67. MARTOVSKI FESTIVAL: NACIONALNA SELEKCIJA KRATKOG IGRANOG FILMA

 

Budući da 67. Martovski festival zbog pandemije koronavirusa nije održan tokom 2020. godine, u skladu sa odlukom Odbora festivala naredno izdanje biće duplo: 67/68. Martovski festival održaće se od 22. do 28. marta 2021. godine.  Biće prikazane kompletne takmičarske selekcije iz 2020. i 2021. godine, a biće dodeljene festivalske nagrade i za 67. i za 68. izdanje festivala. 

Podsećamo da je do 1. marta 2021. rok za podnošenje prijava za selekciju domaćeg takmičarskog programa (dokumentarnog do 50 minuta, dokumentarnog preko 50 minuta, TV dokumentarnog, kratkog igranog, animiranog, eksperimentalnog filma i video arta) 68. BEOGRADSKOG FESTIVALA DOKUMENTARNOG I KRATKOMETRAŽNOG FILMA – MARTOVSKOG FESTIVALA. Prijava za festival vrši se isključivo preko sajta: www.martovski.rs. Konkurs je otvoren i za autore i produkcije iz inostranstva, za selekciju međunarodnog takmičarskog programa u kategoriji za kratki igrani film.
Konkurs važi za filmove proizvedene 2019. godine i kasnije. Producenti ili autori selektovanih filmova biće obavešteni najkasnije do 12. marta 2021.

Predstavljamo program filmova iz selekcije 67. Martovskog festivala, koji se takmiče u kategoriji kratkog igranog filma – nacionalna selekcija.

Bambilend // 

2019. / 22’ 05’’

Produkcijska kuća: Fakultet za medije i komunikacije

Režija: Danilo Stanimirović

Produkcija: Doloris Ašković, Danilo Stanimirović

Glume: Pavle Čemerikić, Teodora Janković, Nebojša Stanimirović

Strahinja je upravo završio glumačku akademiju i radi kao klovn na dečjim rođendanima. „Bambilend“ je veliki zabavni park u njegovom rodnom gradu, koji je radio dok je Strahinja odrastao. Sada, napušten i ruiniran, predstavlja metaforu Strahinjine generacije.

Čelkaš // 

2019. / 23’

Produkcijska kuća: Akademija umetnosti Novi Sad

Režija: Ružica Anja Tadić

Produkcija: Kristina Kljajić

Glume: Nenad J. Popović, Miloš Macura, Jovan Veljković

Na pristaništu se sreću neiskusni mladić sa sela Gavrilo i lokalni krijumčar Čelkaš, koji ga za jedno veče spretno uvuče u svet kriminala. U moralnoj dilemi kako da odabere pravi put i obezbedi svoju egzistenciju, dobri mladić zamalo postaje ubica, a kriminalac pokazuje milosrđe i poštenje.

*Srpska premijera

Jesenji valcer // 

2019. / 18’ 14’’

Produkcijska kuća: Mansarda

Režija: Ognjen Petković

Produkcija: Michael Vukadinovich

Glume: Jovo Maksić, Tanja Pjevac, Ljubiša Milišić, Marjan Apostolović

Na putu do slobode, bračni par mora da zaobiđe prepreku koja se ne prelazi.

Matura //

2020. / 19’ 42’’

Produkcijska kuća: Fakultet dramskih umetnosti

Režija: Gvozden Ilić

Produkcija: Savina Smederevac, Kosta Ilić

Glume: Ivana Zečević, Pavle Čemerikić, Pavle Mensur

Troje najboljih drugara odbija da ode na matursko veče. Noć koja im predstoji razotkriva njihove skrivene i potisnute želje, koje osvetljavaju emocionalnu zbunjenost jedne generacije.

Najkraći dan // 

2019. / 19’ 56’’

Produkcijska kuća: Fakultet dramskih umetnosti

Režija: Aleksa Mihajlović

Produkcija: Ena Bajraktarević, Andrija Dujović

Glume: Ivana Vuković, Jovan Belobrković, Sonja Isailović, Draginja Vognjac

Dvadeset i prvog decembra, tokom najkraćeg dana u godini, Marta i njena sestra stižu u rodni kraj da posete majku. Strah od izvesne budućnosti koja je pred njom, navodi Martu da se osvrne na uspomene, kuću iz detinjstva, odnose u porodici i osobu iz prošlosti.

Porajmos //

2020. / 35’ 37’’

Produkcijska kuća: Ravangrad film Sombor

Režija: Gorčin Stojanović

Produkcija: Dušan Jović

Glume: Branislav Jerković, Vanja Nenadić, Slaven Došlo, Ervin Hadžimurtezić

Antiratna drama o sudbinama Jevrejke Žuže, nemačkog oficira Franca i romskog violiniste Dejana, za vreme Drugog svetskog rata u Somboru i koncentracionom logoru. Od ljubavi i tolerancije do tragedije.

Poslednja slika o ocu // 

2019. / 20’ 29’’

Produkcijska kuća: All Inclusive Films

Režija: Stefan Đorđević

Produkcija: Andrijana Stojković, Marija Lero

Glume: Igor Benčina, Marko Matić, Marina Redžepović

Dušan i Laza putuju preko istočne Srbije za Beograd. Terminalno bolestan, Dušan mora da pronađe novi dom za svog sina Lazu, kome je sve šta ima.

Šerbet // 

2019. / 19’ 16’’

Produkcijska kuća: Fakultet dramskih umetnosti

Režija: Nikola Stojanović

Produkcija: Tijana Savić, Stefan Momić, Jovan Sibinović, Nikola Stojanović, Mladen Teofilović

Glume: Jelena Tjapkin, Branko Perišić, Stela Ćetković, Branislav Platiša, Miljana Kravić, Tamara Milošević

Destruktivni i gladni života, Ena i Sale se susreću. Teret prošlosti i strahovi ih proganjaju, dok pokušavaju da otkriju šta osećaju. Kroz agresiju, na periferiji prljavog grada, testiraju granice svoje ljubavi.

Šum // 

2020. / 8’ 47’’

Produkcijska kuća: Akademija umetnosti Novi Sad

Režija i produkcija: Anđelko Beroš

Glume: Elizabeta Đorevska, Aleksandar Đurica

Žena proživljava dane neprestano čujući šum u glavi.

Selekciona komisija takmičarskog programa 67. Martovskog festivala:

Nikola Majdak, direktor fotografije, Srbija
Milan Nikodijević, profesor produkcije, Srbija
Vladimir Šojat, autor, montažer, Srbija

Stručni saradnik selekcione komisije: Dragan Nikolić, reditelj i urednik filmskog programa Doma omladine Beograda

Umetnički direktor Martovskog festivala: Dejan Dabić

Seks – umetnost – komunizam u Bitef teatru

Seks – umetnost – komunizam je pozorišni projekat koji se bavi nasleđem dvadesetog veka iz perspektive tri revolucije koje su ga obeležile i promenile čovečanstvo. Reč je o revoluciji umetničke avangarde, komunističkoj i seksualnoj revoluciji, koje ukidaju prethodni poredak, i zahtevaju duhovnu, materijalnu i telesnu emancipaciju čoveka. 

Kako se odnositi prema nasleđu emancipacije u duboko reakcionarnom vremenu, kada se osvojene i proklamovane slobode i tehnološki napredak koriste za promociju konzervativnih društvenih struja, ili se čak, zajedno s naučnim dostignućima poriču, potiskuju, smeštaju u arhive i sklanajaju iz javnog diskursa u kom je naizgled na „slobodnom tržištu ideja“ dozvoljeno reći sve i bez posledica, pitanje je koje postavlja ova predstava. Šta nam je od ovog svetog trojstva ostalo u nasledstvo?

Te teme artikulišu figure troje stvaralaca iz dvadesetog veka: Margerit Diras (Vladislava Đorđević), Oskar Davičo (Slaven Došlo) i Pjer Paolo Pazolini (Miloš Timotijević,), koje kao opsene, duhovi, zauzimaju naš scenski prostor. Promišljanjem njihovih dela, života i političkog angažmana nastaje vizuelni, jezički i izvedbeni tekst predstave. Davičo, nadrealista i komunista erotizovanog jezika koji buja nezaustavljivom snagom pobune, Diras sa anoreksičnom, razarajućom rečenicom kao vrhunskom erotikom teksta i tela, i Pazolini u potrazi za svetim, narodnim, i sa prezirom prema konzumerizmu, kao svedoci, proroci i kritičari dvadesetog, rešetaju naš dvadeset prvi vek  slikama, pitanjima i tvrdnjama.

 Rad na predstavi je započet nedelju dana pre proglašenja pandemije a premijerna izvođenja su zakazana tačno godinu dana kasnije. Da li nas je godina, u kojoj smo bili ne samo svedoci već i direktne žrtve urušavanja i nestajanja ruina zdravstvenog i socijalnog sistema, odvela dalje od ove tri figure, ili smo im, naprotiv nikad bliže? 

Između zaboravljenih revolucija dvadesetog veka i „normalnosti“ koju smo napustili suočeni sa pandemijom, Diras, Davičo i Pazolini nam se vraćaju, ne samo kao utvare prošlosti ili proroci onoga što nam se već dogodilo, već kao nekolicina od brojnih glasova koji izranjaju iz kakofonije prostora društvenosti - teksta, filma i poezije, ali i ulice, haustora, čamaca za spašavanje ili društvenih mreža.

U predstavi igraju: Vladislava Đorđević, Slaven Došlo, Miloš Timotijević, Tamara Pjević i Đorđe Galić. Kažu da ako bar ne budu se profesionalno bavili slikarstvom da će to raditi iz hobija (kao terapiju). Došlo kaže da mu je rad u Bitef teatru "poligon za razvoj glumačkih sposobnosti." Autorski tim čine Siniša Ilić (scenografija), Maja Mirković (kostim), Luka Papić (muzika), Čarni Đerić (scenski pokret), Dijana Marojević (scenski govor), Katarina Vojnović (organizacija), Milana Matejić (asistentkinja reditelja) i Igor Milakov (asistent organizacije).

Seks-umetnost-komunizam je koprodukcija Bitef teatra i Udruženog umetničkog rada u okviru projekta Create to Connect - Create to Impact. Predstavu je podržao Fond Kreativna Evropa Evropske Unije.

  foto Aleksandar Danguzov, KulturniK

49. FEST - Kultni filmovi svetske kinematografije ponovo na FEST-u

 

Na predstojećem, 49. izdanju Međunarodnog filmskog festivala – FEST koji će biti održan od 2. do 11. aprila, jedna od programskih celina biće posvećena kultnim filmovima koji su obeležili prethodne edicije festivala. U okviru selekcije „FEST-ovih 50”, u velikoj dvorani Sava Centra biće prikazano devet ostvarenja: „Odiseja u svemiru” Stenlija Kjubrika, „Limeni Doboš” Folkera Šlendorfa, „Smrt u Veneciji” Lukina Viskontija, „Zmijsko Jaje” Ingmara Bergmana, „Ponoćni kauboj” Džona Šlezingera, „Andrej Rubljov” Andreja Tarkovskog, „Tristana” Luisa Bunjuela, „Borsalino” Žaka Dereja” i „Beti Blu” Žan Žaka Benea.

Film „Odiseja u svemiru” Stenlija Kjubrika prikazan je na prvom izdanju FEST-a 1971. godine. Radnja prati putovanje na Jupiter s računarom HAL-om 9000 nakon otkrića tajanstvenog crnog monolita koji utiče na ljudsku evoluciju. Film se bavi temama egzistencijalizma, ljudske evolucije, tehnologije, veštačke inteligencije i vanzemaljskog života. „Odiseja u svemiru” nominovana je za četiri Oskara, a ovenčala se jednim, dodeljenim za vizuelne efekte. U narednim decenijama film je stekao kultni status, a kritičari i filmski stvaraoci ga smaraju jednim od najuticajnijih filmova svih vremena.

„Ponoćni kauboj” Džona Šlezingera, u kome su kultne uloge ostvarili Džon Vojt i Dastin Hofman, još jedan je film prikazan na prvom izdanju FEST-a. Glavna glumica u filmu, Silvija Majls, ujedno je bila i prva pristigla gošća u istoriji ove manifestacije. Šlezingerov film, čija se radnja odvija oko prijateljstva naivnog žigola u Njujorku (Vojt) i sitnog prevaranta (Hofman), svojevremeno je dobio Oskara za najbolji film, najbolju režiju, i najbolji adaptirani scenario.

Filmsko ostvarenje „Limeni doboš” Folkera Šlendorfa na FEST-u je prikazan 1980. godine, ubrzo nakon što je dobio najveća priznanja u svetu filma: Zlatnu palmu u Kanu i Oskara za najbolji film van engleskog govornog područja. Nastao po romanu Gintera Grasa, film prati život Oskara Macerata koji odlučuje da nikad neće odrasti, u godinama uspona nacizma i Drugog svetskog rata. Reditelj Folker Šlendorf je u 21. veku bio rado viđen gost FEST-a, pa je tako Beograd posetio 2001. i 2008. godine. U programu „FEST-ovih 50”, publika će moći da vidi „Director’s cut” verziju filma produženu za 20 minuta, po originalnoj viziji autora.

Ostvarenje „Andrej Rubljov” slavnog ruskog reditelja Andreja Tarkovskog  imalo je svetsku premijeru 1966, a prvi put je prikazano na FEST-u 1973. godine. Film zasnovan na životu istoimenog ruskog slikara ikona iz 15. veka, ponovo se našao na FEST-u 2008. godine kada je održana projekcija restaurisane verzije. Tim povodom je gost Beograda i festivala bio ruski snimatelj Vadim Jusov, koji je radio i na originalnoj verziji filma.

Film „Smrt u Veneciji” u režiji Lukina Viskontija prikazan je na FEST-u 1973. Ova adaptacija istoimene pripovetke Tomasa Mana osvojila je posebno priznanje na festivalu u Kanu dve godine ranije. „Tristana” legendarnog Luisa Bunjuela, sa Katrin Denev u glavnoj ulozi (koja je posetila FEST 2005. godine), našla se na čuvenom prvom izdanju festivala, kao i „Borsalino” Žaka Dereja sa Žan-Pol Belmondom i Alenom Delonom u vodećim rolama, kao jedan od najuspešnijih gangsterskih filmova u istoriji francuske kinematografije. Erotska psihološka drama „Beti Blu” Žan Žaka Denea (1986.) bio je jedan od filmova koji su obeležili osamdesete godine na FEST-u.

Međunarodni filmski festival – FEST se ove godine održava pod sloganom „Povratak u budućnost”, sa namerom da kao najveća i nadaleko poznata filmska manifestacija u zemlji i regionu, doprinese ponovnom oživljavanju bioskopskih platna i povratku filmske publike u bioskope. Organizator je Centar beogradskih festivala (CEBEF), pod pokroviteljstvom Grada Beograda i uz podršku Ministarstva kulture i informisanja.  FEST će ove godine biti održan uz poštovanje svih mera Vlade Republike Srbije i Kriznog štaba za suzbijanje zarazne bolesti Covid-19. Organizacionom timu festivala je prioritet zdravlje i bezbednost kako publike, tako i gostiju i festivalskog tima.

Informacije o prodaji karata za 49. Međunarodni filmski festival – FEST biće naknadno objavljene.  

 

 

NIKOLAJ LUGANSKI & PAVEL GOMZIJAKOV-Iz Rusije s ljubavlju

Multikultivator i Jugorosgaz imaju zadovoljstvo da vas pozovu na jedinstveno muzičko veče uz klavir i violončelo. Odabrane sonate za klavir i violončelo Rahmanjinova, Šostakoviča i Debisija izvešće zvezda pijanizma Nikolaj Luganski i priznati solista i kamerni muzičar, violončelista Pavel Gomzijakov iz Rusije, s ljubavlju.

 Koncert će biti održan 10. marta 2021. u velikoj dvorani Zadužbine Ilije M. Kolarca sa početkom u 19 časova, a uz poštovanje svih propisanih epidemioloških mera. 

Ograničeni broj ulaznica biće u prodaji na biletarnici Kolarčeve zadužbine po ceni od 1.800, dinara.

 

Miljenik beogradske publike Nikolaj Luganski je pijanista koji kombinuje eleganciju i gracioznost sa moćnom virtuoznošću – istinska inkarnacija ruske tradicije na internacionalnoj klasičarskoj sceni. Priznat kao majstor ruskog i kasnoromantičarskog repertoara, Luganski je poznat po interpretacijama Rahmanjinova, Prokofjeva, Šopena i Debisija. Dobitnik je brojnih nagrada za ostvarene snimke i umetničke zasluge.

 

Redovno sarađuje sa vrhunskim dirigentima kao što su Juri Temirkanov, Kent Nagano, Mihail Pljetnjov, Đanandrea Noseda i Vladimir Jurovski. Među najznačajnijim koncertima za sezonu 2020/21. u nastup sa državnim orkestrom hamburške filharmonije (Philharmonisches Staatsorchester Hamburg), Simfonijskim orkestrom BBC u Londonu, Holandskom filharmonijom i Ruskim nacionalnim orkestrom u Pariskoj filharmoniji, Cleveland orkestrom i NHK u Tokiju. Luganski često nastupa u obilazi Evropu sa Simfonijskim orkestrom Malmea (Malmo Simfoniorkester) i Simfonijskim orkestrom Montreala (Orchester Simphonikue de Montreal).

 

U junu 2019. Nikolaj Luganski primio je Državnu nagradu Ruske Federacije za književnost i umetnost, za doprinos razvoju i unapređenju ruske i međunarodne klasične muzičke kulture tokom poslednjih 20 godina. Luganski je odlikovan priznanjem Narodni umetnika Rusije u aprilu 2013. godine, što je najviša čast za izuzetna dostignuća u umetnosti.

 

Pored toga što redovno i često nastupa širom sveta, Luganski je profesor na Moskovskom državnom konzervatorijumu Čajkovski od 1998. godine. Luganski je umetnički direktor Festivala Rahmanjinov u ruskom gradu Tambovu. Kao poštovalac njegove muzike, pijanista redovno nastupa na imanju Rahmanjinova i u muzeju Ivankovki.

Londonski ’Gramophone’ verovatno najznačajniji magazin o klasičnoj muzici opisao ga je kao „najupečatljivijeg izvođača vrtoglavog uspona“, Nikolaj Luganski je pijanista izvanredne dubine i svestranosti. Među saradnicima u oblasti kamerne muzike su Vadim Repin, Aleksandar Kniazev, Mischa Maiski, Leonidas Kavakos i Pavel Gomzijakov sa kojim će nastupiti u Beogradu.

Kao solista i kamerni muzičar, violončelista, Pavel Gomzijakov nastupao je širom sveta, sarađujući sa nebrojenim muzičarima među kojima su Zahar Bron, Ogistan Dume, Lui Lorti, Hesus Lopez Kobos, Antoni Ros Marba, Kristofer Varen Grin i Trevor Pinok. U julu 2007. godine nastupio je zajedno sa pijanistkinjom Marijom Žoao Pires na Escorial festivalu (Španija). Ovim koncertom započeta je dugotrajna saradnja dvoje muzičara. Zajedno su nastupali širom Evrope, Dalekog istoka i Južne Amerike, nastupajući u teatru Champs Elisees (Pariz), dvorani Victoria (Ženeva), Teatro Real (Madrid), Filharmoniji u Kelnu i Konzerthaus-u u Beču. Snimak Šopenove sonate za violončelo i klavir koji su napravili Pavel Gomzijakov i Marija Žoao Pires, a koji je u maju 2009. objavljen na etiketi Dojč Gramofon (Deutsche Grammophon), nominovan je za prestižnu nagradu Gremi. Tokom poslednje dve sezone, Pavel Gomzijakov je nastupao sa Novom Filharmonijom Japana, Londonskim kamernim orkestrom i Nacionalnim orkestrom iz Monpeljea. U aprilu 2010. godine Gomzijakov je debitovao u Americi nastupivši sa čikaškim simfonijskim orkestrom (Chicago Symphony Orchestra) kojim je dirigovao Trevor Pinok. 

67. MARTOVSKI FESTIVAL: SELEKCIJA ANIMIRANOG FILMA

Budući da 67. Martovski festival zbog pandemije koronavirusa nije održan tokom 2020. godine, u skladu sa odlukom Odbora festivala naredno izdanje biće duplo: 67/68. Martovski festival održaće se od 22. do 28. marta 2021. godine.  

Biće prikazane kompletne takmičarske selekcije iz 2020. i 2021. godine, a biće dodeljene festivalske nagrade i za 67. i za 68. izdanje festivala. 

Podsećamo da je do 1. marta 2021. rok za podnošenje prijava za selekciju domaćeg takmičarskog programa (dokumentarnog do 50 minuta, dokumentarnog preko 50 minuta, TV dokumentarnog, kratkog igranog, animiranog, eksperimentalnog filma i video arta) 68. BEOGRADSKOG FESTIVALA DOKUMENTARNOG I KRATKOMETRAŽNOG FILMA – MARTOVSKOG FESTIVALA. Prijava za festival vrši se isključivo preko sajta: www.martovski.rs. Konkurs je otvoren i za autore i produkcije iz inostranstva, za selekciju međunarodnog takmičarskog programa u kategoriji za kratki igrani film.
Konkurs važi za filmove proizvedene 2019. godine i kasnije. Producenti ili autori selektovanih filmova biće obavešteni najkasnije do 12. marta 2021.

Predstavljamo program filmova iz selekcije 67. Martovskog festivala, koji se takmiče u kategoriji animiranog filma.

Dnevnik od blata // 

2020. / 10’ 01’’

Produkcijska kuća: Studio Gojko

Režija: Vuk Palibrk

Produkcija: Miloš Gojković

Kompilacija kratkih doživljaja i impresija inspirisanih autorovom svakodnevicom, pretočena u oblik nadrealnog animiranog dnevnika.

Hronika jednog putovanja //

2020. / 5’ 21’’

Režija: Stevica Živkov i Miloš Živkov

Produkcija: Miloš Živkov i Zoran Simjanović

Odlazak iz neke sredine nije lak, bez obzira što naizgled postoji bezbroj mogućnosti. Izbor je problem. Kako se izboriti i kako pobediti? Ponekad se to dogodi, a često ne. I nevažno je da li su nas sprečile okolnosti ili smo sami pogrešili. Ova priča navodi na razmišljanje o tome da li smo ušli u pravi voz. To je naša tema.

Lov //

2019. / 7’ 52’’

Produkcijska kuća: Fakultet primenjenih umetnosti

Režija: Jovan Rakić

Produkcija: Rastko Ćirić

Obeležen magijskom šarom koju je na njemu iscrtao seoski šaman, mladić pun samopouzdanja kreće u lov. Kada šara delimično nestane mladić je stečenim iskustvom u borbi obnavlja, čime postaje pravi ratnik.

Niti //

2019. / 7’ 15’’

Produkcijska kuća: Fakultet primenjenih umetnosti

Režija: Jelena Vučić

Misteriozna žena obilazi napuštene gradove. Skuplja niti iz mrtvih tela. Od niti, koje predstavljaju suštinu čoveka, plete ogrtač koji će pokloniti deci skrivenoj od sunca.

Prelazak // 

2019. / 6’ 50’’

Produkcijska kuća: ARTRAKE

Režija i produkcija: Igor Ćorić

Glume: Hristina Popović, Teodora Ristovski, Nebojša Cile Ilić, Bojan Žirović, Miloš Vlalukin, Nikola Šurbanović, Stefan Bundalo, Danilo Arnautović, Dimitrije Zlatanović

Kad glavni junak, dečak – pripadnik plemena, posle sukoba bude ostavljen da umre, ostatak njegovih sunarodnika strada od neprijateljske vatre. Obuzet osećanjem tuge i gubitka, dečak pravi totem od njihovih geometrijskih ostataka. Naoružan ovim simbolom, on ide u susret još jednom suočavanju, koje će imati neočekivani preokret.

Simbioza // 

2019. / 4’ 38’’

Produkcijska kuća: Fakultet primenjenih umetnosti

Režija i produkcija: Katarina Milin

Na dnu okeana usamljena morska sasa pokušava da se sprijatelji sa ribama, ali njena dugačka električna kosa je u tome sprečava.

Smrt majke Jugovića //

2019. / 13’ 43’’

Produkcijska kuća: Dom kulture „Studentski grad“ – Akademski filmski centar

Režija: Mihajlo Dragaš

Produkcija: Milan Milosavljević

Nakon velikog boja, majka se susreće sa stravičnim prizorima smrti svojih devet sinova i njihovog oca… Inspirisano motivima istoimene narodne poeme.

Svetlosti i senke //

2020. / 10’ 23’’

Produkcijska kuća: Sense Production

Režija: Rastko Ćirić

Produkcija: Milan Stojanović, Iva Ćirić

Predstava pozorišta senki o čoveku koji je prodao svoju senku đavolu. Đavo nudi tri večne čovekove težnje: strast, vlast i znanje. Glavni junaci su dve ruke jednog čoveka. Ruka bez senke nije više čovek nego samo ruka, a senka bez ruke nije više od opsene.

Selekciona komisija takmičarskog programa 67. Martovskog festivala:

Nikola Majdak, direktor fotografije, Srbija
Milan Nikodijević, profesor produkcije, Srbija
Vladimir Šojat, autor, montažer, Srbija

Stručni saradnik selekcione komisije: Dragan Nikolić, reditelj i urednik filmskog programa Doma omladine Beograda

Umetnički direktor Martovskog festivala: Dejan Dabić

GRAND HOTEL U MADLENIANUMU

 

Plesna predstava u koreografiji Aleksandra Ilića i režiji Aleksandra Nikolića

Premijera – nedelja, 28.mart 2021. u 19:00 časova

Repriza – četvrtak, 1. april 2021. u 19:00 časova

 

U Operi i teatru Madlenianum priprema se savremeni plesni komad pod naslovom Grand Hotel, koji će svoju premijeru imati na Velikoj sceni u nedelju, 28. marta 2021. od 19 časova, a prva repriza je 1. aprila. Ova nesvakidašnja predstava, u koreografiji Aleksandra Ilića i režiji Aleksandra Nikolića, ne prati ilustrativno istoimeni film, već se bavi vremenom, preispitivanjem likova zatvorenih u prostoru jednog hotela. Situacija koje smo i sami bili svedoci tokom dana izolacije. 

Šta bi se dogodilo kada bi vreme i prostor mogli da se vrate unazad? Kada bismo propustili neki susret i kada nikada ne bismo sreli najboljeg prijatelja, oca, ljubavnicu? – pita se reditelj predstave Aleksandar Nikolić. Muziku predstave je uradila Ana Krstajić; scenografiju Žorž Draušnik, a kostim Aleksandra Karović. Igraju Mojca Majcen, Branko Mitrović, Jakša Filipovac i Ognjen Vučinić.

 

Vreme je neuhvatljivo, nepovratno, ponekad surovo, konfuzno, tačno i netačno. U Grand Hotelu vreme je zaustavljeno u lepoti, zavodljivosti i erotici likova.

Veliki doprinos dali su igrači koje smo, uz sve prepreke trenutne pandemije, uspeli da okupimo u Beogradu. Svakako bih dodao i originalnu antikvitentnu scenografiju koja je i sama izvođač ove savremene plesne produkcije. I u ovom projektu nastavljam saradnju sa Mojcom, Brankom i Jakšom koja je do sada uvek rezultirala uspešnim predstavama podjednako kod nas i regionu. Svaki put smo doneli novo izazovno stilizovano koreografsko rešenje. Neki drugačiji provokativni plesni teatar. Zajedno smo sazrevali i stvorili jedan poseban odnos, što je u današnje vreme jako teško izgraditi. Smatram da su sazreli i pozicionirali se kao vrlo kvalitetni umetnici, što o njima govore i njihovi samostalni projekti. Velika mi je čast da nam se u Grand Hotelu priključio isto tako sjajan igrač, pedagog i koreograf Ognjen Vučinić iz Hrvatske. Njihova hrabrost a u isto vreme poverenje u mene, publiku će u isto vreme nasmejati, provocirati i na kraju zapitati da promisle o svojim sopstvenim osećanjima. Svako od njih će svojim smislom za vreme i prostor doprineti kompoziciji ovog dela, navodi koreograf, Aleksandar Ilić.

 

Pored sjajnih igrača u ovoj novoj, drskoj, zavodljivoj predstavi slučajni gosti Grand Hotela su i grupa statista koje predstavlju naše podsvesti ili vreme. 

Postojanje možemo da predstavimo kao koordinatni sistem: jedna beskonačna prava je vreme, druga beskonačna prava je mesto. Naš život je jedna jedina tačka u kojoj se te dve beskrajne prave susreću. Postojimo samo sada i ovde, tu smo samo privremeno, kao gosti velikog hotela. Cela ljudska vrsta je za nas samo naš brat, naša prijateljica, majka, ljubavnik, neprijatelj, poznanik - zapravo samo tih nekoliko desetina ljudi koji su u isto vreme slučajno gosti istog Grand Hotela koji je život sam, kaže reditelj predstave, Aleksandar Nikolić.

 

Projekat je koprodukcija Opere i teatra Madlenianum i Udruženja profesionalnih baletskih igrača, koreografa i baletskih pedagoga Srbije, a podržali su ga Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Ministarstvo kulture Slovenije, Ambasada Republike Slovenije u Beogradu, Festival Velenje, Mestna Občina Celje, Javni sklad republike Slovenije za kulturne dejavnosti i Institut za umetničku igru.

 

Karte su u prodaji online i na blagajnama Madlenianuma.

 

67. MARTOVSKI FESTIVAL: SELEKCIJA DOKUMENTARNOG FILMA PREKO 50 MINUTA

 

Budući da 67. Martovski festival zbog pandemije koronavirusa nije održan tokom 2020. godine, u skladu sa odlukom Odbora festivala naredno izdanje biće duplo: 67/68. Martovski festival održaće se od 22. do 28. marta 2021. godine.  Biće prikazane kompletne takmičarske selekcije iz 2020. i 2021. godine, a biće dodeljene festivalske nagrade i za 67. i za 68. izdanje festivala. 

Podsećamo da je do 1. marta 2021. rok za podnošenje prijava za selekciju domaćeg takmičarskog programa (dokumentarnog do 50 minuta, dokumentarnog preko 50 minuta, TV dokumentarnog, kratkog igranog, animiranog, eksperimentalnog filma i video arta) 68. BEOGRADSKOG FESTIVALA DOKUMENTARNOG I KRATKOMETRAŽNOG FILMA – MARTOVSKOG FESTIVALA. Prijava za festival vrši se isključivo preko sajta: www.martovski.rs. Konkurs je otvoren i za autore i produkcije iz inostranstva, za selekciju međunarodnog takmičarskog programa u kategoriji za kratki igrani film.
Konkurs važi za filmove proizvedene 2019. godine i kasnije. Producenti ili autori selektovanih filmova biće obavešteni najkasnije do 12. marta 2021.

Predstavljamo program dokumentarnih filmova iz selekcije 67. Martovskog festivala, koji se  takmiče u kategoriji dokumentarnog filma preko 50 minuta. 

Havana Dreams //

2020. / 52’

Produkcijska kuća: Zero produkcija

Režija i produkcija: Igor M. Toholj

Ostati ili napustiti Kubu? Dokumentarni esej snimljen u decembru 2011, kada je Fidel Kastro posle 52 godine preneo vlast svom bratu Raulu, istražuje život Havane na političkom raskršću. Kombinuje arhivu, savremene snimke iz „voajerske“ vizure stanovnika starog jezgra grada u svakodnevnim životnim situacijama i ispovesti ljudi o želji da ostanu ili prinudi da odu iz domovine.

*Svetska festivalska premijera

Solčence zahaja //

2020. / 53’ 30”

Produkcijska kuća: Bandur film

Režija: Stefan Krasić

Produkcija: Dragan Ivanović

Ana Hofman kreće u potragu za poreklom najpoznatije slovenačke narodne pesme „Solčence zahaja“, onog trenutka kada spozna da to uopšte nije slovenačka, a pogotovu ne narodna pesma.

*Srpska premijera

Speleonaut – Pod kamenim nebom //

2018. / 56’30”

Produkcijska kuća: CVK KVADRAT

Režija: Sonja Đekić

Produkcija: Svetlana Popović, Zoran Popović, Sonja Đekić

Priča o velikom zaboravljenom podvigu, o čudima svemira, o tajnama planete na kojoj živimo! U vreme osvajanja Meseca, u leto 1969. godine, Milutin Veljković stupa u svet prigušenih čula i tokom svog dugog boravka u pećini Samar spaja istoriju čovečanstva – od pračoveka do astronauta!

To sam što jesam – Gipsy Mafia //

2019. / 50’ 48’’

Produkcijska kuća: All Inclusive Films & Gete Institut Beograd

Režija: Andrijana Stojković

Produkcija: Frank Baumann, Zorica Milisavljević, Andrijana Stojković

Dva brata Roma kroz hip-hop govore šta im je na duši, a njihove jake, oštre reči odzvanjaju kroz evropski kontinent.

Umetnost sećanja //

2019. / 61’ 44”

Produkcijska kuća: Fini Šnit Production

Režija i produkcija: Jelena Radenović

Tema filma su monumentalni spomenici podignuti u periodu socijalizma, kao dokaz da je istinsko umetničko delo neprolazne vrednosti i da živi nezavisno od smenjivih i prolaznih ideologija i političkih sistema.

Selekciona komisija takmičarskog programa 67. Martovskog festivala:

Nikola Majdak, direktor fotografije, Srbija
Milan Nikodijević, profesor produkcije, Srbija
Vladimir Šojat, autor, montažer, Srbija

Stručni saradnik selekcione komisije: Dragan Nikolić, reditelj i urednik filmskog programa Doma omladine Beograda

Umetnički direktor Martovskog festivala: Dejan Dabić

Јединке и врсте у Ликовној галерији Коларчеве задужбине

Изложба скулптура под називом "Јединке врсте" Радета Мутаповића биће отворена сутра, 23. фебруара у Ликовној галерији Коларчеве задужбине и моћи ће да се посети до 13. марта.

Свечаног отварања неће бити због епидемиолошке ситуације, али ће уметник сутра од 18-20 сат бити присутан у галерији. 

Радно време галерије је радним данима од 10-20, а суботом од 10-16 часова. 

 Уметнички пројекат „Јединке и врсте“, у пољу уметности, а првенствено скулпторским језиком, говори о животној средини, биополитици, вештачким мутацијама и променама изгледа појединачних врста изазваних вештачким путем. Пројекат се бави исказима у оквиру скулпторског медија, па самим тим истраживање подразумева скулпторске процедуре, обликовање, мултипликације облика али и адекватни третман материјала. Пројекат ,,Јединке и врсте“ бави се конфликтом између етике и естетике, технолошког напретка и уметности, максималне експлоатације ресурса и животне средине која је адекватна човековим потребама.

Тродимензионални облик који оплемењује материјал је изражајно средство које има потенцијал да савременог посматрача доведе до снажног доживљаја исто као што је то могао и пре неколико хиљада година. Наиме у ери убрзаног развоја технологије које мењају наш живот, наше окружење и нас саме, један медиј као скулптура управо стоји као опозиција оваквој брзој промени. Скулптура управо у својој дубокој базичној утемењености бележења искуства цивилизације има ту особину да може да повуче паралелу између некад и сад.

Мутаповићеве скулптуре животиња у поређењу са биљним и животињским формама клесаним или осликаваним у храмовима или религијским књигама могу да проговоре о тој разлици као и о  цивилизацији која је разлику направила.

Зато се ова тема о променама изгледа појединачних врста изазвних вештачким путем као и конфликтом између етике и естетике,  технолошког напретка и уметности, некако природно укотвила у медију скулптуре јер управо скулптура својом стабилном непроменљивошћу има карактер сведочанства.

Током трајања пројекта, мењајући формате и материјале покушавао је да истражи у којој мери се сам поступак израде скулптуре може усмерити технологијом израде, али и дефинисањем одређеног концептуалног оквира попут друштвене ангажованости. Заправо у овом пројекту тема се сусрела са медијем у тачци обликовних варијатета. Скулптори се баве обликом и истражују његов комуникацијски потенцијал у вези са темом и материјалом, а живи свет који је био тема овог истраживања се управо објављује у варијацијама облика.

...Ипак на самом крају искористићу прилику да кажем да сваки уметник мора да развија одговорност према друштву и средини у којој живи и да не буде затворен у сигурним меандрима сопственог медијског истраживања. Сваки медиј, као и уметност сама, не може бити ту ради себе, као у модернизму, када се слобода оличавала у слободи појединца грађанина.  Избегавање експлоатације није могуће једноставним бекством од цивилизације на нека неистражена места и острва. Експлоатација је постала глобална и морају се пронаћи нови методи корекције света, јер су ови стари нефикасни. Зато и уметнички аганжман, треба да се заврши освртом на етичку компонету његовог садржаја, а то је у овом случају чињеница да човечанство треба да покаже више поштовања према живом свету са којим дели ову планету.

 

-из извештаја комисије за одбрану доктората-

Ментор пројекта: Радош Антонијевић

Раде Мутаповић рођен je 1990. у Горњем Милановцу. Живи у Чачку и Београду. Средњу Уметничку школу завршава у Краљеву 2009. Исте године уписује Факултет ликовних уметности у Београду, одсек вајарство.

2014. завршава уписан факултет у класи професора Мрђана Бајића. Тренутно на докторским студијама на истом факултету.

Од 2013. Његов рад се налази у сталној поставци музеја ,,ZEPTER“ у Београду

Од 2014. Скулптура у јавном простору ,, На површини“ Пријепоље

Од 2015.- 2019. Ради као професор на предметима технологија материјала , стручна пракса дрво и моделовање

 

НАГРАДЕ :

2012.     прва награда ФЛУ за мозаик

2013.     ФЛУ награда ,, Врт добре наде '' за најбољи рад из области сликарства, вајарства и мозаика на тему животиње

2014.     награда СО Савски венац за скулптуру у материјалу - камен

2014 . трећа награда на новембарском салону визуелних уметности у Краљеву

2018. специјална награда за скулптуру на  ,,Бијеналу минијатуре“ у Горњем Милановцу

      Контакт: 060/ 36-81-333    маил: rademutap@gmail.coм   

 

Мозаик:

 

2015. У сарадњи са Милошем Тимотијевићем реализује мозаик Свете Тројце за цркву Свете Тројце у Рударима (Куршумлија)

2015. Реализује мозаик Светог Пантелејмона за цркву Светог Пантелејмона у Брђанима (Чачак)

2017. У сарадњи са Милошем Тимотијевићем реализује мозаике Нерукотворени лик Исуса Христа и Св. Стефан Дечански за цркву Св. Стефана Дечанског у Ковину

2018. Реализује мозаик Свете тројце за цркву Свете Тројце у Ракови ( Чачак)

 

Колоније:

               2011. ,,ТЕРРА" Кикинда

               2014. ,, ТЕРРА" Кикинда

               2014. ,,ЛЕТЊА УМЕТНИЧКА ШКОЛА" Пријепоље

               2014. ,,ПРЕПОЗНАВАЊЕ" Ниш

Пројекти:

             2013. учесник пројекта ,, МЛАДИ 2013 ” Галерија Надежда  Петровић   Чачак  где даје своја идејна решења  скулптура за  уређивање  кружних  раскрсница.