U ponedeljak, 28. marta 2016. godine
u 19 časova, u zgradi Jugoslovenske kinoteke u Uzun Mirkovoj ulici svečano je
otvoren 7. Festival frankofonog filma. Organizuje se u okviru Meseca
Frankofonije, koji se obeležava brojnim manifestacijama širom sveta, tokom
čitavog meseca marta. Međunarodna organizacija frankofonije broji 200 miliona
osoba, koje govore francuski, odnosno 56 država stalnih članica i 19 članica
posmatrača, a među njima je i Srbija od 2006. godine.
Prvo nam se obratio Marjan
Vujović, upravnik Muzeja jugoslovenske Kinoteke, koji je naglasio da ova
ugledna institucija već sedmi put sarađuje sa Francuskim institutom u
realizaciji Festivala frakofonog filma, kao i da francuski film čini značajan
deo programa Kinoteke (u okviru Festivala nitratnog filma, u ciklusima filmskih velikana, kao što
je tek održani posvećen Delonu i onaj koji se tek planira, a posvećen je
Belmonudu.) Sa francuskom kolegama se
obnavljaju i neki francuski filmovi, čije se kopije nalaze samo kod nas. 
A onda je reč predao Marku Popoviću, uredniku filmskog programa Doma omladine Beograd, koji je konstatovao da
Srbija pripada istom kulturnom prostoru, te je logično da deluje u grupi
frankofonih zemalja. Pogotovu sada, kada je takav pogled na svet doveden u
pitanje i ugrožen. Svi fimovi na ovom
festivalu govore kako raspoznati ono važno u životu i odvojiti od onog
nebitnog. Kako krčiti svoj put životnom stazom uprkos teškoćama.
Na kraju nam se obratio Žan-Batist
Kizen, direktor Francuskog instituta u Srbiji. On nas je obavestio da ćemo
imati priliku da pogledamo osam nesvakidašnjih, svežih, emotivnih,
neočekivanih, napetih filmskih priča iz Francuske, Tunisa, Rumunije, Bugarske
i, naravno, Srbije. Susrešćemo se zaljubljenim feministkinjama, komunističkim
vešticama, krenuti u potragu za izgubljenom bakom, videti misterioznu smrt
lokalnog mangupa, ali i priču o rađanju svetskih košarkaških šampiona …
A zajednička vodilja svim filmovima je da, iako
obrađuju mračne i teške teme, to čine na vedar način, sa zaključkom da treba i
pored svega biti optimističan. Zaključivši svoje izlaganje, gospodin Kizen je proglasio ovogodišnji Festival otvorenim.
A onda smo imali priliku da
pogledamo film Leto (La belle saison),
francusku produkciju iz 2014. godine. Ovaj simpatični film, u režiji Katrin
Korsini, koji traje 105 minuta, vraća nas u 1971. godinu i na francusko selo,
na koje nisu još stigle burne društvene promene. Pratimo sudbinu energične Delfin, ćerke zemljoradnika,
koja se se seli u Pariz kako bi se odvojila od svoje tradicionalne porodice. 
Tamo naleće na Karol,
feministkinju, koja živi sa dečkom Manuelom. Između njih će se razviti strasna
veza.
Urbana profesorka španskog,
Kerol, pojuriće za devojkom sa sela u jedan, za nju, sasvim novi svet. Svet u
kojem vladaju ograničenja. Svet u kojem je žena uvek u senci muškaraca. Svet
gde se novine dočekuju sa bolnom grimasom na licu i ogovaranjem iza leđa.
Da li će njihova veza uspeti da
pobedi predrasude zaostale sredine i neke vlastite strahove, otkrićete u ovom
filmu.
Do tada deo filma možete pogledati ovde
Нема коментара:
Постави коментар