Dejan Dabić novi umetnički direktor Martovskog festivala

Martovski festival – 67. Beogradski festival dokumentarnog i kratkometražnog filma biće održan od 25. do 29. marta 2020. u Domu omladine Beograda, koji je i organizator događaja.

Krajem novembra 2019. godine Skupština grada Beograda za novog umetničkog direktora Martovskog festivala izabrala je Dejana Dabića (biografija u prilogu), filmskog kritičara, dugogodišnjeg urednika filmskog programa Niškog kulturnog centra i selektora Festivala glumačkih ostvarenja u Nišu.

Do 20. februara u toku je konkurs za prijavu filmova za takmičarsku selekciju 67. Martovskog festivala, a prijavljivanje se vrši isključivo preko sajta 
www.martovski.rs.  

Jedan od najstarijih filmskih festival u Evropi i svetu i ove godine trajaće 5 dana, a publici će predstaviti bogat filmski program u nekoliko nacionalnih takmičarskih kategorija: dokumentarni film do i preko 50 minuta, eksperimentalni film i video art, animirani film i kratki igrani film – kategorija za koju postoji i međunarodna selekcija. Planirane su brojne specijalne projekcije, stručni programi i tribine za profesionalce i studente, susreti i razgovori sa gostima festivala, master-klasovi i drugi prateći programi. Martovski festival je tradicionalno je mesto susreta filmskih autora iz zemlje i inostranstva, producenata, distributera i predstavnika renomiranih filmskih festivala, novinara i kritičara, studenata i profesionalaca. To je mesto za promociju dokumentarnog, animiranog, kratkometražnog i eksperimentalnog filma, platforma za inspiraciju i razvoj novih ideja, kao i prilika za domaću publiku da pogleda uzbudljive, pažljivo odabrane aktuelne naslove, koje inače nema prilike da vidi u bioskopskoj ponudi.

Cena ulaznica ista je kao i prošle godine, 200 dinara, dok studenti filmskih akademija uz indeks mogu besplatno da posećuju projekcije. 

 

Дејан Дабић, рођен је 1970. године.

Уредник је Филмског програма, некада Дома културе у Нишу, а сада Нишког културног центра, од 1994. године.

Од 1997. године један је од главних организатора Фестивала глумачких остварења у Нишу: селектор главног програма и пратећих манифестација, уредник фестивалских каталога и билтена, модератор конференција за новинаре. Члан је Дирекције, а тренутно и Савета овог Фестивала. Као селектор, уметнички директор или члан жирија сарађивао је и сарађује са фестивалима у Србији и Европи: „Eуро-Ин“ (Нови Сад), „Краф“ (Крагујевац), „Профифест“ (Прокупље), „Кратка форма“ (Горњи Милановац), Мостар Филм Фестивал – Фестивал филмске глуме (Мостар/ Федерација/ БиХ), „Први кадар“ (Источно Сарајево/ Република Српска/ БиХ), „Киненова“ (Скопље/ Северна Македонија), History Film Festival (Ријека/ Република Хрватска), Viva Film Festival (Сарајево/ Федерација/ БиХ), „Златни просјак“ (Кошице/ Република Словачка)...

Уређивао је Филмски програм на градској Нишкој телевизији (НТВ). Објављивао је филмске критике у новинама и магазинима: „YU филм данас“, „Нови Филмограф“,“НИН“ (Београд), „Народне новине“, „Градина“, „Пресинг“ (Ниш), а покретач је и један од уредника филмског часописа „Филаж“ из Ниша који је, уз чaсoпис „Кинотекa“, једини штампани филмски часопис у Србији.

Аутор је књига „Прохујало (са) етром“ и „Небо изнад целулоида“ и коаутор књига „Водич кроз 40 година Фестивала глумачких остварења у Нишу“, „Водич кроз 50 година Фестивала глумачких остварења у Нишу“ и „На таласима анимације“ (са колегама из Студија цртаног филма СЦФ 98, Ниш). Заступљен је у зборнику „Нови кадрови“ (Clio) и „Светло са тврђаве“ (YU филм данас), као и у књигама Божидара Зечевића: „Велимир Бата Живојиновић“ (1994) и „Велики филмски знак“ (2019).

У оквиру Студија цртаног филма`98, као сценариста и редитељ, урадио је двадесетак кратких анимираних остварења, награђиваних на домаћим и међународним фестивалима: „Крлетка“ је 2002. године добила награду „YU ASIFE“ на Мартовском фестивалу док су „Одраз“, „Предводник“, „Брбљива корњача“, „Вештина читања“ и „Пасје доба“ били приказани у званичном такмичарском програму Мартовског фестивала:

Од 2004. године један је од ментора анимираних радионица у оквиру СЦФ 98, а од 2007. године и један од оснивача Међународне колоније анимираног филма за децу и младе „Пантелеј“ у Нишу, на којој су гостовали најважнији аутори  анимираног филма из Србије, региона и читавог света.

Написао је сценарио и режирао документарни филм „Пионири нишког филма“ и документарно-играни филм „Упознајте Тома Лаха“.

Као члан националне секције Међународне федерације филмскихкритичара -  FIPRESCI Србија председавао јежиријем критике Фестивала европског филма на Палићу, Фестивала „Новосадска арена“ и Мартовског фестивала.

Током 2019. године био је члан жирија на филмском фестивалу СОФЕСТ у Сопоту и члан комисије за дугометражни и краткометражни документарни филм Филмског центра Србије.

Члан је Међународне асоцијације аниматора -  ASIFA.

У новембру 2019. Скупштина града Београда изабрала га је за уметничког директора Мартовског фестивала – Београдског фестивала документарног и краткометражног филма.

Konkurs Ukrštene umetničke rezidencije iz oblasti stripa Srbija Francuska

Francuski institut u Srbiji, Grad Pančevo, Agencija KomunikArt i Međunarodni centar za strip i ilustraciju ( Francuska) udružuju se u cilju promovisanja srpskog i francuskog stvaralaštva u oblasti stripa, mobilnosti autorki/autora radi veće vidljivosti njihovog umetničkog rada, stvaranja međunarodnog okvira za susrete sa ko leginicama/kolegama i radi potrage za novim tržištem.

Pomenuti partneri su pokrenuli program Ukrštenih umetničkih rezidencija između Srbije i Francuske,u okviru kojeg će biti podržana dva stripska projekta u vidu umetničke rezidencije stripautorke/autora iz Srbije u Angulemu (od 1. juna do 31. jula 2020. godine, i francuske strip autorke/autora koji će boraviti u Pančevu (od 1. do 31. oktobra 2020. godine.

Predmetni poziv tiče se kandidature strip autorke/autora iz Srbije.

Dobitnica/dobitnik stipendije Ukrštene umetničke rezidencije iz oblasti stripa Srbija Francuska boraviće u Kući autora u Angulemu. Kuća autora je integralni deo Međunarodnog centra za strip i ilustraciju, koji u svom sastavu ima i Muzej stripa, izložbene galerije, a rhiv, specijalizovanu biblioteku, Centar za dokumentaciju, knjižaru i bioskop.

Međunarodni centar za strip doprinosi, zajedno sa Međunarodnim festivalom stripa, da Angulem postane evropska prestonica Devete umetnosti. Od svog nastanka 2002. godine do danas Kuća autora ugostila je više od trista mladih talenata ili
renomiranih stvaralaca iz Francuske i širom sveta.

Umetnička rezidencija u Kući autora Međunarodnog centra za strip i ilustraciju u Angulemu ( podrazumeva:

• Kuća autora Međunarodnog centra za strip staviće na raspolaganje autorki/autoru iz Srbije opremljen smeštaj i atelje tokom trajanja rezidencije.
• Agencija KomunikArt će izabranoj autorki/autoru dodeliti stipendiju u iznosu od 2.500 evra bruto  za celokupan boravak u Francuskoj.
• Za prevoz u oba pravca autorke/autora od mesta boravka do Angulema biće obezbeđen neto iznos od 500 evra.

Dela koja nastanu u toku umetničke rezidencije biće prikazana na izložbi organizovanoj u okviru Novog Festivala u Pančevu u oktobru 2020. godine.

Uslovi za konkurisanje na program Ukrštene umetničke rezidencije iz oblasti stripa Srbija
Francuska:

Da bi konkurisali za sredstva za rezidenciju, kandidatkinja/kandidat moraju ispuniti sledeće uslove:

• Da su državljanke/državljani Republike Srbije a predstavep strip projekat prema pravilima navedenim u Konkursu.
• Kandidatkinja/kandidat mogu biti kompletne autorke/autori (scenario i crtež) ili da rade na crtežu na osnovu scenarija druge autorke/autora.

Dosije strip projekta sa kojim se konkurše smatraće se kompletnim ukoliko sadrži: 

1.  Pravilno popunjen formular (preuzet sa zvanične internet stranicestraniceFrancuskog instituta u Srbiji. )
2. Najmanje dva grafička priloga (u jedinstvenom PDF dokumentu manjem od 20MB) koji se tiču projekta (crteži, priča, boardboard ili table stripa)

Kandidature treba slati elektronskom poštom prema gore navedenim propozicija na sledeću adresu elektronske pošte: rezidencije@komunikart.rs

Kalendar konkursa: Poziv na konkurisanje: 28. januar 2020. godine 

Poslednji rok za podnošenje prijava: 23. februar 2020. godine u ponoć po lokalnom vremenu

Objavljivanje imena dobitnice/dobitnika:6. april 2020. godine na sajtu Francuskog instituta u Srbiji.

Izbor dobitnice/dobitnika konkursa biće odlučeno od strane predstavnika partnera projekta iz Srbije ii Francuske. 

O širem izboru kandidatkinje/kandidata odlučivaće žiri predsavnika partnera projektaiz Srbije, dok će o odabranoj dobitnici/dobitniku odlučivati žiri partnera projekta iz Francuske.

Informacije: 

rezidencije@komunikart.rs (za Srbiju)

maisondesauteurs@citebd.orgmaisondesauteurs@citebd.org (zaFrancusku)

Četiri ugla Jelene Đorđević

Fracuski institut u Srbiji godinama unazad radi na jačanju veza između francuskih i srpskih stripskih umetnika. Pre dve godine, Francuski institut poverio je Jani Adamović, srpskoj strip autorki, da bude kustos izložbe koja će predstaviti radove strip autorki iz regiona. 

Izložba Ona se budi/BD Egalité doživela je veliki uspeh kod beogradske publike, koji je krunisan objavljivanjem kolektivnog strip albuma Buđenje, koji je objavila izdavačka kuća Dibidus 2018. godine. Dvanaest strip autorki i scenaristkinja iz regiona učestvovalo je u ovom izdavačkom poduhvatu.

Budući da je 2020. godina stripa, izložba Četiri ugla Jelene Đorđević upisuje se u  nastojanja da se učini vidljivijim srpske i francuske autorke u oblasti Devete umetnosti.

Ova prva strip izložba u 2020. godini sastoji se od originalnih tabli, objavljenih i neobjavljenih, kao i iliustracija i crteža koji ne predstavljaju samo radove po porudžbini već i lične projekte. Autorkin svet, na granici između realističnog i nezavisnog stripa, ispunjen je izražajnim, originalnim i upečatljivim likovima.

Uz otvaranje izložbe, organizovan je i susret na temu dela Jelene Đorđević, kao pozicije autorki u svetu Devete umetnosti u Srbiji i u Francuskoj. Susretu će prisustvovati i Jana Adamović / YANA, autorka i koloristkinja serijala Le jour J, Nous les morts,  Trente deniers (Delcourt), kustoskinja izložbe Ona se budi/BD Egalité.

INFO: 

Francuski institut u Srbiji, Beograd,Knez Mihailova 31

Izložba: 5.02-2.03.2020.

Otvaranje/Susret – sreda 5. februar u 19.00

Raspisan konkurs za Ukrštene umetničke rezidencije iz oblasti stripa

U  utorak, 28. januara u Francuskom institutu u Srbiji, održana je konferencija za medije povodom raspisivanja konkursa za Ukrštene umetničke rezidencije iz oblasti stripa Srbija – Francuska. O ovom programu govorili su ataše za kulturu Francuskog instituta Katrin Fodri, član Gradskog veća Grada Pančeva zadužen za kulturu i omladinu Nemanja Rotar, strip autor Saša Rakezić, i direktorka agencije Komunikart, Monika Husar Tokin.

Katrin Fodri je, u ime Francuskog instituta kao inicijatora projekta, istakla da strip kao deveta umetnost ima značajnu tradiciju, kako u Francuskoj tako i u Srbiji. 

 „Zbog toga je Francuski institut u Srbiji, tokom proteklih nekoliko godina, bio naročito angažovan na unapređenju stripa u obe zemlje. Želimo da ohrabrimo autore u Srbiji da razviju nove forme izražavanja”, dodala je ona.

Nemanja Rotar je potpisivanje međudržavnog sporazuma ocenio kao „događaj od prvorazrednog značaja”, naročito imajući u vidu da je Francuska zemlja u kojoj strip umetnost zauzima značajno mesto na sceni savremenog stvaralaštva. 

 „Nije to nimalo slučajno. To je potvrda decenijskog rada naših umetnika, pre svega Saše Rakezića (Aleksandra Zografa), na utemeljenju jake strip scene u našem gradu. Po tome smo sada i mi Pančevci prepoznatljivi u svetu. To je ono što čini jedan grad kulturnim središtem i ukida pojam provincije” zaključio je Rotar. 

Katrin Fodri je napomenula da je ovaj konkurs namenjen mladim autrokama i autorima iz Srbije i Francuske i razvoju novih talenata. 

 „Rezidencijalni program ima tri glavna cilja. On predstavlja podršku stvaralaštvu na polju stripa i grafičkog izraza u širem smislu. U tom smislu ovaj program obezbeđuje srpskim autorkama i autorima vreme i prostor da razvijaju svoj rad. Takođe, program teži da promoviše originalne stilove, nove trendove u crtanju i naraciji. Iz tog razloga ovaj konkurs će biti otvoren za umetnice i umetnike koji se izražavaju različitim medijima, bilo da se radi o crtežu, digitalnom izrazu ili multimediji. Konačno, rezidencija je i dvosmerna, jer joj je cilj da bude platforma za susret različitih kultura, u ove dve zemlje, i šire”. 

Saša Rakezić (alias Aleksandar Zograf), govorio je o važnosti ovakvih programa za autorke i autore:  

„Za strip autorke/autore iz Srbije je od najveće važnosti da dobiju šansu da svoj rad usavrše, i da vlastito iskustvo  uporede sa stvaraocima iz drugih sredina. Tim pre u Francuskoj, zemlji gde se stripu posvećuje posebna pažnja, i u Angulemu, gradu u kojem se nalazi Međunarodni centar za strip i ilustraciju. To je šansa da čitava naša scena dobije novi zamah i da ovdašnje/i strip autorke/autori budu dodatno podržani u svojim naporima”.  

Monika Husar Tokin, direktorka Agencije KomunikArt iz Pančeva, koja je kao partner na projektu, zadužena za organizaciju odlaska autorke/autora iz Srbije u Angulem, i dolaska autorke/autora iz Francuske u Pančevo, istakla je da će obe autorke/autori imati priliku da svoj rad, nastao u toku rezidencijalnih boravaka, prezentuju i promovišu u Srbiji: „U Pančevu se u oktobru održava šesti po redu Nova Festival, na kome ćemo u okviru posebnog izložbenog segmenta predstaviti oba projekta”. 

U okviru programa Ukrštenih umetničkih rezidencija između Srbije i Francuske, biće podržana dva stripska projekta u vidu umetničke rezidencije strip autorke/autora iz Srbije u Angulemu (Francuska) tokom juna i jula 2020. godine, kao i francuske strip autorke/autora koji će boraviti u Pančevu (Srbija) u oktobru 2020. godine. 

Konkurs je otvoren do 23. februara 2020. u ponoć, a imena dobitnice/dobitnika biće objavljena 6. aprila 2020. godine na sajtu Francuskog instituta u Srbiji. Dobitnica/dobitnik stipendije iz Srbije boraviće u Kući autora u Angulemu, a dela koja nastanu u toku umetničke rezidencije biće prikazana na izložbi organizovanoj u okviru Nova Festivala u Pančevu u oktobru 2020. godine. 

Detaljne propozicije konkursa i formular za prijavu dostupni su na internet strani: http://www.institutfrancais.rs/konkurs-za-strip-rezidenciju/.

Da podsetimo, u okviru posete predsednika Republike Francuske Emanuela Makrona potpisan je Sporazum o saradnji u oblasti kulture i stripa između francuskih i srpskih institucija. Projekat Ukrštene umetničke rezidencije iz oblasti stripa Srbija – Francuska je rezultat tog Sporazuma, i podrazumeva uspostavljanje prve po redu strip rezidencije između dve zemlje, u 2020. godini.

Izložba “Imagine” Maje Hodošček u Galeriji DOB

 

Otvaranje u utorak, 4. februara u 19:00

Izložba traje do 21. februara 2020. u Galeriji Doma omladine Beograda
 

„Svakodnevno do našeg oka i uma dopire veliki broj medijskih i marketinških poruka da naša sudbina zavisi od nas samih, da ne postoji alternativa postojećem sistemu i stanju stvari i da je sve u našim glavama. Umesto bavljenja strukturnim i sistemskim razlozima stresa i mentalnih bolesti, formirana je čitava industrija koja nam govori da su uspeh i sreća stanje uma i da se ključ za postizanje istih nalazi u nama samima.

Mistifikacija i spektakularizacija ljubavi, te zloupotreba različitog spektra emocija zauzima posebno mesto u industriji sreće, o čemu svedoče brojni blokbasteri, muzički hitovi, pa čak i kratke sugestivne poruke odštampane na masovno proizvednoj garderobi vodećih svetskih brendova.

Široko usvojena radi-ono-što-voliš mantra, naročito karakteristična za kreativni i intelektualni rad, sa jedne strane briše repetitivne poslove koji se obavljaju iz potrebe i dehumanizuje radnike koji obavljaju ovakvu vrstu posla (što je ubedljiva većina svetske populacije), a sa druge, kod onih koji imaju uslove da nasednu na priču o radu iz ljubavi, prikriva eksploataciju i jednako prekarnu poziciju koja iza radi-ono-što-voliš prinicipa stoji. Pritisak da se posao pronađe i zadrži je sve veći, lista zadataka koje treba da obavi jedna osoba za što manju nadnicu je sve duža, a sa rastom kompetitivnosti raste i zahtev da se fokusiramo na sebe, svoje veštine, sposobnosti, kapacitete, da igramo uloge koje su nam dodeljene na tržištu rada. A i ljubavi.“

Kustoskinja izložbe Mirjana Dragosavljević

(Deo teksta iz kataloga)

Maja Hodošček (1984) je umetnica, pedagoškinja i istraživačica. Bavi se video radovima, instalacijama i pokretanjem radionica.

Magistrirala je na Nizozemskom Institutu umetnosti u Arnhemu, NL.

Njeni radovi izlagani su na međunarodnim grupnim izložbama kao što su Skriveni kurikulum, tranzit.sk, Bratislava; Tišina je ovde gluvoća, Galerija Podroom, Beograd; Beyond the Globe, Moderna galerija, Ljubljana, Jug prema Jugoistoku, Times Museum u provinciji Gvandong u Kini; Traveling Communique, Muzej istorije Jugoslavije, (MIJ) Beograd. Svoje radove je predstavljala na samostalnim izložbama u Muzeju savremene umetnosti MSUM u Ljubljani, Galeriji Miroslav Kraljević u Zagrebu, Galeriji Škuc u Ljubljani, itd.

Godine 2019. bila je rezident u Tabakaleri – Međunarodnom centru za savremenu kulturu (Donostia). Godine 2010. dobila je nagradu OHO.

Živi i radi u Celju, Slovenija.

Galerija Doma omladine Beograda
Radno vreme: utorak-subota od 12:00 do 21:00;
nedeljom od 12:00 do 18:00; ponedeljkom Galerija ne radi.

Vitalova nagrada Tanji Stupar Trifunović za roman „Otkako sam kupila labuda“

Tanja Stupar Trifunović ovogodišnja je dobitnica Vitalove nagrade za knjigu godine za roman Otkako sam kupila labuda koji je objavljen u izdanju Arhipelaga. Odluku o nagradi za najbolju knjigu na srpskom jeziku u 2019. godini jednoglasno je doneo žiri u sastavu Dragan Jovanović Danilov, Dragan Babić i Vladimir Gvozden (predsednik) na sastanku održanom 29. januara.

U užem izboru za nagradu bili su i romani Po šumama i gorama Milenka Bodirogića (Orfelin) i Grozota ili… Slobodana Tišme (Čarobna knjiga).

Nagrada, koja se sastoji iz povelje i novčanog iznosa, biće uručena krajem februara u Beogradu.

Prema mišljenju žirija, „roman Tanje Stupar Trifunović osvaja izuzetnim stilom u kojem se mešaju ispovest, tok svesti i forma pisma, pričajući priču o ljubavi, bolu i potrazi za istinom, čime potvrđuje moć književnosti da sve kaže, i da to kaže tako da izmisli svoj jezik i svoje čitaoce. Кnjiga osvaja tako što plete tanke niti jezika i stila oko teme ljubavnog odnosa između dve žene, koji u sebe uključuje različite aspekte svakodnevnog života, odbleske velikih priča, ali i teško predstavljivu običnost, banalnost života. Ako je ljubav put istine, koji nas izbacuje iz rutinske egzistencije i samodovoljnosti bića, onda je ovaj roman suverena i uspela priča o jednoj duboko ljudskoj, mukotrpnoj proceduri dolaženja do istine. Bez velikih ideoloških pretenzija i didaktičkih tonova, kojih u savremenoj književnosti ima previše, čitamo pluralnu literaturu sposobnu da nas uzbudi, uznemiri i oslobodi.“


"Roman Otkako sam kupila labuda je pisan u modernističkom maniru, kao eksperiment sa jednim pripovedačkim glasom, ali se još jednom potvrđuje kako je sopstvo u stvari mnoštvo glasova, i junakinja romana je mnoštvo žena, odnosno svedeno mnoštvo ljudskih glasova koje dočarava ne samo složenost iskustva, već i velike jezičke i formalne mogućnosti savemene proze. Pred nama je zrelo književno štivo, psihološki uverljivo, snažno, privlačno, neodoljivo. Proza Tanje Stupar Trifunović je u isti mah smirena i uzbudljiva, provokativna i pomirljiva, lirski produbljena i odgovorna prema složenim pitanjima života. Reč je o ideji o pisanja kao procesu još uvek kadrom da izrazi našu sudbinu, prepuštenu neponovljivim trenucima, propuštenim šansama, malim ali presudnim stvarima… sudbinu zamračenu krupnim ideološkim i političko-policijskim naracijama koje melju sve pred sobom",  naglašava žiri Vitalove nagrade za najbolju knjigu na srpskom jeziku u 2019. godini u svom saopštenju.

Tanja Stupar Trifunović (Zadar, 1977) je pesnikinja, pripovedačica, romansijerka. Diplomirala je na Filološkom fakultetu u Banjaluci. Do sada je objavila pet knjiga poezije, knjigu priča i dva romana. Prevođena je na engleski, španski, bugarski, mađarski, nemački, poljski, slovenački, makedonski, češki, danski i francuski. Dobitnica je više književnih nagrada (Nagrada UniCredit banke za najbolju knjigu objavljenu u Bosni i Hercegovini 2007­/2008; Nagrada „Fra Grgo Martić“ za najbolju knjigu poezije (2009); Nagrada „Milica Stojadinović Srpkinja“ za najbolju knjigu poezije ženskog autora pisanu na srpskom jeziku (2018). Roman Satovi u majčinoj sobi nagrađen je Nagradom Evropske unije za književnost 2016.

Nagrada „Zlatni suncokret“, u javnosti poznata i kao Vitalova nagrada, dodeljuje se ove godine dvadeset treći put za najbolje književno ostvarenje na srpskom govornom području u žanrovima romana, pripovetke, poezije, književne kritike, eseja i književne publicistike, objavljeno u toku prethodne godine.

Nagrada je prvi put dodeljena 1996. godine pesničkoj knjizi Ivana V. Lalića, a među dobitnicima su Radoslav Petković, Goran Petrović, Vojislav Кaranović, Vladimir Tasić, Veselin Marković, Dragan Jovanović Danilov, Jovica Aćin, Mileta Prodanović, David Albahari, Uglješa Šajtinac i Dragan Velikić. Prošlogodišnji dobitnik je Vule Žurić za roman Pomor i strah.