четвртак, 30. новембар 2017.

Aleksandar Đorđević se uključio u kampanju grupnog finansiranja filma i projekta „Skok“ o Nataši Kovačević


Aleksandar Saša Đorđević, selektor košarkaške reprezentacije Srbije i jedan od naših najistaknutijih sportista svih vremena, uključio se u jedinstvenu kampanju za grupno finansiranje putem koje se prikupljaju sredstva za poslednju fazu snimanja dokumentarnog filma „Skok“ o košarkašici Nataši Kovačević, izradu i postavljanje spomenika kojim se čuva uspomena na velikane srpske košarke i korene sportskog prijateljstva Srbije i Francuske, kao i za akciju „Fondacije Nataša Kovačević“ - škole košarke za devojčice.



„Kao selektor Srbije, ali i nekadašnji reprezentativac, odlučio sam da podržim kampanju za grupno finansiranje završetka projekta „Skok“ koji promoviše pravo lice sporta: sportsku borbu, prijateljstvo u sportu i negovanje sportske tradicije. Imajući u vidu kakav je borac Nataša Kovačević, siguran sam da film o njoj neće biti obična sportska priča, već motivacija za sve nas koji se na dnevnom nivou borimo sa malim preprekama. 

Ideja da se kroz ovaj projekat, u sklopu filma, podigne spomenik utemeljivačima srpske škole košarke u Beogradu i njihovom treneru, prvom profesionalnom selektoru naše reprezentacije Anriju Helu, zaslužuje šire angažovanje naše javnosti. Drago mi je da mogu da se priključim ličnostima koje su već podržale ovaj projekat, ali i institucijama kao što su košarkaški savezi Srbije, Francuske i Beograda i Ambasada Francuske u Beogradu. 

Pored lične donacije, kao jedan od mojih doprinosa ovom projektu, ali i doprinosa KS Srbije, prilažem košarkašku loptu s potpisom predsednika KS Srbije Predraga Danilovića i mojim, koja će se na platformi za grupno finansiranje naći kao jedan od simboličnih poklona za određenu donaciju”,
izjavio je velikan srpske i evropske košarke Aleksandar Đorđević ovim povodom.


Do sad je na platformi Indiegogo našu kampanju podržalo svojim donacijama 45 ljudi iz 10 zemalja! Pored Aleksandra Đorđevića, među donatorima iz sveta košarke su još jedan naš trener Zoran Lukić (Nižnji Novgorod, Rusija) i Košarkaški klub Zemun. Pozivamo vas da nam se pridružite i budete deo ove inspirativne priče koju želimo da pokažemo celom svetu. 
Donacijama nas možete podržati preko stranice - https://igg.me/at/filmSkokoNatasiKovacevic
(klikom na dugme „BACK IT“ koje se nalazi u vrhu strane, pored trailera) 


Vaše se ime može naći na odjavnoj špici filma ali i na spomeniku našoj košarkaškoj reprezentaciji koja se plasirala na Prvo svetsko prvenstvo 1950. Specijalno za našu kampanju Dejan Bodiroga je potpisao reprezentativni dres, a na spisku poklona za donatore je i basket 1 na 1 sa Ivanom Ivanovićem i pojavljivanje u njegovoj emisiji. Tu su i majice, nalepnice i razglednice sa motivima filma, fotografija sa potpisom počasnog generalnog sekretara FIBA Bore Stankovića i drugi atraktivni pokloni.

Košarkašica Nataša Kovačević je u 19. godini izgubila nogu u saobraćajnoj nesreći u Mađarskoj, 7. septembra 2013. Jedan mladi život odjednom se potpuno promenio - „obična devojka“ je u roku od nekoliko minuta postala heroina! Nataša je samo dve godine nakon ovog događaja već igrala sa specijalnom sportskom protezom za Košarkaški klub Crvena zvezda! Odigrala je celu sezonu u prvoj košarkaškoj ligi Srbije i osvojila sa svojim timom kup Srbije.

Mi snimamo dugomentražni dokumentarni film „Skok” o zadivljujućem životnom povratku Nataše Kovačević, ali i njenoj misiji da kod drugih ljudi, sličnih sudbina, probudi borbeni duh i motivaciju da prebrode naizgled nepremostive prepreke. Ovaj film je i omaž svima onima koji su joj pomogli da u 19. godini ostane uspravna posle gubitka noge, ali i da napravi podvig kakav nije zabeležen u istoriji sporta. Njen povratak na košarkaški teren bio je više od svih velikih sportskih „comebackova” - ušao je u anale i postao inspiracija ljudima širom planete.

Producentska kuća CinneSport je u koprodukciji sa Cinnamon Filmom u poslednje dve godine snimila 70% filma “Skok” na velikom broju lokacija u šest zemalja (Srbija, Italija, San Marino, Francuska, Nemačka i Mađarska) i 12 gradova (Beograd, Vršac, Milano, Monca, San Marino, Rimini, Ćezena, Bolonja, Nica, Pariz, Minhen, Đer). Kao protagonisti se u filmu pojavljuju, između ostalih, francuski košarkaši Toni Parker i Boris Dijao, zatim Dejan Bodiroga, dugogodišnji generalni sekretar FIBA Bora Stanković, predsednik KS Francuske Žan Pjer Sita, direktor za međunarodne odnose KS Francuske Goran Radonjić, selektor francuske reprezentacije Vensan Kole, predstavnici rukovodstva Košarkaškog saveza Srbije, nekadašnji golman fudbalske reprezentacije Srbije Saša Stevanović, jedna od najboljih košarkašica Evrope svih vremena Amaja Valdemoro, doskorašnji selektor srpske ženske reprezentacije Marina Maljković, Natašin brat Ivan, otac Vukašin i drugi...

Film prati i Natašin rad u njenoj Fondaciji, kao i njenu misiju da se oduži državi Francuskoj koja ju je bezrezervno podržala kad joj je bilo najteže (oni su obezbedili specijlanu sportsku protezu za Natašu). Ona dolazi na ideju da u Beogradu podigne zajedno sa građanima Srbije i Francuske (i uz pomoć košarkaških saveza obe zemlje) spomenik kojim se čuva uspomena na velikane srpske košarke, ali i na korene sportskog prijateljstva Francuske i Srbije u sportu. Spomenik bi predstavljao antologijsku fotografiju košarkaške reprezentacije Jugoslavije s njenim selektorom, Francuzom Anrijem Helom, u Nici početkom 1950. godine, na kvalifikacijama za Prvo svetsko prvenstvo u košarci. Anri Hel je prvi profesionalni (stručni) trener koji je vodio jugoslovensku reprezentaciju (od 1948, do 1950. godine). Tim koji je francuski trener vodio pune dve godine i na kraju izabrao 13 igrača za Nicu ušao je u anale svetske košarke, kao jedini koji je iznedrio četvoricu članova Fibine kuće slavnih (FIBA Hall of Fame, Geneva, Switzerland): Borislav Stanković, Nebojša Popović, Radomir Šaper, Aleksandar Nikolić. Njih četvorica su ne samo očevi srpske i jugoslovenske košarke, već i očevi moderne svetske košarke mimo Amerike.

Reditelj filma “Skok” je Ivica Vidanović, a scenarista naš poznati novinar Aleksandar Miletić, autorski tandem, koji, između ostalog, stoji iza dokumentarnog filma i serijala “Bili smo prvaci sveta”.


Film su do sada podržali Filmski centar Srbije, Košarkaški savez Francuske i  Košarkaški savez Srbije, Košarkaški savez Beograda i Ambasada Francuske u Beogradu.

ФИЛОЗОФСКИ ТЕАТАР Г. М. ТАМАШ О „ФАШИЗМУ И РЕВОЛУЦИЈИ“




„Филозофски театар“ ће 9. децембра угостити мађарског филозофа, дисидента и писца Г. М. Тамаша, који ће одржати предавање под називом „Фашизам и револуција“ у Народном позоришту у Београду, на Сцени „Раша Плаовић“.
Г. М. Тамаш је познат као жестоки критичар европске деснице, режима Виктора Орбана, као и неолиберализма. Поред Жижека, Бадјуа и Негрија, сврставају га у друштво јеретичких европских марксиста. Рођен је у Румунији 1948. године, али је из политичких разлога 1978. пребегао у Мађарску, где постаје један од водећих дисидената тог доба. Држао је предавања широм света, између осталог на Оксфорду, Јејлу, Колумбији, а тренутно предаје на катедри за социологију и социјалну антропологију на Средњоевропском универзитету у Будимпешти, и гостујући је предавач на Институту за хуманистичке науке у Бечу. Аутор је бројних радова, међу којима су „Истина и класа“, „Невина моћ“, „Постфашизам и антикомунизам“, „Етницизам након национализма“. Развио је концепт пост-фашизма, који по његовим речима лако проналази уточиште у новом свету глобалног капитализма, без узнемиравања доминантних политичких облика парламентарне демократије.
Догађај почиње у 20.30, а карте се могу купити по цени од 200 динара на благајни Народног позоришта у Београду.

Čudo u bioskopima




U trenutku aktuelizacije i pojačane borbe svih institucija protiv vršnjačkog nasilja pred nama je jedan film koji tematizuje ovaj rastući problem. 

Film ČUDO kroz toplu priču nam približava svet jednog dečaka koji je svojom dobrotom porazio zlo, dočaravajući ga kroz situacije koje on preživljava u toku svog školovanja. 


Ogi je desetogodišnji dečak koji mora da živi  s teškim genetskim poremećajem zbog kog od rođenja ima unakaženo lice i glavu. Nakon 28 operacija zbog kojih nikad nije mogao normalno da pohađa školu, s deset godina ga roditelji ipak upisuju u peti razred osnovne škole Beecher. Ogi  u školu kreće s puno straha i neverice i boji se kako će svakodnevno biti izložen pogledima, zgražanju i komentarima svojih školskih prijatelja.



Bazirano  na bestseleru Njujork Tajmsa (srpsko izdanje Dereta), ČUDO  je neverovatna, inspirativna, iskrena priča o Ogiju Pulmanu, dečaku s teškim genetskim poremećajem,zbog kog od rođenja ima unakaženo lice i glavu.


Flmska umetnost, zahvaljujući svojoj popularnosti, izražajnim sredstvima, i mogućnosti da stigne do velikog broja ljudi trebalo bi da se bavi pitanjima koje su od krucijalne važnosti za razvoj društva, a pogotovo kada se javi problem koji pogađa decu, a problem vršnjačkog nasilja jeste jedna od najvećih pošasti savremenog društva.

Poučan film koji će sve gledaoce bili oni mali ili veliki, deca, tinejdžeri ili odrasli, podstaći na razmišljanje o drugarstvu, pravdi, zlu...i kako je moguće biti dobar čovek bez obzira na sve.



U filmu glavne uloge tumače Džulija Roberts, Oven Vilson i Džejkob Trembli kao Ogi Pulman.

Film ČUDO u bioskope dolazi u četvrtak 30.11 u distribuciji Blitz Film-a.



S ljubavlju, Vinsent: Misterija Van Goga


Pred nama je još jedna srpska premijera. U pitanju je film “S ljubavlju, Vinsent: Misterija Van Goga”. Radi se o jedinstvenom kinematografskom delu o jedinstvenom umetniku – Vinsentu van Gogu, koji je ujedno prvi u istoriji u potpunosti naslikan animirani film na svetu. 


Film govori o brilijantnom i problematičnom holandskom slikaru iz 19. Veka, a kompletan film je u potpunosti oslikan u skladu sa slikama i stilom Van Goga. Proces je trajao dve godine. 


Svaki od 56.800 frejmova filma su zapravo ulja na platnu, koja su oslikana od strane tima od čak 60 slikara, a oni su koristili istu tehniku koju je koristio i Van Gog.

 

Život i kontroverzna smrt Vinsenta van Goga ispričana preko njegovih slika i likova na njima.



Intriga se otkriva kroz intervjue s likovima koji su bili najbliži Vinsentu i kroz dramatičnu rekonstrukciju događaja koji su doveli do njegove smrti. Film prikazuje 120 van Gogovih najpoznatijih slika. 


Radnja, koja je preuzeta iz 800 pisama koje je slikar sam napisao, vodi nas do značajnih ljudi i događaja u vremenu pre njegove nočekivane smrti. Svaka scena naslikana je tehnikom kojom je i sam Vinsent slikao. Scenario i režiju potpisuje Dorota Kobjela i Hju Velčmen, dok su za produkciju zaduženi BreakThru Films i Trademark Films. Naša publika imaće priliku da ekskluzivno nakon premijere filma 21. decembra razgovara sa umetnicima Biserkom Petrović i Vladimirom Vinkićem koji su jedni od slikara ovog filma.


PREDSTAVLJANJE KNJIGE „HRONIKA DOBROG PROVODA“


Knjiga „Hronika dobrog provoda“ kulturologa Maje Vukadinović i novinarke Aleksandre Mikate, u izdanju Nove Poetike, biće predstavljena u petak 1. decembra u 19:30 časova u klubu „Beti Ford“ u Skadarliji (Zetska 2). 
 
Knjiga je nastala povodom obeležavanja pola veka od prve beogradske diskoteke „Kod Laze Šećera“, a opisuje noćni provod od kraja šezdesetih do danas.
Kako je izgledao provod u „Cepelinu“, zašto je „Akademija“ bika kultni klub osamdesetih, ko je izlazio u „Nanu“ i „Dugu“ i kako su se mladi zabavljali tokom devedesetih?  
Kroz svedočanstva brojnih sagovornika, ličnosti iz javnog života, ljudi koji su izlazili i onih koji su kreirali noćnu ponudu, oslikan je duh prošlih vremena i način života nekoliko generacija.
Na promociji će govoriti Milomir Cvetković, direktor izdavačke kuća Nova Poetika, kao i autorke Maja Vukadinović i Aleksandra Mikata koje će ovom prilikom biti zadužene za izbor muzike u duhu sedamdesetih godina.

Lepotica Linejna u BDP-u


"Lepotica Linejna” jednog od najznačajnijih savremenih irskih dramatičara, Martina Mekdone sa Ljiljanom Stjepanović u glavnoj ulozi, a u režiji Miloša Jagodića i izvođenju Kruševačkog pozorišta, gostovaće 14. decembra na Sceni “Rade Marković” Beogradskog dramskog pozorišta.

Predstava je premijerno izvedena u decembru 2013. godine u koprodukciji sa Art Temom iz Beograda.



Ova čudna, crnohumorna drama o odnosu majke i ćerke u irskoj zabiti, priča je o teškim ljudskim sudbinama.

"Ovo je pozorište, pa je naravno život kondenzovan, te je sve pojačano da bi bilo potcrtano. Siguran sam da svako od nas ima ovakvih situacija u životu i da će se mnogi prepoznati", kaže Miloš Jagodić, reditelj i autor adaptacije.

Scenograf i kostimograf je Darinka Mihajlović, dramaturg Branislav Nedić, a kompozitor Milan Đurđević iz "Nevernih beba".

Uz Ljiljanu Stjepanović igraju i Dejan Tončić, Nikola Rakić i Jelena Stajkovac, koproducent predstave.


LEPOTICA LINEJNA

14. decembara na  Velikoj sceni BDP u 20h

20% popusta za online rezervacije

PROVEDITE NEDELJU U MUZEJU JUGOSLAVIJE


U nedelju 3.12.2017. godine, u prepodnevnim terminima, Muzej Jugoslavije postaje mesto gde su deca najvažniji posetioci, koji zavređuju posebnu pažnju i naklonost svih zaposlenih. Od momenta kada se deca pojave na ulazu u Muzej, dočekuju ih prodavci i pozdravljaju lično tako što ih zamole da budu tajni detektivi, da reše zadatu misiju na izložbi Muzejska labaratorija, gde ih dočekuje kustos muzeja koji im daje dalje instrukcije.
Deca dobijaju mape i uputstva kako da uključe svoje roditelje u igru, ali i da vode računa o tome da se „odrasli“ u muzeju ponašaju na odgovarajući način. Na taj način deca brzo usvajaju kodeks ponašanja u kulturnoj instituciji osećajući da su izuzetno važni i odgovorni. Za vreme boravka u muzeju zadržava se ovakav pristup zamenjenih uloga u kojem su deca glavna i time se postiže znatno povećanje njihove motivacije za učešće u igri.
Izložba Muzejska labaratorija kao da je stvorena za dečju igru jer je njome prikazan presek fonda Muzeja Jugoslavije, koji se pretežno sastoji od poklona koje je J. B. Tito dobijao tokom života. Kako su pokloni izuzetno raznoliki po oblicima, zemljama porekla ali i po vremenu kojem pripadaju, prolazak kroz ovu izložbu za najmlađe posetioce zamišljen je kao svojevrsno putovanje oko sveta u formi detektivske igre. Rešavajući jedan po jedan trag, deca se kreću kroz izložbu putujući sa jednog do drugog kontinenta, iz jednog u drugi vremenski period, učeći kroz eksponate o istorijskim događajima i ličnostima, udaljenim kulturama, lokalnim običajima ali i o samim muzejima. Naposletku, mapa ih dovodi do poslednjeg odredišta gde se nalazi i nagrada za svakog učesnika i detektivska značka uz koju mogu do kraja godine ući besplatno u muzej.

уторак, 28. новембар 2017.

Промоција књиге МИСИЈА: МУЗЕЈ ауторке Иване Нешић

 
КУЛТУРНИ ЦЕНТАР БЕОГРАДА

Галерија Артгет, Трг републике 5/I

Среда, 29. новембар у 19.00
 
Анђела се суочила са ужасом средњег интензитета: уместо да с другарима игра игрицу као што је испланирала, бива на превару одвучена у музеј. Но, посета музеју ће проћи много другачије него што је Анђела очекивала. Шта Анђелина игрица и Сава Шумановић имају заједничко? Колико је забавно играти се лоптом с малом Дубравком? Шта се дешава када мртва природа није баш сасвим мртва? Куда су одлетели петлови Паје Јовановића? И најважније: Могу ли три основца и једна тетка, која им заправо није тетка, помоћи музеју да се избави из велике невоље?
Ауторка Ивана Нешић позната по хваљеним и награђиваним књигама „Зеленбабини дарови“ и „Тајна немуштог језика“ представља нам свој нови роман „Мисија: Музеј“. За разлику од прве две књиге у којима се бави нашом народном митологијом и традицијом, у новом роману њена тема је српско сликарство.
У свом препознатљивом маниру уз преплитање хумора и мале дозе страве присутне ту тек да нас увуче у узбудљиву авантуру, она компонује овај забавни детективски роман у којем нас упознаје са делима и животима великих сликара: Катарина Ивановић, Сава Шумановић, Милена Павловић Барили, Надежда Петровић, Паја Јовановић само су неки од јунака које срећемо у овој књизи.
Као историчар уметности и заљубљеник у стваралаштво ових уметника она ће нам скренути пажњу на две ствари: пре свега на сјајне и узбудљиве животе наших великих сликара, поруке и идеје за које су се борили, а потом и на стање у којем се налазе данашњи музеји.
Ивана Нешић већ се доказала као добар приповедач, о томе сведоче награде „Невен“ и „Раде Обреновић, као и то што је књига „Зеленбабини дарови“ уврштена у лектиру. Роман „Мисија: Музеј“ наменила је старијим основцима али и свим младим љубитељима ликовног стваралаштва. У књизи су коришћене репродукције Народног музеја уз илустрације које је урадио Борис Кузмановић.
Учесници:

Ивана Нешић – ауторка књиге
Петар Петровић – кустос Народног музеја у Београду
Павле Зелић – писац, стрип сценариста и критичар
Ана Недељковић – визуелна уметница
Анђелка Ружић – уредница у "Креативном центру"

XXIII FAF - Kad dan nije imao ime




„Budućnost Balkana je u ženama!“

Odbačeni kliker kao metafora odrastanja. Odrastanja bez sazrevanja. Seks bez emocija. Opijanje kao anestezija. Statičnost. Beziražajnost. Odbačenost i nebriga društva o mladima. 


Film je inspirisan stvarnim događajem, ali  se ne bavi njegovim političkim konotacijama. Niti policijskim koja ga u svojim spisima vodi pod imenom "Monstrum". Bavi se ljudima, njihovim sudbinama. Radile su ga žene, ali neka vas to ne zavara. Nema nežnosti, nema poštede.Videćete jedan brutalno iskren film, možda čak iz muške perspektive, koji hirurški analitično preispituje međunacionalne i kulturološke tenzije koje postoje na tlu današnje Makedonije. Zaranja u maglovit svet tinejdžera, koji ne uviđaju nikakvu perspektivu, koji su otuđeni, ne razmišljaju ni o čemu i nemaju nikakvih moralnih skruptula. Nikakvih kočnica. Nijihovo nakupljeno nezadovoljstvo eskalira u agresivnost.  


Ovaj film kritički i bez padrona sagledava odnos savremenog makedonskog društva prema roditeljima, invalidima, ženama, drugim nacionalnostima i religijama. Odnos prema različitosti. 

Elma Tataragić, jedna od scenaristkinja  konstatuje: 

"Nikoga nije zanimalo ko su ti ljudi. Čime su se bavili, koju su muziku slušali, u koju su školu išli... To je postalo jedno nacionalno pitanje, što je nešto najgluplje. Mi smo pošle s te ljudske strane."


Scenografija po mračnjaštvu  podseća na Ne gledaj mi u pjat“. Bizarni prostori, nedovršene kuće, sivi, prljavi zidovi, mrak i svetlost se i ne nazire ni u naznaci. Glumci sumanuto i bez zazora lupaju svojim sudbinama o te štrokave zidove, ne pronalazeći rešenje, niti ikakav smisleni izlaz iz svojih životnih lavirinata. Klaustofobija koja se može osetiti, udahnuti, koja sabija pluća uz pleksus. Sa direktorkom fotografije Agnès Godard Teona Strugar Mitevska se upoznala na Manaki filmskom festivalu. Kaže za nju da je konceptualista, da voli da postavlja pitanja. Sve to doprinosi da ovaj sjajan film shvatite sasvim lično. 


Dan pre Uskrsa 2012, precizno poređana tela četiri tinejdžera, svako sa po rupom od metka u glavi, pronađena su blizu jezera Smiljkovac u okolini Skoplja. Oni su samo išli na pecanje… s kojeg se nisu nikada vratili. 

Nacija je bila šokirana. Glasine su se raširile...

Vrtimo se u krug, ponavljamo već načinjene greške, nikako da se iskobeljamo iz vrzinog kola. 


Ivan Vrtev Soptrajanov kaže da se prijavio zajedno sa još trista ljudi na kasting. Bilo je više krugova selekcije i na kraju je izabran. Kaže da je proces bio dug, trajao nekoliko meseci. Kasting je počeo u oktobru,  a probe su započele u  martu. Na njima nisu radili samo na tekstu, već su dosta razgovarali, obilazili neke lokacije i družili se, tako da je bilo veoma interesantno. Lik koji tumači je njegova sušta suprotnost, proizvod mačo kulture, alfa mužjak ali mu malo fali da to zaista bude. Zapravo reč je o očerupanoj mačo kulturu. Kao okoreli mizentrop veruje u budućnost mladih i kaže:

„Biće gore dok ne bude bolje!“


Kada je dobio scenario, Hanis Bagashov je čitao „Jade mladog Vertera“, te su delići Geteovog lika završili i u liku koji tumači. Nisu pokušavali da rekostruišu likove stvarnih aktera te tragedije. Za razliku od Ivana, Hanis svoju budućnost vidi u Pragu ili Nemačkoj.
Igora Postolova, hendikepiranog, talentovanog mladića pronašli su na samom jugu Makedonije, u Berovu. Izabrali su ga između dva kandidata. Postao je idol i ikona te populacije izjavivši:

„Mi imamo pravo da postojimo. Ako ja mogu može svako!“ 


Posle uspešne svetske premijere na Berlinalu, na ovogodišnjem XXIII Festivalu autorskog filma ovo ostvarenje je ponelo nagradu srpskog ogranka FIPRESCI za najbolji film u Glavnom programu.

U vreme kada živimo u bezdušnom i depresivnom svetu, koji obeležavaju neprekidni sukobi, nerazumevanja i krize veliko je pitanje koliko možemo i sa kojom količinom empatije da gledamo i razumemo ovakve filmove?  I šta iz njih izvlačimo? Što već ne znamo, ali opet...

U Makedoniji film je dočekan na nož, krenule su politčke manipulacije, medijski linč da se film blokira. Mitevska kaže:

„Preko noći sam osedela kada se film pojavio u Makedoniji. Jedva sam preživela sve što se događalo. Učinjeno je sve da ne bude makedonski kandidat za Oskara.“


Šta je to toliko smetalo u ovom filmu? Šta je toliko bolo oči?

To, što ne podleže pritiscima. Što ne donosi ustaljeni prikaz. Što je prekritičan. izgleda da se očekivala  tapiserija za zid, turistička razglednica,  a problemi da se gurnu pod tepih.
No, i ovakve rekacije, Elma Tataragić vidi kao pozitivne. Kao neophodna previranja u društvu. Za razliku od Bosne gde je publika apatična i sve se može. 

Teona Strugar Mitevska i Elma Tataragić su saradnju započele u Bitolju. Kažu spajaju nas ovde u regione lepe, ali i ružne stvari, zajedničko iskustva. Nasilje u raznim pojavnim formama, koje se javlja i u novim oblicima. Metastazira. Uvuklo se u sve pore društva. Porazumeva se. Toleriše se. Navikli smo se na njega.  

Autorke najavljuji novi zajednički film- ženske priče iz balkanskog društva.



    Originalni naziv: KOGA DENOT NEMASE IME
    Godina: 2017
    Žanr: drama
    Zemlja: Makedonija
    Trajanje: 93 minuta
    Režija: Teona Strugar Mitevska
    Scenario: Teona Strugar Mitevska, Elma Tataragić
    Uloge:: Leon Ristov, Hanis Bagashov, Stefan Kitanovic, Dragan Mishevski, Ivan Vrtev Soptrajanov, Igor Postolov, Perunika Kiselicki, Ines Hodic, Erina Poplavska, Labina Mitevska.

Reditelj i scenarista, Teona Strugar Mitevska, rođena je 1974. godine u porodici umetnika u Skoplju, u Makedoniji. 2001 godine je završila Master studije filmske umetnosti na prestižnoj Tiš školi umetnosti pri Univerzitetu u Njujorku. Njen igrani film „Ja sam iz Titovog Velesa“ je bio prikazan na festivalu Berlinale – i na preko 80 festivala širom sveta – kao i film „Žena koja je obrisala suze“.

Elma Tataragić rođena je u Sarajevu 1976. godine, gde je i diplomirala dramaturgiju na Akademiji scenskih umetnosti u Sarajevu i magistrirala doktorirala film i književnost.  Selektor je takmičarskog programa Sarajevskiog filmskog festivala. Generalno je sekretar i član Udruženja filmskih autora BiH, član Evropske filmske akademije. Objavila je knjigu o scenariju i radi kao scenarista za Eurimages, kao i savetnika Evropske filmske akademije. Njen autorski kratkometraži prvenac je film „Sjećam se“. Zajedno sa redatelkom Teonom Strugar Mitevskom potpisuje koprodukciju „Kada dan nije imao ime.“