V Kraljevski filmski festival

Projekcijom filmova „Flafi“ rediteljke Milice „Li“ Filipovski, „Bio dvaput jedan kralj“ animiranog filma Vojina Vasovića i dokumentarnog filma „Šine“ Gunara Bergdala koji predstavljaju deo takmičarske selekcije, u bioskopu „Kvart“ počeće, peti po redu Kraljevskifilmski festival. U nastavku programa biće prikazan film „Rupa u duši“, dokumentarna autobiografija jednog od naših najznačajnijih filmskih reditelja, Dušana Makavejeva.

Ovaj festival  nastao je pre pet godina kada je grupa tadašnjih studenata visokih filmskih škola,predvođena Vladimirom Radovanovićem, uz pomoć prijatelja sa drugih fakulteta, prikupila tridesetak njihovih ostvarenja kako bi Kraljevčanima približili umetnost kratkometražnog filma.

U četiri festivalska dana, od 31. avgusta do 3. septembra, publika će biti u prilici da pogleda 73 filma iz 25 zemalja i prati zanimljiva predavanja i razgovore o filmu koje će voditi gosti iz zemlje i inostranstva.Program festivala će se odvijati u bioskopu „Kvart“, Narodnom muzeju Kraljevo, Narodnoj biblioteci „Stefan Prvovenčani“ i kulturnom centru „Evergrin“.

Festival će ugostiti mnogobrojne filmske stvaraoce iz inostranstva među kojima, filmskog kritičara i bivšeg direktora Geteburgškog filmskog festivala Gunara Bergdala (Švedska), glumicu Kaisu Elramli (Finska), animatorku Emili Vong (Hong Kong), reditelja Andreasa Grucnera (Nemačka)...

Pored raznovrsnog filmskog programa, posetioci će moći da prisustvuju predavanju o virtuelnoj realnosti (VR) i produkciji „360° filma“, koju će voditi Marko Todorović i Aleksandar Petrović iz VR Sveta, na kojem će filmski autori moći da upoznaju novi vid filmskog izražavanja koji ih očekuje u bliskoj budućnosti.

U fokusu festivala će biti rad najstarijeg amaterskog kino kluba jugoistočne Evrope, Kino kluba Zagreb, osnovanog 1928. godine. Koordinator kluba Zorko Sirotić će predstaviti neke od filmova iz produkcije kluba i objasniti šta znači biti kinoklubaš.

Sve filmove iz zvanične konkurencije ocenjivaće žiri u sastavu montažer Mirjana Mitrović, filmski kritičar Milan Nikodijević, reditelj i koordinator Kino kluba Zagreb Zorko Sirotić i reditelj Stefan Krasić.

Festival će biti zatvoren dodelom nagrada i projekcijom novog dokumentarnog filma Milana Nikodijevića „Zarobljeno vreme“ o Predragu Peci Popoviću. Projekcije u bioskopu „Kvart“ počinju u 16 i 18 sati, a ulaz je slobodan.

Piano City: radionica "Telo kao instrument"

Želite li biti dirka na velikoj klavijaturi Piano city festivala? Da bi bili deo ove velike muzičke svetkovine ne morate znati da svirate klavir - sviraćemo telom!

Na radionici "Telo kao instrument" učesnici će imati prilike da se bave body percussion i vokalnom tehnikom i budu deo orkestra koji će istog dana prezentovati svoj rad u Dunavskom parku.

Radionica će se održati u subotu 9. septembra od 12 do 17 časova, u Hipokrat joga studiju, Stratimirovićeva 6, Novi Sad. Namenjena je odraslima (16 +).

Prezentacija radionice će se održati istog dana u Dunavskom parku od 18:45 časova.

Za prijave pišite na mejl nelomarko@gmail.com. Molimo Vas da napišete puno ime i prezime, godište i kontakt.

Učešće na radionici je besplatno.

Ljubica Beljanski-Ristić i Boris Goldovski dobitnici Nagrade za životno delo Mali princ Međunarodnog festivala pozorišta za decu u Subotici

Ljubica Beljanski-Ristić, naš cenjeni dramski pedagog i vizionar u oblasti dečje edukacije i čuveni ruski istoričar i teoretičar pozorišta, pozorišni kritičar, dramaturg, scenarista i pedagog - Boris Goldovski, ovogodišnji su dobitnici međunarodne Nagrade za životno delo 'Mali princ', za izuzetan doprinos razvoju kulture i scenske umetnosti za decu, a nagrade će im biti uručene 24. septembra na otvaranju 24. Međunarodnog festivala pozorišta za decu u Subotici (20h, Narodno pozorište – scena „Jadran“).

Tokom trajanja Festivala u Medija centru hotela Patria u Subotici biće održan program pod nazivom „Večeri sa dobitnicima Nagrade za životno delo Mali princ“, u okviru kojih će (u dva odvojena dana) laureati razgovarati sa prisutnom publikom i gostima festivala na različite teme koje se dotiču njihovog impresivnog dela, uz akcenat na stvaralaštvu za decu.

 „Bilo je to veliko iznenađenje uz još veće uzbuđenje i osećanje velike časti kada sam primila vest o dodeli prestižnog međunarodnog priznanja za životno delo 'Mali princ' za 2017. godinu, s obrazloženjem da se nagrada dodelje za izuzetan dugogodišnji doprinos razvoju kulture i scenske umetnosti za decu. Izražavam svoju veliku zahvalnost za jedno ovako značajno priznanje, iskazano uvažavanje, a posebno poverenje koje mi je ukazano. Ali, osećam i veliku odgovornost jer mi ovo visoko umetničko priznanje Međunarodnog festivala pozorišta za decu u Subotici, pored velikog zadovoljstva, donosi i osećanje obaveze na kritičko promišljanje sopstvenih postignuća i očuvanje vrednosti za koje se zajednički zalažemo, koje istražuju i nude visok umetnički nivo i nastoje da pruže šansu afirmaciji potencijala deteta da doživi pozorište u njegovoj punoj vrednosti - bilo da ga stvara kroz igru i različite oblike dramskog stvaralaštva i interesovanje za pozorište ili/i kao deo mlade publike koja odrasta uz pozorište u svoj njegovoj raznolikosti i snazi umetničkog izraza u sadašnjem kulturnom i civilizacijskom kontekstu… Jer, iako nas svakodnevna realnost sve više opterećuje pesimističkim pogledima na mogućnosti pokretanja novih i očuvanje postojećih manifestacija pozorišta za decu i mlade, uvek postoji i onaj drugi pogled koji nam otkriva prostore delovanja koji su tu pored nas, deo nas, kao i one ljude koji, bez obzira na sve, rade i daju sve od sebe da na svoj način i svojim sredstvima izražavanja, stvaranja i predstavljanja učine ovaj svet boljim od onoga koji nas okružuje. Međunarodni festival pozorišta za decu u Subotici je jedna takva manifestacija.

Radujem se uručenju nagrade i susretu na svečanosti otvaranja 24. Međunarodnog festivala pozorišta za decu u Subotici“, izjavila je Ljubica Beljanski-Ristić povodom Nagrade „Mali princ“.

 „Moj život, život čoveka rođenog u prvoj polovini "železnog“ XX veka formirao se tako, da su tekstovi Sent-Egziprija uvek bili pored mene i objašnjavali mnogo od onoga što nisam mogao razumeti sam. Glavna stvar s kojom se sa Njim u potpunosti slažem jeste da bi naš svet bio mnogo bolji i srećniji ako bi se ljudi međusobno stvarno poštovali: 'Poštovanje prema čoveku! – To je probni kamen!... Ako je u srcima  ljudi usađeno poštovanje prema čoveku, ljudi će na kraju stvoriti takvo društveno, političko ili ekonomsko uređenje  koje će podići ovo poštovanje iznad svega. Poštovanje prema čoveku je uslov bez kojeg za nas nema napretka.'

Eto zašto se ja sa bezgraničnim poštovanjem odnosim prema ovoj divnoj   nagradi - 'Mali princ' – najvećem priznanju najprestižnijeg, uglednog i u čitavom svetu poznatog Međunarodnog festivala pozorišta za decu (Srbija, Subotica). Na ovaj festival uvek dolaze najbolji: pozorišta, glumci, reditelji, umetnici, istraživači, producenti... Ovde 'prave pogrešan korak u plesu' (Sent-Egziperi kaže - 'stvarati – znači načiniti pogrešan korak u plesu'), razgovaraju, obučavaju sebe i druge, ali glavna stvar - ovde vlada potpuno i bezuslovno poštovanje Čoveka - bilo kog uzrasta, bilo kog statusa, bilo koje  nacionalnosti, religije i profesije.

Srećan sam što ću primiti ovu počasnu nagradu, koja je do sada dodeljena brojnim istaknutim neimarima naše umetnosti i, preuzimajući je, osećam se  baš kao onaj stari Lisac kojeg je pripitomio Mali Princ...“, nadahnuto je povodom Nagrade „Mali princ“ izjavio Boris Goldovski.

Međunarodna nagrada „Mali princ“, o čijim dobitnicima odlučuje Savet Festivala, dodeljuje se obliku umetničke skulpture istaknutog crnogorskog vajara Mije Mijuškovića, ispod Nehaja (Sutomore, Crna Gora). Festival svake godine izabranim istaknutim umetnicima i naučnicima dodeljuje ovu nagradu za životno delo: jedan dobitnik je iz inostranstva, a drugi iz Srbije.

Prošle godine nagradu „Mali princ“ dobili su Zoran Hristić, naš proslavljeni kompozitor i poznati italijanski pripovedač, glumac i pozorišni reditelj Mimo Kutikio.

Među dobitnicima ove cenjene nagrade, koju Festival dodeljuje od 2000. godine, između ostalih su i Branko Milićević Kockica (2007), Henrik Jurkovski (2000), Ljubivoje Ršumović (2006), Minja Subota (2015), Džim Gembl (2008), Timoti Džon Bajford (2014), Edi Majaron (2006), Donka Špiček (2012), Nikolaj Naumov (2010), Pančo Pančev (2015), Jozef Krofta (2002), Radoslav Lazić (2004), Srboljub Lule Stanković (2000), Milenko Misailović (2001) i drugi ugledni stvaraoci za decu.

Dvadeset četvrto izdanje Međunarodnog festivala pozorišta za decu održaće se od 24. do 29. septembra u Subotici.

Jedan od najznačajnijih pozorišnih festivala za decu do 18 godina u svetu predstaviće i ove godine u takmičarskom programu najrelevantnije predstave za decu iz celog sveta, uz respektabilan naučni segment, ali i raznovrsne prateće sadržaje: filmski program, izložbe, radionice, promocije knjiga, program na centralnom gradskom trgu...

Tokom šest dana, Festival će ugostiti umetnike, pozorišne stručnjake i studente pozorišnih škola sa raznih strana Evrope, sveta, i zemlje domaćina Srbije, kao i ambasadore, predstavnike inostranih kulturnih centara i medijskih kuća.

Za učešće u takmičarskom programu predstojećeg Festivala vladalo je i ove godine izuzetno veliko interesovanje, uprkos nepovoljnim uslovima učešća (pozorišne trupe same snose putne troškove), koji su posledica značajnog smanjenja budžeta: prijavljeno je čak 230 predstava iz 46 zemalja, sa svih kontinenata.

Selektor Slobodan Marković je u zvaničnu selekciju uvrstio 16 predstava, koje će od 25. do 29. septembra biti izvedene u Dečjem pozorištu Subotica, Pozorištu „Deže Kostolanji“ i Narodnom pozorištu – scena „Jadran“. Svaka od predstava biće izvedena na izvornom jeziku.

Svi programi Međunarodnog festivala pozorišta za decu besplatni su za sve posetioce.

Međunarodni festival pozorišta za decu iz Subotice se održava pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture Republike Srbije, Pokrajinskog sekretarijata za kulturu AP Vojvodine i Grada Subotice.

www.lutfestsubotica.net

Ismail Kadare Razgovor o brilijantima jednog decembarskog popodneva

Razgovor o brilijantima jednog decembarskog popodneva je zbirka pripovedaka iz različitih perioda Kadareovog stvaralaštva, od onih najranijih, koje nas vraćaju u daleku 1953. godinu, kada je Kadare imao 17 godina, pa do zrelog doba stvaralaštva, zaključno sa 2008. godinom, kada je zbirku završio. U tom rasponu mladić koji je u književnost ulazio sa velikim snovima suočavao sa sa brojnim iskušenjima, cenzurom, zabranama, uspeo je uprkos svemu, zahvaljujući talentu i pragmatičnosti, da ostvari jedinstven i koherentan opus. 

U ovoj knjizi nekoliko priča je prvi put objavljeno iako su davno napisane, a i one koje su ranije bile objavljene, sada su objavljene u njihovim prvobitnim verzijama, koje je nekadašnja cenzura bila osakatila. Svaka od pripovedaka i novela u knjizi ima i svoju posebnu priču o nastajanju i peripetijama sa (ne)objavljivanjem, od Kadareovog književnog prvenca „Nepoznata zemlja“, za koji on kaže da je prvi kamen koji obeležava kilometre pređenog književnog  puta, pa preko drugih pripovedaka, od kojih su neke postale poglavlja romana.

Kadareovi rani radovi uvek imaju neku vrstu privilegove veze s njim. Ne zato što su prvenci u dugom nizu knjiga, već zato što je vraćanje na njih rukovođeno intimnom nostalgijom prema iskrama koje su ih stvorile, onim iskonskim tragovima pisanja i njihovom tajnom životu u tišini mračnih arhiva, gde se nakon toliko godina budi omamljujuća znatiželja za ponovnim susretom, kao kada vidite neke davne, prve ljubavi.

U ovoj zbirci vreme ogleda se kao dijalektika identičnosti i razlika, ali u kojoj ipak uporno provejava nešto što je jedinstveno za ovu književnost. Stoga zbirka Razgovor o brilijantima jednog decembarskog popodneva liči na izbor u minijaturi iz Kadareovog velikog opusa u kojem se oslikava duh celine toga opusa.

Ismail Kadare je pisac koji stvara mapu čitave jedne kulture, istorije, strasti, folklora, politike i njenih katastrofa. On je univerzalan pisac iz tradicije naracije koja vodi poreklo od Homera.
John Carey
 
Koliko god da je Albanija različita od Švedske ili Francuske, ona je iznedrila jednog genija. Kadare je poznat u celom svetu; ako ovenčate nagradom  Kadarea, to neće značiti da ste uzdigli njega, već da ste se vi sami uzdigli.  

Alen Boske, iz pisma upućenog Komisiji Nobelove nagrade za književnost

BITEF ove godine i za najmlađe:DUH ANTIČKOG OLIMPA NA CVETNOM TRGU

Svi mališani ove subote, 2. septembra od 11 do 14 časova na Cvetnom trgu u Beogradu, moći će besplatno da vide kako je izgledao život na antičkom Olimpu. Šta se nalazilo na trpezi grčkih bogova, zašto je nektar bio piće rezervisano samo za najviša božanstva i koji mu je savremeni pandan, kao i šta deca danas mogu naučiti iz teatra drevne Helade, najmlađi Beograđani će zajedno sa svojim roditeljima imati priliku da nauče u ovom jedinstvenom događaju u organizaciji BITEFa.

BITEF se ove godine, zajedno sa supermarketom Maxi, potrudio da najmlađim sugrađanima dočara na koji način se prepliću ishrana, teatar i svakodnevni život u Forum teatru koji će specijalno za tu priliku biti izveden. "Bogovske" zalogaje po autentičnom olimpovskom receptu za sve dečake i devojčice pripremaće poznati kuvar Nenad Veljković, a umesto zvuka harfe, mališani će se zabavljati uz muziku savremenih bogova. Svi se sećamo slika oblaka pri vrhovima Olimpa iza kojih su u staroj Grčkoj izvirivali bogovi, a ovog puta sva deca će imati priliku da sama naslikaju najlepše olimpovske oblake na velikom platnu koje je BITEF pripremio samo za njih i na taj način postanu deo BITEF mitologije. Za kraj, BITEF Dance Company  pripremio je posebno iznenađenje zbog koga će i najmlađima, ali i roditeljima, biti jasno zašto je bilo lepo živeti u vreme antičkog teatra i drevnog Olimpa.

Događaj Olimpionica na Cvetnom trgu je samo jedan od programa koji će obeležiti 51. BITEF, a ove godine BITEF se uz podršku Maxi supermarketa potrudio da upravo prva u nizu aktivnosti BITEF-a bude posvećena najmlađima, jer za kulturu nikada nije prerano.

Čarls (Dušan) Simić - Politički sistem je razrušen! The Winner Takes It All!

Amerikanac srpskog porekla, rođeni Beograđanin, pesnik i esejista, profesor Univerziteta u Nju Hempširu, član Američke akademije za umetnost i književnost, ovih je dana gost Beograda. Dušan koji je postao Čarls, „pesimista po prirodi (jer ga je iznedrio Balkan)“ siguran je da nemamo mnogo razloga da očekujemo boljitak, jer je „politički sistem razrušen“. Dolazeći u Begrad, posle Struge gde je primio nagradu Zlatni venac, održao je u prostorijama IK „Arhipelag“ vrlo posećenu konferenciju za novinare. 

Pesme je počeo (na engleskom) da piše još u srednjoj školi da bi se, kako kaže u jednom intervjuu, svideo devojkama. Na njegove pesničke početke posebno su uticali američki pesnici: Volt Vitmen, Emili Dikinson, Volas Stivens ... 

Prevodio je Vaska Popu, Ivana Lalića, Milorada Pavića, Radmilu Lazić, Novicu Tadića i tako doprineo afirmaciji srpske književnosti u Americi. Sačinio je i jednu antologiju srpske poezije Konj ima šest nogu. Na pitanje o omiljenom srpskom i američkom pesniku, kaže da „ne može da odabere, jer su svi različiti, ali pored Pope kod nas izdvaja Momčila Nastasijevića.“

Sumirajući utiske iz Struge kaže da je tamo bio prvi put 1972. godine. Kada su pisci šapatom pričali o politici, pušili i pili i druženja završavali vicevima. A sada je to već uvaženi međunarodni skup, na kojem se govori 29 jezika, ali provejava strah od sutra.

„Poezija je antiutopijska kategorija! Poezija je utočište. Ona je odbrana individualnosti. To je način da se čovek brani od svega, od svog plemena, porodice, religije... Pesnici su uvek bili po strani, a poezija je jedino mesto gde čovek može da kaže:

"Slušajte, sve je to lepo, svi ti vaši istorijski planovi itd, ali ja imam svoj život. Tu sam sâm, i pokušavam da razumem ove zvezde, ovu ženu koju volim, moj grad, bašticu oko koje ima posla..."

Na pitanje jedne ambiciozne, mlade novinarke da li se oseća kao Amerikanac ili kao Srbin nonšalatno odgovara:

„Kao Amerikanac! Možda bi bilo drugačije u Čikagu, da sam išao u tamošnje kafane.“

Odavde je otišao daleke 1953. godine. To što se neki nikad ne priviknu novom teroaru, što ostaju u dubiozi, samo je njihov problem. Morate imati dom, nešto što vas tamo drži, pa sve da vam se ne dopada tamošnji političke sistem, mentalitet, kulturna politika, društvena klima, trendovi... Možete živeti u opoziciji, zaštićeni u svom začaranim svetu, ali to negde mora biti geografski posađeno, ma koliko zaklonjeno i ušuškano. 

Nastavlja se kanonada patriotskih pitanja, pa sledi - Da li je napisao neku pesmu na srpskom?

Odgovara odrično, kaže da je takav zahtev stigao od Nolita, 1982. godine, ali da nije uspeo „da je oblikuje u uvu i u mozgu, da izvorno mora da je stvara na engleskom“. Nikada nije pokušao ni da prevede sopstvena dela na srpski. 

Njegova dela prevodilo je više prevodilaca u nas, pored aktuelne Vesne Roganović, te tako i prisutni pisac Vladimir Pištalo. Roganovićka nam odaje tajnu da pripremaju retrospektiva američke poezije. Na pitanje šta ju je privuklo Simićevim esejima kaže:

„Simić nam u svojim knjigama eseja donosi sliku savremene Amerike, Amerike koju je upoznao na svojim proputovanjima po njoj. Njegovi eseji su sasvim različiti od onog što mi podrazumevamo pod tim pojmom. U njima ima više ličnih detalja. Oni pulsiraju životom. U njima ima više pisca. On je posmatrač, koji viđeno, kroz ličnu prizmu, upoređuje sa ličnim iskustvima. On kroz knjigu postaje vaš kućni prijatelj. Poverava vam se. A vi ga, kao svaki dobar komšija, špijunirate kroz zidove njegovih knjiga!“

Vraćamo se našem gostu. Na pitanje kakve su mu prognoze oko sudbine našeg sveta nije optimista.

„Poslednjih tridesetak godina Amerika je opasno polarizovana. Propaganda javno dobro prikazuje kao jasle za lenjivce. Finansiranje partija nije limitirano, a neki, naivno, veruju da to nema ama baš nikakav uticaj na rezultate izbora. Bogati se oslobađaju svih davanja, a nekada su se stideli da se razmeću svojim imetkom. Profit voli haos. Izvikivanje parola poput „javno dobro“ i „pravda za sve“ se danas izbegava. Pričao sam sa mnogim uglednim Amerikancima, naročito su bili intrigantni, oni noćni razgovori posle dosta popijenog dobrog vina, ali se plašim da se sprema neko veliko krvoproliće. Partije su zavolele ratove. Jug je, možda, izgubio građanski, ali je dobio propagandni rat. Na američkom jugu sindikalno organizovanje je bila misaona imenica. U današnje vreme nema nikakve analize, nikakve strategije, oni koji upozoravaju i opominju otpuštaju se iz administracije, odluke se donose paušalno, đuture i ishitreno."

Foto: Gettyimages

Tramp je, tako u razgovoru sa generalima priupitao:

„Koliko ima tih atomskih bombi?“

Kada je čuo odgovor, mrtav hladan je upitao:

„Pa kad ih imamo toliko, što ne bacimo neku?“

„Tako da nam ti generali, kakvi-takvi ostaju kao jedina odbrana“, konstatuje sumorno Simić.

Leto je, a „morska pitanja“ ne presušuju: Kako se vidi Srbija iz Amerike?

„Nikako! Koliko decenija Amerika ratuje sa Irakom, pa pola Amerikanaca nema pojma gde se on nalazi. Ne uče više ni geografiju, niti istoriju. Pa, oni nemaju pojma ni ko je Džek Nikolson! Zamajava nas moderna tehnologija. Ali, poezija će preživiti sva vremena!“

Kakvi su Vaši studenti?

„Dobijam mnogo knjiga, zaista lepih i luksuznih knjiga, od izdavača. I pošto nemam gde da ih držim, stavim ih u kesu i odnesem na poklon studentima. Pre tri godine kako bi spustio knjige na katedru one bi bile razgrabljene, sada jedva neko dođe i pogleda o čemu se radi. Pitam ih šta se dešava, a oni mi kažu da nije cool nositi ih! Kulturu pokušavaju da zamene jeftinom zabavom!“

Nekada, kada ih uputim na biblioteku i na neki naslov, oni otrče i brzo se izdaju svi primerci. Danas od petnaest studenata dobro je ako odu dva. Nije ovo vreme za klasike XIX veka. Nema se za njih vremena, možda samo za neke fragmente iz njih.“ 

Gde se izgubila radoznalost. Da je Kristofer bio tako letargičan... Jamačno znatiželja ne manjka kod srpskih predstavnika 7 sile. Da li u Beogradu ima rođaka?

„Imam, Dejana Đurovića!“

Šta mislite o Beogradu danas?

„Odrastao sam u ulici Majke Jevrosime, išao sam u školu u Dečanskoj ulici. Beograd se izgradio, proširio i prolepšao. Tek sam sinoć sam stigao, pa ću pogledati još malo.

Grad je, uopšte, oličenje slobode i zato je mnogima mrzak, mnogima je trn u oku.“ 

Na pitanje kakvi su mu dalji planovi odgovara:

Da se u maju iduće godine penzionišem. Šezdeset godina sam stariji od svojih studenata, mogu deda da im budem!“

Simićevo književno veče održaće se u četvrtak 31. avgusta s početkom u 20 časova u sali Amerikana Doma omladine Beograda. Prethodna dva gostovanja Čarlsa Simića, u oktobru 2006. i u maju 2011. godine, predstavljaju neke od najuzbudljivijih književnih programa u Beogradu u protekle dve decenije.