Madona je napisala 12 knjiga za
decu. Đuričko, zasad samo jednu. Nikolu svi znamo kao izvanrednog glumca sa
više od četrdeset filmova, televizijskih serija, pozorišnih predstava. Nove
generacije će ga upoznati i kao pisca, čija će knjiga mnogima ulepšati
detinjstvo.
Pisao je ovu knjigu 7 meseci, ali mu se dopalo, pa neće stati. U
prisustvu velikog broja novinara i prijatelja, održana je promocija knjige za
decu Nikole Đurička pod nazivom Dogodovštine jednog Džonija u knjižari Vulkan
KCB. Specijalni gosti promocije bili su đaci OŠ Starina Novak, a o knjizi je,
osim autora, govorila i Branka Josipović, urednica Vulkan izdavaštva.
Džoni je njegov alter ego, sve
ono što bi on da bude. Bori se sa vozom uspešnije nego on u „Lajanju na
zvezde“. Tu je i King Kong, koji, za razliku od Đurička, ne voli pozorište.
Iz dana u dan, iz godine u
godinu, pričajući priče svojoj deci Nađi i Đorđu, autor je stvarao čitav jedan
novi svet, različit od onog o kom smo navikli da čitamo i slušamo. Baš zbog
toga su ove priče tako posebne i neobične, ističe urednica Branka Josipović.
U
svetu naširoko poznatih bajki o princezama i prinčevima, vilama i vilenjacima,
vitezovima i samurajima, malo je priča poput ovih koje će na dečjem licu
izmamiti široke osmehe. Još manje onih koje će taj osmeh zadržati od prve do
poslednje stranice, pa čak i kasnije kada se samo pomenu. Branka dodaje da, ova
zbirka kratkih humorističnih priča zapravo i ima jedan jedini cilj – da razvuče
što veće osmehe na dečjim licima i da ih što duže sačuva.
U pitanju su kratke, preko
trideset, smešne priče koje možete čitati u redu ili nasumice, na preskok. Za
galeriju fantastičnih komičnih likova zadužen je čuveni ilustrator Tihomir
Čelanović, podseća autor i ističe da je knjiga namenjena kako mlađim, tako i
starijim školarcima. Posebno su zanimljiva poglavlja na kraju koja motivišu
dete da samo izmašta svoju priču nalik onima u knjizi.
Posle predstavljanja zbirke, đaci
OŠ Starina Novak imali su priliku da porazgovaraju sa autorom i dobiju odgovore
na sva pitanja koja intrigiraju dečju maštu. Knjigu su pročitali s
oduševljenjem i zadali autoru težak zadatak - da ih što pre ponovo obraduje
nekim novim naslovom.
Na pitanje da li je lakše biti
glumac ili pisac, Đuričko odgovara da je gluma kolektivan sport, a pisca sačeka
belilo ekrana, a na njemu je da iznedri nešto „iz tastature.“