Zrenjaninsko Narodno pozorište ,,Toša Jovanović”

Zrenjaninsko Narodno pozorište ,,Toša Jovanović” je najstarije u Srbiji, nastalo adaptacijom dvospratnog žitnog mlina. U pozorištu građenom po uzoru na italijanske barokne teatre prva predstava odigrana je 1839. godine. Lokalna štamparija izradila je prvi plakat 1844. godine. no, da nije sve baš idelano govori podatak da je bilo zagovornika da se pozorište poruši-jer košta!!!!

Na svu sreću tako sumanuta ideja nije zaživela. Kažu da je zgrada pozorišta zidana od građevinskog materijala bečkerečke tvrđave te je sasvim logično bedem protiv nekulture! Najčešće se igra Šekspir (Bogojavljanska noć), Sofokle, (Antigona), Nušić.

Оd vrеmеnа pоdizаnjа urađeno је višе аdаptаciја. Prvа zаbеlеžеnа obnova izvedena је 1884. gоdinе po projektu grаdskog inženjеra Ferenca Pеlcla. Prеmа оndаšnjim nоvinskim člаncimа, 1882. gоdinе je u zgradi izbiо pоžаr u kоmе је znаčајnо oštećena pozorišna sala.

Nakon dve godine završeni su radovi na rekonstrukciji sale prilikom kojih je ona nаdzidаnа, binа pоdignutа i ојаčаnа, a ispоd scеnе је оfоrmlјеn prоstоr zа оrkеstаr. Naredna obnova pоzоrištа dоgоdilа sе 1923. gоdine pо prојеktu аrhitеktе Drаgišе Brаšоvаnа, koji je formirao foaje sa garderbom, blagajnom i bifeom, a otvorio je ulaz u pozorište s trga. Godine 1927. uvedena je struja.

Тоkоm 1980. gоdinе urađeni su kоnzеrvаtоrski uslоvi zа rаdоvе nа rеkоnstrukciјi zgrade pozorišta, a 1984. gоdinе izrаđеnа је prојеktnа dоkumеntаciја. Таdа је оbnоvlјеnа fаsаdа prеmа stаrim fоtоgrаfiјаmа, a nаd nеkаdаšnjоm jednospratnicom dоzidаn је sprаt radi nivelisanja visine sa susednim građevinama i smeštaja svih potrebnih funkcija. Unutrаšnоst pоzоrištа је, zаhvаlјuјući sаčuvаnim оriginаlnim plаnоvimа, rеstаrurirаnа. Bаrоkni еntеriјеr sаlе оdlikuје sе izuzеtnоm аkustičnоšću, funkciоnаlnоšću i lеpоtоm.

Prvi zapisi o pozorišnoj umetnosti kod Srba vezuju se za Bečkerek još u XVIII veku i za ime domaćeg učitelja Jelisejića i njegove diletantske đačke glumačke trupe. Po legendi, pozorište je nastalo iz neizmerne ljubavi jednog domaćeg imućnog građanina prema čuvenoj peštanskoj glumici; da bi je približio sebi i doveo u grad, izgradio je pozorište. 

Stotinak godina pozorište nije imalo profesionalnu trupu (u njemu su gostovala mađarska, nemačka i srpska pozorišta), a od 1946. godine pozorište ima sopstveni ansambl, koji je deceniju kasnije postao profesionalan, a deluje na tri scene: dramskoj, kamernoj i lutkarskoj. Pozorište nosi ime čuvenog srpskog glumca romantizma, Toše Jovanovića.

Premijera predstave "Šklovski: energija zablude"

Hartefakt fond predstavlja novu produkciju - "Šklovski: energija zablude", u režiji Branislave Stefanović. Predstava "Šklovski: energija zablude", biće premijerno izvedena 03.06.2018. godine u 20 časova u beogradskom klubu Fabrika (Bulevar Despota Stefana 115, ulaz iz Poenkarove ulice). 

Nastala po motivima romana "ZOO ili pisma ne o ljubavi" Vikotra Šklovskog, predstava"Šklovski: energija zablude", autorska predstava Branislave Stefanović, prati život poznatog umetnika tokom njegovog kratkog izbeglištva u Berlinu 1923. godine. Razočaran neuzvraćenom ljubavlju, Šklovski se odriče svojih shvatanja i vraća u SSSR.

"Viktor Šklovski i Alja (Elza Triole - mlađa sestra Ljilje Brk, muze Vladimira Majkovskog) junaci su ljubavnog "romana" (koji to nije) o ruskim emigrantima (koji to nisu). Iz Rusije njih dvoje, nošeni vihorom rata (1914.) i revolucije (1918.) dospevaju u Berlin. Tuđa zemlja, tuđi ljudi, tuđa kultura, dvoje sličnih i pitanje: ostati, otići ili vratiti se u svoju domovinu", navodi autorka Branislava Stefanović.

Mesto nekadašnje klanice BIM Slavija pretvoreno je u multidisciplinarni prostor Fabrika, u kome će se odigrati ova site-specific predstava/instalacija, u kojoj uz mlade glumce Sonju Isailović, Kristinu Savkov i engleskog glumca i reditelja Paul Murray-a, glavnu ulogu ima i Akademski ženski hor Collegium Musicum, koji predvodi dirigentikinja Dragana Jovanović.

Predstava je nastala u produkciji Hartefakt fonda, kluba Fabrika i hora Collegium Musicum, u saradnji sa Akustičnom laboratorijom ETF-a i Laboratorijom za doživljaj zvuka FDU - soba64.

Projekat je podržan od strane Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije.

Karte za predstavu mogu se kupiti na svim prodajnim mestima Eventima.

ОПЕРA „ПЕПЕЉУГА“ СА ГОШЋОМ ДРАГАНОМ ПОПОВИЋ У НАСЛОВНОЈ УЛОЗИ

Обновљена Росинијева опера  „Пепељуга“ имаће у петак, 1. јуна (19:30) другу репризу. Диригент Ана Зорана Брајовић. Режија Јагош Марковић.

Публика ће имати задовољство да чује освежену поделу у којој  ће насловну улогу тумачити  гошћа мецосопран Драгана Поповић, а  сестре Тизбу и Клоринду тумачиће Јана Јованов (Клоринда), Наташа Рашић (Тизбе). 

Као и на премијери улогу оца Дон Мањифика тумачи Небојша Бабић  к., а принца Дон Рамира  Марко Живковић, слугу Дандинија Владимир Андрић, у улози Алидора биће Свето Кастратовић.

У представи учествују Оркестар и Хор Опере Народног позоришта у Београду.

Сценограф је Миодраг Табачки, а костимограф чувени италијански модни креатор и дизајнер Ренато Балестра.

Сценски покрет урадио је Владимир Логунов.

Премијерна обнова одржана је 25. априла.

IZLOŽBA: CRVENI UNIVERZITET “KARL MARKS” – POLA VEKA ZAUVEK

STUDENTSKE DEMONSTRACIJE U BEOGRADU JUNA 1968. 
FOTOGRAFIJE TOMISLAVA PETERNEKA SA LICA MESTA, PEDESET GODINA KASNIJE
OTVARANJE IZLOŽBE UZ PRISUSTVO AUTORA I NEKADAŠNJIH ORGANIZATORA

Kad su juna 1968, u glavnom gradu SFR Jugoslavije, Beogradu, počele studentske demonstracije, bilo je jasno da više nikad neće biti povratka na staro. Bile su to prve demonstracije koje su se mogle nazvati “građanskim nemirima”, i koje su kao cilj postavile boljitak svih slojeva stanovništva, kritikujući zvaničnu liniju Saveza komunista Jugoslavije. Bile su to samopokrenute demonstracije koje nije vodila nijedna politička organizacija, jer njih nije ni bilo, mimo SKJ. Bile su to, takođe, demonstracije bez nacionalističkog predznaka, sa naglaskom na internacionalizmu.

Mada su se tokom šezdesetih tenzije u jugoslovenskom društvu drastično umnožavale ubrzanim ekonomskim razvojem i modernizacijom koja je dovela do ubrzanog raslojavanja i velikih socijalnih razlika - osim sporadičnih radničkih štrajkova, ozbiljnih protesta na javnoj sceni nije bilo. Zato su događaji u Beogradu došli kao veliko iznenađenje, ne samo za političku elitu, nego i za najširu javnost.

Sve je počelo 2. juna okršajem studenata i policije ispred sale Radničkom doma Novi Beograd, gde je zbog lošeg vremena prebačen sa otvorenog koncert popularnih pevača sa manifestacije “Mikrofon je vaš”. Povod za sukob bila je nemogućnost ulaska svih zainteresovanih, ali je bilo jasno da se razlozi mnogo dublji – izvor je svakako ogorčenost studenata iz cele zemlje načinom na koji su tretirani, stanjem besperspektivnosti u društvu i neodgovornim načinom na koji se rešavaju problem sve raširenije nemaštine, koja je dovela do odlaska na rad u inostranstvo sve većeg broja mladih.

Sutradan, 3. juna, iz pravca Studentskog grada kolona sa više hiljada učesnika krenula je ka centru grada da iskaže svoje zahteve, ali je kordon Narodne milicije, presreo kod kod, danas nepostojećeg, podvožnjaka ispod pruge na Novom Beogradu. U sukobu, do kog je neminovno došlo, bilo je više ranjenih, a govorilo se i o žrtvama. Prva posledica ovog događaja bilo je proglašavanje opšteg štrajka na svim fakultetima Beogradskog Univerziteta - od 4. juna – jezgro otpora bilo je u zgradi Rektorata gde su se student zatvorili o premenovali ga u Crveni univerzitet “Karl Marks”. Sledećih sedam dana tu su se održavali govori, pravili planovi i iznosili politički zahtevi, sve uz podršku i aktivno učešće umetnika iz sveta filma, pozorišta, muzičara i slikara. Proglašavajući kao osnovni cilj “borbu protiv crvene buržoazije” studentski pokret je direktno izazvao partijsku oligarhiju, i tek je Titov govor preko televizije doveo do okončanja protesta.

Na licu mesta kod podvožnjaka, ali i na drugim mestima, bio je naš, tada već priznati fotograf Tomislav Peternek, kasnije čuveni urednik u NIN-u, koji je ovekovečio ova zbivanja. Naravno, nigde nije bilo moguće objaviti tada nastale fotografije, izuzetne istorijske vrednosti. Reagovala je uprava Doma omladine Beograda na čelu sa Nikolom Markovićem, koji je u saradnji sa autorom odmah organizovao izložbu o kojoj se malo šta unapred znalo, osim teme – na otvaranju su sve fotografije bile prekrivene zaštitnim papirom. Poznata glumica Snežana Nikšić skidala je jedan po jedan papir, dok – simbolično – nisu sve fotografije bile otkrivene, dajući po prvi put građanima Beograda priliku da vide svojim očima šta se sve dešavalo tokom sedam dana koji su promenili Jugoslaviju.

Dom omladine Beograda bio je deo ovih važnih istorijskih zbivanja. Čast nam je da tačno na njihovu pedesetogodišnjicu rekonstruišemo izložbu fotografija Tomislava Peterneka, koja je prva svetu predstavila sliku sa studentskih demonstracija u Beogradu 1968 godine. Njihova uzbudljiva autentičnost prenosi nas u neko drugo vreme, kad je nada da se može bolje živeti bila jedini politički program mladih ljudi ovog grada i države.

Otvaranje izložbe u četvrtak, 7. juna u 19:00

Izložba traje do 21. juna 2018.

Dom omladine Beograda//Hol ispred Velike sale

Театар „Фјодор Волков“ из Русије гостује са Нушићевом „Ожалошћеном породицом“ у Народном позоришту у Београду

Руско државно академско драмско позориште „Фјодор Волков“ у Јарославу, гостоваће 4. јуна на Великој сцени са комедијом Бранислава Нушића „Ожалошћена породица“ у поставци талентованог српског редитеља млађе генерације Милана Нешковића.

"Има ли некога ко не сања о огромном наследству, које ће у тренутку решити све проблеме? Ожалошћена породица се такмичи у својој жалости док тугује за недавно преминулим рођаком. Свако од њих се труди да докаже како је покојног волео више од осталих, како је баш њему био најдражи и најближи. Наравно да знају да је покојни иза себе оставио знатно наследство. Више од тога, док чекају да се сазна последња воља преминулог, породица већ дели фантомско богатство. Ликови овог комада нису зли, нити су добри, нису грабљиви, нити невини. Само су обични људи који су се нашли у осетљивој ситуацији. Српски драматург Бранислав Нушић који је био под великим утиском Николаја Гогоља и Ивана Тургењева свој комад  Ожалошћена породица је написао средином тридесетих година прошлог века. То дело још увек није изгубило релевантност", написао је Нешковић у програму представе која је премијерно изведена 15. децембра прошле године.

Комад је адаптирала Маја Тодоровић, сценограф је Весна Поповић, костимограф Биљана Гргур, кореограф Ирина Љаховскаја, а дизајнер светла Димитриј Зименко Митрић.

У представи је коришћена музика Емира Кустурице & The No Smoking Orchestra као и оригинална музика Ирене Поповић.

Улоге тумаче Николај Зуборенко, Татјана Маљкова, Андреј Зубков, Ирина Сидорова, Николај Кудимов, Ана Ткачева, Наталија Асанкина, Семјон Иванов, Максим Подзин, Сергеј Карпов, Викторија Мирошникова, Николај Лавров и Аљона Тертова.

Руско државно академско драмско позориште Фјодор Волков у Јарославу је прво руско професионално позориште основано 1750. године.

Позориште је названо по свом оснивачу Фјодору Волкову, сину трговца, редитељу, глумцу, сценографу и бизнисмену који је извео свој театар на професионални ниво и био позван у Петроград да развија позоришни занат.

DVAESTROIKA PREDSTAVLJA: THE BITE I APRICOT BREW 9. JUNA U GARAŽI!

DVAESTROIKA nastavlja sa odličnim koncertima u Garaži : Blues rock & Southern rock kombinacija bendova The Bite i Apricot Brew čeka vas u ovom klubu 9. juna od 22 h!

THE BITE 

Ideja o bendu koji će imati energiju punk-a, čvrste rock’n’roll rifove, pevljive refrene i osećajnost blues-a javila se još pre mnogo godina. Ideja je sazrevala, dok su članovi svirali po drugim bendovima, menjala se i THE BITE je tražio ljude koji su rasli na ulicama, i koji imaju tu „glad“ potrebnu za dobru svirku, ljudi koji su bili i biće deo ekipe, a opet mogu da doprinesu svojim sopstvenim pečatom, potpisom, ljude koji slušaju, sviraju i žive različitu muziku, a mogu bez problema da stanu rame uz rame i naprave nešto novo.   

Kao bend koji se orijentisao na klupske svirke, THE BITE je svirao u mnogobrojnim klubovima širom Srbije. Iako najbolje zvuči na velikim binama, bend ostaje pri stavu da je kontakt sa publikom veoma bitan, i da ne treba bežati od „malih“ svirki. Od velikih festivala, moto skupova, preko raznih manjih festivala, pa sve do klubova u koje staje jedva 50-ak posetilaca, THE BITE širi svoju publiku, pružajući im ono što jedan pravi rock’n’roll bend treba da ima, jaku energiju, pesme sa pevljivim refrenima i što je najbitnije - dobar provod.

 
Nedavno su objavili i novi singl "Go To Hell" koji je naišao na odlične reakcije i već se uveliko zavrteo na radio stanicama širom Srbije ali i u regionu. Za pesmu Go to Hell" je u izradi i video spot a početkom juna planiraju i objavljivanje nove pesme na srpskom jeziku, "Znaš".

APRICOT BREW

U martu 2015.godine u Beogradu, tri prijatelja, muzičara, sastala su se da za svoju dušu sviraju svoje omiljene pesme iz 60-ih i 70-ih, ali nisu ni slutili da će iz tog skoro slučajnog susreta zaživeti bend, kasnije poznat kao Apricot Brew. Stanislav Šaršanski, Nemanja Pavlović i Vladislav Jakovljević, drugari iz kraja i nekih bivših bendova su, budući trenutno bez muzičarkog angažmana, rešili da neobavezno i akustično zasviraju stare hitove Nila Janga, Bitlsa, Linird Skinirda, Džejms Tejlora i sl. Već nakon par proba shvataju da iz toga proizilaze kvalitetne autorske pesme u classic southern rock maniru, pa odlučuju da krenu sa ozbiljnijim radom u tom pravcu. 

Razvili su svoj prepoznatljivi stil sa dve virtuozne vodeće gitare, snažnom ritam sekcijom i prepoznatljivim glavnim vokalom.  Na leto 2016-e imaju prve zapažene nastupe i počinju da snimaju demo snimke svojih prvih numera, kao i prvi samostalno izdat singl za stvar Don’t go Away.  Bend trenutno nastupa širom Srbije i uvežbava materijal za predstojeći prvi studijski album.

Odlični svirači, vrhunski vokali, puno dobrog zvuka i dobre energije očekuje vas uz riff&roll bend The Bite i southern rock ekipu Apricot Brew! Vidimo se 9.juna u Garaži!

Ulaznice po ceni od  150 dinara moći će da se kupe na ulazu. 

Da i Re, telo kao instrument na sceni Kosmodrom

Na sceni Kosmodrom Dorćolskog narodnog pozorišta 14. i 15. juna  u 20:30 h odigraće se performans "Da i Re, telo kao instrument", svojevrsni hibrid koncerta, predstave, fizičkog teatra i umetničkog performansa grupe Alice in WonderBand. 

Predstavu je režirala Višnja Obradović.

Predstava je nagrađena specijalnom Trema plaketom na XXI Art Trema Festu u Rumi za istraživanje zvuka kao pozorišnog izraza, a igrana je u Srbiji (BELEF, Piano city Novi Sad, Dev9t) i inostranstvu (Pariz, Francuska; Milano, Italija; Minhen, Nemačka).

„Ovi umetnici koriste samo svoja tela i glasove kao muzički instrument. Ništa više od toga. To čine doduše toliko energično, znalački i ubedljivo, da njihov nastup postaje krajnje zabavno i zanimljivo zadovoljstvo, koje istovremeno ide i do dubina… To što oni nude je čista energija, ritam u svom praobliku.“

Peter Kes, Zidojče Cajtung