Žaba u Mikseru

Svi ste, svakako, čuli za sindrom skuvane žabe. Znate već, ako biste je živu ubacili u šerpu sa  vrelom vodom ona bi odmah zapalila iz nje. Ako bi je, pak, ubacili u posudu sa hladnom vodom, pa takvu vodu lagano i sistematski zagrevali, žaba bi tu i ostala i bila bi uspešno skuvana. Manimo prenagljene zaključke da je glupa, neosetljiva ili lako prilagodljiva sredini, ostaje da se ovakav izraz koristi kako bi se označile osobe koja živi u uslovima koji su za nju neprihvatljivi i neizdržljivi, ali kao da to ne primećuje. Razlog za ovu pojavu je činjenica da je u tu situaciju dospela polagano, postepeno se privikavajući na svaku pojedinačnu promenu.

 

Nastavljamo sa ekpertizom. U hamburškim parkovima primećena je čudna pojava. Svedoci tvrde da se tamošnje žabe-krastače naduvaju do veličine tri puta veće od uobičajne i eksplodiraju, pri čemu delovi njihovih tela lete i do nekoliko metara u visinu. Kategorički odbacuju mogućnost da je to od prevelike količine unetog piva. Pojava, dosad, nije razjašnjena.

A sada se vraćamo samoj predstavi. Ona se odigrava u višenamenskom prostoru Miksera, a ne u klasičnom teatru. Slično još jednom bosanskohercegovačkom komadu (Brašno u venama) scena je u sredini, pa publika okružuje glumce sa svih strana. Za ovu priliku, Mikser je dobio i funciju berbernice. U njoj su dva brata i njihov zajednički prijatelj, taksista. Svi oni nose bremeniti teret rata i tranzicije.

 

I nije bitno gde je ko bio za vreme rata, da li u Sarajevu ili u Minhenu, sva trojica su puni jeda, muke koja ih razjeda i ne da im mira. Kao što kaže jedan lik u predstavi: „Život je zajebana stvar!“ Žaba je zapravo priča o nama samima, o našim traumama i griži savesti, o nama sad i ovde, izgubljenim i usamljenim u ovim vremenima dubokog nerazumevanja. Ovo je komad koji traga za ljubavlju i smislom. Koji otvoreno i kritički govori o našoj večnoj navici da uvek u drugima tražimo krivca, a da sebe aboliramo od krivice. Da ne radimo dovoljno na vlastitom preobražaju.

 

Žaba je višestruko nagrađivano ostvarenje Dubravka Mihanovića, u režiji Elmira Jukića, sa fenomenalnom glumačkom ekipom koju čine: Aleksandar Seksan, Mirsad Tuka i Moamer Kasumović, a koju predvodi dobitnik “Zlatnog lava” u Veneciji, fantastični Emir Hadžihafizbegović.

 

Glavni junak, Zeka (Emir Hadžihafizbegović) je očajan i ozlojeđen čovek, prepun ratnih trauma, koji boluje od PTSP-a (posttraumatski stresni poremećaj), specifične vrste anksioznosti. Vreme provodi u svojoj berbernici, sa demonima iz svoje prošlosti. Bajram je, ali atmosfera nije nimalo svečarska. Zekin brat (Aleksandar Seksan) je ostao bez posla, tumara gradom, kockajući se i napijajući se, bežeći tako od problema. Tu je i njihov prijatelj, taksista, Grga (Mirsad Tuka) povratnik iz Nemačke. Posle svađe sa njima, Zeka ostaje sam i doživljava nervni slom. Emir Hadžihafizbegović to dočarava toliko upečatljivo, da vam, na trenutke, dođe da momentalno nazovete hitnu pomoć. Njegovo poistovećenje sa likom je toliko fascinantno, da bukvalno postaje zastrašujuće. Kao da ispred sebe imate terosristu! Na trenutke se uplašite da se sa svojom nakupljenom agresijom ne obruši i na vas. Na svu sreću, slamku spasa ponudiće mu prodavac knjiga, mladi profesor književnosti (Moamer Kasumović) koji se iznenada pojavljuje u njegovoj radnji.

Komad pripada žanru psihološkog realizma, ali i pored sjajne glume, čini mi se da Brašno u venama mnogo bolje, mnogo plastičnije, mnogo verodostojnije prikazuje posleratni život u Sarajevu. Držim da je za to, ipak, odgovoran tekst i njegova slojevitost, jer nema sumnje da su glumci dali sve od sebe. I sasvim opravdano pobrali iskrene aplauze brojne publike.

 

Samo neke od priznanja kojima je nagrađena predstava Žaba su: Nagrada za najboljeg glumca na festivalu – Emir Hadzihafizbegović, za najbolji dramski tekst na Marulovim danima (Split), nagradu za najbolju predstavu u BiH na Pozorišnim igrama (Brčko), glavnu nagradu i Zoranov brk na zaječarskom festivalu Zoran Radmilović i specijalnu nagradu za Emira Hadžihafizbegovića na festivalu u Nikšiću.

Deo iz predstave možete pogledati ovde.

Žaba

Tekst: Dubravko Mihanović

Režija: Elmir Jukić

Kostimografija i scenografija: Vanja Popović

Asistent kost. i scen.: Dženita Huseinović

Muzika: Dino Šukalo

Inspicijent: Senad Bešić

Igraju: Emir Hadžihafizbegović, Mirsad Tuka, Aleksandar Seksan, Moamer Kasumović

Šef tehnike: Mirsad Imamović

Svetlo : Elvedin Bajraktarević, Nino Brutus

Ton: Edin Hajdarević, Edina Hajdarević

Majstor scene: Milan Nović

Dekorateri:  Ahmo Rožajac, Emir Pamuk, Samir Muhović

Sufler: Azra Dautović

Šminka: Jasmina Hadžić-Ajanović

Stolarski radovi: Ramo Pamuk

Krojački radovi: Hajdar Tinjak

Garderoba: Semra Đidelija

Rekviziti: Ramiza Šarić

Dizajn plakata i objave: FABRIKA

DOM OMLADINE - NOVI BIOSKOP: novi bioskopski hitovi, pretpremijerno!

Specijalne, ekskluzivne i premijerne projekcije filmova koji tek što treba da uđu u bioskopsku distribuciju! Prikazujemo 5 vrhunskih svetskih ostvarenja, koje morate da vidite pre svih drugih. Priča o ugovorenom venčanju sedamnaestogodišnje devojčice na padinama aktivnog vulkana u Gvatemali. Biografski triler o argentinskoj porodici čija su kidnapovanja i zverska ubistva šokirala Argenitnu. Priča o savršenoj porodici koja je uhvaćena u mrežu savršenog zločina. Potresna priča o nestanku iskonske prirode u mongolskim stepama. Urnebesna komedija o svetu iza kamere kojim vladaju uobražene zvezde i nesnosni producenti.

Cena ulaznice 250 dinara.

Ponedeljak, 04. april, 21 č

MOJA VELIKA NOĆ, Španija, 100min, režija Aleks de la Iglesia

“Upravo smo spljoštili statistu za stolom 21! Jel diše? Imamo li osiguranje?”. Urnebesna komedija o svetu iza kamere kojim vladaju uobražene zvezde i nesnosni producenti

Utorak, 05. april, 19 č

OSVETA, Španija, 102 min, režija Dani de la Tores

Jednog savršenog jutra, jedna savršena porodica biće uhvaćena u mrežu savršenog zločina.

Utorak, 05. april, 21 č

KLAN, Argentina/Španija, 110 min, režija Pablo Trapero

Biografski triler o porodici Pućio, čija su kidnapovanja i zverska ubistva šokirala Argentinu 80ih godina prošlog veka.

Sreda, 06. april, 19 č

POSLEDNJI VUK, Francuska, 120 min, režija Žan Žak Ano

Kineski student odlazi u stepe Mongolije da podučava pastire. Najvažniju lekciju, međutim, dobiće on sam – od vukova koje progoni besmisleni tehnološki napredak.

Sreda, 06. april, 21 č

VULKAN, Francuska, 93 min, režija Žajro Bustamante

Na padinama aktivnog vulkana u Gvatemali, ugovoren je brak sedamnaestogodišnje Marije. Potresna priča o sukobu civilizacija koji se odražava na intimne živote u zajednici preostalih Maja.

7. Festival frankofonog filma – Stara komunistička veštica

Posle filma Sećanja, malo smo predahnuli da bismo nastavili sa rumunskim ostvarenjem Stara komunistička veštica. Imali smo čast da nas, pored urednika filmskog programa Doma omladine Beograda, Marka Popovića, lično pozdravi i rumunski ambasador u Srbiji, iskaže svoje zadovoljstvo što se Rumunija pridružila obeležavanju Meseca frankofonije u Srbiji i preporuči nam film koji smo zajedno odgledali. U publici je viđen i  direktor Francuskog instituta u Srbiji, Žan-Batist Kizen.

 

A sada malo više o malo oporijem filmu koji podstiče protivurečna osećanja. Stara komunistička veštica (Sunt o baba comunista) je film iz 2013. godine u režiji  Stere Gulea i trajanju od 97 minuta. 

Vreme komunizma odavno je prošlo, ali kada Emiliji u goste dođu kćerka i njen američki dečko, odjednom pred njom iskrsavaju sećanja na zlatno doba komunističke Rumunije, u kojem se ona snalazila mnogo bolje nego što danas živi. Da li je nekad bilo bolje (možda zato što smo bili mlađi)? Što bi rekao bosanskohercegovački glumac, EmirHadžihafizbegović: "Ima li iko prava da nam uvede embargo na uspomene?" Na sećanja? Ma kako mi prošlost idealizovali. Jer, kriza je svugde i život kao da je stao. Nešto se čeka, a niko ne zna šta. Stao je, ali ga treba živeti.  Da li u takvom surovom svetu ima mesta za solidarnost i samilost?  Za osećanja?

Došlo je dotle da roditelji iz Rumunije, koji jedva sastavljaju kraj sa krajem, treba da finansiraju decu koja žive u Americi, u dužničkom ropstvu, a čekaju svoje potomke. Nema cene koje roditelji ne bi bili spremi, u tom cilju, da plate. Oporo i dobro kao crveno vino. Podstiče na razmišljanje

Odlomak iz filma možete pogledati ovde

7. Festival frankofonog filma - Sećanja

Drugo dan Festivala frankofonskog filma započelo je u Domu omladinine sjajnim francuskim  ostvarenjem Sećanje (Les souvenirs) iz 2015. godine. 

Priča puna topline o živiotima različitih genercija, o neshvatanju, o ciljevima u životu, o odlučnosti, o ljubavi. Da li se život završava ili započinje odlaskom u penziju, starački dom ili groblje? Da li, ako se odlučite da vam profesija bude pisac, zar onda ne bi trebali i da pišete knjigu? Kako pronaći ženu svoga života i kako je zadržati?

Romen bi da bude pisac, a radi kao noćni čuvar u hotelu. Njegova baka ima 85 godine, živi u staračkom domu i pita se šta tu traži. Jednog dana, Romenova baka nestaje, a on kreće u potragu za njom. 

 

Ova pitka filmska priča u trajanju od 94 minuna u režiji  Žan-Pol Ruv govorimi nam o životu, o odlukama koje treba doneti, o prepuštanju i kašnjenju, o tome „kada sadašnjost stagnira, treba dati ubrzanje prošlosti“.   

U filmu nastupaju Mišel Blan, Ani Kordi, Matje Spinozi.

Odlomak iz filma možete pogledati ovde