Damjan Radovanović ( jednoglasno )
Za intimni i sveden pristup filmskoj fotografiji, u kom gledaoca uvlači direktno u srž priče.

Za najbolju montažu, (novčani iznos od 50 000 din i plaketa "Sunce SOFEST-a")
‘’Enklava’’ - Andrija Zafranović ( većinom glasova )
Za odlično ispričanu priču koja nam na pravi način prikazuje vrlo složenu temu i istče emociju aktera u prvi plan.

Za najbolju scenografiju, (novčani iznos od 50 000 din i plaketa "Sunce SOFEST-a")
‘’Varvari’’ –  Zorana Petrov ( jednoglasno )
Za promišljenu i preciznu scenografiju koja izuzetno tačno slika svet jedne generacije u unutrašnjosti Srbije u potrazi za izlazom.

Za najbolji kostim, (novčani iznos od 50 000 din i plaketa "Sunce SOFEST-a")
‘’Za kralja i otadžbinu’’ -Vesna Teodosić ( jednoglasno )
Za raskošan kostim koji oživljava epohu.
  
Nagrada Žirija publike (Nevena Vojinović, Jovica Vukmirović i Jelena Radomirović) za najbolji film otišla je produkciji filma
Branio sam Mladu Bosnu, Košutnjak filmu (Statueta Sloboda i 50 000 din),
a za najbolju glumicu i glumca Jeleni Rakočević Cekić (Statueta Sloboda i 50 000 din) za ulogu u filmu Otvoreni kavez
i Nikoli Rakočeviću (Statueta Sloboda i 50 000 din) za uloge u filmovima
Branio sam Mladu Bosnu i Travelator.

четвртак, 9. јул 2015.

Intervju sa kompozitorom Zoranom Hristićem



Šta za Vas znači poziv da budete predsedavajući u žiriju Sofesta s ovim novim konceptom gde je fokus na kompoziciji filmske muzike?

-Normalno da mi znači, jer se setio neko mog velikog iskustva i rada na filmu, tako da sam bez ikakve hvale kompetentan da o tome govorim sa obzirom na to da imam i dve zlatne pulske arene i to iz onog doba kad ih je bilo dosta teško dobiti. Pregledao sam dosta filmova, mislim da sam na tragu da nađem jedno dobro rešenje obzirom da je ove godine velika produkcija, ali mislim da je kvalitet filmova na niskom nivou. Mnogi filmovi nisu profesionalno urađeni, bar što se tiče zvuka i muzike, verovatno zbog besparice. To se radi pomoću štapa i kanapa, uglavnom sa elektronskom, programiranom muzikom. To je sad moda jer su ljudi primorani tako da rade, znam i po sebi, tako da ćemo vrlo teško doći do rešenja za sve kategorije. Veoma sam iznenađen i činjenicom da je na više od polovine filmova potpisan reditelj koji je ujedno iz scenarista. Bar što se tiče filmova koje sam video, stičem utisak da to nije dobro, reditelj se bori da održi scenario koji je sam napisao.

U čemu se najviše razlikuje danas rad na filmskoj muzici u odnosu na pre 30 godina?

-Ogromna je razlika u tehničkom smislu. U vreme kad sam ja počinjao, radio sam na mom prvom filmu „Čovek iz hrastove šume“, mi smo imali velikih poteškoća. Radili smo sa štopericom, metronomom, ne daj bože da ima neki akcenat, jedva ga nađem. To je bio rad pomoću štapa i kanapa ali rad koji je rezultirao veoma dobrom muzikom. Bili smo velika Jugoslavija, postojali su značajni kompozitori i u Ljubljani, Zagrebu,  Skoplju... Ali tada se nije postavljalo pitanje upotrebe instrumenata. Ukoliko je bilo potrebno svirao je i veliki orkestar, što je sad apsolutno nezamislivo. Današnjim mladim ljudima koji se bave komponovanjem muzike za film je izuzetno olakšano što se tiče tehnike, oni mogu da gledaju film i kod kuće, da beleže, ranije su morali i montažeri da se muče, lepe trake...



Da li vi koristite nove tehnologije?

-Kako da ne, ništa ja ne propuštam. Kad su se pojavile klavijature i ta vrsta muzike, ’81, ja sam uradio jedan balet za sarajevsko pozorište, prvi balet na tim novim instrumentima.

Šta mislite o konceptu novog Sofesta kao festivala filmskih profesija? Pandan tome je bila Pula, jedno kratko vreme i Mladenovac, da li ovaj koncept može da zaživi?

-Ja vrlo pozdravljam sve filmske festivale, mi moramo da budemo svesni činjenice da bioskopa u Srbiji više nema. U tome je stvar, ovo je jedina prilika ljudima iz Sopota da uđu u salu i odgledaju film. Drugačije je mnogo kad gledate film na tv-u i u sali, pitanje je i zvuka...

Šta je za vas veći izazov, ako već može da se napravi takva podela, rad na pozorištu ili filmu?

-Velika je razlika, ja sam više zaljubljenik u pozorište, tu sam mnogo radio sa značajnim rediteljima. To ću da uporedim sa glumom, glumac mora u toku predstave da ima svoj kontinuitet, a na filmu je sasvim drugačije, mogu da se snimaju scene bez reda, da se ponavljaju po 20 puta, a taj kontinuitet pozorišta ima neverovatnu energiju. Predstava traje isto koliko i film ali to je sasvim druga vrsta koncentracije, zato i postoje izrazito filmski i izrazito pozorišni glumci. Ja sam ipak više za pozorište jer se ono odvija u toj čarobnoj kutiji koja se zove pozornica, i tu nema mesta za greške.

Da li ima neko od vaših mlađih kolega čiji rad biste izdvojili?

-Ako je on mlađi onda je to Zoran Simjanović koji je moj učenik. Ja sam radio film „Nemirni“ i zapazio jednog momka koji sjajno svira klavijature, to je bio Zoran, i sad kako su godine prošle ja mu javno zabranjujem da priča kako sam mu ja profesor jer će svi misliti da imam sto godina (smeh). Ali na primer Irena Popović mi je pomogla da savladam mjuzikl „Maratonci trče počasni krug“ u Pozorištu na Terazijama i otkrio sam u njoj jedan fini afinitet prema pozorištu i filmu.

Kako vidite budućnost primenjene muzike generalno, kako će se razvijati?

-Ja sam vrlo iskritikovao naše muzičke kritičare, odnosno kako ih ja zovem muzikološkinje, koje su pogrešno tvrdile da je kraj 20 veka obeležila neka druga muzika. Ja mislim da je filmska muzika obeležila kraj 20. veka, Vangelis, Morikone... Dokaz tome je da ta muzika sad zauzima vidno mesto u koncertnim salama, to je uspeh filmske muzike, prodor u svet. Mislim da će propasti muzika ako se odreknemo pravog zvuka jer mi već na neki način veštački živimo pomoću interneta, fejsbuka itd, još ako nam i prirpdan zvuk nestane, onda je naš život rukovođen Velikim bratom i na polju muzike.

Šta vam se najviše dopada na Sofestu?

-Pre možda 25, 30 godina ja sam došao u Sopot po prijateljskom pozivu Vidosava Stevanovica i to ne može da se uporedi sa ovim danas. To je bila jedna kratka sirotinjska zabava u domu kulture koji se raspada, a danas je Sofest prerastao u jednu ozbiljnu manifestaciju. Nešto što će trebati Sofestu, posebno kad je 19 filmova prijavljeno, je selektor. Prvo sam se iznenadio da se u ovoj besparici pojavljuje 19 filmova, stvarno sam bio iznenađen, ali onda sam video o čemu se radi.

Koji su vaš planovi za budućnost?

Kompozitor, slikar, nikad ne ulazi u penziju. Sve mislim dosta mi je pisanja, ali taj poriv i dalje traje. Dok god traje, ja ću pisati.

среда, 8. јул 2015.

Pošto kilo mesa?



 

 "Neka trgovački zakoni budu pravični, merenje ispravno a poslovanje trgovaca kontrolisano".


Pre svega da budem kristalno jasan i švajcarski precizan Mletački trgovac je moje omiljeno Šekspirovo delo.Sviđa mi se mesto gde se radnja odvija, a drugo, ali ne i poslednje u njemu je koncentrat svega što je važno u životu čoveka, homo sapinesa. Ova klasična crna komedija pripoveda o strasnom, slepom prijateljstvu i još strasnijoj slepoj mržnji, o privilegijama i o poniženju, o žudnji za novcem, ljubavlju i pravdom. Iako je pozornica magična Venecija, u režiji Egona Savina, vreme je vreme bujanja fašizma. Time priča samo dobija na jačini, priča o sudbini autsajdera u društvu (a to je svako!) koje je sklono degradaciji slabijih, drugačijih, čudaka i usamljenih. Čopor uvek proganja jedinku. Sigurnije je u čoporu. Jedinka uvek podleže snazi čopora. 


No, obradimo prvo istorijske činjenice, koje su poslužile kao pozornica ove veličanstvene drame. Godine 1516. Veće desetorice rešava da sabije Jevreje u jednu venecijansku četvrt, Kanaređo. Tu se rodio i naziv Geto, koji se ustoličio za sve jevrejske četvrti u svetu, a pod nacisitma je dobio zlosutnu konotaciju. Kretanje Jevrejima je bilo dozvoljeno danju, ali morali su da nose oznake i kape i mogli su se baviti isključivo  trgovinom tekstilom, bankarstvom i medicinom. Pa je onda nekima trn u oku, što su posegli za zelenaštvom, kao odgovarajućom osvetom. A razuzdano mletačko plemstvo, volelo je lagodno da živi a slabo prihodovalo. Nešto kao danas grčki populos.


Basano je lik koji želi da oženi lepu i bogatu Porciju, ali je on sam finansijski slepac. Nema pas za šta da ga ujede, a u đuvengi bi. Da postane mužik! Antonio, njegov pajtaš, uložio je sve bogatstvo u brodove, avione i kamione i tanak je u kešu. Pošto od njega ne može da se ogrebe, zajedno odlaze kod jevrejskog trgovca, Šajoka, da se uzajme. Nije im važno što su ga prethodno ponižavali. Sastavljaju ugovor (nalik onome koji svi potpisujemo u bankama). Njime Šajok stiče pravo, da ako ovi ne prikupe kintu, on može Antonija da skrati za funtu mesa odakle bude hteo. Da ga isrtranžira francuskom obradom. Pri tome drugari svoju slepu veru da su kreditno sposobni  temelje na maglovitom poslu, sa švercom neke šanirane robe. I kako to već biva- puknu u dilu. Nisu napravili biznis plan, nisu imali tim bilding... 


Vratimo se opet i samo nakratko učiteljici života (historia est magistra vitae). Englezi, kako samo omi to umeju, napadaju špansku luku Kadiz i mažnjavaju dve raskošne galije. Jedna od njih je „San Andrés" koju prekrštavaju u "Andrew" i ona u Mletačkom trgovcu postaje vlasništvo Antonija. Bilo je to vreme,  kada je i sam Šekspir kuburio sa finansijama i izgubio svog jedinog sina. Vreme, kada se uselio u novu najraskošniju gajbu u rodnom Stratfordu, za koju je pukao ogromnu svotu novca. I baš to, realno okruženje, rađa Šekspirovo raspoloženje, koje je povremeno introvertnije od uobičajenog, pa je rezultat naglašena moralna dilema, upečatljive slike duhovne nemaštine  što je doprinelo da likovi budu izvajani veličanstveno, u punom koloru, i vrhunskoj rezoluciji. 


I tako, trgovac traži svoj deo, meren u Antonijevom živom mesu. Mržnja kulminira, pogotovu, što je njegova mezimica, ćerka Džesika zapalila sa Basanijevim prijateljem, Lorencom, pri tome mu maznuvši  ušteđevinu, a sluga prešao u službu kod Basanija. Pregovaračke strane ne postižu dogovor i odlaze na sud. Basanova mlada, Porcija, saznavši za to, travestira se u advokata i odlazi na sud da ispegla ono što je testosteron napravio:

„Sačekaj malo: još tu nešto ima.
Po ugovoru nemaš prava ti krvi ni kap da uzmeš ; tamo piše
Izričito tako : « pola kile mesa »
Dug uzmi, pola kile mesa uzmi;
No ako krvi hrišćanske i kap
Prospeš dok budeš sekao, sve zemlje
Imetak ceo tvoj će imati
Po zakonima venecijskim k, o plen
Venecijska da ti uzme država.“


Porcija uspeva da odbrani Antonija na sudu. Uslov za danak u mesu  je odsustvo krvi. Kvadratura kruga. Mletački trgovac, Šajok, koji je bio na samom pragu trijumfa, u fotofinišu, biva transformisan u gubitnika i efektno nokautiran. I ne samo to. Dodatno je ponižen, a sva imovina mu je konsfikovana. Sada je Šajok spreman i za pakt sa đavolom, ali nema nazad, kasno je za trgovinu, sve je gotovo, izgubljeno i nema ni tračka nade, sudski izvršitelji su pred vratima nesrećnog jevrejskog trgovca:

„ Zar  Jevrej nema oči?
Zar Jevrej nema ruke,  organe, udove, čula, naklonosti, strasti?
Zar  se ne hrani istim jelima i ne ranjava ga isto oružje?
Zar nije podložan istim bolestima, i  zar ga ne isceluju isti lekovi?
Zar mu nije zimi  hladno, a leti vrućina, kao i hrišćaninu?
Ako  nas ubodete, zar ne krvarimo?
Ako nas golicate,  zar se ne smejemo?
Ako nas otrujete, zar ne umiremo?
Pa ako nas uvredite, zar da se ne svetimo?“


No, šta je sa stranom koja je dobila spor kod dužda. Gde je ona sada, slavi li? Onu su se okupili u Porcijinoj vili, ali ne blistaju od sreće. Džesika shvata  da je ostavljena i opljačkana, osiromašeni i omatreli Antonio, odigrao je svoje i spreman je za reciklažu. Basanova sluga oblači fašističku uniformu. Dolaze zla vremena...


A da to sve bude što uverljivije i efektnije potrudila se razigrana glumačka ekipa Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Ne može se tu niko izdvojiti, jer su svi briljirali, nadigravali se i preplitali svoje talente i role, gradeći jedan jedinstveni umetnički čin. Dragan Mićanović maestralno je ušao u travestiju, bez ikakvog kolebanja i dilema. Posebno je briljantan u scenama kada glumi ženu koja glumi muškarca. Za ovu ulogu, Dragan Mićanović dobio je nagradu „Miloš Žutić Udruženja dramskih umetnika Srbije, kao i nagradu „Raša Plaović“ Narodnog pozorišta za najbolje glumačko ostvarenje sezone na beogradskim scenama. Po travestiji, brat blizanac mu je, kolege sa kojim deli scenu i u ovoj predstavi, Goran Jeftić (u ulozi Gospođe minstarke). 


A Predrag Ejdus je u ulozi Jevreja, odavao tako upečatljiv utisak cicije, da se ne bih usudio da mu zatražim ni dinar za lekove. Jednostavno je bio džimrija "par excellence". 


U ovom komadu ima ubedljivih beseda, ali je njegov poslednji čin poprilično bajkovit i pomalo nepravedno surov u stilu: „The Winner Takes It All!“  Zato se i samo  vreme koje je Savin odabrao za komad, moglo ispostaviti kao svojevrsna omča oko vrata predstave, da ga odvede na klizav teren političke nekorektnosti i antisemitizma. Kakva bi to samo ironije bila! No, na svu sreću to se nije dogodilo.

Egon Savin je za režiju Mletačkog trgovca dobio nagradu „Bojan Stupica“ Udruženja dramskih umetnika Srbije. Nagrada od kolega uvek je najslađa i najobjektivnija. U ovom slučaju i potpuno zaslužena. 

Pozornicu Tabačkovog je metafora trošnosti koja je besmrtna, više nego što je otužna turistička razglednica, to je scena na koju su se sjajno nakalemili  maštoviti kostimi Kristine Ignjatović. Sve je tako neirecivo lepo, da naprosto mora biti sjebano! Ej, Šeksire, ej Savine baš ste bezdušni bećari! 


Na pozorišnom festivalu u Užicu, predstava Mletački trgovac osvojila je tri nagrade „Ardalion“ – za najbolju predstavu, za režiju (Egon Savin) i za glumu (Miodrag Radovanović). JDP je s ovom predstavom učestvovao i na festivalima u Novoj Gorici, Sarajevu, Skoplju, Bukureštu/Klužu, Tivtu, Budvi, na Sterijinom pozorju i na Bitefu. Gostovalo je u Rimu, Budimpešti i mnogim mestima u Srbiji.


Odlomak iz predstave pogledajte ovde

Vilijam Šekspir-Mletački trgovac

Glume:

Antonio- Irfan Mensur
Šajlok- Predrag Ejdus/ Vojislav Brajović
Basanio -Goran Šušljik
Porcija- Dragan Mićanović
Gobo, Tubal, Dužd mletački -Miodrag Radovanović
Knez marokanski, knez aragonski -Goran Daničić
Nerisa -Anđelika Simić
Džesika- Tanja Pjevac
Gracijano- Nebojša Milovanović
Lorenco -Srđan Timarov
Salanio -Pavle Pekić
Salarino- Milan Marić
sluga Lanselot Gobo -Goran Jevtić/ Boris Milivojević
Porcijine dvorkinje: Ana Stanković, Anđela Krvavac, Milica Petrović,  Lazar Tomić, Janko Cekić,  Miloš Milić

Režija: Egon Savin
Prevod: Svetislav Stefanović, Hugo Klajn,
Dramaturg: Miloš Krečković,
Scenograf: Miodrag Tabački,
Kostimograf: Kristina Ignjatović,
Scenski govor: Ljiljana Mrkić Popović,
Stručni saradnik: Vladimir Logunov,
Izbor muzike: Egon Savin,
Dizajn svetla: Svetislav Calić,