Конференција ЦИРКУЛАРНЕ МИГРАЦИЈЕ У КУЛТУРИ

 

 Како да знање, искуство и утицај наших људи у свету помогну српској култури

 

Компанија Color Media Communications у сарадњи са Министарством културе и информисања 4. новембра 2021. године у 11.00 часова организује конференцију Циркуларне миграције у култури - Како да знање, искуство и утицај наших људи у свету помогну српској култури, на YouTube каналу Color Media Communications  где ће окупити наше остварене уметнике у иностранству, као и оне који су по повратку у Србију наставили своје успешне каријере.

 

На отварању конференције говориће Вук Радуловић, саветник за међународну сарадњу у кабинету потпредседнице Владе РС и министарке културе и информисања.

У оквиру конференције биће организована два панела Срби и свет: подршка наших уметника развоју културе и Уметници који одлазе из Србије и зашто се понекад и враћају на којима ће између осталих говорити џез певачица са интернационалном каријером Софија Кнежевић која ради као професор певања у "Музичкој школи Њујорка", вајар и декан на Факултету применњених уметности Горан Чпајак који је дуго радио у Италији и имао више од четрдесет самосталних и групних изложби на пет континената, фотограф Милош Надаждин и визуелна уметница Марина Марковић који живе и раде на релацији Београд - Њујорк, ликовна уметница принцеза Даница Карађорђевић, сликарка и организатор „Гала међународног симпозијума уметности” Гала Чаки, позоришна и филмска продуценткиња Милена Тробозић Гарфилд која већ дуго живи у Вашингтону, глумица Вјера Мујовић, као и многи други наши остварени и успешни уметници који су радили или раде у иностранству.

  

Како данас уметници и ствараоци из Србије, који раде у иностранству, доприносе њеном имиџу у свету, на који начин они који су се вратили доприносе културном животу сада, шта би променили у културној политици Србије, који су то њихови савети и препоруке, за унапређење српске културе, засновани на стеченом искуству у развијеним земљама, имаћемо прилику да чујемо 4. новембра на онлајн конференцији Циркуларне миграције у култури - Како да знање, искуство и утицај наших људи у свету помогну српској култури.

 

Током историје знаменити људи Србије и снажне уметничке личности које су живеле ван ње су помагали изградњи културе нашег народа и културног идентитета земље. Српски просветитељ Доситеј Обрадовић ишавши за знањем прошао је кроз готово сва важнија културна средишта Европе. Вративши се у Србију провео је у „просвешћенију“ и „изображенију“ свог народа. Приближио је Србији Европу и свет и отворио прозор за продор нових културних и цивилизацијских тековина. Чувени Вук Стефановић Караџић схватио је да без културе нема слободе, a ни напретка. Захваљујући њему српске народне песме,  култура и историја постали су доступни и познати широм Европе. За српске народне песме интересовање је показао чак и велики немачки песник Гете, док је Јакоб Грим почео да учи српски језик да би могао да их чита у оригиналу.

 

Цео програм конференције можете погледати на линку .

Zbornik Savremena srpska proza posvećen Jeleni Lengold

 

Novi, 33. po redu broj zbornika Savremena srpska proza posvećen je književnosti Jelene Lengold. Pored autopoetičkog teksta autorke, književni portret Jelene Lengold u svojim esejima oblikuju književni kritičari Gojko Božović, Vladislava Gordić Petković i Slađana Ilić. Dejan Vukićević je autor selektivne bibliografije Jelene Lengold.

Zbornik Savremena srpska proza posvećen književnosti Jelene Lengold proistekao je iz radova pripremljenih za istoimene književne susrete koji se tradicionalno, već 37 godina, održavaju u Trsteniku. Prošle godine književni susreti Savremena srpska proza nisu održani zbog pandemije virusa korona.

"Uvek sam na umetnost gledala kao na čudo. Čudo u okviru takozvanih objašnjivih prirodnih zakona. Ostaje samo pitanje da li je to čudo iskakanje iz zakona prirode, njihovo kršenje, ili je umetnost nešto što je već unapred uključeno kao mogućnost. Knjige nam, dakle, daju mnogo više slobode nego sve drugo na ovom svetu. Daju nam slobodu da ih razumemo, prihvatimo, doživimo, bukvalno kako god hoćemo. Priznaćete, to je baš prilično mnogo slobode, u ovom svetu koji ponajviše oskudeva u slobodi misli", kaže, između ostalog, Jelena Lengold u autopoetičkom tekstu napisanom za zbornik Savremena srpska proza.

U drugom delu zbornika objavljen je ciklus eseja i književno-kritičkih tekstova o najznačajnijim antologijama srpske pripovetke u rasponu od antologije Velibora Gligorića i četvorotomne antologije srpske pripovetke objavljene u Matici srpskoj i Srpskoj književnoj zadruzi šezdesetih godina, u okviru edicije „Srpska književnost u sto knjiga“, do integralne trotomne antologije srpske pripovetke XIX i XX veka Mihajla Pantića koja je objavljena 2005. godine. O najvažnijim i najuticajnijim antologijama srpske pripovetke, kao i njihovim polazištima, trajnostima i osporavanjima, pišu Gojko Božović, Sonja Šljivić, Mihajlo Pantić, Goran M. Maksimović, Milica Kecojević, Vladan Bajčeta, Dragan Babić, Slađana Ilić i Radivoje Mikić.

Zbornik Savremena srpska proza, odavno prepoznat kao jedna od najreferentnijih tačaka proučavanja savremene srpske proze, objavljuje Narodna biblioteka „Jefimija“ iz Trstenika. Urednik zbornika je Veroljub Vukašinović.

 

XVII Slobodna zona: Filmski odgovori na svetske (i lokalne) probleme

 

Odgovori na brojna pitanja koja prožimaju svakodnevicu u Srbiji stižu iz svih krajeva sveta u vidu izvanrednih filmova koje će publika Filmskog festivala Slobodna zona moći da pogleda od 4. do 9. novembra.

Zagađeni vazduh i zatrovane vode, rizični uslovi rada i otkazi bez najave, mladi u raskoraku između želja i mogućnosti, kao i oni koji odlaze na Zapad u potrazi za snom, seksualna zlostavljanja u filmskoj industriji... Zvuči poznato?

 

U okviru izuzetno bogate i raznovrsne selekcije ovogodišnjeg filmskog festivala Slobodna zona biće prikazani i dokumentarci inostranih autora sa temama koje i te kako rezoniraju i sa nama i našom turbulentnom svakodnevicom.

 

Fredrik Gerten, švedski autor veoma potresnog dokumentarca Izbačeni prikazanog na Slobodnoj zoni 2019, ovoga puta predstaviće na festivalu film Zlato Johanesburga (Jozi Gold) koji je snimio sa Silvijom Volenhoven. Njih dvoje uputili su se u Johanesburg da naprave priču o baki aktivistkinji koja se bori protiv rudarske industrije. Naime, nakon što je u rudnicima Johanesburga iskopana skoro trećina celokupnog zlata na svetu, zlata je ponestalo, rudnici se raspadaju i gradu preti ekološka katastrofa zbog nagomilanog radioaktivnog otpada koji zagađuje vazduh i truje vodu. A baka Mariet Liferink odlučna je da prisili industriju zlata da počisti svoj opasni nered.

Zlato Johanesburga biće prikazano u okviru pratećeg programa Zelena zona, uz ostvarenja Starac i roda Tomislava Jelinčića i Snežni leopard Mari Amige.

 

Epidemija virusa korona dovela je do ekspanzije fenomena gig ekonomije i stvorila tržište frilenserske radne snage čija je vrednost pet biliona dolara na svetskom nivou! Milioni ljudi danas rade onlajn u sistemima koje neki nazivaju i digitalnim feudalizmom, zavedeni obećanjem nezavisnosti i kontrole nad svojim radnim vremenom i primanjima, ali realnost je nešto sasvim drugo. U filmu kanadske autorke Šenon Volš Zabavi je došao kraj (The Gig Is Up) radnici Ubera, Amazona i mnogih drugih platformi sa četiri kontinenta govore o obećanom sjaju i dobijenoj bedi: rizičnim uslovima rada, plati koja se menja bez obaveštenja, otpuštanjima bez najave.

Film će biti prikazan u okviru pratećeg programa EU zona promena. U ovoj selekciji još su i Povratak u Rems Žan-Gabrijea Perioa, Prve 54 godine: skraćeni priručnik za vojnu okupaciju Avija Mograbija i Izgubljeno ostrvo Svetlane Rodine i Lorana Stupa.

 

 

Do koje mere je prihvatljivo forsirati glumce u ime kinematografije? I u kom trenutku se pređe ta granica između glume i zlostavljanja? Na ova pitanja pokušava da odgovori šest mladih glumica koje su na audicijama seksualno zlostavljane i uznemiravane, udarane, neprikladno dodirivane i primoravane da se svuku. 

Među njima je i nemačka rediteljka Alison Kun, koja u filmu Slučaj: Ti (The Case You) istražuje kako su ova traumatična iskustva uticala na njihove živote danas.

Slučaj: Ti deo je pratećeg programa Ženska linija, zajedno sa ostvarenjima Radiograf jedne porodice Firuze Hosrovani, Mala mama Selin Sjame i Slušajte pažljivo Gunar Hal Jensen.

 

Talentovani petnaestogodišnji baletski igrač Aleksis primoran je da napusti rodnu Kubu i sa roditeljima ode na Floridu. Iako je primljen u tamošnju prestižnu baletsku školu, nedostaju mu prijatelji i devojka, oseća se usamljeno jer ne govori dobro engleski, a njegov kubanski stil igre ne podudara se sa američkim. Pošto mu se roditelji žrtvuju i rade prekovremeno da bi mu obezbedili školovanje, Aleksis zna da brzo mora da pronađe svoje mesto u snobovskom svetu američkog baleta, ali istovremeno pokušavajući da ostane veran svojim korenima.

 Sem Plesača sa Kube Roberta Salinasa u okviru pratećeg programa 14+ biće prikazani i STOP! Zemlja Katerine Gornostai i Ja nikada ne plačem Pjotra Domalevskog.

Dansko-francuski autor Jonas Poher Rasmusen snimio je dokumentarni animirani film Begunac (Flee) o svom bliskom prijatelju i školskom drugu, koga upoznajmo po pseudonimu Amin Navabi. Ovaj tridesetšestogodišnji uspešni akademik bori se sa bolnom tajnom koju je skrivao dvadeset godina i koja preti da uzdrma njegov i život njegovog budućeg muža. Amin sada prvi put priča o svom neverovatnom životnom putovanju od kada je kao dete izbegao iz Avganistana i pokazuje kako je samo kroz suočavanje sa prošlošću moguće isklesati svoju budućnost.

 

Prema mišljenju mnogih, najbolji reditelji koje je Italija iznedrila poslednjih godina, Pjetro Marčelo (Martin Eden), Frančesko Munci (Crne duše) i Aliče Rorvaher (Srećan kao Lazaro), krenuli su na put širom Italije tokom februara prošle godine da snime i sakupe utiske mladih ljudi iz svoje zemlje. Ispitivali su ih o budućnosti – budućnosti onih rođenih posle 2000. godine. Tinejdžeri iz svih delova zemlje i svih društvenih slojeva, pričali su o mestima na kojima bi voleli da žive rastrzani između mogućnosti koje ih okružuju, snova o onome što bi želeli da postanu, straha od neuspeha i prepreka koje se nadaju da će savladati.

Begunac i Budućnost biće prikazani u okviru pratećeg programa Zona bez granica u kojem su još Lucu Aleksa Kamilerija, Bez kajanja Šarifa Korvera, Frida Aleksandre Odić, Leto soula Kvestlava i Duga resa u produkciji Škarta.

 

Sve ove filmove bioskopska publika moći će da pogleda od 4. do 9. novembra u Beogradu, Nišu i Novom Sadu. Nakon toga, deo festivalskog programa biće dostupan od 10. do 20. novembra i filmofilima širom Srbije putem onlajn platforme KinoKauch. Ulaznice za festival već su puštene u prodaju, a sve informacije o programu, rasporedu projekcija i lokacijama dostupne su na zvaničnom sajtu festivala. Ovogodišnji festival su podržali: Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Rekonstrukcija Ženski fond, Sekretarijat za kulturu Grada Beograda, Gradska uprava za kulturu Grada Novog Sada, Filmski centar Srbije i Francuski institut.

XXIV PANČEVAČKI JAZZ FESTIVAL

Na 24. izdanju Pančevačkog džez festivala, koje će se održati od 4. do 7. novembra 2021. u Dvorani Kulturnog centra Pančeva, publika će u petak 5. novembra moći da pogleda koncerte sastava Wolfgang Puschnig FULSOME X, Antonio Sanchez SHIFT i LBT.

 

Program druge festivalske večeri će u 19 časova u Dvorani Kulturnog centra Pančeva otvoriti internacionalni sastav austrijskog saksofoniste Wolfganga Puschniga „Fulsome X“. Još kao mladić ovaj saksofonista je bio jedan od suosnivača čuvenog Vienna Jazz Orchestra, koji će i danas ostati upamćen kao jedan od najkreativnijih sastava u istoriji evropskog džeza. Pored muzičara sa matične scene, saradnici su mu bili i američki velikani Linda Sharrock i Jamaaladeen Tacuma, a svirao je i u postavama legendarne Carle Bley. Od osamdesetih paralelno gradi i bendlidersku karijeru. Projekat Fulsome X posvećen je filadelfijskom gitaristi Ricku Iannaconeu i zasniva se na izvođenju njegovih neobjavljenih kompozicija. Ovaj autor je stvarao u duhu „harmolodije“ koju je krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih razvio fri-džez pionir Ornette Coleman, neobičnim spajanjem slobodnog džeza i fanka.

 

Od 20:30 u istom prostoru nastupiće jedan od najpoznatijih džez bubnjara današnjice, Antonio Sanchez, sa svojom postavom SHIFT i projektom “Bad Hombre” naslovljenim po istoimenom albumu ovog muzičara. Meksičko-američki bubnjar Antonio Sanchez slavu u svetu džeza je stekao sa legendarnim Patom Methenyjem Garyjem Burtonom,  Chickom Coreaom i mnogim velikanima žanra, dok ga je šira publika upznala kao autora vanserijske muzike za film “Čovek ptica” meksičkog reditelja Alejandra Gonzáleza Iñárritua, koji je potom osvojio i četiri Oskara, uključujući i glavnu nagradu za najbolji film. Na albumu  “Bad hombre” proslavljeni bubnjar je osmislio kompozicije, aranžmane i snimio sve instrumente, fokusirajući se na interakciju bubnjeva, klavijatura i elektronike. U Pančevu ćemo saznati kako ovakav individualni poduhvat može da zvuči uživo, kada će se Sanchezu na sceni pridružiti vokalistkinja Thana Alexa, klavijaturista BIGYUKI i basista Lex Sadler.

 

Program drugog dana festivala će u 21:50 u Foajeu KCP-a zatvoriti nemački trio LBT, koji čine pijanista Leo Betzl, kontrabasista Maximilian Hirning i bubnjar Sebastian Wolfgruber. Kroz samo naizgled jednostavan spoj klasičnog džez trija i tehno muzike, LBT demonstrira bogatstvo sviračkih finesa i suptilnih dinamičkih varijacija nastalih tokom osmogodišnjeg zajedničkog staža u bendu. Njihova interakcija i improvizacija se rađa na muzici minimalističkog sadržaja, koja u koncertnim izdanjima dobija novu dimenziju kroz pažljivo pozicionirane sviračke bravure trojice muzičara.

Program treće festivalske večeri će u 19 časova u Dvorani Kulturnog centra Pančeva otvoriti Jelena Jovović i Jazz Junction. Poslednje dve decenije Jelena Jovović je sinomin za džez vokal na domaćoj muzičkoj sceni, a kulminacija njenog autorskog rada je album “Heartbeat” sa postavom Jazz Junction. Snažno utemeljena u najboljim momentima tradicije džez vokala, Jelena Jovović sa tih osnova diskretno nadograđuje svoj izraz post-bapom, fjužnom, fankom, pa i balkanskim melosom.

Od 20:30 u istom prostoru nastupiće italijanski saksofonista Francesco Bearzatti koji će se publici u Pančevu predstaviti sa svojim Tinissima Quartetom. U kontrastima dinamično odsviranog, poletnog džeza koji otvoreno koketira sa pop, rok i folk muzikom, i Bearzattijeve posvete istorijskim figurama i pokretima čiji je značaj danas društveno i politički relevantan, krije se posebna čar njegovog opusa. Bearzatti nas istovremeno zabavlja i obogaćuje doživljaj muzike velikim temama, a kroz pitke i komunikativne melodije i aranžmane nas uvodi u raskošne improvizacije u maniru najvećih majstora džeza.

Program trećeg dana festivala će u 21:50 u Foajeu KCP-a zatvoriti minhenski kolektiv Ark Noir, koji istražuje univerzum elektronske muzike u kombinaciji sa slobodom improvizacije. Ova jednostavna i jasna odrednica kojom se bend predstavlja, pozicionira ih kao reprezente aktuelnog muzičkog trenutka, u kome više nema klasičnih muzičkih žanrova kakve smo poznavali u 20. veku. Ark Noir se poigravaju osnovnim postulatima elektronike i kreiraju muziku koristeći klasične, žive instrumente, poput akustičnih bubnjeva, saksofona, električnih gitara i basova, ali i sintisajzera i pedala, preispitujući konvencije odnosa analognog i digitalnog u muzici poznog XX i ranog XXI. veka.

Poslednje festivalsko veče, u nedelju 7. novembra u 19 časova otvara postava LIUN + The Science Fiction Band, iza čijeg imena se krije duo vokalistkinje Lucie Cadotsch, dobitnice prestižne nemačke nagrade ECHO Jazz na najbolji vokal u godini kada snimila album “Speak Low”,  i berlinskog saksofoniste Wanje Slavina, koji je na studijskom albumu grupe odsvirao i nasnimio ne samo saksofone, već i flautu, sintove, trubu, klarinet, perkusije, pa naposletku i ritmove. Njima se pridružuju i gostujući muzičari, koji u koncertnim formacijama kompletiraju klasičan kvintet.  Ovaj kreativni poduhvat ujedno je i sjajna ogledna vežba o tome kako izgleda kada vedete savremene džez scene stvaraju pop muziku.

Festival će istog dana u 20:45 zatvoriti legendarni američki gitarista Marc Ribot sa svojim solo programom „Protest songs“. Mnogima je ovaj muzičar poznat kao gitarista Toma Waitsa, a tokom nekoliko decenija stekao je status jednog od najcenjenijih muzičara na njujorškoj avangardnoj džez sceni.  Polazeći od alternativnog roka, bluza i amerikane, a potom i post-bapa, fjužna, kubanske muzike ili čak tradicionalne džez gitare u maniru Georgea Bensona, ovaj muzičar je oduvek imao istančan osećaj i pravu meru u stilskoj dekonstrukciji ovih sviračkih stilova. Marc Ribot muzičar je nastupio na neverovatnih 300 i više albuma kao prateći muzičar, ali i na nekoliko desetina albuma vlastitih postava i autorskih projekata, u kojima je neretko izražavao svoju buntovnu stranu. U svojim pesmama govori o prekarnoj poziciji slobodnih muzičara, ali i o gorućim političkim temama poput odnosa prema imigrantima, nezaobilaznog Donalda Trampa, ili univerzalne borbe protiv fašizma koja i dalje traje.

Ulaz na sve koncerte Jazz festivala je besplatan. Gratis karte se preuzimaju na blagajni Kulturnog centra Pančeva, i to na dan održavanja programa. Nije moguće uzeti karte za više dana odjednom, niti rezervisati karte. Mogu se preuzeti najviše dve ulaznice. U vreme održavanja festivala blagajna će raditi od 9 do 20 časova. 

Pančevački džez festival održava se u organizaciji Kulturnog centra Pančeva, uz pokroviteljstvo Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, Grada Pančeva i kompanije Brose kao generalnog sponzora, i uz podršku Italijanskog instituta za kulturu u Beogradu, Goethe instituta i Austrijskijskog kulturnog foruma.

program XXIV PANČEVAČKOG JAZZ FESTIVALA

4. 11. Dvorana Kulturnog centra Pančeva

19.00 Srđan Ivanović Blazin’ Quartet (Srbija/Grčka/Italija/Bugarska)

20.30 Joel Ross Good Vibes (SAD)

22.10 Lakecia Benjamin: Pursuance – The Coltranes (SAD)

5. 11. Dvorana Kulturnog centra Pančeva

19.00 Wolfgang Puschnig FULSOME X (Austrija/SAD/Hrvatska)

20.30 Antonio Sanchez SHIFT (A Bad Hombre Project) with Thana Alexa, Lex Sadler, BIGYUKI

(Meksiko/Hrvatska/Japan/Australija)

Foaje Kulturnog centra Pančeva

21.50 LBT (Nemačka)

6. 11. Dvorana Kulturnog centra Pančeva

19.00 Jelena Jovović i Jazz Junction (Srbija)

20.30 Francesco Bearzatti Tinissima Quartet (Italija)

Foaje Kulturnog centra Pančeva

21.50 Ark Noir (Nemačka)

7. 11. Dvorana Kulturnog centra Pančeva

19.00 LIUN + The Science Fiction Band (Švajcarska/Nemačka/SAD)

20.45 Marc Ribot: Protest Songs (SAD)

SNP U BDP - festival Naši dani

 

Početak novembra označiće nastavak mini festivala „Naši dani“ koji će se održati u Beogradskom dramskom pozorištu. Pet predstava Srpskog narodnog pozorišta: „Tartif“, „Veštice iz Salema“, „Ko je ubio Dženis Džoplin?“, „Bura“ i „Krvave svadbe“ beogradska publika će gledati od 2. do 6. novembra.

Hit predstava „Tartif (Komično u klasičnom)“, autorski projekat Igora Vuka Torbice, rađena u koprodukciji Srpskog narodnog pozorišta i Narodnog pozorišta Sombor, biće izvedena 2. novembra, na velikoj sceni „Olivera i Rade Marković“. U originalnom Molijerovom tekstu drame, centralna tema - licemerje i laž - koji su se odnosili na religiozno licemerje, u adaptaciji Igora Vuka Torbice, koja je nastajala u procesu samog rada potpomognuta smelim glumačkim improvizacijama, tema se usmerava na aktuelne probleme u društvu koja se predstavlja kroz okvir porodice. Predstava ukazuje na našu moralnu slabost, izmanipulisanost zbog nametnutog osećaja krivice, na naše pristajanje na neprihvatljive uslove života, potičinjenost, glupost i laž.

U predstavi igraju: Saša Torlaković, Hana Selimović, Ninoslav Đorđević, Tijana Marković, Marko Marković, Biljana Keskenović, Danica Grubački, Marko Savić, Dušan Vukašinović, Nemanja Bakić, Milorad Kapor, Milijana Makević.

Narednog dana, 3. novembra biće odigrana predstava „Veštice iz Salema“ Artura Milera, u  režiji Nikite Milivojevića. Inspirisan istinitim događajima s kraja 17. veka u Salemu, mestu u Masačusetsu, koje je postalo poznato upravo po lovu na veštice i njihovom javnom suđenju, Miler u ovom delu progovara o fenomenu masovne histerije koja je zahvatila američko društvo u doba „makartizma“, kada je u Americi pokrenuta tajna istraga velikog broja vladinih članova osumnjičenih da su špijunirali u korist komunista. Miler je zapazio sličnost između tog događaja i progona veštica u Salemu. Time ova priča dobija dublja značenja, izražavajući netrpeljivost, zaslepljenost i progon ljudi, ideja, u bilo kojem vremenu.

U predstavi igraju: Ivana Pančić, Teodora Marčeta, Mia Simonović, Nina Rukavina, Sonja Isailović, Alisa Lacko, Branislav Jerković, Marija Medenica, Miroslav Fabri, Draginja Voganjac, Dušan Jakšić, Lidija Stevanović, Aleksandar Gajin, Jugoslav Krajnov, Vukašin Ranđelović, Nenad Pećinar, Milan Kovačević, Gordana Kamenarović, Maja Čampar, Anica Petrović, Marija Feldeši, Nevena Nerandžić, Nikolina Vujević.

Četvrtak, 4. novembar rezervisan je za jednu od omiljenih predstava publike „Ko je ubio Dženis Džoplin?“ Tijane Grumić, u režiji Sonje Petrović. Kroz biografsku priču o rok zvezdi 60-tih godina prošlog veka, saznajemo kako su živele generacije tadašnjih bitnika i zašto je bilo teško biti žena koja se ne uklapa u standarde konzervativne sredine koji joj se uporno nameću. „Ko je ubio Dženis Džoplin?” je intrigantna predstava sa obiljem muzičkog repertoara koja nas vodi u 1970. godinu, u sobu 105 holivudskog Lendmark hotela, gde je sa samo 27 godina umrla Dženis Džoplin. Predstava će biti izvedena na maloj sceni „Predrag Pepi Laković“.

U predstavi igraju: Bojana Milanović, Sonja Isailović, Dimitrije Aranđelović, Vukašin Ranđelović, Stefan Vukić, Petar Banjac, Filip Grubač, Igor Sakač.

U petak, 5. novembra na velikoj sceni Beogradskog dramskog pozorišta publika će gledati predstavu „Bura“, po delu Vilijema Šekspira, u režiji Kokana Mladenovića i to će biti njeno premijerno izvođenje u Beogradu. Kako sam reditelj navodi, njegova „Bura“ nije komad o praštanju, već o mržnji i predstavlja njegovo preispitivanje naše stvarnosti i kako ovaj komad odgovara današnjem vremenu. Songove je radio Marko Šelić Marčelo, a predstava je odmah kupila srca publike.

Igraju: Radoje Čupić, Marko Šelić Marčelo, Anđela Pećinar, Aleksandar Sarapa, Aleksandra Pleskonjić, Nenad Pećinar, Milovan Filipović, Milan Kovačević, Jugoslav Krajnov, Igor Pavlović, Dušan Vukašinović, kao i muzičari: Nevena Glibetić Nensi i Rade Sklopić Rejd.

Poslednji dan mini festivala, 6. novembar rezervisan je za Lorkine „Krvave svadbe“ u režiji Igora Vuka Torbice rađene u koprodukciji Srpskog narodnog pozorišta i JU „Grad teatar“ Budva. Iako tragična u svojoj osnovi – kako ističe pozorišna kritičarka Ana Tasić - Lorkina drama u ovoj magično estetizovanoj, vanserijskoj predstavi Igora Vuka Torbice proizvodi neobičnu vedrinu. Uprkos tragičnom raspletu, istinska ljubav je razbila neprirodno podignute zidove, označavajući trijumf slobode.

Igraju: Varja Đukić, Milica Grujičić, Ivana Mrvaljević, Pavle Popović, Branka Stanić, Vukašin Ranđelović, Miroslav Fabri, Draginja Voganjac, Maja Stojanović, Dušan Vukašinović, Filip Đuretić, Nenad Pećinar.

Mini festival „Naši dani“ počeo je u maju tekuće godine kada je novosadska publika imala priliku da pogleda pet predstava Beogradskog dramskog pozorišta u Srpskom narodnom pozorištu.

Hrabri Balkan XXVII FAF-a: RAMPART KAO SPOJNICA SADAŠNJOSTI I PROŠLOSTI

 

Nakon premijere na filmskom festivalu u Lokarnu prvo dugometražno ostvarenje „Rampart“  autora Marka Grbe Singh-a biće predstavljeno u okviru programa Hrabri Balkan na XXVII izdanju Festivala autorskog filma.

 „Rampart“  će biti prikazan u utorak, 30. novembra u Domu omladine u Beogradu.

 U svom izrazito intimnom i snažnom filmu Grba Singh sukobljava prizore iz praznog roditeljskog stana sa porodičnim VHS snimcima NATO bombardovanja 1999. godine uspostavljajući dijalog između sadašnjosti i prošlosti.

 Ideja za nastanak ovakvog filma javila se kada su autorovi roditelji rešili da prodaju stan u Beogradu, a Grba Singh je želeo da poveže svaku od praznih prostorija sa nekim sećanjem. Godinu dana je trajalo pretraživanje i biranje materijala Markovog pokojnog dede, čiji pečat nose snimci iz prošlosti.

 „U tom sukobu sadašnjosti i prošlosti, između praznih prostora i stvari koje su se desile davno, nastao je film. Bedem govori o oproštaju, oproštaju od mesta koja su obeležila moje rane godine, o lečenju trauma iz prošlosti. Takođe, radi se i o zaštiti; načinu na koji se porodica držala na okupu tokom teških vremena i načinu na koji sada samo mesto štiti sve uspomene sadržane u njemu“, izjavio je Grba Singh.

 

Marko Grba Singh jedan je od najprodornijih savremenih mladih stvaralaca iz regiona, čiji su kratkometražni filmovi prikazivani i nagrađivani širom sveta. Grba Singh je reditelj naslova „Abdul i Hamza“, dokumentarnog ostvarenja koje je 2015. godine odnelo specijalno priznanje na festivalu FID Marsej.

  

U okviru selekcije Hrabri Balkan filmovi se takmiče za nagradu „Najhrabriji film“ Festivala autorskog filma, a više informacija o celokupnom programu XXVII FAF -a naći će se na zvaničnom sajtu www.faf.rs. Zvanična strana festivala na Fejzbuku je https://www.facebook.com/AuteurFilmFest. Festival autorskog filma moguće je pratiti i na Tviteru i na Instagramu, na nalogu @AuteurFilmFest.

 

Centralna lokacija festivala je Kombank dvorana, dok će se program odvijati i u ostalim salama u Beogradu, ali i u drugim gradovima širom Srbije. Prateći svetske trendove, deo programa FAF-a će se odvijati i na onlajnu – na MojOFF filmskoj platformi.

 

Prateći program Slobodne zone- Viskonti, Greta, podkasti i fake news

 Osim filmova koji otvaraju važne aktuelne teme i šire horizonte, publika 17. Slobodne zone imaće priliku da od 4. do 9. novembra prati i veoma bogat prateći program festivala!

 

Čuveni Kompas Slobodne zone, debatni program, sastoji se od filmskih projekcija i otvorenih diskusija koju pokreću filmovi. Biće ovo deveti put da se Kompas održava u Beogradu, a prvi put ove godine Kompas će imati svoje novosadsko izdanje.

Program otvara aktuelne teme: digitalni feudalizam, pokušaj borbe protiv lažnih vesti i kome zapravo to (ne)odgovara, slučaj Izrael i Palestina, diskutovaće se o uticaju i politizaciji Grete Turnberg. Panel diskusije će se održati nakon projekcije filmova Ja sam Greta, Zabavi je došao kraj, Prve 54 godine: skraćeni priručnik za vojnu okupaciju i nakon projekcije serijala Kolaži o laži. Urednici ovogodišnjeg Kompasa su Ivan Milenković i Rajko Petrović a među odabranim gostima su Ana Martinoli, Maja Sever, Jurica Pavičić... Novosadsko izdanje Kompasa održaće se uz podršku Gradske uprave za kulturu Grada Novog Sada.

Prošle godine ustanovljen, ove godine unapređen, industry program Digitalni propeler superiorno i edukativno će se zavrteti onlajn prostorom. Ove godine program će biti namenjen predstavnicima VoD i SvoD platformi iz Srbije i regiona, prikazivačima, distributerima, predstavnicima festivala, koji će imati priliku da se upoznaju sa inovativnim digitalnim praksama u prikazivanju art-house filmova i građenju njihove publike. Digitalni propeler 2021 koncipiran je kao jednodnevni online industry program (5. novembra, Zoom platforma) koji se sastoji iz dva segmenta: Stanje u Evropi i Pogled na ex-Ju (S)VoD prostor. Urednik programa je Petar Mitrić.

Sonar  (Foto Tanja Drobnjak)

Festivalska novina je program Sonar, novi program za mlade osmišljen u vidu trodnevnih projekcija i razgovora sa gostima koji će promatrati da li je pojava društvenih mreža uticala na pojam dokumentarizma danas. Koliko vlogovi, Instagram storiji, YouTube videi, tiktokovi i slični video formati utiču na našu percepciju dokumentarnog? Program će se održati u lokalu Sprat u Cetinjskoj, 5, 6 i 7. novembra, a urednice programa su Tamara Milošević i Anja Kovačević.

Stvaralaštvo mladih je itekako u fokusu ovogodišnjeg pratećeg programa Festivala. Multimedijalna izložba Kako te vidim? (How do I See You?) realizuje se u okviru istoimenog projekta koji za cilj ima da osnaži mlade iz Srbije i sa Kosova* da se izbore sa društvenim izazovima, otkriju jedni druge i spoznaju kulturne i društvene obrasce iz kojih dolaze, te pronađu tačku na kojoj se mogu susresti. Projekat zajednički sprovode organizacija DokuFest (Prizren), program Slobodna zona Junior i Filmski festival Slobodna zona, uz podršku Evropske unije. Otvaranje izložbe biće 5. novembra u 13 časova u galeriji Endžio Hab.

Ni ove godine neće izostati promocije knjiga, te čak tri književna susreta biće organizovana u festivalskim danima. Miroljub Stojanović (Filmski centar Srbije), Dušan Otašević i Branislav Dimitrijević 6. novembra u baru Sprat predstaviće knjigu Branko Vučićević: Radnja meštovite robe. Petar Milat (filozof i glavni koordinator programa Multimedijalnog instituta MaMa) i Miroljub Stojanović (Filmski centar Srbije) isto 6. novembra predstaviće knjigu Viskonti: Uvidi u krvi i mesu (Aleksandar Garsija Ditman). U ponedeljak, 8. novembra u knjižari Delfi SKC Jurica Pavičić govoriće o svojoj knjizi Žena s drugog kata. Pored autora učestvovaće i Dragan Velikić (književnik), Branko Rosić (novinar i pisac), Tanja Vučković (moderatorka). Promocija se održava u saradnji sa izdavačkom kućom Laguna.

Filmski festival Slobodna zona uz saradnju i partnerstvo Multimedijalnog instituta Mi2 MaMa iz Zagreba u okviru ovogodišnjeg pratećeg programa organizuje regionalnu konferenciuPodkast: web fenomen - jedan čovek više medija 8. novembar u baru Sprat. Moderatorka programa biće Milica Lapčević.

Takođe, U fokusu ove godine je britanska rediteljku Lusi Voker, dobitnica nagrade Emmy i vlasnica dve nominacije za Oskara za dokumentarni film. Njen film Deponija (2010) je uz mnoge druge dobio i nagradu publike na Slobodnoj zoni 2011. godine.  Lusi Voker će na 17. Slobodnoj zoni predstaviti svoj najnoviji dokumentarni film Dovedite svoju brigadu a publika će posle projekcije u nedelju 7. novembra u Dvorani Kulturnog centra Beograda biti u prilici da prisustvuje master klasu koji će rediteljka održati putem Zoom uključenja.

 

Stručno i pedagoški: FAS bira najbolje predstave za decu i mlade

Dvostruko, drugo i treće izdanje Festivala ASITEŽ-a Srbije (FAS), koje se održava od 27. do 31. oktobra u Beogradu, dodeliće najboljim predstavama za decu i mlade nagrade stručnog i pedagoškog žirija, a prvi put biće dodeljeno i bijenalno priznanje „Donka Špiček”.

 

Malo pozorište Duško Radović - Dečak sa koferom - Foto Jelena Janković

Nakon što prošle godine festival nije bio održan, ovogodišnji FAS okupio je deset pozorišnih predstava za decu i mlade pod sloganom „FAS se piše zajedno”. Jedinstveni koncept festivala, kao i posebno osmišljene nagrade doprineće tome da tokom pet festivalskih dana pozorišta iz cele zemlje daju sve od sebe i zadovolje veoma strogu i zahtevnu, najmlađu pozorišnu publiku.

Na Festivalu se dodeljuju dve ravnopravne nagrade: Nagrada za najbolju predstavu prema odluci Stručnog žirija i Nagrada za najbolju predstavu prema odluci Žirija pedagoga.

 

Stručni žiri čine predstavnici autorskog tima ili glumačkog ansambla svakog pozorišta koje učestvuje na festivalu, po sistemu koliko predstava – toliko članova žirija: Jovana Cvetković, Sonja Kotarčević, Emil Kurcinak, Aleksandra Miladinović, Jovana Rakić, Dijana Mitrović, Marija Cvetković, Jovan Popović, Miloš Milovanović i Jovan Caran.

 

U cilju stimulacija razmene između umetnika i pedagoga, a na taj način i uticanje na bolju komunikativnost predstava sa ciljnom grupom – decom i mladima, na FAS-u postoji i Žiri pedagoga, koji ove godine čine: Sandra Maksimović, Suzana Plavanjac i Dušan Blagojević.

 

Stanica - Servis za savremeni ples - Tu sam ispod polovine kapi

„Na kraju svakog takmičarskom dana članovi Žirija pedagoga i Stručnog žirija predvođeni moderatorkom Branislavom Ilić razmenjuju svoje utiske u razgovoru otvorenom za javnost. To je prostor u kome osnažujemo našu zajednicu umetnika i članova, predstavnika institucionalne i nezavisne scene pozorišne i plesne umetnosti za decu i mlade u ASITEŽ-u, ali i nastavnika i pedagoga, predstavnika obrazovanja”, objašnjava Diana Kržanić Tepavac, predsednica Izvršnog odbora ASITEŽ-a. „Zadovoljstvo i osveženost novim iskustvom članova oba žirija nakon završenog prvog FAS-a, kada smo prvi put isprobali ovaj novi model žiriranja, na najbolji način govore o potrebi i opravdanosti ovakvog festivala i potencijalu koji nosi i koji može da pridonese pozitivnom pomaku u razvoju oblasti pozorišne i izvođačke umetnosti za najmlađe i mladu publiku.”

 

Pozorište za decu Kragujevac - Tihi dečak

Pored toga, upravo na FAS-u biće dodeljeno i prvo počasno, bijenalno priznanje Nagrada za promociju prava dece i mladih na umetnost „Donka Špiček”, namenjens profesionalcima koji svojim delovanjem doprinose afirmaciji, vidljivosti i razvoju kulture za decu i mlade.

 

Pozoriste mladih Novi Sad - Debela

Još jedna od odlika FAS-a je i sam koncept festivala prema kome ne postoje selektori, već učesnici sami predlažu predstavu sa kojom učestvuju na festivalu. Tako će na ovom, dvostrukom izdanju festivala publika biti u prilici da pogleda sledeće predstave: „Dečak sa koferom” (Malo pozorište „Duško Radović”), „Srebrni car” (Puls teatar Lazarevac), „Debela” (Pozorište mladih Novi Sad), „Žabac i stranac” (Hop.La!), „Tu sam ispod polovine kapi” (Stanica - servis za savremeni ples), „Za tvoje dobro” (Dah teatar), „Palčica” (Pozorište lutaka iz Niša), „Bela griva” (Pozorište lutaka „Pinokio“), „Tihi dečak” (Pozorište za decu Kragujevac) i „Divljožder” (Narodno pozorište „Toša Jovanović”).

 

Umetnička grupa Hop.La! - Žabac i stranac

Domaćin festivala je Malo pozorište „Duško Radović“ iz Beograda, dok će se predstave izvoditi i na scenama Prvog prigradskog pozorišta - Puls teatra Lazarevac, Pozorišta lutaka „Pinokio“ i Kulturnog centra „Magacin“. Festival će svečano biti otvoren u sredu, 27. oktobra u 11.30 časova, dok je zatvaranje festivala, praćeno dodelom nagrada, zakazano za nedelju, 31. oktobar u 17 časova na istom mestu.

 

Pozorište lutaka Pinokio - Bela griva

Ulaznice za festivalski program se mogu rezervisati ili kupiti na blagajnama pozorišta u kojima se predstave izvode. Cena ulaznice za predstave koje se igraju u Malom pozorištu „Duško Radović” iznosi 400RSD, za predstavu koja se izvodi u Pozorištu lutaka „Pinokio” cena ulaznice je 500RSD, dok za predstavu u Puls teatru Lazarevac cena ulaznice iznosi 200RSD.

DAH teatar - Za tvoje dobro

Za predstavu koja se izvodi u KC „Magacin” ulaz je besplatan, uz obavezno prethodnu rezervaciju putem mejla jovanaraki@gmail.com. Uz termin izvođenja koje dete želi da poseti, trena navesti i ime i prezime i uzrast deteta, a mejl sa rezervacijom potrebno je poslati najkasnije do 27. oktobra.

 

Pozorište lutaka Niš - Palčica, Foto Selma

Incijativa za uspostavljanje festivala ASITEŽ-a pokrenuta je 2015. godine na sastanku članova tadašnjeg Izvršnog odbora, a festival je pokrenut 9. maja 2019. godine, pod sloganom „Pokrenimo priču“. Uspeh prvog izdanja 2019. godine pokazao je koliko je ovakav festival potreban i dobrodošao kao mesto razgovora i uspostavljanja vrednosti i puta daljeg razvoja profesionalne srpske pozorišne i plesne scene i kulture za decu i mlade.

 

NP Toša Jovanović Zrenjanin - Divljožder

Pokrovitelji festivala su Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Grad Beograd, Gradska uprava grada Beograda - Sekretarijat za kulturu, a festival su podržali i Francuski institut – Teatroskop i kompanija Audiovox.

PREMIJERA DRAME GOSPOĐICA JULIJA U REŽIJI HARISA PAŠOVIĆA

Dugo pripremana saradnja sa kultnim rediteljem Harisom Pašovićem, realizovaće se ovih dana u Madlenianumu premijerom klasika teatra - dramom Gospođica Julija, Augusta Strindberga. Haris Pašović koji je uradio i dramatizaciju izabrao je međunarodni autorski tim: scenografa Aleksandra Denića, kostimografkinje Irmu Saje i Vanju Ciraj Džudžu, kompozitor je Marko Grubić, koreograf Igor Pastor, dramaturg Jelena Paligorić Sinkević i lektor Ljiljana Mrkić Popović. Premijera je 29. oktobra, a reprize 30. oktobra, 10. i 11. novembra.

 

U dogovoru sa gospođom Madlenom Zepter Haris Pašović je za saradnju sa Madlenianumom izabrao intiman, psihološki, naturalistički komad Augusta Strindberga, koji je aktuelan i danas. Dragulj dramske književnosti, Strindbergova Gospođica Julija, u režiji Harisa Pašovića na sceni Madlenianuma donosi beeskompromisni komad prepun istine, smelo prkosi svemu što je instant život i svemu što je lažno stvaralaštvo.

Rad je koncipiran kao pohod vojske umetnika-podvižnika koja teži da spozna savremenu gospođicu Juliju i njenu poslugu. U toj savremenoj Gospođici Juliji srećemo na terenu Bohinjskog jezera, u izolovanom domu slovenačkog bogataša plemićkog porela, njegovu kći jedinicu Juliju koja strada posle jedne teške noći u društvu svoje posluge. Poslugu čine mladi emigranti iz Srbije, Makedonije, Bosne i Hercegovine, a među njima je i zanosni junak Žan, mladić koji se našao u ljubavnom vrtlogu sa svojom gospodaricom.

 

Haris Pašović je za naslovnu junakinju odabrao mladu glumicu Saru Dirnbek, zvezdu slovenačkog teatra, višestruko nagrađivanu na značajnim festivalima. Ona svoj lik definiše kao imućnu, ali izgubljenu devojku, koja traži ljubav i smisao života, ali je upitan način na koji to ona čini.

Strahinja Blažić je u ulozi Žana, Mina Pavlica u ulozi Kristine, kao i još šestoro mladih glumaca (Katarina Bradonjić, Nikola Knežević, Jovan Veljković, Filip Stankovski, Sofija Kovačević i Ksenija Repić,) su ansambl koji će na scenu doneti Gospođicu Juliju, kao savremenu aktuelnu ljubavnu priču, priču o rascepu u kojem se nalazi glavna junakinja, ali i ostali likovi.

 

Uzimajući teatar kao merilo stvarnosti, August Strindberg je u svom komadu Gospođica Julija, na prelamanju vekova razmatrao egzistenciju pojedinaca, njihovih duševnih života, rascepa, njihovih seksualnih nagona, ličnih drama, porodičnih sukoba. Analizirao je i klasni karakter društva i delovanje klasa na razvoj ili uništenje pojedinca. 

„Strindberg piše Gospođicu Juliju već 1888. godine. Njegov umjetnički genij razvija dramsku psihoanalitičku studiju koja prethodi psihoanalizi… Naturalizam je za Strindberga stvarnost, i on se protivi svijetu koji izbjegava istinu ili je iskrivljuje ili je ubija. Gospođica Julija je bila zemljotres potreban da se pojedinci i društvo probude. Jer tadašnji evropski javni diskurs je vodio u tragediju i jedini žanr koji je mogao to izraziti bila je naturalistička tragedija, a drama Gospođica Julija je bila rodonačelnica tog žanra.“ kaže reditelj predstave.

 

U komadu pored psihiološkog postoji i klasni elemenat, klasni jaz iz Strindbergovog vremena akutelan je i danas. U svojoj adaptaciji drame Pašović je uveo i balkanski problem odlaska desetina hiljada mladih ljudi u EU, „trbuhom za kruhom“, kako to on kaže. Oni su tamo često na dnu društvene lestvice. U svojoj zemlji su bili srednja klasa, ali toliko osiromašena da nisu imali izbora nego da odu i rade najteže fizičke poslove i da budu posluga u EU. S druge strane, mlada naslednica Julija, je u svojoj zemlji, nasledstvo joj donosi bogatstvo, ali ne i toliko nužnu sreću. Kao prava gazdarica Julija postaje bahata, destruktivna i konačno autodestruktivna. 

foto Primoz Korosec 

  Pašović veruje da je naturalizam neophodan teatru.     On je sluge koje su horski bile tamo u tami i        nagoveštaju, izvukao na svetlost pozornice.

  „Pozorište koje izbegava da zaroni u dubinu je      možda prihvatljivije u trenutku, to je placebo koji    godi našim iluzijama. Naturalizam je opor, ali je  lekovit. Naturalizam ne potcenjuje gledaoca, nego  ga poštuje. Veruje u sposobnost gledalaca da, kao  odrasli, zreli ljudi, prožive pozorišno iskustvo straha  i sažaljenja i dožive katarzu, prečišćenje takvih    afekata. Hrabro pozorište zahteva hrabre stvaraoce i hrabre gledaoce“, poručuje reditelj Haris Pašović.

 

PREMIJERA: petak, 29. oktobar 2021. u 19:30 časova

REPRIZE: 30. oktobar, 10 i 11. novembar 2021. u 19:30 časova

Velika scena MADLENIANUMA  August Strindberg GOSPOĐICA JULIJA  PREMIJERA

Režija i adaptacija: Haris Pašović Dramaturg projekta: Jelena Paligorić Sinkević Scenograf: Aleksandar Denić Kostimografi: Irma Saje i Vanja Ciraj Džudža Kompozitor: Marko Grubić Koreograf: Igor Pastor Dizajner svetla: Srđan Jovanović Dizajner zvuka: Dušan Arsikin Lektor: Ljiljana Mrkić Popović Lektor za slovenački: Sara Dirnbek Asistenti režije: Stefan Gajić, Katarina Jovanović Asistent scenografa: Danilo Mlađenović Asistent kostimografa: Višnja Žilić

 

LICA:

Gospođica Julija........................................... Sara Dirnbek Žan................................................................Strahinja Blažić

Kristina..............................................................Mina Pavlica

Snježana…………..……………………Katarina Bradonjić Rijad………………………………………..…Nikola Knežević Goci…………………………………………….Jovan Veljković Nemanja…………………………………….Filip Stankovski Jelena…………………………………………Sofija Kovačević Anđela……………………………………………Ksenija Repić 

Inspicijent: Goran Mladenović, organizator: Vlastimir Repić, titler: Dragan Stevović,

sufler: Stanislav Mladenović, majstor pozornice: Milan Ćirić, realizacija zvuka: Dušan Arsikin, realizacija svetla: Vladimir Krunić, šminka i frizura: Mirjana Rakić, garderoba: Tanja Vuksanović i Miladin Pavićević