OTVARANJE AVGUSTOVSKIH IZLOŽBI U GALERIJI KULTURNOG CENTRA BEOGRADA

U skladu sa trenutnom epidemiološkom situacijom i njenim razvojem avgustovske izložbe u Kulturnom centru Beograda biće otvorene uz mere opreza u četvrtak, 8. avgusta 2020, od 20:00 do 22:00.

Kako bi se izbegla uobičajena gužva zvaničnog otvaranja neće biti, a broj posetilaca je ograničen na najviše deset osoba u galeriji.

KCB apeluje na sve posetioce da budu odgovorni prema sebi i drugima i poštuju sve mere zaštite, kao što su nošenje zaštitnih maski, održavanje bezbedne razdaljine i što češće korišćenje dezinfekcionih sredstava.

Kulturni centar Beograda nastavlja da prati situaciju i blagovremeno obaveštava publiku o eventualnim izmenama u programu.

OTVARANJE AVGUSTOVSKIH IZLOŽBI U KULTURNOM CENTRU BEOGRADA

četvrtak 6. avgust 2020. od 20:00 do 22:00.

Galerija Artget, Trg republike 5/I
SANDRA VITALJIĆ, NEPLODNA TLA

6 – 27. 8. 2020.
Umetnički direktor Galerije Atgtet u 2020: Aleksandar Kostić

Neplodna tla Sandre Vitaljić su pejzaži, reistički prikaz prirode i terena, koji su predstavljeni u svojoj konkretnoj lepoti ili ružnoći. Kao kod holandskih starih majstora slikarstva, pejzaž progovara kroz svetlost koja je odlika podneblja. To je predstava prirode kao harmonije sveta gde, kada uključimo kontekst, ona iskazuje indiferentnost spram nedela ljudi. Ova mesta su lokacije zločina, u diskursu suprotnom od onog kojim Benjamin Atžeove urbane pejsaže smešta u istu kategoriju. Atžeove fotografije su potencijalne pozadine zločinačkih saspensa, dok su Neplodna tla doslovno i topografski egzaktno bukvalna poprišta ubistava i smaknuća. Mesta posrnuća i ljudskog pada dželata i surovih tragedija žrtava.

Iz uvodnog teksta Aleksandra Kostića

Sandra Vitaljić je magistrirala fotografiju na Akademiji za film i TV (FAMU) u Pragu, a na istom fakultetu doktorirala je iz područja istorije i teorije fotografije. U svom umetničkom radu usmerena je na društvena pitanja i bavi se temama porodičnog nasilja, kolektivnog sećanja i konstrukcije nacionalnog identiteta. U teorijskom i kustoskom radu bavi se ratnom fotografijom i etikom fotografske reprezentacije.

Izloženi radovi su vlasništvo Muzeja moderne i suvremene umjetnosti u Rijeci.


Likovna galerija Kulturnog centra Beograda, Knez Mihailova 6
6 -27.8.2020.
Simonida Rajčević, LAŽNI BOL
slike i objekti

Asistent na projektu: Milan Stošić
Audio rad: Manja Ristić

Da li uopšte bol može da nam pruži zadovoljstvo oslobađanja kroz tragediju kako to Aristotel tvrdi kao najviši oblik umetnosti koji donosi katarzu? Ili je možda ta katarza vremenom postala afektivna laž koja ne govori o doživljaju društvene i političke stvarnosti, već o vlastitoj, eskapističkoj nelagodi unutar nje?

Pred nama su slike kroz koje se sveti prizori mučeništva iz prošlosti naslućuju i preklapaju sa jarkim bojama i dominantno prisutnim ljudskim obrisima tela sadašnjeg vremena. Kroz univerzalno telo belog savremenog muškaraca preslikavaju se obrisi do smrti izmučenih tela El Grekovog Isusa (na platnu Svetog trojstva) i Svetog Sebastijana, Karavađova odsečena glava Golijata (David sa Golijatovom glavom) i prikovana ruka Svetog Petra (Raspeće Svetog Petra). Zurbaranov prizor Isusa kao Božjeg jagnjeta (Agnus Dei) koje na sebe preuzima sve ljudske grehe pojavljuje se na platnu na kome se univerzalno muško telo – naspram Isusovog zoomorfičnog, položenog i pasivnog tela – drugačije kodira. Na ovoj slici, poslednjoj u ciklusu, vidimo ruke spremne za borbu, za odbranu žrtve, ruke koje nas, na samom kraju, vode do Brus Lija, nepobedive ikone pop-kulture 20-og veka. Slojevita značenja ovih slika žive svoju historizaciju kroz bol koji uvek i iznova izranja kao palimpsest, pretvarajući arhetipsko nasilje u mehanizme vladanja svetom…

( iz teksta Jelene Petrović u katalogu izložbe)

Simonida Rajčević (Beograda, 1974) diplomirala 1997, 1999. godine magistrirala, a 2015. doktorirala na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Dobila je DAAD stipendiju za prvu godinu postdiplomskih studija u Berlinu. Članica je ULUS-a od 1998. godine. Od 2000. godine radi na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, trenutno u zvanju vanrednog profesora. Od 2008. do 2010. godine radi kao docent na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu. Izlagala je na više samostalnih i grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu.


Galerija Podroom, Trg republike 5/-1
Ulaz u galeriju iz Beogradskog izloga, Knez Mihailova 6/-1
VITGENŠTAJN
6 -27.8.2020.

Umetnici: Žarko Aleksić, Peter Forgač, Agnes Hamvaš i Hubert Hasler, Mihael Koh, Jukika Kudo, Oskar Kueto, Horija Marinseku, Kristijan Kukla, Svetlana Mirčeva, Vlado Martek, NOIMA (Ćiprian Bodea, Kosmin Frunt, German Dan, Sorin Skurtulesku), Adelina Popnedeleva, Laura Rambeli, Robert Rezner, Eva-Maria Šartmuler, Borjana Vencislavova, Katarina Zdjelar

Kustoskinja: Deniz Paricek u saradnji sa Janom Gligorijević i Zoranom Đaković Minniti

Dela Ludviga Vitgenštajna (1889-1951) u kojima je autor pokušavao da pronađe odgovor na temeljno pitanje o granicama čovekovog mišljenja, nezaobilazna su kada je reč o strukturi i karakteristikama filozofije našeg vremena. Jedno od ključnih pitanja kojim se bavio tiče se odnosa jezika i stvarnosti, odnosno korespondencije između toga kako o svetu mislimo i govorimo i kakav svet jeste. Jezik kao posrednik između misli i stvarnosti trebalo bi da bude u vezi sa stvarnošću, dok ispravnost govora zavisi od toga da li je i na koji način ova veza sa stvarnošću uspostavljena.
Gostujuća izložba je rezultat dugogodišnjeg istraživačkog projekta Instituta za savremenu umetnost iz Beča i okuplja radove savremenih umetnika koji se osvrću na različite aspekte Vitgenštajnovih ideja i vizija, referišući na stvarnost u kojoj žive i rade. Oni svojim radovima pokušavaju da vizualizuju Vitgenštajnova filozofska razmišljanja i teme poput jezika, stvarnosti, smisla, slike, slobode. Izložba Vitgenštajn u galeriji Podroom bazira se na digitalnim medijima, za koje su granice još uvek otvorene, i štampanom materijalu, a njen integralni deo postao je i rad Katarine Zdjelar Shoum koji se nalazi u Kolekciji Oktobarski salon.

Čitanje Traktata sam autor je uporedio sa penjanjem na merdevine. Kada se popnemo do vrha merdevina, postavlja se pitanje imamo li dovoljno hrabrosti da skočimo? Ovako je 1918. godine Vitgenštajn definisao pojam slobode.

Izložba se nakon Beča, Novog Trnova i Budimpešte realizuje u Beogradu u saradnji sa Institutom za savremenu umetnost iz Beča, a uz podršku Austrijskog kulturnog foruma u Beogradu.


Galerije Kulturnog centra Beograda su otvorene svakog dana od 12:00 do 20:00, sem nedeljom, državnim i verskim praznicima.

Objavljen trailer filma KONCENTRIŠI SE, BABA Pjera Žalice

Objavljen je trailer novog filma bosanskohercegovačkog režisera Pjera Žalice “Koncentriši se, baba”, čija će svetska premijera otvoriti 26. Sarajevo flm festival. Uloge u filmu ostvarili su glumci iz regije Jasna Žalica, Emir Hadžihafizbegović, Alma Prica, Jadranka Đokić, Vedrana Božinović, Admir Glamočak, Dženita Imamović, Bane  Popović, Izudin Bajrović, Dino Sarija i Mira Banjac. Pjeru Žalici ovo je treći igrani film – nakon filmova GORI VATRA (2003) i KOD AMIDŽE IDRIZA (2004). Radnja filma događa se u aprilu 1992. godine. Brojna se porodica, razbacana po celoj Jugoslaviji, okuplja u Sarajevu oko odra stare majke. Baba nije dobro, ali se prognoza porodičnog lekara da je njena smrt pitanje minuta, pretvara u sate, pa onda dane.  Počinju spletke, prevare i trvenja oko nasledstva koje će ostati iza starice, a naročito oko velike porodične kuće u Sarajevu. Film je sniman u Sarajevu u novembru prošle godine. Scenarij i režija: Pjer Žalica, šminka: Lamija Hadžihasanović Homorac, snimatelj zvuka: Predrag Doder, dizajn zvuka: Igor Čamo, originalna muzika: Dino Šukalo, kostimografija: Sanja Džeba, scenografija: Sanda Popovac, montaža: Redžinald Šimek, direktor fotografije: Almir Đikoli. Film su producirali Obala Art Centar, Sarajevo Film Festival i Turska državna radio-televizija u okviru zajedničkog projekta Sarajevo grad filma za globalne ekrane.

XXVI Sarajevo Film Festival u izmijenjenom formatu

XXVI Sarajevo film festival biće održan od 14. do 21. augusta u novom, prilagođenom formatu, u skladu sa svim aktualnim epidemiološkim merama. Planirano je da se filmske projekcije održe na lokacijama gdje je moguće kontrolisano i neprekidno sprovoditi sve epidemiološke mere.  Publici će na raspolaganju biti posebni ulazi i sektori za grupe od maksimalno 100 posetilaca u otvorenim ili do 50 u zatvorenim projekcijskim prostorima, obavezna će biti propisana distanca između gledalaca, izvodiće se redovne dezinfekcije prostora, rigorozno će se sprovoditi obaveza nošenja maski u zatvorenim prostorima. U skladu sa epidemiološkom situacijom ovogodišnje festivalske lokacije su uglavnom otvorena Open Air letnji bioskopi: Ljetno kino Raiffeisen, dm Summer Screen, Ljetno kino “Safet Zajko”, te novo Ljetno kino Stari grad. Projekcije u zatvorenom su planirane u Bosanskom kulturnom centru, kinu Meeting Point, MMC Ilidža, Dječija kuća Novo Sarajevo. KJP Centar Skenderija je alternativa u slučaju kiše za projekcije iz Ljetnog kina Raiffeisen i Ljetnog kina Stari grad. Ove godine Sarajevo film festival sa delom svoga filmskog programa ide i u Mostar. Novo otvoreno bioskop je na trgu novoizgrađenog Tržnog centra Plaza u Mostaru.    Ove godine po prvi put nakon 15 godina neće biti projekcija u Narodnom pozorištu, niti će na crvenom tepihu biti službenog protokola. To će pričekati neka bolja vremena. Crveni tepih ispred Narodnog pozorišta ove će godine biti mesto za intervjue sa autorima i gostima Festivala, te za promociju svih zdravstvenih, epidemioloških mera. Otvoreni prostori oko Narodnog pozorišta postaće centralno mjsto sigurnih susreta. Kako bi se izbegle uobičajene gužve, gledaocima se preporučuje online kupovina ulaznica. Filmski programi Sarajevo film festivala, predavanja i razgovori koji ga prate po prvi put biće dostupni gledaocima iz cele Bosne i Hercegovine putem online platformi. Program CineLink dani filmske industrije, koji obično privuče oko 1.500 profesionalaca iz sveta filma i Talents Sarajevo, festivalska platforma za obuku mladih filmskih profesionalaca iz Jugoistočne Evrope i Južnog Kavkaza, ove će godine biti održani u online formatu. U skladu sa situacijom, prijema i partija u organizaciji Sarajevo film festivala i festivalskih gostiju ove godine neće biti. Direkcija Festivala poziva sve one koji planiraju organizaciju događaja u vreme Sarajevo film festivala na sprovođenje svih propisanih mera i brigu za bezbednost publike, gostiju i zaposlenih. “Uz dugogodišnju podršku publike, partnera i brojnih pojedinaca i organizacija uključenih u aktivnosti, Sarajevo film festival danas je veliki kulturni i društveni događaj sa ogromnim uticajem na ekonomiju grada i čitave BiH. Naša dužnost kao odgovornih profesionalaca je bila da ovogodišnje izdanje festivala prilagodimo situaciji koju je nametnula globalna Covid-19 pandemija. Želimo još jednom, zajedno da pokazemo važnost kulture i umetnosti, i grad Sarajevo i BiH u pravom svetlu. Verujemo da zajedno, mi kao organizatori, građani Sarajeva, institucije vlasti, brojni partneri, ugostiteljski objekti i hoteli, te gosti koji će uprkos brojnim iskušenjima biti sa nama, možemo uspeti. Organizirajući festival u skladu sa savjtima zdravstvenih stručnjaka i ponašajući se odgovorno i u okviru jasno definiranih smernica, možemo pokazati kako se društvena kohezija gradi i kada smo dužni održavati fizičku distancu”, izjavio je direktor Sarajevo film festivala Mirsad Purivatra.  Do početka i u toku odvijanja Sarajevo film festivala, Direkcija Festivala biće u svakodnevnom kontaktu sa Štabom civilne zaštite Kantona Sarajevo i poštovati svaku odluku o održavanju i realizaciji Festivala koju donesu nadležne institucije i zdravstveni stručnjaci.

Otkrijte tajne uz knjigu Obilje: tajna umetnost bogatstva

Obilje: tajna umetnost bogatstva je knjiga koja će vam otkriti i približiti veštinu sticanja materijalnog bogatstva pomoću emocija. U vremenu koje je okrenuto materijalnom i pojavnom, kada se trči ka novcu i grabi ka uspehu, nađite mir i ostvarite željene ciljeve. Novac ne može da ostane u nemirnom umu, baš kao što voda ne može da ostane u čaši koja se ljulja. Voda je savršeno nepomična kad ste u ugodnom raspoloženju. Dok je Đojun Hong tražila ključ za povećanje bogatstva, u vremenu narastajuće nejednakosti, nije očekivala da će joj mentor biti Su Jun, poznati guru i žena čiji su saveti mnogima pomogli da se obogate. Njeni sledbenici su udesetostručili imetak, pobeđivali konkurente, prevladavali krize i ostvarivali eksponencijalni rast imovine. Autorka sada deli ono najbolje što je naučila od gurua, a svoju priču počinje jednostavnom emocijom koju naziva posedovanje. Tvrdeći da je svako rođen s mogućnošću da se obogati, baš kao što su svi ljudi kvalifikovani da budu voljeni, Su Jun nas navodi da praktikujemo posedovanje, da promenimo perspektivu i zagledamo se u ono što je tu, umesto u ono što nam nedostaje. Kada živimo u sadašnjem trenutku, koristimo emocije kako bismo privukli novac i cenimo ono što imamo, prirodno nam se otvara način da stignemo do većeg bogatstva, kao što potok, na kraju svog puta, stiže do beskrajnog okeana. Zabrinutost i napetost odbijaju novac, dok ga sreća i ugodnost privlače. U knjizi Obilje: tajna umetnost bogatstva otkrićete revolucionaran način da izgradite bogatstvo pomoću svojih emocija i otvorite vrata potpuno novom svetu, punom nade i prosperiteta. Primerak knjige moći ćete da kupite putem sajta www.vulkani.rs.

PETO IZDANJE art+science PROGRAMA

Peto po redu izdanje art+science programa Centra za promociju nauke održaće se od 1. do 14. septembra na više lokacija u Beogradu Ars Electronica - Robert Bauernhansl.jpg Centar za promociju nauke, petu godinu zaredom, predstavlja aktivnosti na spoju nauke i umetnosti kroz art+science lab. Ovogodišnji program predstaviće publici radove domaćih umetnika i transdiciplinarnih projektnih timova koji se bave širokom oblašću veštačke inteligencije.

Pored izložbe, art+science lab ponudiće i jedinstvene edukativne sadržaje i bogat prateći program. Međunarodni karakter se ovaj put ostvaruje kroz zajedničke programe sa dve relevantne, partnerske manifestacije. U pitanju su konferencija ESOF (EuroScience Open Forum) u Trstu i Festival Ars elektronika u Lincu. Beogradski deo manifestacije će se, od 1. do 14. septembra, održati u Kulturnom centru Magacin, Francuskom institutu i Naučnom klubu Centra za promociju nauke. Kao i svake godine centralno mesto na izložbi pripada pobedničkom radu nacionalne AI Lab selekcije. Kroz projekat Digital Prayer, koristeći tehnike mašinskog učenja, mlada umetnica Kristina Tica uspostavlja vezu između kanonske strukture pravoslavne ikone i slike koja je veštački generisana pomoću računarskog programa. Na osnovu baze podataka sa više hiljada digitalnih reprodukcija pravoslavnih ikona, program uči da stvara potpuno novu sliku, sa konačnim vizuelnim izlazom koji stvara AI ikonu 21. veka. Naučni mentor projekta je dr Miloš Milovanović, sa Matematičkog instituta Srpske akademije nauka i umetnosti. Pored produkcije pobedničkog rada nacionalne AI Lab selekcije, posebna vrednost ovogodišnjeg programa su radovi nastali nakon niza susreta, radionica i zajedničkih istraživanja naučnika i umetnika, na osnovu kojih su mapirane ključne teme i koncepti mogućeg doživljaja i predstavljanja veštačke inteligencije.

Ovakav kontekst je omogućio formiranje dva transdisciplinarna tima čiji će umetnički rezultati biti premijerno prikazani na ovogodišnjoj izložbi. Pored njih, biće izložena i dela etabliranih domaćih umetnika, aktivnih i na međunarodnoj sceni. Tokom prve nedelje manifestacije program je povezan sa konferencijom ESOF u Trstu koji, kao grad domaćin, nosi laskavu titulu Evropskog grada nauke za 2020. U pitanju je deveto izdanje događaja koji povezuje vodeće naučnike, mlade istraživače, naučne komunikatore, poslovne ljude i kreatore naučnih politika. Pored učešća u naučnim programima konferencije, Centar za promociju nauke učestvuje i u pratećem festivalu, Science in the City, u okviru izložbe Both Ways: Art & Science from Central and Eastern Europe. Kroz ovaj regionalni pregled savremene evropske umetnosti timovi umetnika i naučnika iz Srbije su uključeni u tršćansku izložbu, dok će izložba u Beogradu biti deo zajedničke virtuelne postavke. Selekciju iz Srbije Centar realizuje u saradnji sa našom poznatom kustoskinjom dr Majom Ćirić. Zajednički virtuelni program se razvija i sa Festivalom Ars elektronika iz Linca, najznačajnijom globalnom tačkom kada je u pitanju interdisciplinarno povezivanje nauke, umetnosti i novih tehnologija. Nakon prošlogodišnjeg jubilarnog, četrdesetog izdanja festivala, koje je okupilo najveći broj umetnika i stručnjaka iz čitavog sveta, Festival će ove godine imati svedene fizičke događaje. Najveći deo sadržaja realizuje se u virtuelnom prostoru, povezujući brojne svetske lokacije i partnere od 9. do 13. septembra. Kao dugogodišnji partneri i saradnici, Centar će se publici Festivala predstaviti kroz Ars Electronica Garden Belgrade.

Manifestacija art+science lab deo je programskih aktivnosti Centra u okviru projekta Evropska laboratorija veštačke inteligencije (European ARTificial Intelligence Lab − AI Lab), finansiranog kroz EU program Kreativna Evropa. AI Lab okuplja 13 raznovrsnih institucija koje se bave vezama između umetnosti, tehnologije i društva. Pokretanjem dijaloga i iniciranjem interdisciplinarnih saradnji, otvaraju se brojne teme koje generiše veštačka inteligencija i analizira budućnost zasnovana na ovoj supertehnologiji. Projekat se ne zadržava na tehnološkim aspektima, već uzima u obzir i tumači kulturne, filozofske, etičke, psihološke i duhovne aspekte promena koje AI nesumnjivo donosi. Više informacija o projektu i učešću Centra možete videti na: http://eu.cpn.rs/active_projects/european-artificial-intelligence-lab/ https://ars.electronica.art/ailab/en/ http://artandscience.rs. https://ars.electronica.art/keplersgardens/en/

Dnevnik jednog građanina -nova knjiga Đorđa Bobića

Nova knjiga arhitekte i pisca knjiga o gradu Đorđa Bobića Dnevnik jednog građanina upravo je objavljena u izdanju Arhipelaga.

Bobićev Dnevnik jednog građanina neobična je knjiga na čijem početku stoji autorov uvodni esej o tome kako je nastao ovaj podsticajni i provokativni dnevnik. Potom slede kolorni crteži, ilustracije i karikature u kojima Bobić u slici, reči i boji iz dana u dan, iz nedelje u nedelju i iz meseca u mesec u toku pet godina, od januara 2015. do kraja maja 2020. godine, ispisuje da nikada ne bude zaboravljena uzbudljivu hroniku Beograda.

Posle nekoliko knjiga u kojima je tragao za gradom i ispisivao uzroke koji su arhitekturu kroz istoriju, a ništa manje ni u savremenosti, učinili iznuđenom umetnošću, Bobić je napravio neobičnu hroniku grada u slici i reči. To nije bilo koji grad, nego prepoznatljivi Beograd, niti je to bilo koje vreme, nego upravo naše vreme u kome se Beograd menja mimo svoje urbanističke tradicije, nezavisno od arhitektonskih načela, sasvim proizvoljno u odnosu na stvarne potrebe građana. I ta hronika je, sasvim precizno govoreći, dnevnik, jer autor ne traži nikakvu spasonosnu istorijsku distancu, već neposredne, iz prve ruke, crta i beleži ono što mu se nameće kao slika grada i kao slika njegovog sadašnjeg trenutka.

„ Građanin trpi događanja u gradu, nesaglasan je sa mnogim promenama a da o njima nije pitan, ali nije pitana ni struka, javnost je zanemarena i njen glas učinjen nečujnim i onda, u odbranu, kazuje svoj stav, želi da ga čuju i odgovore na njegov glas. Vlastonosci oholo zanemaruju i previđaju njegov poziv, njegovu izgovorenu reč, ili onu koju će tek izgovoriti proglašavaju neprijateljskom. Građanin ne zna čemu je neprijatelj, sebi samom, zajednici čiji je član, ili nekom sasvim određenom liku ili grupi koji obnašaju vlast. Protivan je, pre svega, nameri vlastonosaca da umesto jedinstva i zajedničkog truda stvaraju sukob među građanima i na njemu zasnivaju svoje prvorodstvo u odlučivanju. Građanin ima potrebu da bude prihvaćen i uvažavan kao ravnopravan član zajednice, da vidi i oseti stvarnu pripadnost urbanoj zajednici, i da bude uveren da je njegovo učešće u životu grada stvarno, da nije isključen, da je Građanin a ne zakupac prava na življenje u gradu i da se ne tretira samo kao poslušni platilac poreza“, kaže Bobić u uvodnom eseju.

„Poput razornih opaski i ubojitih poruka kakve gaje Okovani patak ili Nedeljni Šarli u nekadašnjim ostvarenjima Sinea i Volinskog, a današnjim Rajzera, Liza ili Irbsa, crteži Đorđa Bobića ukazuju na goruće probleme i patologiju uređivanja života građana u gradu. Bliskost sa tradicijom francuskog stripa i karikature proistekla je, pre svega, iz zajedničkog duhovnog horizonta i kritičkog stava kao obaveze svakog mislećeg čoveka da budemo nemogući, tražimo stvarno, a tek donekle zbog upotrebljenih likovnih sredstava u predstavljanju određene teme ili sadržaja“,  naglašava Čedomir Vasić u jednom od pogovora na kraju knjige.

Ljubomir Živkov, pisac drugog pogovora, ističe kako „Sveti Georgije Bobić ubiva Aždahu, troglavu, čije su glave Pohlepa, Neznanje i Bestidnost“, a da je „ubija perom umočenim u boje, ostavljajući nam jedinstvenu slikovnicu o našem Polisu“:

„Crne dane i crne godine autor živopiše malo mastilom, malo bojicama, malo kredom; tekstovi su, osim uvodnih, za svaku novu crnu godinu pisani takođe rukom, tako da bi knjiga mogla poneti i oznaku ručni rad, tu su sve nedaće koje su Beograd snašle od njegovih sinova i poneke kćeri. U mnoštvu gorkih priča (ali u kojima nema mržnje, nego promišljeno dozirane blagopodsmešljivosti) ima i onih koje me podsećaju na Žaka Tatija.“

Gojko Božović u završnom zapisu povodom ove nepotkupljive knjige naglašava kako Dnevnik jednog građanina jeste „dnevnik jednog nezadovoljstva i dnevnik jednog prosvećenog građanskog stava“:

„Današnji građani Beograda u Bobićevim crtežima, ilustracijama i karikaturama prepoznaju svoj grad i kritičku dimenziju autorovog rada. Sutrašnji građani Beograda moći će u Bobićevoj knjizi da vide čas u kome se grad menjao ne uspevajući da se odupre urbanističkom haosu, arhitektonskim proizvoljnostima i kapitalnoj neodgovornosti. Bobić u Dnevniku jednog građanina crta da bi pamtio i da bi ostala zabeležena slika Beograda u jednom uzburkanom vremenu, u kome fontane pevaju, a građani ćute, trgovi prestaju da budu mesto susreta i čvorište urbanog života, dok nastaju čitavi izolovani delovi grada, možda budući zabranjeni gradovi, koji seku prirodni horizont i menjaju prepoznatljivu gradsku fizionomiju Beograda. Polazeći od „iluzije građenja grada“, Bobić pokazuje kako se jedna iluzija postepeno materijalizuje, postajući razobručena razgradnja grada i neskriveni monopol nad njegovom stvarnošću.“

Đorđe Bobić, arhitekta i pisac eseja o arhitekturi, tokom pedeset godina uradio je 300 urbanističkih i arhitektonskih projekata, učestvovao na 40 javnih konkursa, od čega je 28 nagrađeno, a 10 projekata je steklo prvu nagradu. 

Do sada je objavio knjigu crteža Radni naslov: ! (2008), knjigu eseja Beleženje po Beogradu (2010), autobiografski prikaz pola veka truda Traganje za gradom (2012), knjigu crteža Linije (2015) i knjigu eseja Arhitektura u iznudi (2019).

Na veliko oduševljenje svih čitalaca –uskoro novi roman Gijoma Musoa

Novi roman jednog od najpopularnijih svetskih autora i najprodavanijeg francuskog pisca u proteklih deset godina Gijoma Musoa Život je roman uskoro stiže u naše knjižare. Osamnaesti Musoov roman objavljen je u Francuskoj 26. maja i odmah je postao bestseler! Kritika i publika su sa radošću dočekale ovu uzbudljivu i misterioznu priču.

Za njega, sve je već napisano.

Za nju, sve tek treba da se napiše.

„Jednog aprilskog dana, moja trogodišnja ćerkica Keri nestala je dok smo se igrale žmurke u našem stanu u Bruklinu.“ 

Tako počinje priča Flore Konvej, slavne spisateljice poznate po tome da se krije od očiju javnosti. Nema objašnjenja za Kerin nestanak: vrata i prozori u stanu bili su zatvoreni, kamere postavljene u staroj zgradi u Njujorku nisu zabeležile provalu. Policijska istraga nije dala nikakve rezultate.

U isto vreme, na drugoj strani Atlantika, pisac slomljenog srca krije se među zidovima stare, oronule kuće.

Samo on drži u rukama rešenje ove misterije. A Flora će ga pronaći.

Bestseler bez premca.

Veličanstvena priča o moći knjiga i želji za životom.

Tri čina, dva dramatična obrta.

Nijedna knjiga dosad nije bila ovako iščekivana. Novi Musoov roman će sa sigurnošću ponoviti veliki uspeh knjige Tajni život pisaca, koji je bio planetarni bestseler. Život je roman – priča koja se čita kao nijedna druga.

Fantastično delo mladog pisca, Gijoma Musoa,  koji je na jedinstven način povezao svoju publiku i likove koje stvara uskoro ćete moći da kupite putem sajta www.vulkani.rs.

NEBOJŠA DUGALIĆ I REJF FAJNS U FILMU "BELA VRANA" NA MOJ OFF

 

LETNJA ŠEMA MOJ OFF BIOSKOPA UZ FESTOVE NASLOVE - "BELA VRANA" I "HLADNI RAT" - 

Film reditelja Pavela Pavlikovskog "Hladni rat" koji je 2019. poneo tri nominacije za nagradu Oskar - Za najbolji strani film, Za najbolju fotografijui Za najboljeg reditelja od subote, 1. avgusta naći će se na adresi domaćeg Online bioskopa MOJ OFF 
 

U "sali" kućnog bioskopa MOJ OFF koji neprekidno radi već puna četiri meseca, avgust mesec započeće uz veoma cenjena domaća glumačka imena Nebojšu Dugalića i Raleta Milenkovića, kao i uz inostrane zvezde Rejfa Fajnsa, Arnolda Švarcenegera,reditelja Pavela Pavlikovskog.

Od 1. avgusta na adresi mojoff.net naći će se evropska i američka kinematografija, filmovi FESTA 2019. - "Hladni rat" (Cold War) i "Bela vrana" (The White Crow), potom američka drama "Fatalni ishod" (Aftermath) koja je u četvrtak 6. avgusta BESPLATNA za posetioce bioskopa, kao i animirani film "Luiza na obali" prikazan na KIDS FEST-u 2016. godine.

U režiji populanog Britanca Rejfa Fajnsa (Ralph Fiennes) nastala je englesko-srpska koprodukcija "Bela vrana" koja je prošle godine otvarila 47. Međunarodni filmski festival - FEST, a delom je i snimana u Beogradu, o čuvenom ruskom baletskom igraču Rudolfu Nurejevu čiji je prebeg iz Sovjetskog Saveza ostao kao istaknut primer o odlascima tadašnjih sovjetskih umetnika iz matične zemlje.

Radnja ovag biografskog filma smeštena je u period Hladnog rata, vraćajući nas decenijama unazad kada je baletski igrač tadašnjeg lenjingradskog teatra Kirov - talentovani Rudolf Nurejev, odlučio da i pored stalne pratnje KGB-a ostane u Parizu i ne nastavi sa turnejom trupe.

Njegov zahtev za azilom u Parizu zapanjilo je svet i postao više nego dramatičan za sve prisutne članove pozorišta, ali blistava karijera bila mu je zagarantovana i na Zapadu.

Njegova popularnost bila je ogromna, njegov uticaj na potonje baletske igrače neverovatan.

Britanski glumac i reditelj Fajns igra čuvenog majstora igre Aleksandra Puškina, koga predstavlja glumeći isključivo na ruskom jeziku, a glavnog lika Nurejeva, u njegovoj dvadeset i trećoj godini, tumači ukrajinski baletetski igrač Oleg Ivenko. 

Film je sniman u englesko-srpskoj koprodukciji i neke od uloga tumače naši glumci Nebojša Dugalić, Radoslav Rade Milenković, Pavle Čemerikić, Tamara Krcunović. Adaptaciju bestselera o životu Nurejeva uradio je scenarista Dejvid Hera (David Hare), poznat po nagrađivanim ostavrenjima - „Sati“ (The Hours) i "Čitač" (The Reader).

Poljski film "Hladni rat" koji je prošle godine poneo tri nominacije za nagradu Oskra, a Pavelu Pavlikovskom donelo nagradu za najboljeg reditelja na Kanskom filmskom festvalu, još jedan je FEST-ov naslov na MOJ OFF i osvrće se na vreme Hladnog rata.

Inspirisan burnom ljubavnom pričom svojih roditelja, u posleratnim vremenima Varšave, Pavlikovski donosi priču o ljubavi između džez pijaniste Viktora (Tomasz Kot) i mlade Zule (Joanna Kulig), talentovane za pevanje i igru, o njihovim različitim temperamentima, kao i socijalnom poreklu, a lokacije stalnih susreta poput Berlina, Pariza, Jugoslavije ostaće tesne za njihovu strast.

Za decu i ljubitelje animacije na repertoaru će se naći francuski animirani film "Luiza na obali" iz 2016., a BESPLATNO u četvrtak (6. avgust) posetioci Online bioskopa moći će da pogledaju film sa Arnoldom Švarcenegerom "Fatalni ishod" zasnovan na istinitim događajima u Nemačkoj, kada su se dva putnička aviona sudarila zbog greške kontrolora saobraćaja. Priča prati živote dva potpuna stranca koje je povezala nesreća, Romana (Švarceneger) koji u toj nesreći gubi ženu i trudnu ćerku  i kontolora leta Džejka (Mek Neri) čija greška je uzrok nesreće. 

UDRUŽENJE PROMOTERA I TIKETING AGENCIJA UPUĆUJE APEL DRŽAVI: NAŠA INDUSTRIJA JE NA IZDISAJU

Udruženje promotera i tiketing agencija (UPTAS) zatražilo je danas od Vlade Republike Srbije hitnu pomoć u rešavanju veoma teške finansijske situacije u kojoj se, zbog potpunog prestanka rada, nalazi više od 20.000 ljudi zaposlenih u ovom sektoru.

Situacija u sektoru promotera i tiketing agencija u Stbiji je veoma alarmantna. Od početka krize izazvane virusom Covid-19, ova industrija je bio momentalno pogođena budući da su sva masovna okupljanja obustavljena, a sve manifestacije su odložene ili otkazane. 

Od marta meseca u Srbiji je otkazano više od 1000 događaja uključujući festivale, koncerte, predstave i druge razne manifestacije, a jasno je i da će i po završetku pandemije biti potrebno još vremena da se stvari vrate u normalu. UPTAS udruženje čine članice čije događaje godišnje poseti nekoliko miliona posetilaca. Prema podacima firme Ticket Vision, u januaru i februaru ove godine prodato je preko 200.000 ulaznica, u martu 20.000, a od aprila do jula meseca samo nekoliko desetina.

Jednokratne mere su značajne kao podrška, ali prvenstveno u onim granama industrije u kojima poslovanje nije kompletno prekinuto. Udruženje UPTAS smatra da jedino sistemsko rešenje, uz dugoročnu podršku i olakšice može da pomogne da zaposleni u ovom sektoru zadrže svoja radna mesta, a da se sve firme i kompanije ne zatvore. 

Udruženje šalje apel državi da prioritetno uzme u obzir zahteve udruženja i da pomogne kako kroz direktna davanja, tako i kroz smanjivanje nameta i poreza, kao i dodatne olakšice rente. Takođe, udruženje apeluje da je potrebno utvrđivanje jasnih pravila pod kojima je moguće organizovati manifestacije (pravo na rad) kao i prioritetno obrađivanje zahteva za kredite Fonda za razvoj – za sektor turizma.

Ukoliko Vlada Republike Srbije i nadležni organi ne odreaguju i ne odgovore na upućene apele udruženja UPTAS, ovoj industriji preti potpuno gašenje, zato što je vrlo neizvesno kada će masovni događaji u punom kapacitetu moći da se održavaju, a prateći situaciju u ostalim evropskim zemljama, to možda neće biti moguće do kraja 2020. godine. Potrebno je da se taj višemesečni predstojeći period prebordi, zato što su firme i kompanije obuhvaćene ovom krizom ostale bez ikavih primanja. U slučaju da se firme i organizacije koje posluju u ovoj industriji potpuno ne ugase, predviđanja su da bi finansijski oporavak i povratak na prethodno stanje, mogao da traje čak i do proleća 2022. godine.

Potpisnici apela i članovi udruženja UPTAS su: Ticket vision, Long play, Charm music, Bitefartcafe, Music star, Superkoncert, Beer Fest, Love Fest, Scena ASM, Kombank dvorana, Udruženje Kulturna inicijativa, Team system hall, Team system music, RS Production, Allegretto, Glitch records. Jadranka Janković – freelance/202, ICPS, Odličan hrčak, Kamarad produkcja, Melos estrada, Arsenal festival, Everything, Positive music / Milen Zlatanović, Megafon muzika, DD Tickets, RTV Sunce, Mungos, Tatjana Petrović PR Sufler, SUR Bivsi, Pro Division event, My way, Smile production, Yugoart d.o.o., Showtime Experience, Udruženje klasičnih gitarista / Guitar Art Festival, Exepro d.o.o., Dallas Records, Cepelin media d.o.o., UGS pro d.o.o., Star produkcija, GMR d.o.o. i Popdepresija / Zuma music.

O UPTAS-u:

Odmah nakon početka vandrednog stanja, u martu mesecu, oformljeno je udruženje UPTAS, koje okuplja veliki broj pravnih subjekata koji se bave organizacijom događaja (event agencije – koncerti, festivali, konferencije, sajmovi, kongresi, promocije, korporativni događaji i drugo) i kompanija koje se bave prodajom ulaznica za sve vrste događaja. Udruženje promotera i tiketing agencija Srbije u ovom trenutku broji preko 40 firmi, uz svakodnevni priliv novih članova, koji stoje iza brojnih dobro poznatih manifestacija, među kojima su: Arsenal festival, Love Fest, Guitar art festival, Beogradski manifest, Guča, Beer Fest, Izađi mi na teglu, Street food festival, Veliki uskršnji festival, Rock opera,
Kontakt konferencija, Beer Garden, Musicology festival, različitih manifestacija, koncerata i predstava u Kombank Dvorani, mnogobrojni koncerti stranih i domaćih izvođača u Areni, na Sajmu, Hipodromu, Ušću, Kalemegdanu, Tašmajdanu, Hali pionir, Sava Centru, Domu omladine, Elektropioniru, SubBirnom centru, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Subotici, pa i celom regionu, Central Dance Event festival elektronske muzike, gostovanja svetskih zvezda elektronske scene u Barutani, Hangaru luke Beograd, Beogradskom sajmu, klupskih nastupa i svirki, mnoštvo predstava, baleta na ledu, stand up nastupa, kao i mnogobrojnih koncerata stranih i domaćih izvođača, najrazlicitijih žanrova.

Jelena Mijić i Darko Vukić: Rex kao scena i Rex na sceni/scenama vizuelnih umetnosti

Projekat REX PREPA(R)KING realizuje se povodom 25 godina postojanja KC Rex. Obimna i teško pregledna produkcija vezana za centar i njegove raznovrsne programe predmet je istraživanja nekoliko timova teoretičarki i teoretičara, umetnika i umetnica mlađe generacije. Projekat je pokušaj razmene i afirmacije znanja, sećanja i iskustava na nezavisnoj sceni, putem istraživanja arhivskih materijala i intervjuisanja aktera i akterki brojnih projekata i programa realizovanih u KC Rex. Tokom 20 godina postojanja Kulturnog centra REX, REXov tim i hiljade saradnika i saradnica različitih profesionalnih opredeljenja realizovalo je programe i projekte koje je posetilo preko 400.000 ljudi.  Povodom 25-godišnjice KC Rexa pred nama su prva dva iz serije izlaganja istraživačica i istraživača. Zbog ograničenja u vezi okupljanja i drugih epidemioloških mera predostrožnosti, u sledećih nekoliko nedelja njihova zapažanja i zaključci biće predstavljeni i diskutovani naYouTube i Facebook stranicama KC Rex.

Istraživačke teme već su inicijalno predstavljane i diskutovane na konsultativnim seminarima, sa ciljem razvoja komunikacije i međugeneracijske razmene znanja i utisaka o istoriji ovog centra kao dela nezavisne kulturne i aktivističke scene. Uoči preslušavanja završnih izlaganja možete konsultovati i snimak seminara na ovom linku.

U okviru programa "REX PREPA(R)KING", umetnici mlađe generacije Jelena Mijić i Darko Vukić bavili su se fenomenima vizuelnih umetnosti i onim što se na tom polju dešavalo u Rex-u u prethodnih 25 godina. Ovu ukazanu priliku da se kroz istraživanje, koje je podrazumevalo pretragu arhiva i razgovore sa različitim akterima Rex-ovih dešavanja, od njegovog nastanka do danas, autori istraživanja iskoristili su prvenstveno pokušavajući da shvate i odrede širi kontekst i uslove u kojima je Rex nastao i razvijao se. Ovo određivanje šire predstave je bilo neophodno kako bi se uopšte mogla razumeti, trans-generacijski, zahvaćena zbivanja i tako rasvetliti njegov višestruki značaj... 

Opširnija najava i kratke biografije istraživača dostupni su na stranici sajta KC Rex

Snimak izlaganja dostupan je na ovoj YouTube stranici.

Ilustracije Prote Škarta su varijacije na temu rada istraživačkog tima #detlićičešljugar a koji se bavi aktivističkim aspektima istorije i produkcije KC Rex...

Najiščekivanija regionalna TV ostvarenja u programu PRETPREMIJERE SERIJE

U sklopu ovogodišnjeg programa PRETPREMIJERE SERIJE 26. Sarajevo film festivala, publici će biti predstavljene tri serije koje gledatelji širom regije željno iščekuju, a koje će se tek u sezoni jesen/zima naći na programima regionalnih TV kuća. Svaku od njih odlikuje zanimljiva priča, sjajna glumačka postavka i visok produkcijski nivo.

U programu PRETPREMIJERE SERIJE publika će imati priliku ekskluzivno na filmskom platnu pogledati prve dve epizode prvih sezona, te susresti se s ekipama serija: KOSTI, MAMA I TATA SE IGRAJU RATA i MOČVARA. Dramske serije u ovom programu međusobno se takmiču za Nagradu publike, čiji je sponzor BH Telecom.

Rađena prema tekstu Nikole Pejakovića, scenariste serije VRATIĆE SE RODE, i u režiji Saše Hajdukovića, dolazi nam lokalna produkcija, serija KOSTI. Deo trilogije, serija prati dvojicu otuđenika koji, pogođeni ratnim traumama, ne mogu da se uklope u razoreno i korumpirano društvo. 

Festivalska publika će imati priliku pogledati i epizode serije MAMA I TATA SE IGRAJU RATA, u produkciji RTS-a i Filmkombajna. Režiju potpisuju Gordan Kičić i Vladimir Tagić, jedan od autora popularne serije JUTRO ĆE PROMENITI SVE. U programu se takođe nalazi i serija MOČVARA reditelja Olega Novkovića, sa sjajnom regionalnom glumačkom postavkom, s Goranom Bogdanom, Stefanom Trifunovićem i Borisom Isakovićem u glavnim ulogama.

Program PRETPREMIJERE SERIJE isključivo je posvećen regionalnim dramskim serijama. Profilisanje je rezultat rasta i razvoja ovog festivalskog programa kroz izrazito uspešnu saradnju CineLink Drame, festivalske platforme za razvoj TV serija, i programa PRETPREMIJERE SERIJE – u kojem se prikazuje finalni proizvod. Sarajevo film festival ulaže u ovaj segment, ali i sledi sve prisutniji trend produkcije i gledanosti regionalnih televizijskih dramskih serija.

OTVORENJE IZLOŽBE ART / RAT / TRANZICIJA (1990. – 2000. – 2010 .– 2020. – 2021.) U MUZEJU MODERNE I SUVREMENE UMJETNOSTI U RIJECI

U sredu, 29. jula 2020.g. u 20 sati u Muzeju moderne i suvremene umjetnosti u Rijeci (Krešimirova 26c) održaće se otvarenje izložbe Art / Rat / Tranzicija (1990. – 2000. – 2010 .– 2020. – 2021.), uz izvođenje Plesnog art laboratorija, koji čine koreografkinja Senka Baruška,  igrači  Zvonimir Kvesić i Iva Katarinčić i na kraju koncert grupe ČE BO BO, ČE NA NA.

Usred dramatičnih okolnosti pandemije COVIDA-19 i neizbežnih promena u realizaciji programa Rijeke 2020 - Evropske presolnice kulture, riječki Muzej moderne i suvremene umjetnosti odlučio je da realizuje radikalan izložbeni projekt predstavljanja ključnih momenata, segmenata, poetika, „medijalizacije“ i inovativnih umetničkih praksi koje su se „prelamale“ i „ukrštale“ na novijoj i savremenoj riječkoj Art – sceni u poslednjih tridesetak godina: od istorijskih događaja kakvi su bili osamostaljenje Republike Hrvatske, odcepljenje Republike Slovenije, raspad SFR Jugoslavije ili početak rata u Hrvatskoj i u BIH, što se ubrzano dogodilo početkom 90-ih. To je razdoblje na ovoj izložbi obježeno referencijama na poslednji, XVI. Biennale mladih jugoslovenskih umetnika (1991.) i na rane „ratne“ izložbe (ratni plakati, „DEJA VU – 1941 – 1991“).

Dinamičnim „postavkom“ ove izložbe-događanja, autori koncepta, upravnik MMSU-a Slaven Tolj i kustos Branko Cerovac, odlučili su važan segment „riječke suvremene scene“ dočarati i putem uključivanja brojnih hrvatskih i međunarodnih umetnica i umetnika u više faza i segmenata tokom otvarenja i samog trajanja izložbe, sve do oktobra 2020., s dalekosežnom projekcijom na moguću budućnost, na razvoj novopostale Art – situacije „nakon 2020“ (2021. – 2031….).

Izložba se bavi razdobljem od umetničkih predviđanja na prelazu iz 80-ih u 90-te godine, obeleženih burnim, neretko konfliktnim, kontroverznim, paradoksalnim ili pak alternativnim, supkulturnim, subverzivnim provokativnim umetničkim karakteristikama i projektima, usmerenima na kritiku, dekonstrukciju, retro-avangardno preispitivanje i radikalnu interpretaciju svih velikih naracija i ideologija (istorijskih, političkih, religijskih, etičkih, estetskih, „dobrog ukusa“) do danas.

Posebna  pažnja biće posvećena odnosu tradicije i savremenosti, dominantne i alternativne umetničke prakse, „nezadrživog progresa“ i „nezadrživog regresa“, kulture – subkulture, te neosporne savremenosti riječke muzičke scene 80-ih/90-ih, u prožimanju i interakciji s art performerima, savremenom plesnom scenom od kraja 80-ih nadalje, vizualnim i medijskim umetnicima i savremenim pozoriištem.

Cilj projekta je prepoznati ovu Art – scenu „na fronti vremena“. Uputiti na kritičke potencijale „estetike  ćutanja“ i na vrednost „stilova radikalne volje“ u procesu promene društvenih – kulturnih – umetničkih paradigmi 1990. – 2020.

Izložba ilustracija Senke Vlahović u Beogradu; Banatska Venera i junak Dimitrij

Otvaranje: četvrtak 30.7. u 18h

Mesto: Galerija Singidunum,Kneza Mihaial 40

Trajanje izložbe: 30.7.-7.8.2020.

Izložba ilustracija knjige „Banatska Venera i junak Dimitrij” Senke Vlahović, autorke teksta, ilustracija i dizajna ove knjige, biće otvorena za posetioce u Galeriji Singidunum Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije – ULUPUDS u Beogradu (Kneza Mihaila 40) u periodu od 30. jula do 7. avgusta 2020. godine.

Knjiga je objavljena u ediciji (VIZUELNI) TEKST Banatskog kulturnog centra 2020. godine, recenzentkinje su dr Lidija Cvetić Vučković, teoretičarka umetnosti i medija, i dr Marija Jeftimijević Mihajlović, književna kritičarka, a urednik knjige je Radovan Vlahović. Ralizaciju projekta podržala je Opština Novi Bečej.

Izložba je nedavno bila postavljena i u Galeriji Forma Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Vojvodine – UPIDIV u Novom Sadu.

O knjizi i ilustracijama

Razmišljati o knjizi kao umetničkom objektu ili možda objektu koji govori? Ne onom L’object qui parle – iz neke pariske belle epoque starinarnice, (...) već onom Bodrijarovom revizionističkom i nadasve ironičnom objektu koji, odbijajući da bude zastrašen i zaveden, zauzima mesto ispražnjenog i dijalektički neodrživog subjekta. Ilustracije koje prate narativ ove lirične minijature nisu ni ogledalo niti odraz teksta, njegova utvara ili halucinacija, već poseduju sopstvenu strategiju, postavljajući pravila igre subjektu – u ovom slučaju tekstu (ili makar njegovoj proznoj formi) – ostajući na marginama, nepristupačne. Ipak, ta autonomna ilustracija, tako važna komponenta u ovom književno-vizulenom delu, ne teži preuzimanju pretpostavljane dominantne pozicije teksta, već depotencira logiku dominacije i hijerarhiju samu. Tako je i sa likovima koje susrećemo unutar dvadesetak, može se reći, dramoleta.

Slike u tekstu ne ostaju na denotativnom, već visoko simboličkom nivou, otvarajući mogućnosti za nove upise i čitanja. Ilustracija se ne zadržava na ikoničkoj predstavi u ravni razumevanja teksta, već nadomešćuje ono spoznajno. Odgonetanje dolazi u talasima. A broj tačnih rešenja ovog ljubavnog zapleta je neograničen. Čitanje je omogućeno kao perpetuirani proces koji se ne završava. Slika i tekst, uzdignuti do nadrealnog, ponašaju se kao živi organizam, kao materia prima, semiotički perpetuum mobile.

Senka Vlahović je kao Milena Pavlović Barili, Li Miler ili Dora Mar novog veka, kao što je i njena junakinja Tatjana Larina – Banatska Venera, katkad Persefona, Alisa ili Kosovka devojka. Žensko kao semiotička mogućnost celovitog, osvešćenog subjekta, pa i samog svedržećeg apsoluta, izatkano u matriksu plodne banatske ravnice, prerogativ je za uspostavljanje onog muškog, večitog Odiseja u potrazi za Zlatnim runom, zvezdom u plavom krugu, iliti smislom.

Banatska Venera je pesma nad pesmama, izgubljeno zvono katedrale, performans budućeg veka! Svaka nova stranica začetak je moguće transgresivne drame: „dva kraja konca crvenog što u čvor jedan drugog dozivaju”.

Da li je i scenski predstavljiva ova transcedentalna drama ili ona čeka jedno sasvim novo, posthumanističko iskustvo?

dr Lidija Cvetić Vučković,

teoretičarka umetnosti i medija

Knjiga poetskih, lirskih zapisa, bogato ilustrovana nesvakidašnjim slikama zgusnute, mitske simbolike, Banatska Venera i junak Dimitrij, autorke Senke Vlahović, ne samo da usvaja Horacijev poetski princip „Ut pictura poesis” („poezija je verbalno slikarstvo”), nego kao analogni reciprocitet nudi slike kao najvišu poeziju, čime se potvrđuju reči Filostrata da „ona ista mudrost koja nadahnjuje pesnika, odlučuje takođe o vrednosti slikarske umetnosti, jer i ona sadrži mudrost”. I Slika i Reč su za autorku nosioci najviše Istine koja je ovaploćenje božanskog principa; i jedno i drugo vode (po)znanju najviše mudrosti koja „beše u Boga”.

U svoj beskrajni plavi krug autorka smešta Tatjaninu molitvu i Dimitrijevu odsutnost; mogućnost savršenog (meta)fizičkog sjedinjena u Jednom i strepnju da do takvog (s)jedinjenja ne dođe u ovom svetu. (...) Za ostvarenje tog načela Celine ili vrhovnog Jedinstva neophodan je, platonovski rečeno, „pokret duše”; potrebna je belina (praznina) hartije i talenat (punoća) umetnika. A ova autorka ih ima u izobilju, ostvarujući tako jedno od vrhovnih načela umetnosti – njeno katarzično svojstvo.

dr Marija Jeftimijević Mihajlović,

književna kritičarka

Senka Vlahović je vizuelna umetnica, ilustratorka i dizajnerka knjiga, autorka stručnih knjiga o ilustraciji i umetnička direktorka Banatskog kulturnog centra iz Novog Miloševa. Rođena je 1985. godine u Novom Sadu. Na Visokoj tehničkoj školi u Novom Sadu diplomirala je primenjenu fotografiju, kod prof. Sibile Petenji Arbutine, gde je i specijalizirala ilustraciju knjige, kod prof. Doru Bosioka. Master studije Kreiranje imidža u umetnosti i medijima završila je na Akademiji umetnosti u Beogradu kod prof. dr Dejane Prnjat. Članica je ULUPUDS-a i Matice srpske. Do sada je objavila šest knjiga (četiri stručne u oblasti ilustracije i dve umetničke u kojima je objedinila tekst, ilustraciju i dizajn). Na sajmu knjiga u Beogradu 2015. godine nagrađena ULUPUDS-ovom nagradom za najbolju knjigu u oblasti teorije vizuelne komunikacije za deloVideo-ilustracija knjige. Autorka je izložbe i projekta Savremeni srpski ilustratori knjiga za decu (Bibiana, Bratislava 2019, SKC, Beograd 2020). Osnovala je međunarodni Festival ilustracije knjige BookILL Fest. Bila je članica međunarodnog žirija i učesnik simpozijuma Bijenala ilustracije u Bratislavi. Članica je žirija za Nagradu Zaharije Orfelin Novosadskog sajma. Grafički je oblikovala oko 450 knjiga. Imala je preko 20 samostalnih izložbi. Učestvovala je i na brojnim kolektivnim izložbama u zemlji i inostranstvu.