Nikola Đuričko predstavlja Dogodovštine jednog Džonija

Madona je napisala 12 knjiga za decu. Đuričko, zasad samo jednu. Nikolu svi znamo kao izvanrednog glumca sa više od četrdeset filmova, televizijskih serija, pozorišnih predstava. Nove generacije će ga upoznati i kao pisca, čija će knjiga mnogima ulepšati detinjstvo.

Pisao je ovu knjigu 7 meseci, ali mu se dopalo, pa neće stati. U prisustvu velikog broja novinara i prijatelja, održana je promocija knjige za decu Nikole Đurička pod nazivom Dogodovštine jednog Džonija u knjižari Vulkan KCB. Specijalni gosti promocije bili su đaci OŠ Starina Novak, a o knjizi je, osim autora, govorila i Branka Josipović, urednica Vulkan izdavaštva.

Džoni je njegov alter ego, sve ono što bi on da bude. Bori se sa vozom uspešnije nego on u „Lajanju na zvezde“. Tu je i King Kong, koji, za razliku od Đurička, ne voli pozorište.

Iz dana u dan, iz godine u godinu, pričajući priče svojoj deci Nađi i Đorđu, autor je stvarao čitav jedan novi svet, različit od onog o kom smo navikli da čitamo i slušamo. Baš zbog toga su ove priče tako posebne i neobične, ističe urednica Branka Josipović. 

U svetu naširoko poznatih bajki o princezama i prinčevima, vilama i vilenjacima, vitezovima i samurajima, malo je priča poput ovih koje će na dečjem licu izmamiti široke osmehe. Još manje onih koje će taj osmeh zadržati od prve do poslednje stranice, pa čak i kasnije kada se samo pomenu. Branka dodaje da, ova zbirka kratkih humorističnih priča zapravo i ima jedan jedini cilj – da razvuče što veće osmehe na dečjim licima i da ih što duže sačuva.

U pitanju su kratke, preko trideset, smešne priče koje možete čitati u redu ili nasumice, na preskok. Za galeriju fantastičnih komičnih likova zadužen je čuveni ilustrator Tihomir Čelanović, podseća autor i ističe da je knjiga namenjena kako mlađim, tako i starijim školarcima. Posebno su zanimljiva poglavlja na kraju koja motivišu dete da samo izmašta svoju priču nalik onima u knjizi.

Posle predstavljanja zbirke, đaci OŠ Starina Novak imali su priliku da porazgovaraju sa autorom i dobiju odgovore na sva pitanja koja intrigiraju dečju maštu. Knjigu su pročitali s oduševljenjem i zadali autoru težak zadatak - da ih što pre ponovo obraduje nekim novim naslovom.

Na pitanje da li je lakše biti glumac ili pisac, Đuričko odgovara da je gluma kolektivan sport, a pisca sačeka belilo ekrana, a na njemu je da iznedri nešto „iz tastature.“

NIKOLA VRANJKOVIĆ DONOSI SVOJU MAGIJU U FEST!

Nikola Vranjković održaće još jedan koncert u klubu Fest u Zemunu - 9. februara u 22 sata!  

Nikola Vranjković je kultni beogradski rok autor, pesnik i kompozitor. Više od jedne decenije bio je ključna autorska ličnost beogradskog benda Block Out. Njegov prvi samostalni album “Za ovde ili za poneti” izašao je 2001. godine, a posle raspada matičnog benda objavio je mini album “Bremeplov” (2014) i dvostruki album “Veronautika” u novembru 2017.

Njegova pozicija na sceni nezavisna je i samostalna – u pitanju je poseban fenomen koji na različite načine traje više od dvadeset pet godina. Album “Veronautika” je po glasovima slušalaca radija Beograd 202 proglašen za najbolji album prošle godine. Pre nekoliko meseci Nikola Vranjković je dobio i nagradu “Strune od svetla” koja se dodeljuje za poseban doprinos afirmaciji pesničke reči u rok i bluz muzici. 

Nakon velikog broja uspešnih nastupa u toku 2018. godine, fantastičnog, rasprodatog koncerta u Domu sindikata i isto tako uspešnog početka 2019. godine, Nikola Vranjković ponovo donosi svoju magiju u klub Fest u Zemunu! Njega i njegovu sjajnu ekipu muzičara slušaćemo 9. februara u 22h!

Kao i uvek, i za ovaj njegov koncert u Festu  vlada veliko interesovanje, zato  požurite po svoje ulaznice!

  Ulaznice za koncert po pretprodajnoj ceni  od 800 RSD u prodaji su do kraja januara u klubu Fest i u Felix Shop-u (TC Sremska). 

Od 1.februara ulaznice će se prodavati po ceni od 1000 RSD. 

VII FESTIVAL EVROPSKOG FILMA : TRAMBOLINA

Dugometražni igrani prvenac Katarine Zrinke Matijević  Trambolina, metafora je na život, na njegove uspone i padove, na radosti skakanja, ali i na žalost i ožiljke na duši usled neuzvraćanja ljubavi i pažnje. Ovde je u žiži problematičan odnos roditelja i dece, nemanje vremena i razumevanja, a najčešće ni takta. Iz tog razloga rađa se agresija i nasilje, koji se prenose s kolena na kolena. Nekadašnja žrtva postaje budući dželat, i umesto da pokaže toplinu i nežnost, puko reprodukuju greške svojih predaka. 

Locirani su i detektovani simptomi nasilnika (nezadovoljstvo, emotivna poremećenost, posesivnost, želja za apsolutnom kontrolom, nesigurnost i strah). tu je i kućni ljubamac koji je spona sve ti priče, tri junakinje, ali i lakmus papir koliko je neko uopšte spreman da brine o nekom drugom. I da ga bezrezervno voli. 

Vrlo aktuelno pitanje danas, u vremenima kada je sve manje vremena i ljubavi, ali i želje da se nekome nešto podari bez manipulacije. U vremenima kada je previše nasilja, pa, nažalost, i onog nad decom. Misliš da ne pamte?

Sedmogodišnja Lina, bežeći od majčinih batina, susreće konfuznu tinejdžerku Niku i kasnije četrdesetogodišnju učiteljicu plesa, Nikolinu, preplašenu ne toliko trudnoćom, koliko mogućim a neželjenim roditeljstvom. U strahu su velike oči. A strah od tebe traži da se braniš...

Ove tri sudbine, žena u različitim živtnim dobima, ali sa sličnim traumama, daju filmu format omnibusa, neprepoznatljivog na površan pogled. A na kraju deluje da sve dolazi na svoje mesto, što može malo da iritira. Nije život limunada da bi ga morali zašećeriti. Čemu laž, čemu nada...

Ovaj film iz  2016. premijerno je prikazan na Pulskom filmskom festivalu gde je Tena Nemet Brankov za ulogu Nike osvojila nagradu za najbolju sporednu žensku ulogu.

Katarina Zrinka Matijević rođena je 1973. godine. Do sada je režirala i napisala petnaestak dokumentarnih i kratkih igranih filmova koji su prikazivani na festivalima diljem sveta. Za film Iza lica ogledala nagrađena je Oktavijanom za najbolji dokumentarni film. Ovo je bio njen dugometražni igrani prvenac.

Petar Božović se vraća u Narodno pozorište u Beogradu

Podmladak u Narodnom pozorištu u Beobradu. Petar Božović biće Ahmed, u predstavi „Hasanaginica“ Ljubomira Simovića, u režiji Jagoša Markovića na Velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu.  Božović će zameniti nedavno preminulog glumca Predraga Ejdusa.

Ulogom Ahmeda Božović se posle 25 godina vraća u Narodno pozorište u Beogradu , gde je nekada bio prvak Drame. Bio je član nacionalnog teatra od 1. septembra 1984. do 1. februara 1994. godine i odigrao je niz značajnih uloga.

Bio je „Apis“ u istoimenoj predstavi Miodraga Ilića, u režiji Dejana Mijača, Zaratustra u lkomadu „Tako je govorio Zaratustra“ Fridriha Ničea, u režiji Nađe Janjetović, Ferdinand u predstavi „Vojvotkinja od Malfija“ Džona Vebstera, u režiji Ivane Vujić, Jalmara Ekdala u prestavi „Divlja patka“ Henrika Ibzena, u režiji Nikole Jevtića…

Tropski raj u Novembru

Ako prvog februara dođete do Galerije Novembar (Kursulina 22.) zakoračićete u tropski raj (Shady Laguna Resort). Autori ove vizuelno-egzotične turističke destinacije su umetnici Marija Avramović i Sam Twidale.

Sonja Beljić istoričarka umetnosti, u tekstu kataloga izložbe, objašnjava da su Ada i Milica junakinje animacije, koje zahvaljujući veštačkoj inteligenciji reaguju jedna na drugu kao i na svoju okolinu.

47. FEST: "Šavovi" Miroslava Terzića

„Šavovi", priča sa elementima trilera i melodrame, bavi se aktuelnom temom novorođenih beba nestalih iz bolnica u Beogradu koje su godinama, po svedočenjima stotina roditelja proglašavane umrlim, a zapravo  su prodavane. Reditelj Miroslav Miša Terzić pobrao je dosta pohvala za svoj dugometražni film “Ustanička ulica." 

Scenario Elme Tataragić (Snijeg (2008.) i When the Day Had no Name (2017.)) za film oslanja se na svedočenjem jedne od tih nesrećnih majki, krojačice iz Beograda, koja veruje da joj je dete oteto pre više od dvadeset godina. Ona je provela godine i godine po institucijama sistema, pokušavajući da dokaže svoju sumnju i da možda uđe u trag svom, otetom detetu. Uloge tumače: Snežana Bogdanović, Jovana Stojiljković, Marko Baćović, Vesna Trivalić, Dragana Varagić, Pavle Čemerikić, Jelena Stupljanin, Ksenija Marinković, Rale Milenković, Rade Marković, Igor Benčina i Bojan Žirović. 

Direktor fotografije je Damjan Radovanović (Ničije dete Vuka Ršumovića), montažerka Milena Z. Petrović (filmova Beogradski fantom i Ederlezi Rising). Autorka muzike je Aleksandra Kovač, scenografkinja je Ana Buljan, a kostimografkinja Zora Mojsilović. 

Film je nastao u koprodukciji "West End Production", iza koje stoje Uliks Fehmiu i Milena Trobozić Garfield  sa Filmskim centrom Srbije,  Slovenijom, Hrvatskom i Bosnom i Hercegovinom, uz podršku i panevropskog filmskog fonda Eurimaž (Eurimages).

Glumci Igor Benčina i Snežana Bogdanović sa rediteljem Mišom Terzićem na snimanju filma “Šavovi”

Pre nego šte je vidi festovska publika, film će doživeti svetsku premijeu u okviru programa "Panorama" Berlinskog filmskog festivala  (od 7. do 14. februara). A šta kaže sam reditelj Miroslav Miša Terzić:

“Postao sam otac 2001. godine. Po prvi put. Te iste godine, nekoliko meseci pre tog najvažnijeg događaja u mom životu, čuo sam za priču o krađi novorođenčadi iz porodilišta. O njihovoj prodaji. O lažnim smrtima. O prevarenim majkama i uništenim porodicama. 

Događaj koji me je čekao izazivao je strah i to ne samo onaj primarni, hoće li sve biti u redu, već i ovaj novi, da se i nama ne desi slična sudbina. Počinjem da se raspitujem, tražim i kopam, da ulazim u arhive i nalazim svedoke, one koji bi voleli i imali šta da kažu o ovoj temi i koja se samo ponekad kao neka vest za rubriku "verovali ili ne" pojavi u štampi i jos brže nestane, kao da je izmišljena. Arhiv dnevnog lista "Politika" poseduje nekoliko desetina članaka o ukradenim i prodanim bebama. Svi članci su veoma senzacionalistički i veoma, veoma tužni. Završavaju se vapajima majki koje su u većini slučajeva proglašavane ludim ili neuračunljivim.

Rešio sam da ispričam priču o šavovima. Pokidanim. Ta priča može imati srećan kraj, ako uspemo da pobedimo sistem. Naša junakinja se borila protiv mnogo neprijatelja, mnogo sumnjivih i opakih ljudi. Upuštanje u ovakvu borbu je izbor koji te ostavlja usamljenim i odbačenim. Ne postoji prava želja da se ove priče reše. Postoje različita udruženja, komisije, dežurni dušebrižnici koji obećavaju da će svi slučajevi biti ispitani. A njih je mnogo. Preko trista familija pokušava da pronađe svoju decu. Još nijedan šav nije spojen. Dugo se bavim ovom temom i očigledno je vreme da se ova priča ispriča.”

Miroslav Miša Terzić je rođen 1969. godine u Beogradu. Diplomirao je Međunarodno pravo na Pravnom fakultetu u Beogradu. Pohađao je postdiplomske studije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Od 2000. godine radi kao freelance umetnik - reditelj, pomoćnik reditelja i scenarista.

Njegov debitantski dugometražni film Ustanička ulica premijerno je prikazan na Sarajevskom filmskom festivalu, a internacionalnu premijeru je imao u okviru MOSTRA-e - Međunarodnog filmskog festivala u Sao Paolu. Ustanička ulica je ušla u katalog filmova kanala HBO. Film je osvojio značajne nagrade u Srbiji i inostranstvu (Filmski festival u Kotbusu - nagrada za najbolji debitantski film; 18. Sarajevski filmski festival - nagrada „Srce Sarajeva“ za najboljeg glumca, i dr).