33. BEOGRADSKI DŽEZ FESTIVAL: DŽEZ VIZIJE

 

Dom omladine Beograda od 26. do 30. oktobra 2017. predstavlja 33. Beogradski džez festival, pod sloganom "DŽEZ VIZIJE" / "JAZZ VISIONS".

 

Posle velikog uspeha prošlogodišnjeg izdanja Beogradskog džez festivala, koje je jednoglasno proglašeno za najbolje od obnove ove manifestacije 2005. godine – i to podjednako od strane publike, ali i domaće i međunarodne kritike – ove godine odlučeno je da se ponudi još hrabriji program, koji će predstaviti nove umetničke tendencije u džez muzici današnjice.

Na ovo obavezuje stalna podrška mlade publike i njena želja da čuje najnovije velike autore, ali i potreba da se u vremenima koja su za kulturu teška, očuva i unapredi otvorenost naše sredine koja je uvek stremila najvišim dometima umetničke scene.

Ovogodišnje izdanje Beogradskog džez festivala zato treba da bude još jedan korak dalje u pravcu predstavljanja najvažnijih džez umetnika današnjice sa internacionalne scene.

Ono što organizatori žele je da podele sa svojom sve mnogobrojnijom publikom, kao i sa međunarodnom kulturnom javnošću, je trenutak u istoriji džeza kad se rađa nova fuzija ovog pravca sa drugim muzičkim oblicima. Džez je danas, ponovo, najuzbudljivija i najkreativnija forma popularne muzike - i zato je vreme za vizije džeza i džez vizije.

Beogradski džez festival će i ove godine trajati redovnih pet dana, sa tradicionalnim duplim koncertnim programom svake večeri, u salama Doma omladine Beograda i u Sava Centru. Predstavićemo preko 20 sastava iz celog sveta i naše zemlje, a ovom prilikom želimo da istaknemo prva tri imena koja na najbolji način predstavljaju džez 21. veka, jedno iz Amerike, drugo iz Evrope, a treće iz Srbije.

Doni Mekaslin (Donny McCaslin) je briljantni američki saksofonista srednje generacije koga je Dejvid Bouvi (David Bowie) odabrao da vodi njegov poslednji bend na oproštajnom albumu „Blackstar“. Očigledno je Bouvi prepoznao u savremenom džezu onu potrebu za avanturom i snagu izraza koja ga je uvek privlačila i kroz karijeru vodila ka novim oblastima. Mekaslinov zvuk je uvek avangardan i iznenađujuć, ali komunikativan i prihvatljiv najširoj publici, što je svakako formula uspeha nove generacije džez umetnika. Najnoviji, upravo objavljeni album „Beyond Now“, njegov je komentar upravo na iskustvo sviranja sa jednim od najvećih pop umetnika svih vremena, Dejvidom Bouvijem, i još jedan dokaz da se bogato nasleđe alternativnog roka spojilo sa džezom da stvori novu fuziju primerenu ovom vremenu. Džez u 21. veku ponovo ima stav, a jedan od njegovih glavnih protagnista je Doni Mekaslin.

Jan Lundgren (Jan Lundgren) je jedno od najvećih evropskih imena kad je u pitanju džez klavir, ali je kao takav prepoznat tek relativno skoro, posle bogate karijere koja obuhvata pojavljivanje na oko 50 albuma. Kao novi klasik, dao je savremenom džezu unutrašnju eleganciju utemeljenu u emotivnom bogatstvu, uz prepoznatljivu suptilnu virtuoznost. Treće veličanstveno ime švedske  scene, posle Esbjorna Svensona (Esbjörn Svensson) i Bobo Stensona (Bobo Stenson), koje smo već predstavili na Beogradskom džez festivalu, donosi sa sobom projekat grandizonog zamaha koji objašnjava poreklo skandinavske džez muzike i njenu duboku povezanost sa tamošnjim folkom. Album „The Ystad Concert: Tribute To Jan Johansson“ predstavlja omaž švedskoj džez muzici, kroz upoznavanje sa stvaralaštvom njenog oca, legendarnog pijaniste i kompozitora Jana  Johansena (Jan Johansson), čiji pravi naslednik je upravo Lundgren.
 

Grupa Eyot dolazi iz Niša, i u ovom trenutku je najbolji primer snage nove škole srpskog džeza. Njihova jedinstvena mešavina savremenog džeza, folka, roka i elektronike, svakako spada među trenutno najveća muzička dostignuća sa balkanskih prostora uopšte. Sva četiri njihova albuma objavljena su za inostrane izdavače, a novi – „Innate“ – produciran je od strane Stiva Albinija (Steve Albini), legendarnog američkog alternativnog rok producenta (Nirvana, PJ Harvey, Pixies), uz oduševljene kritike sa obe strane Atlantika i pridev „Nirvana džez muzike“. Eyot su u punoj snazi i, kao sastav koji je svoje početke vezao upravo za nastupe u Domu omladine Beograda, pravi su izbor za otvaranje 33 Beogradskog džez festivala.

Kao što je već uobičajeno i nalaže nova tradicija, ograničen broj vaučera za komplet ulaznica glavnog programa 33. Beogradskog džez festivala moći će da se nabavi na prodajnim mestima Eventima od 30. aprila, i to po poseboj promotivnoj ceni od 2800 dinara.
 
Osnivač i pokrovitelj Beogradskog džez festivala je Grad Beograd, koji je 2007. godine uvrstio BDŽF u manifestacije od posebnog značaja. 

Beogradski džez festival je od 2015. godine, po pozivu, član Evropske džez mreže (Europe Jazz Network).

Mihajlo Pantić- Kada me ugleda ono što tražim

Kada me ugleda ono što tražim, nova knjiga priča Mihajla Pantića, jednog od najčitanijih i najznačajnijih savremenih srpskih pripovedača, upravo je objavljena u izdanju Arhipelaga u ediciji Zlatno runo. Mihajlo Pantić, dobitnik Andrićeve nagrade za knjigu priča i pisac čije su knjige proze prevedene na desetak evropskih jezika, u novoj knjizi priča istražuje zbivanja i sudbine, obične ljude i neobične događaje, kao i tragove bliske istorije u neposrednoj svakodnevici u novobeogradskim blokovima, pogotovu u Bloku 21.

Knjigu Kada me ugleda ono što tražim sačinjavaju uzbudljive priče o sredovečnom iskustvu života, o trenutku kada čovek iza sebe ima istoriju, kojom je vrlo često nezadovoljan, ali isto tako često i nema dovoljno snage da u potpunosti promeni životnu priču ispred sebe.

Mihajlo Pantić u knjizi Kada me ugleda ono što tražim na sugestivan način kazuje priče o ljubavi i potrebi za drugim, priče o iskupljenju i ispunjenju. Nastajale u protekle četiri godine, nove Pantićeve priče govore o potrazi za smislom koje njegovi junaci traže u različitim tačkama i krajevima sebi dostupnog sveta, od bloka u kome žive do odlaska u svet monaškog iskupljenja, od života na beogradskom asfaltu do traženja mira u životu na reci, od potrebe da se razume vlastito životno okruženje do nagona da se pobegne iz njega i tako izađe iz zadatih granica, od uzbudljivog sećanja na detinjstvo i odrastanje do čežnje za vodom u svim oblicima, a more je jedan od tih povlašćenih oblika, od strasti koja junake vezuje za muziku do priče kao načina da se pravlada svakodnevica i otkrije mogući smisao.

U dodiru sa svojom strašću, uvek neuporedivom u odnosu na sve druge moguće izbore i životne stilove, Pantićevi junaci dobijaju neophodno utemeljenje i iz te pozicije pričaju priču vlastitog života. Utoliko su ove priče ispripovedane s velikom snagom, pisane izvrsnim stilom i retkom jezičkom iznijansiranošću.

Pantićevi junaci su muškarci i žene slični nama, ispunjeni našim nadama i zebnjama, složeni od naših emocija i iskustava. Otuda u njima i njihovim životnim i ljudskim izborima prepoznajemo neke od najuzbudljivijih trenutaka naših životnih iskustava.

U proteklih nekoliko godina Arhipelag je objavio većinu pripovedačkih knjiga Mihajla Pantića. Posle knjige Hodanje po oblacima, objavljene su Pantićeve knjige Ako je to ljubav, Ovoga puta o bolu, Sedmi dan košave, Novobeogradske priče i Vonder u Berlinu.

V KINO REGION - SVE NAJBOLJE

 

Sve najbolje je najljubaznija moguća ispala koja se svodi na: "Izvini žurim, a i ne bih te više zadržavao!" 

 

U predbožićno vreme, kada svako svakome poželi sve najbolje, isprepliću se sudbine usamljenih ljudi: poslastičarke Verice (Ksenija Marinković) koja je odustala od traženja "onog pravog" i njene obolele sestre, svetski uspešne operske dive Brankice (Renata Pokupić) koja odmara na očevom poljoprivrednom imanju i naivne medicinske sestre razočarane u ljubav. S druge strane, s planete Mars na bioskopsko platno uleću harizmatični bariton Don Đovani, moler ženskaroš Ljuba (Goran Navojec) i  poljoprivrednik, otac operske pevačice Toma (Bogdan Diklić) . Šta se promenilo a šta nije od vremena kada je Štefica Cvek bila u raljama života?

Šta u ovom filmu rade vojska bubašvaba, medenjaci i jedna zanosna operna arija?

Film Sve najbolje imao je svetsku premijeru na Kipru u okviru manifestacije Cyprus Film Days, a prikazan je i u Los Angelesu u sklopu revije Starring Europe, kao i na Filmskom festivalu u Ferrari Prikazan je i u programu Festivala SEE (u Berlinu i Parizu te u kineskom gradu Ningbou). Snježana Tribuson nagrađena na berlinskom izdanju festivala SEE za režiju, dok je Goran Navojec u Parizu osvojio nagradu za najbolju mušku ulogu.

Snježana Tribuson autorika je celovečernjih filmova Prepoznavanje (1996.), Tri muškarca Melite Žganjer (1998.) i Ne dao Bog većeg zla (2002.) kao i popularne TV serije Odmori se, zaslužio. 

Najavu filma možete pogledati OVDE.

SVE NAJBOLJE

2016,100 min, igrani film

Režija: Snježana Tribuson

Uloge: Ksenija Marinković, Ozren Grabarić, Renata Pokupić, Ksenija Paić, Dora Fišter Toš, Jernej Šugman, Krešimir Mikić, Goran Bogdan, Jasna Bilušić i Ivo Gregurević.

Scenario i režiju filma potpisuje Snježana Tribuson.

Direktor fotografije je Goran Trbuljak, montažerka Marina Barac, a kompozitor Dinko Appelt.

Dizajn zvuka potpisuje Dubravka Premar, scenografiju Željka Burić, a kostimografiju Ivana Zozoli Vargović. 

Pre ovog filma prikazan je dokumentarac o levičarskiom zanesenjacima iz '68 - GENERACIJA 68 iz 2016, trajanja 85 minuta u režiji Nenada Puhovskog, svojevrsni autorov hommage generaciji s kojom je delio mladalačke zanose i ideju o revoluciji koja će promeniti svet, koja će biti realna i zahtevati nemoguće. Indikativno je da je jednom od učesnika u tim zbivanjima ostala u sećanjima samo lepa koleginica, da drugi smatrao da se u revoluciju ne ide kolima već vozom, dok treći ohlađene glave tvrdi da su dizali revooluciju jer im se moglo, a danas se mladi bore za puku egzistenciju i nemaju vremena ni energije za puko filozofiranje. To je, ispostavlja se razonoda za dokone i obezbeđene. 

Da se ne lažemo svim tim praksikovcima, bilo je bitno da se šetkaju Korčulom, piju vino i jedu ribe i jurcaju za suknjama. Jebeš revoluciju koja počinje u gaćama!

Nažalost, izostao je KINO OTOK, 2016, 35 minute, u režiji Ivana Ramljaka, poetičan dokumentarac o izgubljenoj kulturi odlazaka u bioskope u malim mestima na dalmatiskim ostrvima.

INTERNACIONALNO FILMSKO POPODNE PAŠ INCIJATIVE

U petak 28.04.2017. u 15:30 časova u svečanu salu Jugoslovenske Kinoteke u Beogradu na Internacionalnom filmskom popodnevu PAŠ-inicijative biće prikazano devet kratkometražnih dokumentarnih filmova čiji su autori učenici PAŠ škola iz Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Japana.

 

Filmski program nosi naziv Saznajmo više o našim susedima i svetu oko nas. Filmovi su nastali kao produkt brojnih video radionica na nemačkom jeziku, na kojima su učenici i učenice Paš škola iz regiona, uz profesionalnu pomoć, razvili veštine u radu sa kamerom, intervjuisanju i montaži video materijala. 

Teme ovih video radova su Evropa – Evropska unija – migracije – emigracija - interkulturalni dialog - ekologija i klimatske promene. 

Detaljne informacije o manifestaciji možete pronaći na sajtu Gete Instituta u Beogradu.

PREMIJERA AUDIJENCIJE na Scena GARAŽA Beograd

Audijencija iz 1975. prvi je Havelov komad čiji je glavni lik Vanjek, pisac. 

Vanjekovo je pisanje zabranjeno od strane čehoslovačkog komunističkog režima. 

Radi se o jednočinki zasnovanoj na dijalogu između glavnog lika i njegovog poslodavca, pivara Sladeka, zaduženog za špijuniranje svog sagovornika. Kako je Havel u vreme kada je napisao dramu takođe bio zabranjen pisac, delo je izvođeno krišom, u sobama umesto u pozorišnim prostorima. Intrigantna prošlost Audijencije i višestruki, ironijski metateatar izvedbene situacije, čine je i danas izuzetno zanimljivom i provokativnom. Univerzalnosti i svevremenost, na žalost, i danas mu pruža postojanje cenzure, proganjane i ućutkivane istine od strane svih vrsta političkih totalitarnih režima.

Vaclav Havel (1936—2011) je jedan od najznačajnijih čeških dramaturga, pesnika i esejista. Kao vodeći intelektualac i disident koji je proveo više godina u zatvoru i čija su dela bila zabranjivana, jedan od ključnih ljudi tokom pokreta Plišana revolucija i rušenja komunističke vlasti u Čehoslovačkoj. Havel je bio I poslednji predsednik Čehoslovačke i prvi predsednik Češke. Već kao tinejdžer, objavljivao je drame koje su izvođene i donele su mu i međunarodni prestiž. Pored "Audijencije", najpoznatije Havelove drame su "Prosjačka opera", "Vernisaž" i "Protest".

Scena GARAŽA Beograd, Bulevar Vojvode Mišića 49

Drama mental studio

Vaclav Havel

 
AUDIJENCIJA

 

kolektivna režija

Premijera: 29. i 30. april u 20h Garaza, ul. Bulevar Vojvode Mišića 49

Igraju: Janko Cekić, Nebojša Djordjevic i Aleksandra Veljković
Cena karte: 200 din

Luka Klikovac- "Moja omiljena fotografska disciplina je eksperimentalna fotografija"

U četvrtak, 27. aprila od 18 časova u Galeriji Doma omladine Beograda biće održano vođenje kroz izložbu "Prtljag / Baggage" Luke Klikovca, sa kustoskinjom Jelenom Matić.U susret javnom vođenju i povodom izložbe, koju su organizovali Dom omladine Beograda i Belgrade Photo Month, a koja je otvorena do 30. aprila, popričali smo sa ovim mladim umetnikom.

Izložba Prtljag/Baggage predstavlja kraj trilogije započete kroz izložbe pod nazivima Memento i Mirror. Da li to za tebe znači novi početak i u kom smeru možemo očekivati da ćeš se kretati?

Trilogija je započeta projektom Memento koji je rađen 2013-2014. godine, potom je usledio drugi deo pod nazivom Mirror iz 2015. godine i završava se projektom Baggage koji je nastao 2016. godine. Ova trilogija predstavlja praktični deo mog doktorskog umetničkog projekta na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu. Trudio sam se da svaka od serija bude temeljno koncipirana, precizno formulisana i da dam svoj maksimum u svakoj fazi izrade i prezentacije projekta – od planiranja snimanja, preko postprodukcije, do osmišljavanja izložbene postavke. Rad na ovim projektima bio je izuzetno naporan i dug, što svakako, bez obzira na činjenicu da sam vrlo zadovoljan rezultatima, stvara određeni zamor materijala. Svaki kraj predstavlja novi početak, za mene će se taj novi početak ogledati u vidu kreiranja nešto manje zahtevnih serija fotografija vezanih za ideje koje su se razvijale paralelno sa prethodno pomenutim projektima.

Čini se da i nakon uhvaćenog momenta provedeš dosta vremena u obradi fotografija manipulišući elementima koji čine i jedan slikarski rad. U kojoj meri su po tebi fotografija i slikarstvo u neraskidivoj vezi?

Konkretno u seriji Baggage, teško je govoriti o „uhvaćenom momentu“ – svaka fotografija ove serije zapravo predstavlja niz uhvaćenih momenata, koji su u postprodukciji tehnikom kompozitne fotografije kombinovani u jedinstvenu fotografiju. Ovakav rad u nekim slučajevima za dobijanje željene atmosfere na jednoj fotografiji zahteva postojanje i više desetina pojedinačnih snimaka. Pojedine fotografije ove serije u sebi sadrže i preko 50 različitih snimaka. Ova izuzetno nezgodna tehnika, ukoliko se pravilno izvede, nudi izuzetno veliku kontrolu finalnog izgleda fotografije. Pored toga što kompozitna fotografija može dati izgled koji podseća na atmosferu sličnu onoj kada se koristi filmska rasveta, ključ ove tehnike leži upravo u mogućnosti kontrolisanja parcijalnog pojavljivanja svakog od pojedinačnih snimaka. Ovakva tehnika u fazi postprodukcije zaista postaje bliža slikarstvu nego fotografiji. Iako živimo u vremenu kada se granice između medija koje su nekada bile jasne, polako brišu, što samo po sebi pruža dosta prostora za polemiku ili inspiraciju za baziranje nekog umetničkog rada, lično ne osećam potrebu za definisanjem i skretanjem pažnje na odnos ova dva medija. Svako ko ozbiljnije sagleda ove radove, shvatiće da su tokom njihovog kreiranja korišćeni mnogi procesi koji nisu u duhu klasične fotografije ali na kraju procesa, ove radove predstavljam isključivo kao fotografije. Deo fokusa ovog rada jeste sama priroda fotografskog medija, ali ipak, veći deo fokusa je usmeren na sam sadržaj i narativ fotografskih scena.

Upotrebio si i rendgen mašinu koja jeste u biti fotografska, ali nije konvencionalna u fotografiji. Pored ovog primera, koji bi bio najčudniji pristup ili tehnika koju si primenio u dosadašnjem radu u želji da dođeš do željenih rezultata?

Medij fotografije nam pruža uvid u površinu stvari, dok rendgenska mašina funkcioniše po nešto drugačijem principu. Ona deli neke karakteristike fotografske slike, ali za razliku od predstavljanja površine, kojom se bavi fotografija, rendgenski uređaj prodire kroz predmete i pruža nam njihov unutrašnji sadržaj. Rendgenski uređaji ovog tipa imaju vrlo jasnu praktičnu, upotrebnu vrednost. Iako su snimci dobijeni ovim putem likovno vrlo zanimljivi, moja ideja nije bila da prosto predstavim šarenoliku i neobičnu sadržinu torbi, već da iskoristim mogućnosti ove tehnike da na kreativan način metaforama postavim dodatna pitanja vezana za sam medij fotografije i time zbunim posmatrača. Stoga, dubina koju rendgen prikazuje nije samo ona banalna koja raščlanjuje predmet na sastavne delove, već je prenesena, promišljena, u službi isticanja problema površine na koju je ograničena fotografska slika.

Moja omiljena fotografska disciplina je eksperimentalna fotografija. U dosadašnjem radu sam eksperimentisao sa „plastično“ osvetljenim obojenim fluidima u akvarijumu, ortografskim panoramama za snimanje portreta i figura, tehnikama sličnim onima kojima se spajaju snimci dobijeni satelitima, kao i korišćenjem ultraljubičastog svetla. Ipak, rendgenski snimci iz serije Prtljag svakako predstavljaju jedan od meni dražih pristupa, pre svega zbog same prirode tehnike ali i zbog činjenice da je do takvih mašina izuzetno teško doći i da rad na njima ima određenu dozu likovne ekskluzivnosti.

Tvoja izložba se zvanično našla u programu drugog po redu Belgrade Photo Month-a, festivala fotografije koji je nastao po uzoru na slične manifestacije koje se dešavaju u Parizu, Beču itd. Kakav je značaj ovakvih manifestacija i u kom smeru, po tvom mišljenju, bi BPM dalje trebao da se razvija?

S obzirom da se radi o tek drugom po redu festivalu Belgrade Photo Month, možemo zaključiti da je ovaj festival izuzetno mlad i da je to sveža ideja, takoreći još uvek u nastanku. Ovaj festival svakako ima dobre uzore, koji imaju višedecenijsku tradiciju, i mislim da praćenje tih modela može vremenom da pruži odlične rezultate. Ipak, mislim da će za zaista ozbiljan rezultat biti potrebno dosta vremena, kako bi se sa svakom novom godinom podizao kvalitet i ugled festivala. Često je prisutna potreba za instant spektaklom, koji može dati određenju trenutnu vidljivost ali moj pristup bi se usmerio kreiranju kvalitetnog programa koji će na duže staze dati snažnije i vrednije rezultate po uzoru na englesku frazu baby steps – odnosno malim koracima postepeno usavršavati festival. Nadam se da će organizatori uspeti da istraju na tom, prilično teškom putu, i da će naići na razumevanje i podršku raznih galerija i institucija poput Doma omladine Beograda, koji je podržao oba dosadašnja festivala.

14. NOĆ MUZEJA: SUBOTA KADA JE OKEJ DA KLINCI OSTANU BUDNI DO KASNO!

U vreme kada treba da spavaju, najmlađe očekuje zabavna, zanimljiva i maštovita DEČJA TURA, jer jednom godišnje je Noć muzeja!

Četrnaesta Noć muzeja ovog proleća spremna je da dočeka svoje najmlađe posetioce u specijalno pripremljenoj, osmišljenoj i prilagođenoj Dečjoj turi, koja podrazumeva premijerne i ekskluzivne sadržaje, u kojima će najmlađi ljubitelji kulture i umetnosti sa roditeljima moći da uživaju 20. maja od 17 do 21h.

Razlog više za posetu ovogodišnjoj manifestaciju je sponzor Dečje ture 14. Noći muzeja - Moja Kravica Milkshake. Oni su za naše najmlađe posetioce spremili slatka iznenađenja.

 
Paviljon Cvijeta Zuzorić, tradicionalno se u Noći muzeja pretvara u Dečji paviljon. Najmlađi će saznati uzbudljivu priču o nastanku autentičnih igračaka u jednoj srpskoj porodici. Oni najuporniji dobiće priliku da se poigraju sa drvenim lutakama, pelivanima i automatonima.

O avanturama velikog Samija, simbola beogradskog Beo Zoo vrta slušaće svi koji odluče da se druže i saznaju emotivnu priču i vide fotografije o Samijevim poduhvatima bežanja iz zoo vrta i velikom prijateljstvu s Vukom Bojovićem. Na radionici u Bebi zoo vrtu deca će naučiti koja je životinja budna noću, a koja danju, i ko kada i koga lovi.

Za sve klince i klinceze koje zanima kako kuca srce njihovih ljubimaca preporučujemo novootvoreni muzej na Fakultetu veterinarske medicine, gde se nalaze najraznovrsniji skeleti domaćih i divljih sisara, ptica i riba. Od kita preko konja pa do sitnijih životinja, uz animaciju, zvuk i svetlosne efekte. I to nije sve, specijalno za Noć muzeja, biće organizovana radionica gde će najmlađi učiti da crtaju pera, gnezda i jaja ptica i delove tela domaćih životinja. Najbolji crteži nastali na prošlogodišnjoj manifestaciji biće izloženi ove noći.

Oni koji jedva čekaju da zarone u podvodni svet imaće priliku da obiđu jedini Javni akvarijum i tropikarijum Beograda, kutak rezervisan za čudesni svet riba, gmizavaca i vodozemaca. Ovoga puta u centru pažnje su moćne pirane Amazona, prelepe ribice Nema, Dori i Bubless, kameleoni koji menjaju boju, krabe, kornjače, zmije i razne druge životinje. A šta znači mornarski čvor i kako ga vezati i odvezati objasniće učesnici iz Škole za brodarstvo, brodogradnju i hidrogradnju.

Oni radoznali koji vole da zasuču rukave, imaće šansu da se oprobaju u izvođenju hemijskih eksperimenata sa studentima Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i da upoznaju čarobnu i šarenu stranu nauke.

U Legatu Petra Lubarde u Noći muzeja gradimo ukus od malih nogu, postavljamo standarde primerom jednog od najznačajnijih srpskih slikara. Na najlepši mogući način najmlađim sugrađanima objašnjavamo šta je to, kao i koji je značaj "privatne kolekcije".  Kroz radionicu "Lubardina crvena boja“ biće predstavljena zanimljiva priču o ovom velikom umetniku i njegovim delima.

Pedagoški muzej 20. maja posvetiće se strpljivim sklapanjem slike domaćih i divljih životinja popularnom pazl tehnikom.

Na Beogradskoj tvrđavi zagrevamo atmosferu učenjem spretnosti i veštine vitezova, gađanjem uz pomoć luka i strele pravo u centar mete, a potom se relaksiramo u reci i slikamo ćetkicom.

Oduvek su kreativnost i prirodne nauke privlačile male radoznalce, ali nikada kao u 21. veku. Jasno je koliko se današnja deca na tim poljima dobro snalaze i osećaju. Zato postavka u Galeriji nauke i tehnike SANU kao skup 3D radova u okruženju za računarske igre, prepliće kreativnost, nauku i matematiku.

Kako ilustrovati ritam saznaće svi oni koji se u Noći muzeja nađu u Galeriji Suluj gde će se najmlađi sugrađani lepo snaći uz vođstvo likovnih pedagoga.

Koliko su se igračke menjale i sa čim su se igrale mame i tate, pokazaće Dečji muzej u okviru Muzeja nauke i tehnike - lutke, automobile, plišane mede, metalne mehaničke igračke na navijanje, drvene igračke ili muzičke kutije. Mali radoznalci dobiće priliku da posete i prvi interaktivni Naučni centar u Srbiji koji na jednostavan način razjašnjava fenomene iz oblasti astronomije, matematike, fizike, biologije i psihologije.

Satnica svih dešavanja u okviru Dečje ture, kao i detaljne informacije o uzrastima kojima su radionice namenjene, može se pronaći na zvaničnom sajtu manifestacije, kao i u biltenima Noći muzeja koji će uskoro biti dostupni svim posetiocima.

Ulaznice za Noć muzeja po pretprodajnoj ceni od 450 rsd mogu se kupiti na svim Eventim prodajnim mestima, dok će na dan manifestacije, cena iznositi 500 RSD. Kao i ranijih godina, jedna karta za Noć muzeja važi za po jedan ulazak na sve lokacije u Beogradu. Deca do 5 godina, uz pratnju roditelja, ne plaćaju ulaznicu. Uz veliku podršku Sekretarijata za javni prevoz, karta Noći muzeja važi kao vozna isprava u Beogradu na svim linijama javnog prevoza 20. maja od 16 časova pa sve do ponoći.

Noć muzeja predstavlja jedinstven kulturni spektakl u više od 120 gradova širom sveta, među kojima je od 2005. godine i Beograd. Prva Noć muzeja, održana u 5 beogradskih muzeja i galerija, uspela je da animira više od 4.000 posetilaca, dok je za deset godina taj broj narastao na neverovatnih 500.000 ulazaka u muzeje na skoro 200 lokacija u više od 60 gradova i mesta širom Srbije.

Viasat History je ponosni sponzor manifestacije „Noć muzeja“ već osam godina. Ovaj kanal se nalazi u vlasništvu internacionalne kompanije Viasat World, koja ima 100 miliona pretplatnika i proizvodi i distribuira najkvalitetnije zabavne sadržaje kroz 24 dokumentarna, filmska i sportska kanala, u 47 zemalja. Pored kanala Viasat History, kompanija je na našem tržištu prisutna i sa kanalima TV1000, Viasat Explore, Viasat Nature i Viasat History/Nature HD.

Prijatelj 14. Noći muzeja je mts, koji je sponzor manifestacije 11. put za redom. Već tradicionalni sponzori i podrška su: Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji, kompanija Coca-Cola, Bambi, Imlek i štamparija Grafix.

Vidimo se 20. maja!