Devet srpskih premijera igranih filmova na XII Merlinka festivalu

U Glavnom takmičarskom programu predstojećeg Merlinka festivala, koji će se održati od 3. do 6. decembra u Domu omladine Beograda, biće prikazano 17 filmskih naslova, a devet igranih filmova koji čine deo ove selekcije imaće srpsku premijeru. Reč je o filmskim produkcijama većinom iz Evrope i Južne Amerike koje će publika moći da pogleda na ovogodišnjem izdanju, pored mnogih drugih ostvarenja. 

Dvanesto festivalsko izdanje otvoriće litvansko-srpski film „Advokat“ Romasa Zabarauske, koji je tom prilikom sarađivao sa producentkinjom Milenom Džambasović, dok jednu od uloga u filmu tumači i naša poznata glumica Jelena Stupljanin. Snimana u Litvaniji i Beogradu, ova drama prati odnos advokata Mariusa i Alija, izbeglice iz Sirije, koji boravi u Centru za azil u Krnjači. Nakon smrti otuđenog oca, Marius preko interneta upoznaje Alija sa kojim razvija iznenadnu vezu i pomaže mu da zatraži azil, što dodatno produbljuje njihovu vezu i testira lične i fizičke granice.

Prema rečima organizatora, ovogodišnji „hit“ festivala je francusko ostvarenje „Leto ’85“ reditelja Fransoa Ozona, trostrukog dobitnika Srebrnog medveda na Berlinalu, koje se ove godine našlo i u zvaničnoj selekciji Kanskog festivala. Ovo je priča o ljubavi i prijateljstvu dva tinejdžera Alexisa i Davida, koji provode leto u Normandiji i ujedno saga o njihovom odrastanju i sazrevanju tokom osamdesetih godina.

Još jedna strana produkcija sa srpskim glumcem koja će obeležiti festival je debitantski film Davida Färdmara „Izgubljeni zauvek?“ u kojem glumi Nemanja Stojanović. Film ispituje šta se dešava kada dvoje ljudi, nakon tri godine zajedničkog života, odluči da krene različitim putevima, dok su im životi i dalje ispunjeni ljubavlju i strašću koje su ih spojile. Reč je o drami koja na gorko-sladak način prikazuje bolan period nakon završetka duge veze.

Australijski film „Nečujan“ Ijana Votsona je priča o dvoje mladih ljudi na prekretnici njihovih života. Kada se gitarista Noa vrati iz Velike Britanije kod majke u Sidnej, nailazi na noćni klub za gluve, koji vodi Fin. Dok se njih dvojica upuštaju u vezu, Noa podržava Fina da postane transrodni muškarac, a njihova ljubavna priča odvija se kroz međusobnu ljubav prema muzici iz dve različite perspektive.

Dobitnik Teddy nagrade za najbolji film sa LGBT tematikom na ovogodišnjem Berlinalu, gde je imao svetsku premijeru, film „Bez ljutnje“ Farijaza Šarijata prati Parvisa, sina prognanih Iranaca, koji živi u potkrovlju roditeljske kuće u mirnom i novom stambenom naselju u Donjoj Saksoniji. Parvis je zauzet isprobavanjem svega i svačega, od seks dejtova do rejvova. Nakon što biva uhvaćen u krađi, on odlazi na društveni rad u sklonište za izbeglice, gde se zaljubljuje u Amona, koji je sa sestrom pobegao iz Irana. Trojac uživa u letu žestokih žurki do jutra, obojenih spoznajom da se niko od njih u Nemačkoj ne oseća kao kod kuće.

„Muzika za slomljena srca“ brazilskog reditelja Rafaela Gomeza je savremena i uzbudljiva filmska priča smeštena u današnji Sao Paolo, gde se trio mladih ljudi sprema da raskine. Rikardo ima i stabilnog dečka, a zagledao se i u novog kolegu. Izabela pravi pauzu i od svog dečka i od svog najboljeg prijatelja Rikarda, a beznadežni romantik Felipe iznenada se nađe između njih dvoje. Njih troje imaju velike snove, čežnju za strašću i sigurna poznanstva, ali su svi nespremni za ono što dolazi iz Kupidonovih strela.

Čileanski reditelj Hoze Luiz Tores Liva u svom filmu „Smrt će doći i imaće tvoje oči“ prikazuje dve žene koje su čitav život delile zajedno, a koje se sada suočavaju sa neizbežnom bolešću jedne od njih. Bolesna žena odlučuje da se ne leči, i njih dve se sele u malu kolibu u kojoj će se ponovo prepustiti ljubavi, učvrstiti svoju vezu, dok smrt čeka svoj trenutak.

Film „Emilija“ argentinskog reditelja Cezara Sodera prati priču devojke koja se vraća u selo kod svoje majke, nakon višegodišnjeg života u gradu. Raskid sa Anom, njenom devojkom ubrzao je odluku da se preseli u mesto gde ubrzo dobija posao nastavnice u školi. Postepeno, Emilija se ponovo zbližava sa ljudima iz sela i osećanjima zbog kojih se odselila, a ovo mesto, za koje je ona uvek mislila da je statično i predvidivo, postaće prostor koji će joj dati novu šansu da redefiniše smisao svog života.

Debitantsko dugometražno ostvarenje austrijskog reditelja Davida Mosera, film „Crno belo šareno“ je priča o odrastanju mlade devojke Matilde, koja plašljivo i zbunjeno istražuje svoju ličnost. U potrazi za velikim životnim pitanjima i odgovorima, Matilda se tokom jednog vikenda susreće sa porodicom, prijateljima i strancima, ne bi li pronašla izlaz iz mladalačke konfuzije.

Pored pomenutih igranih filmova iz Glavnog takmičarskog programa, na festivalu će takođe premijerno biti prikazano više od 80 dokumentarnih i kratkih LGBT filmova.

Više o programu na sajtu festivala.

ONLAJN PROGRAM XXVI FESTIVALA AUTORSKOG FILMA

Po ugledu na svetske festivale FAF predstavlja onlajn program na  platformi MOJ OFF

 

Pored redovnog programa XXVI  izdanja Festivala autorskog filma, koji počinje 27. novembra u bioskopskim dvoranama, publika će imati mogućnost da neke od naslova sa Festivala pogleda i na onlajn filmskoj platformi mojoff.net.

 

Prva onlajn projekcija glavnog programa Festivala, u subotu 28. novembra, prikazaće dobitnika nagrade „Zlatni medved“ u Berlinu – film „Zlo ne postoji“ iranskog režisera Muhameda Rasulofa, koji takođe u petak 27. novembra svečano otvara ovogodišnji Faf u Kombank Dvorani. Publika će imati priliku da pogleda još 6 filmskih ostvarenja glavnog programa: „Dragi Drugovi“ (Andrej Končalovski), „Lux Aeterna“ (Gaspar Noe), „Novi Poredak“ (Mišel Franko), „Mandibule“ (Kventin Dupje), „French Tech“ (Bruno Podalides) i „Sibir“ (Abel Ferara).

 

Iz takmičarskog programa Festivala, koji inače obuhvata 11 filmskih ostvarenja, dva naslova će se naći na onlajn platformi - debitni dugometražni film „Početak“ gruzijske režiserke Dee Kumbašvili koji je na San Sebastijan festivalu osvojio čak 4 nagrade – za najbolji film, scenario, režiserku i glumicu i film „Egzil“ režisera Visara Morine, koji je ove godine ostvojio nagradu Srce Sarajeva za najbolji film.

 

Pored filmskih ostvarenja glavnog programa i dva naslova iz takmičarskog programa Festivala, prikazivaće se retrospektiva Vong Kar Vaija u čast Vojislava Vučinića, osnivača Festivala autorskog filma. Ovu retrospektivu će, u 28. novembra, otvoriti film „Eros – ruka“, dok će se narednih 7 dana prikazivati: „Pali anđeli“, „Pepeo vremena“, „Srećni zajedno“, „Čanking ekspres“, „2046“, „Veliki majstor“, kao i film „Raspoloženi za ljubav“.

 

Deo programa MojOff platforme posvećen je i filmskim ostvarenjima američkog režisera Abela Ferare. Pored filma „Sibir“ koji se nalazi u okviru glavnog programa Festivala, publika će imati priliku da u petak 27. novembra pogleda čak 3 naslova ovog autora: „Tomazo“, „Kinooperater“ i „Uživo u Francuskoj“.

 

U sklopu „Bande a part“ selekcije Festivala, filmska platforma nudi mogućnost gledaocima da pogledaju „So od suza“ - film francuskog režisera Filipa Garela koji je nominovan za nagradu „Zlatni medved“ na filmskom festivalu u Berlinu.

 

Više informacija o celokupnom onlajn programu 26. Festivala autorskog filma naći će se na zvaničnom sajtu faf.rs, kao i na samoj platformi mojoff.net

Knjiga američkog pesnika Seta Mikelsona u izdanju Arhipelaga: Plivanje kroz vatru

 

 

 Knjiga američkog pesnika Seta Mikelsona Plivanje kroz vatru u prevodu Vide Ognjenvoić upravo je objavljena u izdanju Arhipelaga u ediciji Element. Ovo je prvi prevod pesama Seta Mikelsona na srpski jezik.

Nasilje je osnovna reč i osnovna situacija u pesmama Seta Mikelsona. Retorika nesmirene, kritički i humanistički izoštrene rekonstrukcije iznutra osvetljava hladni i mračni, prazni i nasilni svet u kome se smenjuju „hladne večere“ s nemuštim razgovorima, berzanske kalkulacije sa svojim posledicama, rad odvojen od smisla s porodicama odvojenim od ljubavi, nevidljiva pravda s prećutanim izbegličkim dramama, misionarsko nasilje s kulturnim nasiljem, a proračunato nasilništvo s naglim izlivima rušilačkog besa.

– Da bi osvetlio zamračeni svet naše svakodnevice i sopstvene poezije, Set Mikelson najčešće upotrebljava dva pesnička sredstva. Jedno je kritičnost, drugo je apelativnost. Pokazujući razmere nasilja u našem svetu, i nasilja koje je već stigmatizovano i nasilja koje je već postalo društveno normalizovano, Mikelson nas poziva da taj svet spoznamo i razumemo, ali i ispunimo smislom kritičkog mišljenja i ljudskog protesta – kaže Gojko Božović, glavni urednik Arhipelaga, u pogovoru za knjigu Seta Mikelsona.

Mikelson prepoznaje nasilje u mnogim izrazima moderne kulturne i svakodnevice, u mnogim normalizovanim sadržajima ljudskog iskustva. Božović naglašava:

– Dok ljubav obnavlja život u svojim ritualima zadobijenog smisla, nasilje taj isti život prožima i osujećuje, sputava i ispunjava gorčinom, pretvara u pozornicu dramatičnih događaja ili naprosto okončava. Mikelsonovi stihovi, duboko svesni tih najstarijih priča, kao i dinamičkog odnosa tih dvaju nasuprotnih stila, jedne koja stvara i druge koje to stvoreno razara, ostaju usredsređeni na objavljene pretnje, razorne snage i nasilna iskustva u sasvim savremenom svetu. Iako se u ovim pesmama prizivaju i istorijska iskustva i društveni tokovi savremene Amerike, oni su, pre svega, zaokupljeni pitanjem nasilja u intimnim i kamernim svetovima privatnog života. Otkuda nasilje među nama i šta to nasilje čini s našim neponovljivim i neuporedivim životom, to je osnovno pitanje koje se provlači od prvog do poslednjeg stiha u knjizi Plivanje kroz vatru.

Set Mikelson je višestruko nagrađivan pesnik, profesor univerziteta i prevodilac. Njegove najpoznatije knjige pesama su Plivanje kroz vatru, Oči kao razbijeni prozori, Kuća na uraganu, Kadiš za mog nerođenog sina i Maestro okrutne raskoši. Redovni je profesor književnosti. Predaje poeziju Severne i Južne Amerike na Univerzitetu Vašington i na Univerzitetu Li, kao i u specijalnom zatvoru za omladinu bez dokumenata i porodica u Vašingtonu.

 

NAJNOVIJA VEST: ZVANIČNO SAOPŠTENJE FESTIVALA AUTORSKOG FILMA POVODOM PREDSTOJEĆIH MERA

 

Festival autorskog filma najavljuje moguće promene termina programa 
 
Ovogodišnje, 26. izdanje Festivala autorskog filma u Beogradu, planirano od 27. novembra do 4. decembra, održaće se u već najavljenom terminu, najavili su iz direkcije Festivala.

U skladu sa razvojem epidemiološke situacije i novih mera koje se očekuju, direkcija Festivala najavljuje da će informacije o trajanju Festivala, prodaji karata, kao i satnicama projekcija filmova objaviti u sredu, 25. novembra, kada će imati zvaničnu odluku o radnom vremenu bioskopskih dvorana.

„Čekamo odluku Kriznog štaba, vezano za predlog Ministartsva kulture i informisanja da se ustanovama kulture odobri vreme rada do 21h. U odnosu na tu odluku, Festival autorskog filma će objaviti nove satnice ili potvrditi već najavljene. Takvo je vreme – neizvesno, iz dana u dan se menjaju stvari. Ideja je da se publici predstave filmska ostvarenja na pravi i, pre svega, bezbedan način, a ne da se samo održi Festival“, izjavili su članovi Saveta Festivala.

U skladu sa tim, direkcija Festivala se nada da će publika imati strpljenja i razumevanja za moguće promene.

Sve informacije možete pratiti na društvenim mrežama Festivala, kao i na zvaničnom sajtu.

NAJEKSPERIMENTALNIJA SELEKCIJA FESTIVALA AUTORSKOG FILMA – HRABRI BALKAN

 

Ovogodišnji program „Hrabri Balkan“ obuhvata osam filmskih ostvarenja u takmičarskom delu, i dva filma van konkurencije, koje će publika moći da pogleda od 28. novembra do 2. decembra u okviru Festivala autorskog filma.

„Drago nam je što će publika imati priliku da pogleda filmove u bioskopima, pogotovo ona koja potpisuju mlađi autori, jer ih je ova godina brojnim otkazivanjima donekle demotivisala“, izjavila je Maša Seničić, koja je uz Stefana Ivančića već šestu godinu selektor programa „Hrabri Balkan“.

Dva filmska ostvarenja – „Domovine“ rediteljke Jelene Maksimović i „Kako sam pobedio lepak i bronzu“ reditelja Vladimira Vulevića – u subotu 29. i nedelju 30. novembra imaće domaće premijere u okviru selekcije „Hrabri Balkan“ u Dvorani Kulturnog centra u Beogradu.

Takmičarski deo programa „Hrabri Balkan“ obuhvata i film „Domovine“ naše rediteljke Jelene Maksimović. Svetska premijera ovog filmskog ostvarenja održana je u Marseju na čijem festivalu je film novinovan za Grand Prix.

„Domovine se bave prostorom koji nosi sećanja na slobodu. Inspirisane su pričama moje bake o Grčkom građanskom ratu za vreme kog je morala da napusti svoj dom. Posvećene su svim ženama koje su se borile“, izjavila je Jelena Maksimović.

„Kako sam pobedio lepak i bronzu“  prikazuje život fabričkog radnika o kome nam svedoče ljudi iz njegovog okruženja. Naratori međutim ne znaju da Mihajlo, glavni protagonista, opsesivno krade alat iz fabrike, da pati zbog izgubljene ljubavi i ne znaju šta će Mihajlo uraditi jednog jutra. Film je imao svetsku premijeru na Festivalu filma u Lokarnu.

Film „Slučajna raskoš prozirnog vodenog rebusa“, hrvatskog reditelja i strip crtača Dalibora Barića, biće prikazan kao prvi dugometražni animirani film u okviru selekcije,  što potvrđuje raznolikost „Hrabrog Balkana“. Ovo autorovo delo imalo je nedavno premijeru u Anesiju, najznačajnijem evropskom Festivalu animiranog filma.

Na repertoaru će se naći i film „Minotaur“ bosanskog reditelja Zulfikara Filandre. Svetsku premijeruovog filmskog ostvarenja publika će moći da pogleda 30. novembra  u Dvorani Kulturnog centra. Različiti formati video zapisa prikazuju petnaest godina autorovog života i katarzično suočavanje sa prolaznošću, dragim ljudima, poezijom malih stvari i odrastanjem. Ovaj dokumentarno poetski esej nastao je kroz „crowdfunding“ kampanju.

Pored pomenutih filmova, publika će imati priliku da pogleda još šest naslova poreklom iz pet zemalja –„Pauza“ (Levente Kolčej) , „Južno voće“ (Josip Lukić), „Paralelna država“ (Oktav Kelaru), „Kraj patnje (Predlog)“ (Žaklin Lencu), „Kada sam kod kuće“ (Ivana Todorović) i „Mikrokazeta – najmanja kazeta koju sam ikad vidio“ (Igor Bezinović i Ivana Pipal). Poslednja dva navedena filma biće prikazana van konkurencije.

U okviru selekcije „Hrabri Balkan“ filmovi se takmiče za nagradu „Najhrabriji film“ Festivala autorskog filma. Ovogodišnji žiri koji će o ovoj nagradi odlučivati čine Andrijana Stojković, Aleksandra Milovanović i Aleksandar Nikolić.

Domaćin Festivala ove godine biće Kombank dvorana, a Festival će se održavati i u Domu omladine Beograda, Dvorani Kulturnog centra Beograda, bioskopu „Fontana“, bioskopu „Vlada Divljan“, Domu kulture Studentski grad, bioskopu Art Kolarčeva zadužbina, dok će se neki naslovi naći i na onlajn filmskoj platformi mojoff.net.

Festival autorskog filma traje od 27. novembra do 4. decembra, a karte se mogu kupiti na blagajnama gore navedenih bioskopskih dvorana.

Više informacija o programu 26. Festivala autorskog filma naći će se na zvaničnom sajtu .

Prve strip rezidentkinje iz Francuske i Srbije na Nova festivalu

 

Radovi Alize De Pen i Dragane Radanović, prvih rezidentkinja programa Ukrštenih strip - rezidencija između Francuske i Srbije, predstavljaće jedan od izložbenih segmenata Nova festivala, koji će se održati od 1. do 12. decembra u Galeriji Milorada Bate Mihailovića u Pančevu. U ovoj postavci biće izloženo po deset radova obe autorke, iz njihovog stvaralačkog opusa nastalog pre rezidencijalnog boravka u Angulemu i Pančevu.

„Radovi Dragane Radanović iz Srbije i Alize De Pen iz Francuske otkrivaju nam ukorenjenost u današnjem trenutku i samorefleksiju na sve ono što je dovelo do sadašnjosti.One su mlade autorke koje iz svog neposrednog iskustva crpe priče koje potom pretaču u svoje autorske stripove,” istakla je vizuelna umetnica i kritičarka Mirjana BobaStojadinović i dodala: „Njihovi jasni autorski glasovi aktivno se upuštaju u razumevanje sveta oko sebe tumačeći ga, gotovo dešifrujući ga, tako što ga prenose na papir u formistripova – narativnih sledova grafički uobličenih prizora događaja.“

 

Alize De Pen je francuska ilustratorka i strip-autorka. Rođena je 1987.  godine u Kolmaru, a trenutno živi u Parizu. Ima master diplome na poljima vizuelnih umetnosti i grafičkog dizajna. Strastvena je u pogledu tehnika štampanja i svoje fanzine priređuje u formi stilskih vežbi na zasebne teme. Kroz dokumentovani pristup ona prevodi ekološke i socijalne teme u grafičke poruke, a rad na terenu je jedan od njenih omiljenih metoda. Radovi su joj snažno utemeljeni u stvarnim događajima i svakodnevnom životu, kao i iskustvima koja stiče kroz putovanja i upoznavanja s novim ljudima i mestima. 

Dragana Radanović rođena je 1989. godine u Novom Sadu. Nakon završenih studija animacije i vizuelnih efekata na Akademiji umetnosti u Novom Sadu počinje da radi na RTV-u, gde ostaje do 2017. godine. Nastavila je školovanje u oblasti stripa, a trenutno je na doktorskim studijama pri KU Luven u Belgiji, gde radi na reprezentaciji detinjstva u stripu. Među svojim najznačajnijim dosadašnjim projektima izdvaja kolektivnu izložbu ReLocation, održanu u Belgiji 2018, dečiju knjigu Do you want to play with me?, zamišljenu kao alatku koja pomaže roditeljima i obrazovnim radnicima u razgovoru sa decom o teškim temama, i grafičku novelu Socks lost in war, ilustrovanu priču o iskustvu devetogodišnje dece za vreme bombardovanja Srbije 1999. godine.

Pored dosadašnjih radova Alize de Pen i Dragane Radanović, u izložbenom segmentu posvećenom delima užeg kruga kandidata i kandidatkinja sa konkursa za prvi program Ukrštenih rezidencija u oblasti stripa između Francuske i Srbije, biće predstavljeni i njihovi projekti na kojima su radile tokom jednomesečnih umetničkih rezidencija. Reč je o strip albumu „#VelikaNesreća“ o nuklearnoj katastrofi Alize De Pen koja trenutno boravi Pančevu, i projektu „Nova slika detinjstva – eksperiment“ Dragane Radanović, koja privodi kraju dvomesečnu rezidenciju u Angulemu. U ovom stripu, ona istražuje konstrukciju detinjstva u stripovima i pronalazi nove načine pripovedanja o tom životnom dobu.  

Nova festival organizuje Agencija KomunikArt, uz podršku Francuskog instituta, Ministarstva kulture i informisanja, Grada Pančeva, i u partnerstvu sa Kulturnim centrom Pančeva. 

142 godine postojanja Kolarčeve zadužbine

 

Obeležavanje 142 godine postojanja Zadužbine Ilije M. Kolarca, planirano za 22. novembar, biće odloženo zbog epidemiološke situacije.

 

Uručenje plaketa Odbora za izuzetan doprinos programskoj delatnosti i Godišnje nagrade Galerije za najbolju samostalnu izložbu u sezoni 2019/2020. biće organizovano kada epidemiološki uslovi to dozvole.

 

Dobitnici plaketa su dr Veljko Brborić, redovni profesor Filološkog fakulteta u Beogradu na Katedri za srpski jezik sa južnoslovenskim književnostima, mr Ljubiša Jovanović, redovni profesor Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu na Katedri za duvačke instrumente, uža umetnička oblast Flauta, dok je mr Jelena Ilić dobitnica Godišnje nagrade Galerije za najbolju samostalnu izložbu u sezoni 2019/2020.

 

Povodom jubileja Kolarčeve zadužbine, u nedelju u 11 časova biće održan solistički koncert Najuspešniji mladi muzičar u 2019. godini, u saradnji sa Udruženjem muzičkih umetnika Srbije, na  kojem će nastupiti Jovana Stošić, violina, uz klavirsku pratnju Natalije Mladenović.

 

 

Izjava upravnice Kolarčeve zadužbine Jasne Dimitrijević

 

 

Kolarac je važna institucija jer u kontinuitetu od 1878.godine ostvaruje svoju misiju.Celoživotno dodatno obrazovanje,izdavačka delatnost, učenje stranih jezika, predstavljanje najvećih svetskih imena umetničke muzike, podrška i promocija likovnih umetnika kroz godišnji program Likovne galerije, Art bioskop... samo su neke od aktivnosti kojima se ova institucija bavi, ostavljajući tragove u kulturnom okruženju u kojem živimo.

 

142 godine postojanja Zadužbine i 88 godina rada institucije na Studentskom trgu je vredno pažnje. I više od toga. Svako vreme je bilo izazov da budemo aktuelni, da pratimo savremene trendove u kulturi i umetnosti, da se razvijamo, pratimo potrebe publike i unapređujemo vrednosne sisteme. Da sve to nema smisla ne bismo opstali do danas.

 

Kolarac i naši planovi za budućnost su realni ako se reši pitanje trajnog finansiranja institucije iz budžeta.To istovremeno znači da možemo da se više i bolje pozicioniramo kroz nove inicijative i programe kao institucija koja ima resurse da zadovolji potrebe muzičkih umetnika, različitih organizacija u oblasti umetničke muzike. Ali, i da stvorimo nove platforme za dodatno obrazovanje u kulturi i umetnosti, nauci, imajući u vidu novotehnološke standarde. Kao i da afirmišemo kulturno nasleđe, kroz veću vidljivost i promociju izuzetne arhivske građe, ali i kroz nova partnerstva, nova iskustva i tragove koje ostavljamo budućim generacijama.

 

Pandemija korona virusa je pored svega teškog što prežiljavamo prilika da kreiramo novi prostor za nove komunikacije koje će zadržati staru i doneti nam novu publiku.Sve to sa ambicijom da su istinske vrednosti trajna i nesporna vrednost društva znanja, kulture i umetnosti do kojih nam je stalo i koje predstavljamo kroz instituciju koja da nema smisla ne bi do danas postojala.

 

 

ДОБИТНИЦИ ПЛАКЕТА КОЛАРЧЕВЕ ЗАДУЖБИНЕ ЗА 2020. ГОДИНУ

 

ПРОФ. ДР ВЕЉКО БРБОРИЋ

 

Др Вељко Брборић je редовни професор Филолошког факултета у Београду, на Катедри за српски језик са јужнословенским књижевностима, на предметима методика наставе српског језика као матерњег, методика наставе српског језика као страног, методика наставе књижевности и правопис српског језика.

Докторирао је 2003. године на Филолошком факултету у Београду одбранивши дисертацију на тему „Правопис српског језика у наставној пракси“.

Професор Брборић је дугогодишњи сарадник Катедре за српски језик Центра за предавачку делатност. Од 2007. године члан је Савета ове катедре, а 2011. постаје и њен председник.

Публика у Коларчевој задужбини први пут је имала прилику да слуша његово предавање 2004. године у оквиру циклуса „О актуелним питањима српског правописа“, а затим и у низу других циклуса који су се бавили  неговањем  и заштитом српског језика, писма, опште језичке културе и писмености. Професор Брборић је приликом обележавања јубилеја – осамдесетогодишњице континуиране предавачке делатности на Коларцу – свој наступ посветио концепту перманентног образовања и значају јавних трибина у промоцији културе и науке. Додељивање плакете професору Брборићу представља гест поштовања за показану стручност, истрајност и посвећено ангажовање током дугогодишње програмске сарадње.

 

МР ЉУБИША ЈОВАНОВИЋ

 

 

Љубиша Јовановић је дипломирао и магистрирао у Београду код проф. Миодрага Азањца. Усавршавао се у класи проф. Кристијана Лардеа у Паризу где добија диплому Supérieur de Concertiste 1983. године. Након тога остварује дугогодишњу сарадњу са Орелом Николеом, једним од највећих музичара и флаутских педагога 20. века.

 

Током каријере одржао је више од 1.500 солистичких и камерних концерата, од тога око сто на подијуму Коларца, на свим значајним фестивалима у бившој Југославији, као и широм света.

 

Добитник је многобројних домаћих и страних награда и признања. Стални је члан Ансамбла за нову музику и трија Анима. Оснивач је и председник Професионалног ансамбла Camerata Serbica (2004). Од 2010. године је уметнички руководилац и диригент ансамбала Лола класик, а 2013. године оснива фестивал БУНТ. Од јануара 2017. преузима уметничко руководство као диригент Дечје филхармоније, под окриљем Фондације „Деца деци“.

 

 

 

НАГРАДА ГАЛЕРИЈЕ КОЛАРЧЕВЕ ЗАДУЖБИНЕ

ЗА НАЈБОЉУ ИЗЛОЖБУ У ИЗЛАГАЧКОЈ СЕЗОНИ 2019/2020

 

ЈЕЛЕНА ИЛИЋ је рођена 1973. године у Земуну. Дипломирала је сликарство на Факултету ликовних уметности у Београду 2003, где је и магистрирала 2008. године. Излагала је 16 пута самостално и учествовала је на више групних изложби у земљи и иностранству.

Награда Галерије Коларчеве задужбине за  2019/2020. годину додељује се уметници Јелени Илић за изложбу Ту сам, која је одржана од 2. до 15. јула 2020. године. Уметница је свој рад представила кроз пажљиво организовану поставку у сагласју са  интимним карактером изложених радова. Илићева кроз ову изложбу наставља истраживање у домену приватног, свакодневног визуелног репертоара, развијајући специфичан цртачки рукопис који посвећено и истрајно рефлектује ауторкина лична преиспитивања и искуства. Одлука о додели награде Јелени Илић заснована је на темељној и свеобухватној репрезентацији рада у изложбеном формату који је уметнички заокружен и јасно артикулисан, како у формално-естетском, тако и у концептуалном смислу, чиме се изложба Ту сам издвојила у годишњем репертоару Галерије Коларчеве задужбине.  

Još naslova iz Geopoetike

Radivoj Šajtinac-Pelerina

Aveti atara

Kako privid banalnog, svakodnevnog, ispuniti novim, slojevitijim značenjima – sebi, iznova, neumorno, postavlja pitanje Radivoj Šajtinac. Tako i u ovoj knjizi, gde se njegove šetnje-lutanja ivicama njiva, korovištem, zapuštenim stazama na ivici grada, zagađenim odbačenim ostacimaljudskih ne-potreba, šikarom, zaboravljenim gradskim zadnjim dvorištima, i slučajni susreti, preobražavaju u gradivo za ironičnu introspekciju, monolog o sebi, pre svega. Za njega ništa nije bez važnosti; značenja koja iščitava iz predela, sitnica, neizgovorenih i poluizgovorenih reči, bolova, prašine, buba, kreštanja vrana, telefonskog razgovora s unukom – obavija slojevima svog, do savršenstva izbrušenog, sažetog, jasnog jezika.

 

Tako i u ovoj knjizi, Šajtinac nastavlja svoj vredan poetski gradinarski posao: odseca nepotrebne zaperke i suve listove – sve što iscrpljuje stabljiku pripovedanja. Zato su grozdovi-poglavlja, koji su na njoj ostali, sazreli, puniji – oporo-slatkih sokova, i jesu, svako za sebe, izbrušena (haiku) pripovest.

 

Milan Ristović

Zvonka Gazivoda-Hostel Kalifornija

Roman

 

Petnaest godina posle knjige priča Delfini na helijumu (Geopoetika, 2004), Zvonka Gazivoda nam se vraća ispisujući svoj prvi roman. I kao da od tada vreme nije prošlo, opet nas je obradovala svojim zvonkim glasom koji je istovremeno i svež i iskusan, i srpski i svetski. Domaći po, do krasnih dubina, istraženom jeziku, kosmopolitski po osvojenoj širini.

Viđenje ovog i vizija budućeg sveta ili dva istovremena, a različita, podstaknuta bilo kojim  stihovima pesme Hotel Kalifornija iz 1977. grupe Igls (recimo, „Ovo bi mogao biti raj ili bi mogao biti pakao“), osnovni je poriv autorkine potrage za stvarnošću koja se odvojila od same sebe. Jer hostel u odnosu na hotel ima izrazitiju privremenost i manju privatnost, ali zato veću intimnost, paradoksa li, u društvu Drugih. On je linija između sna i noćne more.

Hostel Kalifornija u knjizi je brod, sklonište, parfem, produkcijska kuća, avion, kompanija, sapunska opera i „franšiza za aktivno utočište.“ On je i mesto paljbe besa, različitih ritmova, pobuna koju predvodi ovovremeni Hodisej. Čitalac sa njim hoda futurističkom topografijom: Oktopodijom, Kreolijanijom, Izgubljenim gradom, Palatom reči u kojoj se stvara Veliki rečnik (budućih reči) pod budnim okom propisa i pravopisa Komunalnih janičara.

Deo realnog sveta je i Kamen mudrosti koji ima osobine živog bića, ili krava koja razmišlja o svojim gospodarima dok je vode na klanje, kao i mikro studije o hrani, telu i sportu, zdravlju.

Svi Gazivodini svetovi ispisani su jezičkim poigravanjem, u eksperimentu sa merom i užitkom traganja. Otud u njima tradicionalno i moderno, zajedno.

Hostel Kalifornija je i prozna verzija pesme Hotel Kalifornija iz „kojeg se možeš odjaviti kad god ti odgovara, ali ne možeš nikada otići.“ I putovanje od nevinosti do iskustva. Skoro pa kao i život. U pansionu.

Knjiga Hostel Kalifornija ukazuje na novu stazu kojom roman srpskog jezika može da krene. I da više nego uspešno stigne. U središte.

Vladislav Bajac

 

Muzika, ritam, opijenost... kako nas samo vozi Zvonka Gazivoda u svom prvom romanu – trkačkom manifestu na kojem bi joj i Murakami pozavideo. Istovremeno i ultramoderno i retro, i budućnost i tradicija. A, kao što nam je već pokazala u svojim pričama, fascinantno je kako se ova autorka poigrava s rečima kao materijalom od kojeg gradi ovaj roman. Tako da on može da bude rečnik nekorišćenih postojećih reči, ali i onih koje se stvaraju po prvi put na ovim stranicama. I, baš kao njena junakinja Felisiti, nema toga što Z. G. ne može da napravi – tri čvora na trepavici da zaveže. Ali ne bez snažnih emocija dok pravi svoju „papirnatu porodicu“ u nedostatku prave i dok nas upoznaje sa značenjem „Hostela Kalifornija“ – utočište, ali nekad i samo pogled koji oprašta, draga sitnica koja se pokloni i čuva da dâ smisao besmislu i, neizostavno, empatija. Možda ključna reč ove knjige koja se izgovara kroz vapaj današnjice.

 

Jasna Novakov Sibinović

 

КОНЦЕРТ НАЈЛЕПШИ ДУЕТИ ИЗ ОПЕРСКОГ РЕПЕРТОАРА НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА У БЕОГРАДУ

 

На Великој сцени Народног позоришта у Београду у суботу, 21. новембра (18:00) биће одржан четврти новембарски тематски Концерт Опере Народног позоришта под називом „Најлепши  дуети из оперског репертоара Народног позоришта“ .

 

У режији Ивана Драгутиновић Маричић, уз клавирску пратњу Глеба Горбунова и Миливоја Вељића  учествују прваци Опере Дејан Максимовић, Снежана Савичић Секулић, Наташа Јовић Тривић, Душан Плазинић, Сања Керкез, Јанко Синадиновић, Иван Томашев, Драгољуб Бајић, Драган дел Монако,  солисти Драгутин Матић, Љубица Вранеш и Марија Јелић полазница Оперског студија „Борислав Поповић“, чланови Хора под управом Ђорђа Станковића и чланови Гудачког квартета Оркестра Опере  (концерт мајстор Едит Македонска).

У оквиру програма, који ће бити отворен Хором цигана из опере „Трубадур“, биће изведени дуети, арије  из опера „Отело“, „Риголето“, „Кармен“, “Манон Леско“, „Адријана Лекуврер“, „Норма“,  хорске композиције из опера „Евгеније Оњегин“, „Љубавни напитак“, дуети Ј.Маснеа и А.Лара у извођењу концертмајстора Едит Македонске (виолина) и Горана Ћургуза (харфа), чланова Оркестра Опере.

 

Током новембра  месеца одржани су тематски концерти, под називом „Вива Пучини“ (4.11), „Вива Моцарт“ (7.11) и „Вива Верди и Вердијеве хероине“(12.11.).

 

КОНЦЕРТ 21.11.2020. u 18h

 

Ђ. Верди : Трубадур – Хор цигана II чин 

Ђ. Верди : Риголето – Квартет III чин

Чланови оркестра, диригент Ђорђе Павловић, концертмајстор Едит Македонска

П.И. Чајковски : Евгеније Оњегин,  Хор девојака

Г. Доницети : Љубавни напитак,  Женски Хор – солиста из хора Оливера Крљевић

Чланови хора, диригент Ђорђе Станковић, клавирска пратња Глеб Горбунов

Ђ. Верди : Отело -,,Gia nella note” дует Дездемоне и Отела– Марија Јелић * и Дејан Максимовић, клавирска пратња Глеб Горбунов

Ђ. Верди : Риголето – ,,Tuttele le feste… Piangi,piangi… Si vendetta!” сцена и дует Ђилде и Риголета- Снежана Савичић Секулић и Драгутин Матић, клавирска пратња Миливоје Вељић

Ј. Масне : Медитација - дуо Едит

А. Лара : Гранада - дуо Едит

концертмајстор Едит Македонска, виолина и Горана Ћургуз, харфа – чланови оркестра

Ж. Бизе: Кармен – ,,C’est toi, c’est moi!“ дует Кармен и Дон Хозеа -Љубица Вранеш и Дејан Максимовић, клавирска пратња Глеб Горбунов

Ф. Чилеа : Адријана Лекуврер –,, Principessa… finalmente!” дует Принћипесе и Мауриција Наташа Јовић и Душан Плазинић, клавирска пратња Глеб Горбунов

Ђ. Пучини : Манон Леско -,,Tu, tu, amore tu?”  дует Манон и Де Гријеа - Сања Керкез и Јанко Синадиновић, клавирска пратња Миливоје Вељић

Ђ. Верди : Дон Карлос – ,,Son io dinanzi al Re”  дует краља Филипа и Инквизотора -Иван Томашев и Драгољуб Бајић, клавирска пратња Миливоје Вељић

В. Белини : Норма - ,,Va crudele“ дует Адалђизе и Пољонеа - Драгана Дел Монако и Јанко Синадиновић, клавирска пратња Глеб Горбунов

* Полазница оперског студија Борислав Поповић

Редитељ: Ивана Драгутиновић Маричић

Инспицијент: Ана Милићевић

Клавирска пратња:  Глеб Горбунов и Миливоје Вељић

 

Програми у Народном позоришту у Београду, уз ограничен број места за публику, одржавају се уз поштовање свих мера заштите које прописује Kризни штаб у вези са епидемијом вируса корона.