среда, 31. август 2016.

Bitef "Na leđima mahnitog bika" od 24. septembra




Posle Prve (održane 13. jula) nekako logično došla je na red i Druga konferencija za novinare povodom 50. Bitefa. Dan: sreda, 31. avgust 2016. godine, vreme: tačno u podne. Mesto: Skupština grada Beograda, Dragoslava Jovanovića 2.

Pozorišni festival Bitef biće održan od 24. septembra do 2. oktobra u Beogradu, a slogan jubilarnog, 50. festivala je: "Na leđima mahnitog bika"

U glavnom programu festivala će biti predstavljeno 12 predstava iz 9 zemalja: "Kantor dauntaun" iz Poljske, "6&7" iz Kine, "Urnebesnatema" iz Austrije, "Saosećanje. Povest o mašinkama" i "Ambasador: Nemačko-zapadnoafrički komad sa pevanjem" iz Nemačke, "Softmašin" iz Singapura,  "Svita br. 2" iz Francuske, "Jašući oblak" iz Libana, "Nad grobom glupe Europe" iz Hrvatske, "Slobodaje najskuplja kapitalistička reč", "Samo moje"  i "Rodoljubci" iz Srbije. 

Festival će, 25. septembra, otvoriti predstava "6&7" plesnog pozorišta Tao iz Kine u Narodnom pozorištu


O predstavama na Bitefu svoje stručno mišljenje daje i Žiri Bitefa, koji tradicionalno dodeljuje dve nagrade: Grand Prix „Mira Trailović” - za najbolju predstavu u celini i Specijalnu nagradu „Jovan Ćirilov“ - za predstavu koja se posebno ističe nekim od svojih karakteristika, bile one formalne ili sadržajne.  U sutrašnjem nastavku Kulturnika o Bitefu biće više reči o žiriju.


Bitef je ove godine konferenciju za medije održao i u Berlinu. Nemačka je oduvek dobar parter Bitefu. A sve započinje, naravno iz Beograda, iz ovdašnjeg Gete instituta, kojeg je na ovoj konferenciji predstavljao direktor, dr. Mateus Miler Vieferig (Matthias Müller-Wieferig). U glavnom programu biće izvedene dve nemačke predstave sa afričkim temama - Saosećanje. Povest o mašinkama i Ambasador: Nemačko-zapadnoafrički komad sa pevanjem, koji prema Medenicinim rečima za temu imaju migracije i problem genocida u afričkim zemljama.  Ove godine obe predstave nam dolaze iz Berlina i ono što ih karakteriše je društvena angažovanost, artizam i inovativnost. Bitef je kroz svoje delovanje, sve ove godine, formirao i svojevrsnu listu „Who is who?“, u nemačkom teatru. „Sledeće godine, možda će Bitef konferenciju održati u Parizu“, zaključio je Medenica, što je bio sjajan šlagvort sledećem govorniku. 


Francuski insitut (FI) potrudio se i u okviru glavnog ali i pratećeg programa. O njihovom doprinosu ovogodišnjem Bitefu informisao nas je direktor FI, gospodin Žan-Batist Kizen (Jean-Baptiste Cuzin). Osvrnuvši se na rad Bitefa dosad, konstatovao je da je on labaratorija koja predstavlja nove pozorišne forme, ali ujedno i povezuje, umrežava teatarske kreativce sa svih meridijana. 


U okviru glavnog – u četvrtak 29. septembar  u 19:30 časova u Pozorištu na Terazijama, Terazije 29 moći ćete da prisustvujete kooprodukciji neobične forme, muzičke, teatra reči- Sviti br. 2. Reči koje nam svojim zvukom, tempom, nijansama i naglascima omogućavaju da na drugačiji način poslušamo reči, uzvike i naredbe koje su sastavni deo našeg sveta. Predstava je titlovana na srpski, a traje 1:25 h.
Svedoci smo, svakodnevno, koliko je upotreba reči moćna. Koliko dobra, ali češće zla može naneti. Na šta sve pokrenuti. Do čega sve dovesti. Davno je naš pesnik, Branko Miljković izgovorio: „Ubi me prejaka reč!“ 


Drugi deo projekta kolektiva Enciklopedija reči orkestrira govor koji je u opštoj upotrebi, često se koristi mehanički, ali, ipak, ostvaruje efekat na naš svet i život. Reči koje su činjenje. Reči koje čine dobro i reči koje prestravljuju svet. Reči koje se bore, reči koje pate, reči koje se nadaju. Reči koje ujedinjuju, pobunjuju, ubeđuju nas. Reči koje igraju i reči koje vode ljubav. Reči koje odlučuju, prete, proklinju i ubijaju. Reči koje povezuju ljude i one koje ih razdvajaju. Reči koje kažu hvala. Reči koje traže milost. Održane reči, obećanja, izdaje. Reči u krizi, u dugovanju, reči u panici, reči koje štrajkuju. Reči koje se mešaju i dižu iz prašine. Reči koje se bore. Gole reči i reči obučene u Versaće… Sve ove reči su realne: bukvalno svaka od njih je nekada i negde izgovorena, pa su zatim sve registrovane i objedinjene u Enciklopediji reči. U “Drugoj sviti” ovog ciklusa izvodi ih, u vidu asketski pročišćenog ali, vizuelno i auditivno vrlo atraktivnog koncerta, kvintet izvanrednih performera, a kompozicijski ih je objedinio Žoris Lakost. Predstava koja će, po rečima direktora FI začuditi publiku, a spojiće poeziju i stvarnost na sceni. 

Predstavu potpisuje Žoris Lakost, rođen 1973. godine, koji danas živi i radi u Parizu. Pisao je pozorišne i radio drame od 1996. a od 2003. godine režira svoje komade. Postavio je 2005. godine komad 9 lyriques pour actrice et caisse claire i Purgatoire u pozorištu la Colline. Od 2007. do 2009. godine bio je ko-direktor kreativnog centra les Laboratoires d’Aubervilliers. Njegovo delo, koje zalazi u sfere književnosti, pozorišta, vizuelnih umetnosti, muzike, zvučne poezije, ima jaku istraživačku dimenziju. Započeo je dva kolektivna projekta: W (od 2003. u saradnji sa Žan Ravel) u kojem ispituje akciju u predstavi i realizuje, između ostalog, Igre W; zatim Enciklopediju reči (od 2007. god) koji istražuje prožimanje verbalnih formi i u osnovi je predstave Parlament postavljene 2009. godine a zatim i Horskih svita od 2013. godine.


Prateći program Bitefa je bogat i čine ga sledeći segmenti:

  • Susreti sa autorima;
  • 28. Kongres međunarodnog udruženja pozorišnih kritičara (IATC-AICT). Osnovan pre 60 godina u Parizu. Dolazi nam 100 kritičara iz 40 zemalja. Štafetnu  palicu smo preuzeli od Pekinga, a po okončanju kongresa predajemo je Kalgariju. U okviru kongresa biće održana međunarodna konferenciju na temu "Novo i globalno pozorište: Između komodifikacije i umetničke nužnosti", posvećena novom u izvođačkim umetnostima, kojom će predsedavati umetnički direktor Bitef festivala Ivan Medenica i Savas Patsalidis (Grčka), a uvodne govore će održati ugledni teatrolozi Erika Fišer Lihte (Nemačka) i Georges Banu (Francuska/Rumunija). Značajan deo kongresa biće uručenje nagrade "Talija" dramskom piscu i pozorišnom umetniku Femiju Osofisanu iz Nigerije, koji je "pisanjem o pozorištu doprineo razumevanju savremenog teatra u svetskim okvirima", i tim povodom je najavljen dolazak velike delegacije iz Nigerije predvođenje ministrom kulture;
  • Bitef na filmu -  u izboru Vere Konjović, a u okviru kojeg će biti prikazan i Mrtvi razred, Tadeuša Kantora;
  • Bitef polifonija;
  • Konferencija "Bitef i kulturna diplomatija: pozorište i geopolitika"- u okviru koje će biti organizovana i frankofonska sesija Teatroskop;
  • Konferencija "Autobiografija kao performans između biosa i njegove performativne reprezentacije";
  • Festival novog cirkusa "Cirkobalkana" - od 27. septembra do 2. oktobra, CZKD, Birčaninova 21 sve predstave Beograd, MKM Magacin, Kraljevića Marka 4 sve radionice Betti Combo: Al Cubo. Troje akrobata trude se bez prestanka da pronađu savršenu konstrukciju, najoriginalniji crtež, najosetljiviju ravnotežu, koristeći brojne plastične kofe i kinesku šipku. Svaki stub, svaka forma za njih je pravi izazov. Na sceni se slede smešni i nespretni likovi koji izazivaju jedni druge, pomažu jedno drugome, svađaju se i mire. Ova impulsivna i otvorena komb-inacija govori nam da u svakoj priči nije bitan kraj, finale, već nijanse koje prate njegovu realizaciju. Trupa Betti Combo osnovana je januara 2012. godine  i posle tri meseca rezidencijalnih boravaka u Španiji, Italiji i Francuskoj ustalila se u Tuluzu. Autori i izvođači su: Ilaria Senter, Fabricio Roseli, Frančesko Kaspani. Saradnik na režiji: Romen Delavoapjer;
  • Bitef amfiteatar, novost u pratećem programu posvećena studentskim radovima (2), pod dirigentskom palicom Ivane Vujić, a na Fakultetu dramskih umetnosti. Biće prikazane i animacije van prostora;
  • Bitef biblioteka, drugi novitet, u okviru koga će biti predstavljena najnovija izdanja stručne i teorijske literature u vezi sa pozorištem i izvođačkom umetnošću.
  • Nebo nad Bitefom - prvog dana, 24. septembar, uoči svečanog otvaranja 25. septembra, biće posvećen jubileju festivala te će tako pre izvođenja predstave "Kantor Downtown" Teatra Polski Bidgošč (Poljska), biti sukcesivno na svakoh četrdesetak minuta otvarane četiri izložbe objedinjene nazivom "Nebo nad Bitefom". Ideja je, kako je objasnio Medenica, da publiku prošeta Bitefovom "zvezdanom stazom", koja počinje od zgrade RTS-a, izložbom koja prikazuje na koji je način RTS pratio Bitef od njegovog osnivanja, nastavlja se ka Ateljeu 212, u okviru koga je festival osnovan i koji ga je organizovao prvih 20 godina. Sledeća lokacija je galerija "New Moment" i postavka Bitefovih plakata i na kraju zgrada Bitef teatra i predstavljanje poslednjih 30 godina manifestacije u vidu instalacije. Ako krenete od početne tačke, STARTA-RTS-a, da bi posetili sve 4 izložbe odvojte okvirno 2 sata;
  • Radionica „You’re talking to me?“;
  • After ten.


Naglašena je i pomoć koja je došla iz Ambasade Poljske i Ambasade Libana, kao i iz Austrijskog kulturnog foruma


Prisustvo pozorišnih kritičara iskorišćeno je kao i mogućnost i prilika da im se predstavi izbor beogradskih predstava - Showcase, koje nisu u glavnom programu Bitefa, a sve sa željom da se srpsko pozorište učuni vidljivijim u međunarodnim razmerama. Kritičarima će biti omogućeno da pogledaju predstave Nora-Šta sedogodilo nakon što je Nora napustila muža ili Stubovi društava, Jugoslovenskog dramskog pozorišta, Pijani, Ateljea 212, Čarobnjak iz Oza, Pozorišta "Boško Buha", Naglavačke Malog pozorišta "Duško Radović" i Priča o vojniku, Bitef dens kompanije

Novost ovogodišnjeg Bitefa je i to što su novinari dobili sjajan prostor za izveštavanje, ugovaranje intervjua, ogovaranje i sve druge aktivnosti svojsvene ovoj profesiji.

Kome sve ovo nije bilo dovoljno, Bitef poziva na BITEF PROMO AFTER WORK PARTY istog dana (večeras) ali u 19 časova kod prijatelja festivala - bar Zaokret! (Cetinjska 15) na druženje i sočne burgere buregdžinice Burger House. Uz DJ set Vojkana Bećira, dok majstori face paint-a oslikavaju lica Bitef tribalima, otkrijete tajnu zašto Bitef nije samo pozorišni festival i zašto je tako dugovečan, a tako mlad.

BITEF NA RTS-u 


Сусрети: ВЕК АВАНГАРДЕ-Културни центар Београда



поводом стогодишњице дадаизма ( 1916 – 2016)

Кабаре Волтер, Цирих и Културни центар Београда представљају:



ДАДА НА ТУРНЕЈИ / ДАДА ОН ТОУР – Београд

1 – 11. септембар 2016.

људи  /  приче  /  слике  /  звуци  /  текстови   у  номадском шатору испред
Културног центра Београда, на углу Кнез Михаилове и Трга републике

Током 2016. Културни центар Београда у сарадњи са Кабареом Волтер из Цириха и бројним ствараоцима из Србије обележава стогодишњицу дадаизма – јублија важног за историју уметности и културе XX века.

Авангардни покрети с почетка 20. века променили су начин на који данас стварамо, доживљавамо и промишљамо уметност и друштво! Језгро тих промена била је: ДАДА!

Након претходних сусрета и програма посвећених Марселу Дишану, футуризму, руској авангарди, надреализму и политикама љубави у периоду историјских авангарди,  у септембру месeцу, из циришког Кабареа Волтер у Београд стиже бели номадски шатор у којем ће публика моћи да види филм о настанку и значају даде, као и да чује оригиналне гласове звезди“ дадаизма! Номадски шатор продуциран посебно поводом обележавања овог јубилеја до сада је виђен у градовима Европе, Америке, Азије.

Посетиоци шатора упознаће се са сновиђењима, активностима, скандалима и љубавним причама 165 дадаиста, међу којима су: Тристан Цара, Хуго Бал, Жан Арп, Марсел Дишан, Драган Алексић, Андре Бретон, Франсис Пикабиа, бароница Елса фон Фројтаг-Лорингховен, Софи Таубер-Арп, Артур Краван...


Програм је реализован уз подршку Града Београда – Секретаријата за културу и Амбасаде Швајцарске у Београду.

УВОДНИ ПРОГРАМ МАНИФЕСТАЦИЈЕ:

Четвртак, 1. септембар
Артгет Галерија, Трг републике 5/I
18.00 На сцени: Лав Рубинштејн, лидер московског концептуализма
Уз разговор са Корнелијом Ичин!
У сарадњи са Филиолошким факултетом у Београду

ОТВАРАЊЕ МАНИФЕСТАЦИЈЕ:

Понедељак, 5. септембар
Номадски шатор испред КЦБ-а:
20.00 –  београдску станицу DADA ON TOUR/ ДАДЕ НА ТУРНЕЈИ
отварају Филип Ге, амбасадор Швајцарске у Србији,

Слободан Тишма, писац и музичар, и Адриан Ноц, директор
Кабареа Волтер, Цирих
Гледамо филм: DADA IN NUCE / ДАДА – језгро авангарде
са преводом на српски: Марија Иванић
Продукција: Кабаре Волтер, Цирих

 Комплетан програм  манифестације можете преузети овде.

уторак, 30. август 2016.

Leskovački internacionalni festival filmske režije - LIFFE-PROGRAM

od 13. do 17. septembra 2016.u Kulturnom Centru u Leskovcu


Program 9. LIFFE otvoriće premijera srpskog filma Ime: Dobrica, prezime: Nepoznato u kojem Slavko Štimac igra glavnu ulogu i za koji je pisao scenario sa rediteljem Srđom Penezićem. Film u režiji Srđe Penezića, svetsku premijeru imao je na festivalu u Montrealu, a leskovačka publika je dobila je sinoć čast da bude prva u Evropi koja će ga pogledati.


Festival je simbolično otvorio , pred prepunom salom leskovačkog Narodnog pozorišta, glumac  Predrag Miki Manojlović, prvi dobitnik nagrade "Živojin Žika Pavlović". 

Na svečanom otvaranju dodeljena je  nagrada “Živojin Žika Pavlović” za afirmaciju filmske umetnosti u svetu  glumacu  Slavku Štimacu, koga je publika u Leskovcu pozdravila burnim i dugim aplauzom i ovacijama.



 

Na svečanom otvaranju oreč su uzeli i Darko Bajić, umetnički direktor festivala, Goran Cvetanović gradonačelnik Leskovca i Sanja Conic direktorka Kulturnog centra Leskovac.




Pre svečanog otvaranja IX Leskovačkog  internacionalnog  festival filmske režije - LIFFE, upriličeno je predstavljanje knjige Predraga Mikija Manojlovića  # A KO SI TI?# u Kulturnom centru u Leskovcu koja je izazvala veiliku pažnju svih prisutnih. To nije bila obična promocija, već prijatno druženje u neposrednom razgovoru između glumca Mikija Manojlovica i publike.


Otvaranje festivala obeležio je i  koncert  hora Viva Vox u Narodnom pozorištu.


U Zvaničnoj selekciji ovogodišnjeg festival je 12 filmova iz regiona, od kojih sedam premijerno u Srbiji.U konkurenciji ovogodišnjeg festival su  filmovi iz Srbije: 

„Otadžbina“ Olega Novkovića, „Dobra žena“ Mirjane Karanović i „Dnevnik mašinovođe“ Miloša Radovića
iz Hrvatske:
„S one strane“ Zrinka Ogreste, „Imena višnje“ Branka Šmita i „Sve najbolje“ Snježane Tribuson.
 
Iz Makedonije:
„Lazar“ Svetozara Ristovskog i „Deca sunca“ Antonija Mitrikevskog 
Iz BiH „Naša svakodnevna priča“ Ines Tanović  i „Šiška delux“ Jana Cvitkoviča, ….uz jedan „film iznenađenja“. 
Gran pri „Živojin Žika Pavlović“ najboljem reditelju, kao i drugu i treću nagradu za režiju i glumačke nagrade za najbolju mušku i žensku ulogu Zlatni lešnik, dodeliće žiri čiji su članovi reditelji Ognjen Sviličić i Srdan Golubović i glumica Nataša Ninković

Na ovogodisnjem Festivalu održaće se  već tradicionalna konferencija reditelja – gostiju festivala. 

U pratećim programima biće predstavljene knjige “A ko si ti?” Predraga Mikija Manojlovića, “Glumac je glumac je glumac” Zijaha Sokolovića i “Filmus” Slobodana Šijana.

Otvaranje izložbe  “DRAGAN NIKOLIĆ”

Izložba nagrada, priznanja i plakata filmova u kojima je glumio Dragan Nikolić

U revijalnom programu biće prikazan dokumentarni film oskarovca Rona Hauarda “The Beatles: Eight Days a Week – The Touring Years”, samo dva dana nakon svetske premijere u Londonu. 

Prvi put ove godine biće održan  revijalni program “Oni dolaze” sa 30-ak kratkih filmova mladih autora, studenata Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu .

Otvaranje festivala obeležiće koncert hora Viva Vox, dok će na zatvaranju nastupiti pevačica Lena Kovačević sa svojim bendom. 

I ove godine u Leskovcu koji je odličan domacin  očekuju se   brojni gosti, ugledni reditelji I poznati umetnici.

O  Leskovačkom internacionalnom festivalu filmske režije - LIFFE

Leskovački internacionalni festival filmske režije je manifestacija međunarodnog karaktera. Pokrenuta je 2008. godine i promoviše filmske stvaraoce i njihova dela iz ex-jugoslovenske regije. Svojim sadržajem doprinosi afirmaciji filmske umetnosti i bioskopske kulture. Organizator Festivala je Leskovački kulturni centar.
Na festivalu je u proteklih osam godina prikazano preko 200 filmskih ostvarenja iz zemlje i regiona, a filmove i prateći program videlo je blizu 40.000 posetilaca. Festival su od početka finansirali Ministarstvo kulture Republike Srbije, Grad Leskovac, kao i veliki broj privrednih i medijskih sponzora iz cele Srbije.